Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Polimeri i plastika

3191 items

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... класа: сулфидна и (силикатна, оксидна, оксидна и карбонатна, оксидна и силикатна, силикатна и оксидна, силикатна и карбонатна), фосфатна и (карбонатна), силикатна и (оксидна), оксидна (силикатна, сулфидна и силикатна, силикатна и карбонатна), карбонатна (оксидна, фосфатна, сулфидна и силикатна, ...
    ... на животнo окружењe. Бројне су студије, пројекти и радови који анализирају ову проблематику (Tkatcheva и др 2000, Rukezo 2003, Diehl и Kathleen, 2003, Mladenova и Zlatev 2004, Sexsmith и Wagner 2004, Gleisner, 2005, Mendoza и др., 2005, Wade и др., 2006, Conde Bueno P.и др., 2009 ...) Сл ...
    ... брда са рудничком и ручно пребираном јаловином, и ниже са јаловином преосталом након дробљења и сепарације. Садржаји Zn, Cu, Cd и Ni у водама на врху Бобије су изнад дозољених за трећу и четврту класу. У близини рудника уоћени су локалитети са водом црвене и зелене боје (Ђокић и Јовановић, 2009) ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... Q industr (l/s) Ada I Mol I Ada Izme u Ade i Mola I 78 100 Apatin Apatin I 100 200 Ba ka Topola Ba ka Topola I 35 30 Be ej Be ej I 108 120 oka oka I 60 30 Horgoš I II 66 40 Kanjiža Kanjiža I II 100 60 Crvenka ...
    ... 40 Kula (Štolc) K1 I 57 Kula Kula (Krsturski put) I 35 50 Mali I oš Mali I oš I 15 20 Novi Be ej Novi Be ej I 90 80 Novi Kneževac Novi Kneževac II 50 50 Senta Sever I Senta Senta Jug I 58 40 Sombor Jaroš I 210 50 Sombor ...
    ... Backa Topola Backa Topola I 35 30 Beéej Beéej I 108 120 Coka Coka I 60 30 Kanjiza Horgos I II 66 40 Kanjiza I II 100 60 Crvenka Crvenka Il 31 40 Kula Kula (Stolc) KI I 57 50 Kula (Krsturski put) I 35 Mali Idos Mali Idos I 15 20 Novi Beéej Novi Beéej I 90 80 Novi KneZevac Novi Knezevac Il 50 ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... foraminifera i 25 vrsta ostrakoda, kao i ostaci otolita, dijatomeja, spikule spongija i dr. Na osnovu pronađene mikrofaune definisani su sedimenti donjeg, srednjeg i gornjeg badena. U novijim radovima (2019) Rundić & Renovica potvrđuje transgresivan i diskordantan odnos između donjeg i srednjeg ...
    ... pješčara, alevrolita i šljunkovitih i pjeskovitih glina. Poslednji u ovoj seriji je paket pločastih hemogenih krečnjaka ĆM ). Često bočno isklinjavaju i prelaze u laporce ilaporovite gline (Čičić i saradnici, 1991). 4.16. Badenski klastiti i krečnjaci U sjevernom i sjeverozapadnom dijelu basena ...
    ... osnovu kojih je urađena statistička i kinematska analiza. U manjem broju opservirani su i reversni i transkurentni rasjedi, a prikupljeni su i podaci o pukotinama. 6.1. Statistička analiza rupturnog sklopa Na osnovu elemenata pada rasjednih struktura i pukotina, kao i na osnovu njihovih pružanja ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... Sombor M A Đ A R S K A R U M U N I J A S R B I J A H R V A T S K A HERCEG O VINA BO SNA I 50 km250 22212019 FRUŠKA GORA PLANINE VRŠAČKE/VĂRADIA BUKULJA D I N A R I D I A P U S E N I J U Ž N I K A R P A T I CER Bukovac PlH MkD AyH ...
    ... asfaltnih puteva I i II reda i prugu normalnog koloseka, kojima su sva veća naselja istražnog područja povezana sa gradovima u Vojvodini. Postoji dobra drumska i železnička veza sa Beogradom i sa susednim zemljama. Magistralni putevi su Zrenjanin–Kikinda–Senta i Novi Bečej – Kikinda ...
    ... su obrađene i nafte sa polja Čoka, pisali su Šaban i koautori (1990). Značajan rad o litofacijalnim oblicima i depozicionim procesima za vreme miocena i donjeg ponta u severnom Banatu objavila je Ruža Kemenci (1991), dok su Kirin i koautori (1991) objavili rad o seizmostratigrafiji i sedimentologiji ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... tako i van nje na razumevanju i podršci tokom izrade doktorske disertacije. Veliko hvala mojoj majci, bratu i sestrama na bezgraničnom razumevanju i podršci. Na kraju veliko hvala mojoj Katarini na pomoći pri proveri i sređivanju finalnog teksta, a posebno na iskrenoj podršci, strpljenju i razumevanju ...
    ... Milošu Radonjiću sam zahvalan na prijateljstvu, kolegijalnosti, podršci i pomoći tokom terenskih, fakultetskih i laboratorijskih aktivnosti. Zahvalan sam Milu Đuriću na iskrenoj prijateljskoj i kolegijalnoj podršci, kao i za pomoć i sugestije pri finalnom sređivanju teksta doktorske disertacije. ...
    ... područja suture Dinarida i Karpato-balkanida. Kabinetske metode su uključivale pregled dosadašnjih proučavanja istraživanog prostora i detaljnu analizu dostupne literature vezane za problematiku i idejna rešenja geološke građe, kao i odnosa među različitim litološkim i tektonskim jedinicama, u ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... W K I I 1 y c n o B I I 1 e K c n n o a T a Y l l 1 j e K a M e H I I 1 X 1 1 1M p K I I 1 X y r J b e B a C p 6 1 1 1 j e • pesyrrrar concrseuor I I 1 C T p a ) f ( I I 1 B a 4 K O r p a a a , • n a n p e n n o x e s a g l l 1 c e p T a 4 1 1 1 j a Y 4 e n l l 1 H I I 1 H I I 1 Y A e n O B I I 1 M ...
    ... n O T n I l 1 C a H I I 1 - a --------~~~~~~~~~~~----------------------- 6 p a H K O P . M l I 1 n a A I I 1 H O B V l n 6 p o j A l I 1 c l I 1 j e a - - '- 1 3 : = ; . . . 4 - '- - _ l-13ja BIb yje M A a j e A O K T O p C K a A I I 1 C e p T a 4 1 1 1 j a n O A H a c n O B O M X I I 1 A P O r ...
    ... M a H l I 1 j e 6 1 1 1 n a n p e n n o x e u a s a A o 6 1 1 1 j a l - b e 6 1 1 1 n o x o j e A l I 1 n n O M e n p e r a a C T Y A l I 1 j C K I I 1 M n p o r p a u a r a a n p y r u x B I I 1 C O K O W K O n C K I I 1 XY C T a H O B a , • n a c y p e 3 y n T a T I I 1 K o p e K T H O H a B e A ...

  • Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone

    Aleksandar Luković (2021)
    Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...
    magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta
    ... 4.1. Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama……... 32 4.1.1. Magnetit i hemoilmenit sa lokaliteta Krivelj (I vulkanska faza)…………………….. 32 4.1.2. Magnetit i hemoilmenit sa lokaliteta Majdanpek (I vulkanska faza)………………... 37 4.1.3. Magnetit i hematit lokaliteta ...
    ... Čoka Marin i Bresotvac (I vulkanska faza)…………... 42 4.1.4. Magnetit lokaliteta Jasikovo, Brestovačka banja i Bučje (II vulkanska faza)………. 43 4.1.5. Zrnasti i igličasti magnetit sa područja Zlota………………………………………... 44 4.2. Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u alterisanim i mineralizovanim ...
    ... prvi tip (tip I) izdvajen je magnetit sa lokaliteta Čukaru Peki koji se javlja u paragentskom odnosu sa bornitom (Bn) i halkopiritom (Cp). Drugi tip (tip II) je značajno rasprostranjeniji i on je zastupljen na lokalitetima Čukaru Peki i Leskovo, kao i u porfirskim ležištima Veliki Krivelj i Majdanpek ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... podzemnih voda (paleozojske formacije, magmatske i metamorfnih stena, >išne naslage jure i krede, kao i dublji i debeli sedimentni kompleksi), ali i naslage veoma bogate podzemnim vodama (mezozojske karbonatne stene, kvartarne aluvijalne i terasne naslage, i neogeni vodonosni sedimenti. Moguće je izdvojiti ...
    ... Panonskog basena, koju čine neogeni i kvartarni sedimenti debljine i do 4500 m. Najznačajnije izdani su subarteske i arteske kvartarne starosti, dubine i do 230 m (Kikinda). Kompleks subarteskih i arteskih izdani u Bačkoj i Banatu se naziva „Osnovni vodonosni kompleks“ (OVK), i iz njega se zahvata više od ...
    ... različitih parametara, i to: glavni katjoni (Na+, K+, Ca2+ i Mg2+), glavni anjoni (Cl-, SO 4 2- i HCO 3 -), i azotove komponente (NH 4 -N, NO 2 -N i NO 3 -N), koji su glavni indikatori poljoprivrednog uticaja na plitke izdani. Gvožđe i mangan su deo programa monitoringa, kao i teški metali Zn, Cu ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... Li, 2008): L(θ) =I/[sin(I ) + i cos(I )cos(D − θ)] 2 gde je θ talasni broj, I i D su inklinacija i deklinacija. U praksi ovaj operator postaje nestabilan, odnosno, približava se beskonačnosti, kada je apsolutna vrednost magnetne inklinacije (I) mala, tj. približava se nuli i kada je D – θ blizu ...
    ... (sin I + i cos I sin (D+α)) 2 gde je A (u, v) amplituda na frekveciji (u,v), I i D su inklinacija i deklinacija, a α je tan - 1 (v/u) . Primena ove metode u frekventnom domenu uzrokuje određene probleme. Ne daje dobre rezultate na magnetskim širinama koje su manje od 20º (Li, 2008), kao i u slučaju ...
    ... glavnih rasednih zona pružanja SZ-JI do SSZ-JJI u Dinaridima i SSZ-JJI do S-J u Karpato-balkanidima (Marović et al, 2002). Pristutni su i rasedni sistemi pružanja SI-JZ, S-J I I-Z u Dinaridima i SI-JZ, SZ-JI kao i ZJZ-ISI u Vardarskoj zoni i Karpato-balkanidima. Miocenska ekstenzija, pravca S-J, vezuje ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Sinteza i strukturna karakterizacija mikroporoznih arsenata i fosfata

    Sabina Z. Kovač (2015-09-28)
    Predmet rada i istraživanja ove doktorske disertacije su sinteza i strukturnekarakteristike novih kristalnih arsenata i fosfata koji sadrže Mg, K, Ca, Mn, Fe, Co, Ni,Cu, Zn, Sr, Ba i druge katjone. U strukturama arsenata i fosfata, AsO4- i PO4-tetraedrinajčešće se vezuju sa tetraedarski ili oktaedarski koordinisanim katjonima prelaznihmetala formirajući otvorene strukture (slojeve ili 3D mreže) sa širokim opsegomrazličitih topologija. U šupljinama ili porama u obliku povezanih ili nepovezanihkanala, tunela, kaveza i međuslojnog prostora mogu se ugraditi različiti vanmrežni joni(obično ...
    hidrotermalna sinteza, mikroporozna jedinjenja, arsenati, fosfati,rendgenska strukturna analiza
    ... jedinjenjima, kao i prekursor za stvaranje drugih liganada. Mnoge bioaktivne komponente koje se koriste kao prekursori u farmaciji i agrohemiji sadrže veze N‒CH2‒CH2‒N. Zbog činjenice da sadrži dve amino-grupe (NH2), često se koristi i kao prekursor za različite polimere. Etilendiamonijum-jon ...
    ... MIKROPOROZNIH ARSENATA I FOSFATA Rezime Predmet rada i istraživanja ove doktorske disertacije su sinteza i strukturne karakteristike novih kristalnih arsenata i fosfata koji sadrže Mg, K, Ca, Mn, Fe, Co, Ni, Cu, Zn, Sr, Ba i druge katjone. U strukturama arsenata i fosfata, AsO4- i PO4-tetraedri ...
    ... 17, 18 i 19, a geometrija vodoničnih veza u tabelama 20, 21, 22 i 23. Rezultati izračunavanja valenci veza dati su u tabelama 24, 25, 26 i 27. Semikvantitativna hemijska analiza uzoraka ZnCoAs i ZnFeAs, (poglavlje 3.2.6) potvrdila je prisustvo Zn i Co u ZnCoAs, kao i prisustvo Zn i Fe u ZnFeAs ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... zdravlja i Republi kog zavoda za javno zdravlje i njegovih regionalnih zavoda. Svi vodovodi prema važe im zakonskim aktima obavezni su da kontrolišu hemijski i bakteriološki kvalitet sirovih i tretiranih uzoraka vode. Uopšteno i, postoji znatna razlika u prirodnom kvalitetu podzemnih voda i antropogenom ...
    ... Dušan Polom i i saradnici Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji VODOPRIVREDA 0350-0519, 44 (2012) 258-260 p. 225-231 227 je u južnoj Ba koj, Kostola kom basenu, i neogenom basenu kod ina i Jagodine. Za razliku od južne Ba ke, ina i Jagodine, zna ajnija ...
    ... vodosnabdevanje, kao i u priobalnom podruéju Dunava, Save i Tise, koje je u zoni uspora HE Derdap I. MreZa osmatrackih stanica koje su pod nadleZnoséu Republi¢kog hidrometeoroloSkog 228 VODOPRIVREDA 0350-0519, 44 (2012) 258-260 p. 225-231 Dušan Polom i i saradnici Vodosnabdevanje i održivo upravljanje ...

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... 901 9 I 1000> 1000> 1000» 1000> 1000> 100'0> HTAL tcO0 |521] tOdO 80'C I L u y4! [4UC4 bPLEC IO'EC HiAE| bPr?I t P l og'tl E I 1 6 1 PC'bC ttbc La/“ OSIJA PO'S L c tc0Oc 9011 6 I L 0 6 1 iLŽ:1| SPPI L I 0 6 1 LUOC I I I W ...
    ... magnezijum, sumpor, nikl i fosfor. Magnezijum se pojavljuje u flogopitu i podređeno u biotitu i osnovnoj ması. Silicijum i aluminijim deluju u asocijaciji i nalaze se 26 ponajviše u osnovnoj masi. Gvožđe se pojavljuje u biotitu gde dominira nad magnezijumom i u metaličnim mineralima, verovatno ...
    ... 676 [4]] I O l 66 1001 L 8 6 6 896 6 | I t T I O I tctl 9 L l to?I uar4! [ A t t l tPo'l 9 c l 4 4 96't1 6?l c l t l SC'tI tO“V [ to HOA [53\] 483 LIAA H J P 9 9 g 60'% [44,] g t [:%3 tOLL I N A [yA 4 ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... pleistocena i na kraju holocenske tvorevine deluvijalnog, proluvijalnog i aluvijalnog karaktera (Nenadić et al. 2010). 3. MATERIJALI I METODE Za potrebe istraživanja korišćeni su podaci koji su prikupljeni samostalnim terenskim radom i podaci koje je obezbedila naftna kompanija NIS i kompanija ...
    ... 'Smena peska, gline i ređe šljunka H Gline su peskovite i ugljenisane Fj = 250 f PI, Q) Š [-u s Laporci, peskoviti laporci, peskovite gline 6 i glino sa lignitom e 400 - ul d Konglomerati i peščari Sarmat| 100 Bk 50 | Poščarilaporciitufovi | Sprudnikrečnjaci Donji Breče i konglomerati, ...
    ... Determinisani su ostaci Ježa, puža i Jedna foraminifera iz roda E/phidium sp. Ostacı ježa ukazuju na morsku sredinu i badensku starost. Slika 8 Izdanak badenskih klastita i osnačeno mesto uzimanja uzorka za šlem analizu Slika 9 a) kontakt krupnozrnih i sitnozrnih klastita i (b) pronađena makrofauna 18 ...

  • Испитивање магнетске сусцептибилности прашине антропогеног порекла

    Дубравка Новичић, Весна Цветков, Весна Дамњановић (2019)
    ... zastarelost i neadekvatno održavanje, niska energetska efikasnost, nizak stepen korišćenja potencijala obnovljivih izvora energije). Zagađivači su i drumski saobraćaj (posebno teška vozila i autobusi) i neke od grana industrije (rafinerije nafte i naftnih derivata, hemijske fabrike i metalurški kompleksi ...
    ... uključujući i procenu vremena reagovanja, skeniranje i izvršno funkcionisanje kod odraslih, odnosno, kognitivnu fleksibilnost i apstraktno rezonovanje. Izlaganje olovu može da utiče i na govornu memoriju i tačnost govora. Agresivnost, problematično ponašanje (kao što su depresija i poremećaji spavanja) ...
    ... nukleacije, kondenzacije i koagulacije azotovih i sumpornih oksida, amonijaka i isparljivih organskih jedinjenja (prisutni u vazduhu kao gasovita zagađujuća jedinjenja) i uglavnom pripadaju klasi ≤ PM2,5 (US EPA, 2004). Nakon emisije odigravaju se fizičke, hemijske i fotohemijske promene čestica ...

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... N2010-113. |Bu1-2/77.80.78.D0 I I I I slena N2010-114. |Bu1-2/88.60-88.90 2686 4421 55 I I I I slena N2010-115. |Bu1-2/93.10-93.50 2679 15669 170 slena N20/10-116 |Bu1-2/97.60.97.80 2696 4677 437 I I I I slena N20/10-117. |Bu1-2/97.80.98.D0 2681 4677 54 I I I I slena N2010-118 |Bu1-2/101.7-102 ...
    ... |Bu1-3/30.40-30.80 2638 7922 624 I I I I slena N20/10-132 |Bu1-3/39.50-39.90 2554 1741 423 I I I I slena N20/10-133. |Bu1-3,46.60-47.00 2599 8547 430 slena N20/10-134. |Bu1-3/57.20-.57.50 2553 1625 393 I I I I slena N20/10-135 |Bu1-367.30-67.60 2695 8747 448 I I I I slena N20/10-136 |Bu1-3/75.50 ...
    ... |Bu1-3/82.00-82.40 26.94 7880 448 I I I I slena N20/10-138 |Bu1-387.30-87.60 2631 1421 245 I I I I slena N20/10-139 |Bu1-392.10-92.50 2744 8297 398 slena N2010-141 |Bu1-399.40-99.70 2797 10280 i263 I I I I slena N20/10-142 |Bu1-3/103.40-103.80 — |27.69 10743 488 I I I I slena N20/10-144 |Bu1-8/10 ...

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... breta i konglomerata izgradeni od kvarcita, karbonatno-glinovitih odlomaka i valutaka i odlomaka serpentinita i vulkanita MeS%anje sitnozrnijih peSéara sa alevrolitskim materijalom. Smena kong sa peStarima izg i od kvarcita, karbonatno-glinovitih odlomaka i valutaka i odlomaka serpentinita i vulkanita ...
    ... gde se jedan od tih okeana zatvorio (Schmid i dr. 2008). U delu terena Rudnika tvorevine krede su intenzivno ubrane i dislocirane regionalnim i lokalnim rasedima, a utvrđeni su linearni nabori i rasedi pravca pružanja SZ- JI (Brković i dr. 1978 i Filipović i dr. 1971). Najuočljivije su dve rasedne strukture ...
    ... razgranata mreža poljskih i šumskih puteva i staza koje uglavnom koriste zaposleni u rudniku Rudnik, rekreativni planinari i lovci. Stanovništvo okolnih sela, kao i mesta Rudnik u najvećoj meri je ekonomski zavisno od većih gradova (Gornji Milanovac i Topola), a primetno je i smanjenje broja stanovnika ...

  • Arhitektonsko-građevinski kamen Crne Gore, stanje i potencijali

    Darko Božović, Vladimir Simić (2023)
    arhitektonsko-građevinski kamen, rezerve, kvalitet, potencijalnost

  • Optimising in electrical energy consumption in mining plants

    Snežana Aleksandrović, Vesna Damnjanović, Ilija Jeftenić (2018)

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... konstrukcije točka i strele rotornog bagera i njihove pouzdanosti [44], autor D. Polovina je analizom i obradom podataka za veći broj rotornih bagera pokazao značaj i ulogu njihove strele i rotora, tj. njihov uticaj na rad i pouzdanost rotornog bagera. Tom prilikom je naveo i materijale koji se ...
    ... uslove stabilnosti kosina i nosivosti tla, instalisane kapacitete, dinamiku proizvodnje uglja i otkrivke, prikaz i analizu uzajamnih zavisnosti geometrijskih i kinematskih parametara bagera i parametara radne sredine, procenu budućih potreba za rotornim bagerima kao i ekonomska razmatranja. ...
    ... prugu između Gangier-grada i Gangier-luke (Maroko), i to na dva načina, pomoću metode granične ravnoteže (konvencijalna metoda) i metodom konačnih elemenata (FEM). Proračuni su rađeni za dva stanja i to za suvo i zasićeno, uz primenu tri softvera: PLAXIS, GEOSLOPE i TALREN (prva dva programa ...