Претрага

Упит dcterms_subject_txt:aptski kat

73 items

  • Снимање подземних инсталација GPR (Ground penetrating Radar) системом

    Невена Ђурђев (2024)
    Циљ овог мастер рада на тему ,,Снимање подземних инстлација GPR (Ground penetrating radar) системом” је био да се прецизно идентификују положаји подземних инсталација и прикључака, због сумње да су поједине инсталације постављене изван пројектованих позиција.Георадарски систем одабран је за детектовање и идентификовање подземних инсталација, због своје способности да обезбеди неинвазивно и детаљно снимање подземних структура.Првобитно је примењена GNSS метода снимања коришћењем GPS-а, потом услед немогућности отварања шахти, одлучено је да се примени георадарска у комбинацији са електромагнетном методом. Након ...
    катастар, катастар водова, подземне инсталације, методе детекције подземних инсталација, георадарска метода, георадар
    ... KaTacTpy. l. KATACTAP Peu „xamacmap” noTMue JO OJL CpeJUHbOBECKOBHOT JaTHHCKOT „cCafaSfrM/7m”, KOJH HOTHUuC HJIH OJL rpuke peun „,caraornyov” (kata stihon) Koja rpejicTaBJba CJIy)KOĆHy CBHJIČHIIHJy, OJHOCHO TOTHIHC HOpeCKHMX OOaBe3HHKa Ca M.HXOBHM IIODpeCKMHM pauyHHMa, HNM OJ naTHHcKor „cap ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... makro i mikro fauna karakteristična za kampilski potkat. Trijaska serija u ovim oblastima završava se dolomitima anizijskog kata i nestratifikovanim krečnjacima ladinskog kata. Sedimenti donjeg trijasa otkriveni su sa obe strane reke Kolubare. Debljina donjotrijaske i srednjetrijaske trijasa u području ...
    ... mikrofaune, da pripadaju anizijskom katu srednjeg trijasa. Određeni su sledeći oblici : Trochammina alpina, Duostomina alta, Meandrospira dinarica, Endothyranella sp, i dr. Po tipu mikrofacije svetli kristalasti krečnjaci Lajkovca najverovatnije odgovaraju ladinskom katu (T2 2). Željko R. Cvetković ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... makro i mikro fauna karakteristična za kampilski potkat. Trijaska serija u ovim oblastima završava se dolomitima anizijskog kata i nestratifikovanim krečnjacima ladinskog kata. Sedimenti donjeg trijasa otkriveni su sa obe strane reke Kolubare. Debljina donjotrijaske i srednjetrijaske trijasa u području ...
    ... mikrofaune, da pripadaju anizijskom katu srednjeg trijasa. Određeni su sledeći oblici : Trochammina alpina, Duostomina alta, Meandrospira dinarica, Endothyranella sp, i dr. Po tipu mikrofacije svetli kristalasti krečnjaci Lajkovca najverovatnije odgovaraju ladinskom katu (T2 2). Željko R. Cvetković ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... sedimenata uočavaju se konstantne vertikalne i horizontalne smene sprudnih i subsprudnih sedimenata. Debljina sedimenata ova dva kata iznosi oko 500 metara. (K1 5) Albski kat se javlja u vidu izolovanih serija predstavljenih zelenkastim peščarima sa fosilnim anelidama. Preko ovih tvorevina leže sedimenti ...
    ... liditima i metamorfisanim glincima. Takođe, javljaju se i krečnjaci, znatno ubrani na određenim lokalitetima. Na istražnom prostoru utvrđena su sva tri kata silura: landoveri, venlok i ladlo. Ljiljana M. Vasić Doktorska disertacija 62 Devon Tvorevine devonske starosti nisu paleontološki ...
    ... leži preko titona i zajedno grade kontinualnu seriju neritskih sprudnih i subsprudnih krečnjaka. (K1 1+2) Sedimenti valendijskog i otrivskog kata predstavljeni su sivobelim do žućkastim krečnjacima stvaranim u plitkovodnoj sredini. Razvili su se postepeno iz gornje jure, odnosno kao nastavak ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... Doktorska Desertacija 42 Gornji pliocen (levantijski kat) Sedimenti levantijskog kata predstavljeni su sivim glinama i glincima promenljive debljine (3-20 m). Čine neposrednu krovinu glavnog ugljenog sloja koji je u ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... mnogo veće rasprostranjenje, nego što je to do sada bilo poznato na osnovu geoloških istraţivanja. Na osnovu ranijih istraţivanja i na osnovu geološke kate (Slika 2), poznato je da deo terena, koji odgovara anomaliji A2, izgraĎen preteţno od vulkanoklastičnih i sedimentnih stena sa manjom pojavom vulkanita ...

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.
    ... debljine 15 m tankoslojevitih i pločastih krečnjaka sa roţnacima, kao i bituminozne stijene, vezane uglavnom za donji i srednji turon. U okviru ovog kata karakteristično je preovlađivanje dolomita i dolomitičnih krečnjaka nad krečnjacima, sa čestom makrofaunom, prvenstveno hondrodontama i radiolitidima ...
    ... Najčešća forma koja se sreće u donjem dijelu turona je Chonodrodonta joannae, koja je zastupljena u svim djelovima terena gdje je razvijen ovaj kat, i zahvaljujući njoj mogla je biti utvrđena donja granica turona prema sedimentima cenomana. Najčešće se javlja u dolomitima i dolomitičnim krečnjacima ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... od crvenkastih krečnjaka. Debljina ove serije iznosi više od 100 m (Stakić 2006). Ugljonosna serija lijasa (J1), pripada hetanškom i sinemurskom katu, čija debljina varira od 200-300 m (Petković i dr. 1958). Obzirom na njenu ugljonosnost, podeljena je na tri odeljka: podinski odeljak, ugljonosni ...
    ... laporovitim peščarima koji naviše prelaze u peskovite krečnjake, dolomitične krečnjake i dolomite. Trijaska serija se završava ladinskim i anizijskim katom srednjeg trijasa (T21+2), izgrađeni od uslojenih i peskovitih krečnjaka u nižim partijama i bituminoznih krečnjaka i alevrita u višim partijama ...
    ... (Tomić 1991). U paleoreljefu ležišta uglja „Jasenovac”-centralno polje, karstni tip izdani je formiran u karbonatnim stenama anizijskog i ladinskog kata (T21+2), dogera (J2) i malma (J3). Ograničenja u razvoju karstnog evolucionog procesa u krečnjacima srednjeg trijasa (T21+2) i dogera (J2), značajno ...

  • Српски језик у дигиталном добу -- The Serbian Language in the Digital Age

    Duško Vitas, Ljubomir Popović, Cvetana Krstev, Ivan Obradović, Gordana Pavlović-Lažetić, Mladen Stanojević (2012)
    Serbian language
    ... рално важи за већину словенских језика, а за сарадњу су неопходне даље стимулативне мере. Посено ве- лике могућности за сарадњу постоје између проје- ката везаних за стандардне језике штокавског поре- кла, као и за словенске језике уопште, имајући у виду заједничка својства тих језика. Учешће Срије у ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... По старости и у генетском погледу међу њима су присутни (Ђоковић и др., 2002) језерски седименти тзв. „сланачке серије“ и морски седимент баденског ката. Седименти „сланачке серије“ избијају на површину на превојима испод врха висова. Наниже су прекривени квартарним покривачем. Представљени су ...

  • Површинско распадање керсантита из Тешића мајдана у корелацији са начином обраде на примеру малог степеништа (Београдска тврђава)

    Невенка Новаковић (2024)
    Архитектуру Београда на прелазу 19. у 20. век обележила је употреба керсантита из каменолома Тешића мајдана. Kao камен високих декоративних својстава, керсантит је коришћен за јавне споменике, делове или потпуну изградњу објеката (Народна скупштина Србије, Мало степениште, Народни музеј и др.). Како очување споменика културе изискује познавање својстава уграђеног камена, истраживања су обухватила детаљно проучавање петролошких, хемијских и физичких карактеристика керсантита из Тешића мајданa и узорака камена из споменика Мало степениште (студија случаја). Након детаљног мапирања стања керсантита, лабораторијских ...
    керсантит, Мало степениште, споменик културе, архитектонски камен, физичко-хемијско распадање, мапирање, форме распадања, површинска обрада

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... gornjotrijaske starosti. U bušotinama kod Bajše, Čantavira, Sente i Bačkog Monoštora litološkom korelacijom utvrđeni su sedimenti karnijsko-retskog kata predstavljeni organogeno-detritičnim i ooidnim krečnjacima. To su stene sive i sivozelene boje izgrađene od spariklcitskog ili mikristskog veziva ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде