Претрага

Упит dcterms_subject_txt:drenažni slojevi

234 items

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... vidu hidrodinamičkog sloja broj IV. U slučaju okolnih bunara sa horizontalnim drenovima, sledeći isti princip šematizacije slojeva, dominantno prisutan slabije propusan sloj je zadat na modelu (bio on četvrti, sedmi ili deveti sloj u hidrogeološkoj šematizaciji), a slojevi bez realnog prisustva ...
    ... Litofacija korita drugog pleistocenskog ciklusa (sloj 8) je zadata kao sloj broj V, dok su najstariji rečni sedimenti (sloj 10) na hidrodinamičkom modelu predstavljeni slojem broj VI. Imajući u vidu litološki sastav i debljinu, tvorevine hidrogeološkog sloja broj 11 se sa sigurnošću smatraju vodonepropusnom ...
    ... predstavljeni jedinstvenim slojem broj II. Po istom principu, naslage korita najmlađeg ciklusa pleistocenske sedimentacije (slojevi 5 i 6) su predstavljene slojem broj III u hidrodinamičkoj šematizaciji. Slabije propusni sedimenti facije povodnja šematizovani kao 7. sloj na hidrogeološkom modelu su ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)
    U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...
    nadvožnjak Balajnac, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Dvodimenzionalna geometrijska morfometrija prvih gornjih molara hominina sa teritorije Srbije - taksonomska i metodološka analiza

    Predrag N. Radović (2022)
    Primarni cilj ove studije tiče se taksonomske identifikacije fosilnih prvih gornjih molara (M1) hominina pronađenih u Srbiji, primenom metoda dvodimenzionalne (2D) geometrijske morfometrije. U prvoj (metodološkoj) fazi istraživanja ispitana je efikasnost 16 različitih pristupa (geometrijskih modela) u klasifikaciji M1 neandertalaca i anatomski modernog čoveka. Modeli su testirani na dva seta okluzalnih projekcija krunica (n = 34 i n = 64) dobijenih orijentisanjem digitalnih 3D modela u virtuelnom okruženju ili fotografisanjem fizičkih primeraka zuba. Prilikom testiranja primenjena je klasifikacija zasnovana ...
    2D geometrijska morfometrija, prvi gornji molar (M1), taksonomska identifikacija, neandertalci, anatomski moderni ljudi, Pešturina, Velika Balanica, Srbija

  • Praktikum za vežbe iz Informatike 1

    Ranka Stanković, Ivan Obradović, Olivera Kitanović, Mirjana Banković (2014)
    informatika

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Maceralni sastav i rang uglja Ibarskog basena

    Željana Novković, Nevena Andrić -Tomašević, Vladimir Simić, Dragana Životić (2022)
    Donjemiocenski ugljonosni Ibarski basen se nalazi u južnoj Srbiji. Intramontanski ektenzivni basen, izdužen u pravcu severozapad-jugoistok ispunjen je slatkovodnim sedimentima koji su formirani kao deo Dinarskog neogenog jezerskog sistema. Paleoreljef basena izgrađen je od paleozojskih amfibolskih škriljaca, sericit-hloritskih škriljaca, krečnjaka, mermera i metabazičnih stena, mezozojskih peščara, laporca, laporovitih krečnjaka, krečnjaka, dolomita, ofiolita i oligo-/miocenskih magmatskih stena. Tercijarne magmatske stene izgrađene su od oligocenskih dacito-andezita i neogenih kvarctlatita/riodacita i piroklastičnih stena. Miocenski sedimenti izgrađeni su od aluvijalnih breča, konglomerata, peščara, ...
    ugalj, macerali, refleksija vitrinita, Ibarski basen

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... i srednjih paludinskih slojeva. (Čučulić-Trifunović & Rakić 1977). Gornji paludinski slojevi su otkriveni samo u dubokim bušotinama Vojvodince 8 (Rundić et al. 2016), dok se pretpostavlja da su na prostoru Fruške gore erodovani tokom izdizanja. Donji paludinski slojevi su izgrađeni od glina zelenih ...
    ... seizmičkih događaja, u MAKOIMALNA RIFTOGENEZA stratigrafskom zapisu se ovećanje kretanja i stope subsidencije dovodi F b — do pomeranja ose basena, drenažni basen na manlfestUje promenllelm povlatnom i možda na kraju na podinskom bloku ii Dominiraju uzdužni sistemi ako su kanali još uvek debljm_ama_ZbOg ...
    ... a i sočivima peska. Od fosilne faune pronađeni su mekušci Vivipara neumayri, Hydrobia pupila, Melanopsis lanceolata ı drugi. Srednji paludinski slojevi su izgrađeni uglavnom od peskova i peskovitih glina i alevrita sa ostacima Unio sibinensis, Vivipara cf. bifarcinata (Čučulić-Trifunović & Rakić ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... и делимично чврстих седиментних стена, основне хидрогеолошке структуре су: слој, хоризонт и комплекс, док су структуре регионалног карактера представљене хидрогеолошким басенима. Слој угљокиселе воде представља слој стене који карактерише једнородност литофацијалног састава, постојаност у плану ...
    ... мезозојски комплекс седиментних и метаморфних стена са пробојима магматита, 2. протерозојски комплекс метаморфних стена, 3. гранитно – метаморфни слој, 4. базалтни слој, 5. минимална дубина повољних геотемпературних услова за геохемијске процесе генерисања угљендиоксида, 6. део литосфере са око 93 % формираних ...
    ... профилу и једнородност филтрационих својстава и издашности. Хоризонт угљокиселе воде представља један или више водоносних слојева који залежу између водонепропусних слојева. Комплекс угљокиселих вода представља неколико водоносних хоризоната, који су одвојени слабопропусним или водонепропусним ...

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... liskuna, gline i dr. Epigenetski mineralni uklopci formiraju se nakon kreiranja samog ugljenog sloja, tjJ. posle dijageneze i metamorfizma, sa izlučivanjem minerala u prsline i međuslojne prostore ugljenog sloja. Epigenetske mineralne tvorevine po svojem karakteru su izrazito infiltracione. Minerali ...
    ... kaolin, kvarc i dr. I na kraju u rovnom uglju koji se otkopava postoje i komadi i zrna koji vuku poreklo iz povlate i podine ugljenog sloja. Podinu ugljenih slojeva uglavnom grade gline, glinac i peskovita glina, ređe peščari i krečnjaci, a povlatu gline, ređe peščari i krečnjaci. U dostupnoj ...
    ... od epigenefskih mineralnih primesa i stena koje čine povlatu i podinu ugljenog sloja. Količina spoljašnjeg pepela je u direktnoj zavisnosti od načina otkopavanja uglja i tvrdoće strukture podine i povlate ugljenog sloja. Mineralne primese u spoljašnjem pepelu, su relativno lake za uklanjanje iz uglja ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... ерозијом делимично или скоро потпуно истањен рудни слој. Зеолитски слој благо тоне у правцу ССЗ под углом од 5-10°. Зеолит је жућкасто беле до крем боје. Боја зависи од густине лимонитских превлака. Местимично у подинском делу зеолитског слоја налази се снежно бели зеолит чија дебљина варира у ...
    ... бушотина рађени су и истражни раскопи. На основу ових истраживања издвојен је слој жућкасто-белог зеолитског туфа правца пружања СЗ-ЈИ, са падом према југозападу, дужине од 600 и ширине од 400 m са средњом дебљином слоја од 2 m. Утврђено је да подину туфа изграђују тамносиви, компактни лапорци, а ...
    ... (1951), Стевановића и Стангачиловића (1954) и Стевановића (1975). Слојеви туфова набушени су приликом истражног бушења за одводни колектор између села Сланци и Великог Села (Цмиљановић и Баталовић, 1977). У једном од слојева туфова у бушотини Б-8 је констатовано и присуство зеолитских туфова ...

  • Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada

    Mariја Bošković (2024)
    Rad ukazuje na savremene metode rešavanja problema industrijskog otpada, sa posebnim fokusom na pećnu prašinu koja nastaje tokom metalurških procesa, poput proizvodnje čelika u elektrolučnim pećima. U radu se detaljno razmatra hemijski sastav pećne prašine, koja sadrži teške metale poput cinka, olova i kadmijuma, i naglašavaju ekološki izazovi koje predstavlja njeno zbrinjavanje. Takođe, analiziraju se metode tretmana i valorizacije pećne prašine, uključujući pirometalurške i hidrometalurške procese, pri čemu je poseban akcenat stavljen na reciklažu cinka iz pećne prašine. Dalje, ...
    prašina, elektrolučna peć, cink, teški metali, reciklaža
    ... a tokom Waelz procesa najčešće se koristi u građevinarstvu, za izgradnju puteva (u formi agregata), proizvodnju cementa, betona, cigle, kao drenažni sloj za deponije, te kao materijal za sportske terene ı nasipe. Međutim, pre nego što se upotrebi, šljaka zahteva prečišćavanje kako bi se uklonile ...
    ... Rezultati Jasno pokazuju da se količina kapljica sloja proizvedenih tokom jednog pucanja mehurića značajno povećava sa veličinom mehurića. Za najmanje mehuriće, ispod 4.0 mm u prečniku, nijedna kapljica sloja nije otkrivena. Preciznije, količina kapljica sloja bila je toliko mala da nije mogla biti d ...
    ... kapljica sloja po 1 mž ubrizganog gasa takođe se povećava sa veličinom mehurića dok je ova veličina manja od 11 mm. Iznad ove veličine, primećuje se stabilizacija ili blago smanjenje količine kapljica sloja. Bilo bi zanimljivo dalje istražiti ovaj fenomen i povezati količinu kapljica sloja sa masom ...

  • Sorpcija herbicida na neorganski i organski modifikovanom prirodnom montmorionitu iz Bogovine

    Lazar M. Kaluđerović (2018-01-17)
    fikasnost prilikom sorpcije S-metolahlora i klomazona od strane neorganskih iorganski modifikovanih montmorionita sa lokaliteta Bogovina odreĎena je metodombach adsorpcije. Uzorci montmorionita su tretirani prvo rastvorom NaCl a zatim irazličitim koncentracijama organskih kompleksa. Adsorpcione izoterme su dobijenetretiranjem uzoraka različitim koncentracijama herbicida. Detaljna mineraloškakarakterizacija uzoraka uraĎena je metodom rendgenske difrakcije. Rezultati interakcijemontmorionita sa organskim kompleksima i herbicidima dobijeni su primenomrendgenskih, optičkih, termičkih i spektroskopskih metoda.Na osnovu rezultata rendgenskih ispitivanja uzoraka, utvrĎeno je prisustvoorganskih kompleksa i herbicida u meĎuslojnom prostoru montmorionita.Montmorioniti modifikovani ...
    adsorpcija, montmorionit, heksadeciltrimetilamonijum bromid,feniltrimetilamonijum hlorid, S-metolahlor, klomazon
    ... tetraedara, dok su katjoni u oktaedarskom listu Al3+, Fe3+ ili Mg2+. U podklasi filosilikata razlikuju se filosilikati sa 1:1 slojevima od filosilikata sa 2:1 slojevima. U sloju 1:1 filosilikata postoji nekoliko različitih podgrupa minerala (podgrupa kaolinita i podgrupa serpentina). Kaolinit je mineral ...
    ... 1963). Filosilikati sa 2:1 slojevima su izgraĎeni od dva tetraedarska i jednog oktaedarskog lista. Ovakve jedinice su meĎusobno slabo povezane u kristalu Van der Walsovim silama (talk, pirofilit) ili meĎuslojnim katjonima (liskuni, smektit). Unutar nabrojanih slojeva dalja razlika postoji izmeĎu ...
    ... jednim slojem uglja sloţene graĎe, unutar koga se nalaze proslojci bentonita, reĎe laporaca različite debljine. Debljina ovog horizonta varira od 0,80 do 15,80 m (Cvetićanin i Novković, 1975). U Istočnom polju, ugljonosni horizon je izgraĎena je od laporaca, glina i peskova sa dva sloja uglja ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... drugu. Ove krljušti dobile su ime po čvrstom, sedefastom sloju nazvanom ganoin, koji predstavlja modifikaciju dentina. Pored ganoina, u strukturi se nalaze i dva druga sloja: kosmin, koji ima kanaliće za ćelijske nastavke, ı izopedin, najdeblji sloj slojevitog koštanog tkiva. Površina ganoidnih krljušti ...
    ... izražena Je selektivna fluvijalna erozija (Filipović i dr. 1967). 4.GFOLOŠKA GRAĐA U granicama lista Šabac, oko 80% terena pokriva kvartarni sloj, što otežava geološka istraživanja koja se oslanjaju na manji broj otkrivenih izdanaka i podatke dobijene bušenjem (Filipović i dr. 1967). Geološka ...
    ... sedimentne strukture pokazuju ritmičnost u smenjivanju različitih materijala (Filipović i dr. 1967). Istražnim bušenjem otkriveni su paludinski slojevi srednjeg i gornjeg pliocena, za koje se očekuje da se šire prema zapadu unutar sremske depresije, nekada ispunjene slatkovodnim jezerom (Filipović ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... доводном каналу (mnm) Дубовац 66,20 66,60 Врба 65,20 65,50 Гај 65,60 66,30 Мало Баваниште 65,80 66,40 Дренажни канали имају просечну дубино око 3 m и не улазе у водоносни слој. Усечени су у повлату водоносног хоризонта дебљине 4 до 5 m, па се дренирање подручја врши комбиновано каналима ...
    ... 500   Бранкица Мајкић докторска дисертација 110 4.3 Дренажни систем Ковин-Дубовац Дренажни систем Ковин-Дубовац за истраживање процеса старења бунара и одређивање степена оксичности средине, одабрано је као подручје које ...
    ... последње чишћење извршено је у другој половини 2012. године (слика 4.3.15). Слика 4.3.15: Очишћени дренажни канали у зони бунара Bp-24 и уливање латералног канала у главни дренажни канал I линије (фото: Мајкић 2012) Бранкица Мајкић ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... autora, 2005). Zbog vremenski različitog nastanka procesa formiranja sremski i titelski čini 5-7 lesnih slojeva i 4-6 slojeva pogrebene zemlje, dok su u bačkom lesu razvijena samo 1-2 sloja pogrebene zemlje. Nastanak bačkog lesa vremenski je vezan sa nastankom najmlađih lesnih horizonata sremskog ...
    ... tanjih slojeva i tonu u centralnim delovima područja. Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 70 U zavisnosti od područja basena debljine paludinskih i povlatnih kvartranih naslaga variraju, vodonosni slojevi se nalaze na različitim dubinama i broj peskovitih slojeva je različit ...
    ... kvartarnog kompleksa izdvojeno deset slojeva od kojih je pet vodonosnih, koji su formirani do dubine oko 2500 m (slika 64). Prvi vodonosni sloj predstavljaju aluvijalne, terasne i pleistocenske peskovite i peskovito-šljunkovite naslage, drugi vodonosni sloj izdvojen je u okviru plio-kvartanih ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... nalaze pliocensko-pleistocenske terase koje su izgrađene od slojeva peskova i gline i šljunka koje su prekrivene lesnim prekrivačem. Les je karakterističan za ovo područje ı igra bitnu ulogu u oblikovanju morfologije tla. Ovi slojevi su debljine od po nekoliko metara i podložni su procesima erozije ...
    ... |s |s p ec:een ı F1 Pz= P |= | |_ ms ps b \gea bsa0 |_ OOO 9 |sweche uhs ispekni — Ls · albari | alkarenii Baskovili irežnjaci (urganiki slojevi)– f yeščari \ ginai liaci | laporci : peščar | gind, feće aporil ı krečnjaci (heohom) Shijeiti i harkoviti kročnjaci Slika 2. Istočni deo ...
    ... delova svog sliva i taloži ih. Geološka struktura terena oko separacije Gemax Je slojevita, sa dominantnim aluvijalnim naslagama u površinskim slojevima. Ove naslage su bogate peskom ı šljunkom, a njihova debljina može varirati zavisno od lokalnih geomorfoloških uslova i dinamike reke Dunav. S ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Геологија угљева

    Драгана Животић (2018)
    угаљ, лежишта угља