Претрага
184 items
-
Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone
Violeta M. Gajić (2014-09-04)Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...... na serpentinitima (Slika 6.2). Bazalna jedinica je izgrađena od tela gruboklastičnih sedimenata. Geometrija tela odgovara nepravilnim zdepastim sočivima (Slika 6.3). Dužina tela je veća od 15 m, a debljina 1.5 do 3 m. Između tela gruboklastita su slojevi i proslojci srednjozrnih (do 10-tog m u ...
... 5 do 1.5 m. Radi se o telima složene građe kako vertikalno tako i Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone 66 lateralno. Zbog prirode terena nije bilo moguće lateralno pratiti geometriju tela koja izgrađuju ovu litofaciju. Verovatno su tela sočivaste forme. ...
... ili pod nekim uglom, jedan ili više slojeva krečnjaka su najveća pojedinačna konkreciona tela. To su valjkasta tela sa dužinom koja može biti veća od 1 m, a sa debljinom ne većom od 50 cm. Ova konkreciona tela, najčešće nisu u potpunosti izgrađena od Si-minerala. Na upravnim presecima se ističe ...Violeta M. Gajić. Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2014-09-04
-
Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)
Luka Jović (2024)Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit... uzorku 24KR03 pronađene su vrlo male količine leukoksena i hornblende. Veoma neobična je pojava reliktnog kumulatnog tela nalik na nodulu u mikroskopskom preparatu uzorka 24KR01. Ovo telo deluje znatno promenjeno ı delimično procesuirano; nosi gnezda aktionolita, biotita i metaličnih minerala nalik ...
... Pored ksenokristala kvarca, plagioklasa i biotita prisutnih u svim uzorcima, u uzorku 24KR03 opažena su alterisana kumulatna relitkna tela nalik na anklave. Ova tela sadrže gnezda aktinolita, biotita, plagioklasa i 44 sulfidnu mineralizaciju. lako olivin i klinopiroksen nisu opservirani ni jednom ...
... vulkanskoj formaciji zapadne Srbije čija je starost oligocenska do ranomiocenska. U njoj se lamprofiri pojavljuju u vidu brojnih malih intruzivnih tela, najčešće dajkova. Tri primerka lamprofirskih stena uzorkovanih u slivu Kolaričke reke obrađena su sa više metoda — terenskim ispitivanjem, pol ...Luka Jović. Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja), 2024
-
Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”
Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".Vladimir Čebašek, Veljko Rupar. "Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”" in Mining and Geology Today, II international symposium, Belgrade, 04 - 05.12.2018., Rudarski institut, Balkanska akademija nauka, Akademija inženjerskih nauka Srbije (2018). https://doi.org/10.25075/SI.2018.17
-
Минерагенија зеолитских туфова Србије
Vladan Kašić (2018-02-05)Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...... Геолошким истраживањима (Мојић, 2010) на рудном пољу "Игрош- Видојевићи" утврђена су два рудна тела: "рудно тело 1" и "рудно тело 2". Картирањем терена као и експлоатационим радовима на "рудном телу 1" утврђено је да се слој зеолитисаног туфа пружа правцем север-југ и може се пратити око 170 ...
... рудним телима 1 и 2, када је урађено 17 бушотина укупне дужине 299,0 m. На простору "рудног тела 1" истражним и експлоатационим 17 радовима утврђено је простирање једног слоја зеолитисаног туфа просечне дебљине 1,64 m са генералним пружањем исток-запад, док на простору "рудног тела 2" његова ...
... генетски везаних за вулканско стакло. Дебљина рудног тела (зеолитисаног дацитског туфа) одређена на бази истражног бушења варира од 0,4 до 3,5 m, док дебљина у јамским ходницима износи 1,9 до 2,1 m. Бушотине дуж јужне границе рудног тела имају дебљину мању од 2 m, јер пресецају ерозијом делимично ...Vladan Kašić. "Минерагенија зеолитских туфова Србије" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2018-02-05)
-
Merenje pritiska u bušotinskom cevovodu
Ratko Matija (2024)Merenje pritiska ima veliki značaj u naftovodima i gasovodima. U ovom završnom radu analizirane su različite metode merenja pritiska , kao što su merenje pritiska manometrima sa tečnostima, kapacitivnim manometrima, električnim manometrima nekim drugim. Objašnjena je kalibracija senzora pritiska koja u velikoj meri utiče na tačnost merenja. Navedeni su i objašnjeni elementi cevovoda i u vezi s tim pad pritiska, čije je merenje tema ovog završnog rada.... (ako Je poznata gustina druge tečnosti i ako se tečnosti ne mešaju). Usled delovanja hidrostatičkog pritiska na potopljeno telo deluje sila potiska koja teži da istisne telo iz tečnosti (gasa). I )r) I)u p a Slika 3. Hidrostatički pritisak u spojenim sudovima 3. MERENJE PRITISKA Pored temperature ...
... zavisi od toga šta smo obuli. Ako smo na noge stavili skije, manje ćemo tonuti. Nisu se promenili ni masa ni težina (sila), nego površina na koju se telo oslanja. Pojam pritiska, sreće se u svakodnevnom životu kada se pominje atmosferski pritisak, prtisak pare u kotlu, pitisak vode u vodovodnoj cevi ...
... znači voda. Hidrostatički pritisak je pritisak u homogenoj mirnoj tečnosti. Pritisak se prenosi ı kroz tečnosti ı gasove, ali za razliku od čvrstih tela, gde se pritisak Javlja samo u smeru delovanja sile normalne na podlogu, kroz tečnosti ı gasove se pritisak prenosi u svim pravcima. Uzrok za ovakvo ...Ratko Matija. Merenje pritiska u bušotinskom cevovodu, 2024
-
Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava
Sara Nikolić (2024)Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...... peskovite gline i dr. 2.2. Opis ležišta Eksploataciono polje čini ležište boksita, koje je sastavljeno od tri rudna tela ito: = rudnotelo l, " rudnotelo2i " rudno telo 3. Ležište ima površinu od oko 200.000m? čija se nadmorska visina kreće od 700-800 metara. Linija terena se od Jugoistoka ...
... nalaze se kredni krečnjaci, nepravilno slojevitog je oblika i rasedima ispresecano. Rudno telo zaleže prema jugozapadu pod uglom koji se kreće od 20-50*, a ponegde i više. Prosečna debljina rudnog tela je oko 28 metara. Na osnovu izvedenih istražnih radova i njihove interpretacije, može se ...
... ških ispitivanja šire okoline. Diskordantno preko trijaskih krečnjaka leži ĐoAsit (bx), ispunjavajući udubljenja u paleoreljefu. Moćnost rudnog tela je veoma ncujednačena i kreće se od 1,5-82 metra (u proseku 28m). Bazalni kredni sedimenti (Ki) koji su ranije tretirani kao "neogen" leže di ...Sara Nikolić. Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava, 2024
-
Дефинисање механичких својстава алтерисаног стенског материјала лабораторијским методама
Вељко М. Рупар (2022)Основни циљ овог рада је да представи методологију одређивања механичких својстава хетерогеног стенског масива који изграђују дацит (Д) и алтерисани дацит (АД), где је уочена је зона постепеног преласка од алтерисаног дацита до дацита. Механичка својства стенског масива у тој зони утврђена су на основу лабораторијских испитивања једноосне и троосне чврстоће на притисак стенског материјала композитних узорака. Композитни узорци су се састојали од дискова стенског материјала, при чему је висина дискова h дефинисала различити процентуални удео појединог стенског материјала, ...дацит, алтерисани дацит, једноосна чврстоћа на притисак, троосна чврстоћа на притисак, композитни узорци, механика стена, стабилност косинаВељко М. Рупар. Дефинисање механичких својстава алтерисаног стенског материјала лабораторијским методама, Београд : [В. Рупар], 2022
-
Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom
Igor Veličković (2024)U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...... lokalitetu ispod glavnog jalovišta rudnika Rudnik (slika 4.1). Naime, voda se iz tela flotacijske brane drenira kroz filtarski sloj i odvodi do betonskog kolektora Rudničkog potoka kroz drenažni tepih postavljen ispod tela nasipa. Evakuacione organe čine stari i novi kolektor. Stari kolektor je položen ...
... 2016; Zdravković et al., 2020). Aktivno rudno polje Rudnik se sastoji od nekoliko velikih rudnih tela koja se odlikuju različitim strukturnim i morfogenetskim karakteristikama (Tošović, 2000). Rudna tela obuhvataju više od 70 rudnih minerala među kojima preovlađuje pirotin, a slede ga (prema relativnoj ...
... stene bile su prekrivene dacitom i kvarclatitom i njihovim vulkanoklastičnim ekvivalentima ili intrudirane retkim kvarcnim monconitskim plitkim telima (Cvetković et. al., 2016). Ovaj magmatizam Je izazvao kontaktni metamorfizam susednih sedimenata i formirao skarn i hidrotermalnu mineralizaciju ...Igor Veličković. Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom, 2024
-
Daljinsko merenje temperature na bušotinskom cevovodu
Aleksa Petrović (2024)Ovaj diplomski rad analizira daljinsko merenje temperature na bušotinskim cevovodima, koje je od velike važnosti za kontrolu i nadzor nad industrijskim procesima posebno u ekstremnim uslovima kao što su visoke temperature i pritisci u bušotinama. Opisane su različite vrste temperaturnih senzora, kao što su termoparovi, bimetalni i otpornički termometri, kao i senzori na bazi optičkih vlakana, koji se primenjuju za kontinualno merenje temperature duž cevovoda u realnom vremenu. Daljinsko merenje temperature omogućava pravovremeno otkrivanje curenja i nepravilnosti, što je ...temperatura, daljinsko merenje temperature, bušotinski cevovodi, DTS sistemi, infracrveni senzori, bežične mreže... Beskontaktno merenje temperature odnosi se na metode merenja temperature tela na osnovu njihovog toplotnog zračenja. Kada se temperatura meri pomoću ovih metoda, nema direktnog kontakta između sonde i tečnosti ili čvrstog tela, tako da temperaturno polje nije iskrivljeno. U beskontaktne metode merenja ...
... ekstremnim uslovima koji uključuju visoke temperature i pritiske. 2. TEMPERATURA Temperatura je fizička veličina koja opisuje unutrašnju energiju tela, a odnosi se na osećaj za hladnoću i toplotu. Ona predstavlja zbir svih energija koje poseduju čestice (molekuli) u nekom sistemu, uključujući kinetičku ...
... 2.2. Definicije temperature 1. Temperatura kao mera unutrašnje energije: -Temperatura je veličina kojom se meri unutrašnja energija molekula u telu. Što se molekuli brže kreću, to je veća unutrašnja cnergija, a time i viša temperature. 2. Termodinamička definicija temperature: -U termodinamici ...Aleksa Petrović. Daljinsko merenje temperature na bušotinskom cevovodu, 2024
-
Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji
Dragoslav Rakić (2013-05-10)U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja... vidi se da je telo deponije njen najveći konstruktivni element. Može se reći da je to “živi” element deponije koji je izložen stalnim promenama, jer nije u potpunosti stabilizovan. Za telo deponije može se reći da ima najznačajniji uticaj na preostale konstruktivne elemente. Telo deponije vremenom ...
... koji nastaju u unutrašnjosti tela deponije: - sistemi za sakupljanje i otklanjanje filtrata iz tela deponije (primarnog ili sekundarnog) - njihovom evakuacijom sprečava se povećanje pritiska na zaštitne obloge deponije. Po pravilu se posebnim sistemom izvode van tela deponije i podvrgavaju određenom ...
... pojmovi: Telo deponije – prostor na kome se odlaže otpad; Baza deponije – površina na koju se oslanja telo deponije; Bazni obložni sistem – zaštita baze deponije za sprečavanje nekontrolisanog prodiranja filtrata i deponijskog gasa u tlo, kao i za zaštitu od prodora podzemne vode u telo deponije; ...Dragoslav Rakić. "Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-05-10)
-
Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji
Dragoslav Rakić (2013-05-10)U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja... vidi se da je telo deponije njen najveći konstruktivni element. Može se reći da je to “živi” element deponije koji je izložen stalnim promenama, jer nije u potpunosti stabilizovan. Za telo deponije može se reći da ima najznačajniji uticaj na preostale konstruktivne elemente. Telo deponije vremenom ...
... koji nastaju u unutrašnjosti tela deponije: - sistemi za sakupljanje i otklanjanje filtrata iz tela deponije (primarnog ili sekundarnog) - njihovom evakuacijom sprečava se povećanje pritiska na zaštitne obloge deponije. Po pravilu se posebnim sistemom izvode van tela deponije i podvrgavaju određenom ...
... pojmovi: Telo deponije – prostor na kome se odlaže otpad; Baza deponije – površina na koju se oslanja telo deponije; Bazni obložni sistem – zaštita baze deponije za sprečavanje nekontrolisanog prodiranja filtrata i deponijskog gasa u tlo, kao i za zaštitu od prodora podzemne vode u telo deponije; ...Dragoslav Rakić. "Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-05-10)
-
Granatski amfiboliti Bistrice
Jovana Opančina (2024)Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...Jovana Opančina. Granatski amfiboliti Bistrice, 2024
-
Geofizičko reflektivno sondiranje kao test integriteta betonskog šipa
Jovo Jakišić (2024)Temelj predstavlja izuzetno bitan element svakog građevinskog objekta. Zbog toga je neophodno poštovati odgovarajuće standarde, u projektovanju i izvođenju temeljne konstrukcije.Šipovi predstavljaju jedan od načina dubokog fundiranja tj. temeljenja. Za svaki izvedeni šip pojedinačno neophodno je izvesti kontrolu kvaliteta. Postoji više postupaka kojima je mogućeizvršiti kontrolu kvaliteta, a jedan od njih je test integriteta šipa malom silom, koji je prikazan u ovom radu.Ovaj postupak se izvodi seizmometrijskom metodom, postupkom refleksije, koji je definisan međunarodnim standardom ASTM D5882.Podaci koji su prikazani ...... cevi se ugrađuju u telo šipa i ispunjavaju vodom, a nakon obavljenog testiranje moguće ih je injektirati. U jednu cev se spušta sonda sa predajnikom, a u drugu sonda sa prijemnikom, tako da se njihovim spuštanjem ili izvlačenjem prati stanje šipa po poprečnim presecima duž tela šipa. Integracijom ...
... predstavlja povećanje ili smanjenje brzine nakon početnog impulsa. Prikazani rezultati uključuju zapise o brzini prostiranja seizmičkog talasa kroz telo šipa, njegovom obliki kao i veličinu funkcije pojačanja kada se ona koristi. Poređenje rezultata sa različitih šipova na istoj konstrukciji je moguće ...Jovo Jakišić. Geofizičko reflektivno sondiranje kao test integriteta betonskog šipa, 2024
-
Optimisation of underground mine decline development system using genetic algorithm
... underground mine, decline development, optimisation, genetic algorithm Apstrakt: Kada je ležište sastavljeno od više rudnih tela, neophodno je sva rudna tela međusobno povezati u jedan integralni sistem. Pretpostavimo da karakteristike ležišta ukazuju da je otvaranje ležišta niskopima najbolje ...Zoran Gligorić, Aleksandar Ganić, Rade Tokalić, Aleksandar Milutinović. "Optimisation of underground mine decline development system using genetic algorithm" in Underground mining engineering, Beograd : Univerzitet u Beogradu – Rudarsko–geološki fakultet (2014)
-
Optimizacija i planiranje površinskih kopova stohastičkim modelima
Dejan R. Stevanović (2015-05-29)Savremeno rudarstvo izloženo je stalnom trendu pogoršanja uslova poslovanja.Mogućnost ostvarenja ekonomskih i drugih ciljeva rudarskog projektakompromitovana je stalnim pogoršanjem kvaliteta ležišta na kojima se vršieksploatacija, kao i značajnoj dozi neizvesnosti povezane sa geološkim,ekonomskim i tehničkim parametrima proizvodnje. U ovako kompleksnimuslovima poslovanja, matematički modeli sposobni da odgovore značajnimizazovima, odnosno ponude optimalna rešenja kojima se garantuje maksimalnoispunjenje projektovanih ciljeva, nameću se kao neophodnost.Trenutni, konvencionalni pristup optimizaciji i planiranju površinskih kopovazasniva se na algoritmima, razvijenim sredinom prošlog veka čije je opšteobeležje deterministički ...površinski kop, planiranje, optimizacija, stohastički modeli, kontrola kvaliteta uglja, neizvesnost.... a geometrije rudnog tela (ili nekog drugog domena) je zasnovana na manuelnoj digitalizaciji velikog broja profila. Nakon mnogobrojnih i iscrpnih analiza, geometrija rudnog tela se interpretira na profilima sa bušotinama. Na ovaj način se analiza kompleksne geometrije rudnog tela uprošćava, jer se in ...
... (1998) analizirao je razlike koje se javljaju pri konvencionalnom modeliranju rudnog tela i modeliranju istog rudarskog tela kondicionalnim simulacijama. Autor navodi da algoritmi za konvencijalno modeliranje rudnih tela, pate od nemogućnosti da prepoznaju nagle geološke promene često prisutne u prirodi ...
... odeđeni period n (n=1,...,N) i određenu simulaciju rudnog tela s (s=1,...,S) za rudu (Rn(s)) odnosno za jalovinu (Jn(s)), R′n(s); J′n(s) – su dobijeni kapaciteti neke od permutacija za određeni period n (n=1,...,N) i određenu simulaciju rudnog tela s (s=1,...,S) za rudu (Rn(s)) odnosno za jalovinu (Jn(s)) ...Dejan R. Stevanović. "Optimizacija i planiranje površinskih kopova stohastičkim modelima" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-05-29)
-
Optimizacija i planiranje površinskih kopova stohastičkim modelima
Dejan R. Stevanović (2015-05-29)Savremeno rudarstvo izloženo je stalnom trendu pogoršanja uslova poslovanja.Mogućnost ostvarenja ekonomskih i drugih ciljeva rudarskog projektakompromitovana je stalnim pogoršanjem kvaliteta ležišta na kojima se vršieksploatacija, kao i značajnoj dozi neizvesnosti povezane sa geološkim,ekonomskim i tehničkim parametrima proizvodnje. U ovako kompleksnimuslovima poslovanja, matematički modeli sposobni da odgovore značajnimizazovima, odnosno ponude optimalna rešenja kojima se garantuje maksimalnoispunjenje projektovanih ciljeva, nameću se kao neophodnost.Trenutni, konvencionalni pristup optimizaciji i planiranju površinskih kopovazasniva se na algoritmima, razvijenim sredinom prošlog veka čije je opšteobeležje deterministički ...površinski kop, planiranje, optimizacija, stohastički modeli, kontrola kvaliteta uglja, neizvesnost.... a geometrije rudnog tela (ili nekog drugog domena) je zasnovana na manuelnoj digitalizaciji velikog broja profila. Nakon mnogobrojnih i iscrpnih analiza, geometrija rudnog tela se interpretira na profilima sa bušotinama. Na ovaj način se analiza kompleksne geometrije rudnog tela uprošćava, jer se in ...
... (1998) analizirao je razlike koje se javljaju pri konvencionalnom modeliranju rudnog tela i modeliranju istog rudarskog tela kondicionalnim simulacijama. Autor navodi da algoritmi za konvencijalno modeliranje rudnih tela, pate od nemogućnosti da prepoznaju nagle geološke promene često prisutne u prirodi ...
... odeđeni period n (n=1,...,N) i određenu simulaciju rudnog tela s (s=1,...,S) za rudu (Rn(s)) odnosno za jalovinu (Jn(s)), R′n(s); J′n(s) – su dobijeni kapaciteti neke od permutacija za određeni period n (n=1,...,N) i određenu simulaciju rudnog tela s (s=1,...,S) za rudu (Rn(s)) odnosno za jalovinu (Jn(s)) ...Dejan R. Stevanović. "Optimizacija i planiranje površinskih kopova stohastičkim modelima" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-05-29)
-
Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“
Mihajlo Topalović (2023)Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...Mihajlo Topalović. Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“, 2023
-
Model za optimizaciju graničnog saržaja metala u rudi u funkciji dugoročnog planiranja površinskih kopova
Daniel P. Kržanović (2016-06-14)Optimizacija graničnog sadržaja metala u rudi jedan je od osnovnih koraka u planiranju i dizajniranju površinskih kopova i ima za cilj postizanje maksimalne neto sadašnje vrednosti (NPV). Iz tog razloga, optimizacija graničnog sadržaja i danas je predmet mnogih istraživanja u rudarskoj nauci, sa ciljem rešavanja praktičnih problema u eksploataciji ležišta.Dugoročno planiranje eksploatacije na površinskim kopovima podrazumeva sagledavanje svih relevantih parametara i faktora (geologije rudnog ležišta, tehnologije proizvodnog procesa, kapaciteta otkopavanja i prerade, troškova, cena metala, iskorišćenja i dr) kako ...površinski kop, dugoročno planiranje, optimizacija graničnog sadržaja, maksimizacija neto sadašnje vrednosti (NPV).... kompanija u regionu, slika 6.1. Slika 6.1. Ležište Kraku Bugaresku Cementacija sa izdvojenim rudnim telima „C1“, „C2“, „C3“ i „C4“ Rudno telo „C2“ Rudno telo „C3“ Rudno telo „C1“ Rudno telo „C4“ 244 Ovo ležište pripada tipu porfirskih ležišta, koja se karakterišu sekundarnim sulfidnim ...
... model rudnog tela retko pod uticajem onoga što sledi, konstrukcija konačne granice kopa, dugoročno planiranje otkopavanja i optimizacija graničnog sadržaja može u značanoj meri da utiče jedno na drugo. Ciljevi su takođe različiti za predstavljene tri grupe. U kreiranju modela rudnog tela, cilj je da ...
... interpretacija rudnog tela (ili nekog domena) bazira se na digitalizaciji profila (eng. Wire framing), koji se kasnije sjedinjuju u jedan jedinstveni oblik - solid (slike 3.8 i 3.9). Slika 3.8. Mreža formiranih digitalnih profila 30 Slika 3.9. Formiran 3D solid rudnog tela 3D modeli ...Daniel P. Kržanović. "Model za optimizaciju graničnog saržaja metala u rudi u funkciji dugoročnog planiranja površinskih kopova" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-06-14)
-
Proučavanje razvića Bihaćkog i Cazinskog basena primenom gravimetrijskih podataka
Bihaćki i Cazinski baseni su neogeni baseni, koji pripadaju spoljašnjim Dinaridima i formirani su tokom kasne faze razvoja Dinarida. Ovi baseni su od posebnog interesa zbog svoje geološke prošlosti i potencijalnih strukturnih karakteristika. U istraživanju, primenjeni su gravimetrijski podaci u clju boljeg razumevanja evolucije ovih basena. Primenom različitih postupaka matematičkih transformacija na gravimetrijskim podacima može se ustanoviti gravitacioni uticaj neogenih basena male gustine i mogu se detektovati strukture, koje su potencijalno vezane za njihovo formiranje. U ovom istraživanju, analiza ...Snežana M. ignjatović, Ivana M. Vasiljević, Nevena R. Andrić-Tomašević, Ana S. Mladenović. "Proučavanje razvića Bihaćkog i Cazinskog basena primenom gravimetrijskih podataka" in Tehnika, Beograd : Savez inženjra i tehničara Srbije (2024). https://doi.org/10.5937/tehnika2403287I
-
Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“
Siniša Bujišić (2024)U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...... 1224m. Utvrđena moćnost rudnih tela po pružanju i padu kreće se 1-30 m. Česte promene moćnosti rudnih tela po pružanju i padu uslovljene su velikom varijabilnosti raspodele metala cinka i olova u okviru rudnih tela. Ona Je prouzrokovana tektogenezom ležišta. Rudna tela ( žice i žiličastocimpregnacione ...
... ukazuje da značajnih tektonskih deformacija kontakta krečnjaka i andezita, u revirima Stara jama i Zapadna struktura, ne postoji. Istraženo rudno telo “Istočna struktura” je definisana kao žiličasto-impregnaciona u dužini od 250 m ı otvoreno je ka dubini, izgrađeno je od nekad subekonomskih rudnih ...
... istražnih bušotina utvrđen Je granični sadržaj 0,8 % (Zn+Pb) između mineralizacije i Jalovine. Na osnovu njega izvršeno je okonturivanje rudnih tela na profilima i u prostoru. 5.2. Izbor i tehnički opis utovarno-transportnog sistema Izbor osnovne rudarske mehanizacije i sistema za realizaciju ...Siniša Bujišić . Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, 2024