Претрага

Упит dcterms_subject_txt:eksploatacija krečnjaka

263 items

  • Groundwaters of the "Valjevo karst" area (Western Serbia)

    Petar Dokmanović, Veljko Marinović (2021)
    “Ваљевски карст” је подручје кoje заузима површину од око 780 km2, док откривени кречњак чини око 330 km2. Припада Унутрашњим Динаридима западне Србије. У литостратиграфском погледу доминирају карстификовани кречњаци средњег и горњег тријаса у којима су формиране карстне издани. Анализирани су и систематизовани доступни подаци хидрогеолошких и других релевантних истраживања. Приказана је разграната мрежа траса подземних вода између понора и дренажних пунктова, као и главне карактеристике шеснаест карстних врела (или „разбијених“ дренажних зона) и девет (група) бунара, подељених ...
    карстнa издан, трасе подземних вода, извори, бунари, издашност, вишенаменско коришћење.

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... (2К1). Врело Омбла формирано је на контакту тријаских кречњака и доломита (T2+3 3), лијаских танкослојевитих и слојевитих лапоровитих кречњака (J1), банковитих и масивних кречњака догера (J2), навучених преко палеоцених и еоцених кречњака и меког и трошног еоценог флиша (Pc,E). Између мјеста ...
    ... је у плочастим, масивним и банковитим кречњацима горње јуре (Ј3) и лапорцима, лапоровитим и пјесковитим кречњацима, пјешчарима и бречастим кречњацима горње креде (3К2) (Мојићевић, Лаушевић, 1973). Изворишна зона Требишњице je формирана у ценоманским кречњацима са прослојцима доломита, туронским ...
    ... сјеверозападу. Мања партија кречњака јуре издвојена је око Љубова и на простору Орјена. Доња јура-лијас (Ј1) представљена је доломитима и кречњацима претежно у рејону Гранчарева-Требишњице и Ораховца. Доломити се лако распадају, а структура им је фино кристаласта. Кречњаци су микрокристаласти са ...

  • Primena AHP и WoEmetode u proceni podložnosti terena na kliženje za područje opštine Krupanj

    Biljana Abolmasov, Jelka Krušić, Katarina Andrejev, Miloš Marjanović, Ranka Stanković, Uroš Đurić (2017)
    ... ) predstavljenim slojevitim krečnjacima, glin- cima i peščarima. Sedimenti mezozoika su predstavljeni donjotrijaskim slojevitim (T 1 ) i bankovitim krečnjacima, peščarima i glinenim škriljcima. Sedimenti kredne staro- sti (K 2 ) predstavljeni su masivnim krečnjacima turona. Sedimenti kvartarne ...
    ... Klase/opis Litološki sastav (M1) 1 2 3 4 5 Jezerski sedimenti, klastični sedimenti, peskovito-karbona- tne stene, pirokla- stiti Krečnjaci, dolomiti, krečnjaci sa rožnacima Graniti i granodioriti Fliš i flišni kompleks (laporci, glinci, peščari, alevro- liti) Niskokristalaste metamorfne ...
    ... 31 Litološki sastav jezerski sedimenti, klastični sediment, piroklastiti, peskovito-karbonatne stene 0.00071 -0.00771 -0.00700 0 krečnjaci, dolomiti, krečnjaci s rožnacima 0.00219 -0.00831 -0.00612 6 graniti i granodioriti 0.00662 -0.00735 -0.00074 45 fliš i flišni kompleks 0.00415 -0.00781 -0 ...

  • Dosadašnja saznanja o bijelim boksitima na prostoru Crne Gore

    Mia Jovanović, Slobodan Radusinović, Vladimir Simić (2023)
    bijeli boksit, geološka istraživanja, geologija, geohemija

  • Петролошке карактеристике тријаских карбоната у околини Толића (Мионица)

    Михаило Вујашевић (2024)
    У тријаским теренима у околини Толића код Мионице извршено је узорковање карбонатних стена које су предмет овог рада. На одабраним узорцима утврђене су петролошке карактеристике. Главни задатак овог завршног рада представља испитивање минералошких и петрографских карактеристика карбонатних стена, применом оптичке анализе, рендгенске дифракције и калциметрије. Макроскопском детерминацијом и применом Данхамове класификације испитивани узорци су сврстани у кречњаке калкаренитског до калклутитског склопа, односно mudstone, packestone и grainstone типа. Микроскопским прегледом кречњака и применом Фолкове класификације утврђен је њихов састав и ...
    тријаски карбонати, петрографске карактеристике, класификације кречњака
    ... Peščari, glinci, rožnaci, konglomerati i krečnjaci rečnjaci | laporci (turon–" senon) varclatiti sa krupnim 9a N P |i Masivni krečnjaci (norički a: O, |Sughme i junkovi -u-·r·m k —MURI iretski kat) Glinci i peskoviti laporci M |0M Krečnjaci (ijas} (alb-cenoman) i, Jhr Masivni, ređe ...
    ... ređe stratifik- - eg w:w.?,: - Serpentinih - krečnjaci (adinski kat) — TOBEI es |___EOR ON i peščari Wlomerati (kampan i Cnuka 2. Jleo reonontke kapre HcniTHBaHor no,ipyuja okonmHe Tonuha (MnioHunua) – OLK 1:100 000 mucr macr Topbu MuzaunonBatn (ODununonBuh u np., 1978) a nacr Baxbeno (MojcunopBuh ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... 300 L/s, pri čemu je moguća maksimalna eksploatacija podzemnih (mineralnih) voda od 1.500 L/s sa temperaturom od 75°C (Martinović, 2008). Osim karstnog tipa poroznosti sa nivoom pod pritiskom, koji je razvijen u srednjetrijaskim masivnim i slojevitim krečnjacima i dolomitima, kao i u gornjekrednim jedinicama ...
    ... gline; 4 – Donji pliocen: nevezani klastiti, krečnjaci, ugalj; 5 – Miocen-pliocen: klastiti, krečnjaci, ugalj; 6 – Sarmat: klastiti i krečnjaci; 7 – Srednji-gornji miocen: klastiti i krečnjaci; 8 – Baden: klastiti i krečnjaci; 9 – Donji miocen: klastiti, krečnjaci i ugljevi; 10 – Miocen uopšte; 11 – Gra ...
    ... Andeziti; 16 – Donja-gornja kreda: krečnjaci, dolomiti, klastiti; 17 – Barem-apt: krečnjaci sa dolomitima, klastiti; 18 – Barem: krečnjaci i dolomiti; 19 – Otriv-barem: krečnjaci, dolomiti, klastiti; 20 – Valned-otriv: krečnjaci, dolomiti; 21 – Malm: krečnjaci, dolomiti, breče; 22 – Jura uopšte; 23 ...

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... konglomerati, dijabazi BB jurski serpentiniti |E trijaski uslojeni sivi krečnjaci | trijaski amnosivi laporoviti krečnjaci BB trijaski kvarcni peščari, konglomerati i breče | trijaski bankoviti i masivni krečnjaci B trijaski dijabazi Slika 3 – Maršruta do mesta uzorkovanja; detalj iz lista ...
    ... muskovita, biotita i odlomaka raznih stena.Tamnosivi krečnjaci javljaju se sporadično u manjim sočivima (5-30 cm). Argilošisti se pojavljuju samo u najvišim delovima jedinice. Starost je određena na osnovu konodonata u tamnosivim krečnjacima (diognathodus). Debljina srednjeg karbona Je oko 700 ...
    ... crnih bituminoznih krečnjaka koji se nalaze konkordantno preko peščara i škriljaca srednjeg perma, a kojih nema oko južne margine Boranje i Velikog Majdana. Najbolje su otkriveni istočno od Boranje na Sokolskim planinama. Veoma malo su zastupljeni slojeviti dolomitični krečnjaci i to samo u najvišim ...

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... anizika su predstavljene krečnjacima, dolomitima i dolomitičnim 14 krečnjacima (Živaljević et al., 1982; Stefanović & Krstekanić, 2024). Krečnjaci su jJedri, slojeviti, sivobeličaste boje, a dolomiti beličastorumeni i svetlosivi i najčešće se nalaze u kombinaciji sa krečnjacima (Živaljević et al. ...
    ... glinci, peši i krečnjačke breče Krečnjaci sa rožnacima Peščarko-lapovita serija i vulkanoklastiti AS 'kyarcnih konglomera i alevrolita Dolomiti, dolomitični ici, krečnjaci, |> vulkanoklas _ raspt" zi |} Š ii | | “ S R E D N I I TI Sočiva krečnjaka, škriljaca, alevrolita, peščara ...
    ... Stefanović & Krstekanić, 2024). Ostala sočiva su generalno karbonatnog tipa i predstavljena su dolomitičnim krečnjacima i dolomitima i tamnim prekristalisalim krečnjacima, pri čemu su krečnjaci slojeviti i masivni sa proslojcima uglja (Živaljević et al., 1982; Stefanović & Krstekanić, 2024). Debljina ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... bušenjem (Filipović i dr. 1967). Geološka struktura uključuje neogene sedimente, silifikovane i dolomitične krečnjake iz donjeg i srednjeg trijasa, ultrabazite iz Jure, kao i krečnjake i peščare iz krede. Istražna bušenja su otkrila različite stene na dubinama od 120 do 2.037 m, uključujući dijabaze ...
    ... sivi masivni do debelo slojeviti rekristalisali mikritski krečnjaci koji sadrže vidljive ostatke algi i bivalvija (Slika 2) (Stejić, 2009). U ataru sela Riđake, u starim kamenolomima otkriveni su rekristalisani biospariti. Ovi krečnjaci sadrže izmenjene bioklastite, ređe peloide i mikritske i ...
    ... zaobljen, što sugeriše dug transport (Rajčević, 1978). 8. PLIOCEN Kaspibrakični gornji panon leži transgresivno preko dolomitičnih krečnjaka i krečnjaka donjeg i srednjeg trijasa. Ovi mezohalinski sedimenti, koji se sastoje od sivozelenkastih laporovitih i alevritskih peskova, alevritskih ...

  • Pokazatelji recentne tektonske aktivnosti u speleološkim objektima Dževrinske grede (istočna Srbija)

    Ana Mladenović, Jelena Ćalić (2022)
    Sistem Timočkog raseda predstavljen je sistemom desnih transkurentnih raseda generalnog pružanja sever – jug, koji su bili aktivni u periodu oligocena i miocena u okviru Karpato-balkanskog orogena. Početak njihove aktivnosti vezuje se za rotaciju tektonskih jedinica Karpato-balkanida (Dacia Mega Unit) oko rigidne Mezijske jedinice. Aktivnost ovih transkurentnih raseda je akomodirala ovu rotaciju, pa se smatra da je kumulativno kretanje duž Timočkog raseda tokom perioda njegove aktivnosti bilo do 100 km. Usled kompleksnih tektonskih rotacija, rasedi ovog sistema doveli su ...
    Тимочки расед, Џеврински расед, Балта расед, спелеолошки објекат

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... dolomita i dolomitičnih krečnjaka (Anđelković, 1978). Sedimenti srednjeg trijasa su potpuno razvijeni na prostoru Stare planine predstavljeni karbonatnim razvićem. U okviru srednjeg trijasa izdvojeni su anizijski i ladinski kat. Anizijski kat izgrađen je od krečnjaka sa bogatom asocijacijom faune ...
    ... slojevitim dolomitičnim krečnjacima sa proslojcima glinaca i alevrolita. U sklopu sedimenata Javlja se bogata asocijacija mikrofaune od koji se ističu školjke: Enanfiostreaon decemcostata, E. complicatium, Lima lineata ı mnoge druge. Pelson je sačinjen od dolomitičnih krečnjaka sa modrozelenim algama ...
    ... krečnjačkih dolomita sa ostacima krinoida i dolomitičnim krečnjacima sa algama: Diplopora kexaster, D. annulatissima. Preko sedimenta anizijskog kata konkordatno leže sediment ladinskog kata sačinjeni od dolomita, dolomitičnih krečnjaka sa ostacima gastropoda: Omphalopthicha, Undularia (Anđelković ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... bušotina, konglobrečama – Crna Bara jug, krupnozrnim peščarima, alevrolitima – Terjan, krečnjacima, alevrolitičnim i glinovitim krečnjacima, peskovitim krečnjacima, konglomeratičnim krečnjacima – bušotine Čoke. Sarmatski sedimenti su prisutni samo na jednoj bušotini duž regionalnog profila ...
    ... ju podlogu lajtovačkih krečnjaka. Obalske rifne facije donjeg badena bogate su krečnjacima sa litotamnionima i mekušcima – „donji lajtovački krečnjaci“. Pored toga, deponuju se i briozojski‐ ‐Balanus‐ehinoidni krečnjački peščari i peskoviti krečnjaci. Sedimenti donjeg badena ...
    ... peskovitih krečnjaka, alevrolita, laporaca i glinaca. Valutice konglomerata izgrađene su od dijabaza, agregata granoblastičnog kvarca, kataklaziranog granita, hloritskog škriljca, alevrolita sa mikritskom osnovom, mikritskog krečnjaka, dolomitičnog organogenog krečnjaka, kvarcita ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... Plažni neregenerativni postupak na bazi krečnjaka-gipsa. Sistem za vlažni neregenerativni postupak na bazi krečnjaka-gipsa našao Je primenu u termoelektranama na kameni i mrki ugalj. Proces odsumporivanja po ovoj tehnologiji zasniva se na reakciji između krečnjaka, kalcijum-karbonata i sumpor-dioksida ...
    ... nego što se izbacuje u atmosferu. U vlažnom postupku, krečnjak u brašnastom stanju ispod 0,044 mm se koristi kao osnovna sirovina. Krečnjak se unosi pneumatski pomoću vazdušnih pumpi. Za proces odsumporavanja potrebna je potrošnja krečnjaka od 5,2 t/h i sirove vode od 53 m3/h po bloku. Izgradnja ...
    ... postupkom na bazi krečnjaka-gipsa. 4.2.1. Suvi neregenerativni postupak za odsumporavanje Suvi aditivni postupak koristi se za smanjenje SO» unutar ložišta termoelektrane, posebno kod lignita sa niskim sadržajem kalcijuma u mineralnom sastavu. Kalcijum se 26 dodaje u obliku krečnjaka i hidratizovanog ...

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... konglomerate, glince i laporce, masivne krečnjake i pločaste krečnjake sa laporcima. Za ove poslednje navodi da postepeno prelaze u flišne peščare, koje će Marković i Anđelković (1953) smatrati najmlađim delom senona. Anđelković (1955) izdvaja facije laporaca, krečnjaka i sprudnih sedimenata. U istom radu ...
    ... (Đoković i dr. 2011) koji sadrži uklopke peščara, masivnih krečnjaka, rožnaca, alevrolita i laporaca. Paket od brečoidnih krečnjaka je približno 150 metara debljine i sastoji se uglavnom od odlomaka rožnaca, škriljaca, argilošista, krečnjaka i kvarcita. Karbonatni fragmenti izgrađeni su od mikrita ...
    ... lokaliteta u kojima bazalni konglomerati alb-cenomana transgresivno leže preko ultrabazičnih stena. Peskoviti krečnjaci koji se nalaze preko njih lateralno prelaze u laporovite krečnjake i laporce. Popović (2008) smatra da geološku građu užeg područja planine Rudnik izgrađuje mali broj jedinica ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... Konglomerati i peskovito šljunkoviti krečnjaci J3, Neraščlanjeni krečnjaci gornje jure J3 1+2, Slojeviti krečnjaci sa rožnacima i mermerima J3 3, Masivni i bankoviti sprudni i subsprudni krečnjaci K1 1+2, Bankoviti i slojeviti krečnjaci K1 3+4, Bankoviti i masivni krečnjaci K1 4, Peščari i glinci K1 5 ...
    ... rafskim članovima: • krečnjacima sa rožnacima oksford-kimeridža; • masivnom i bankovitim krečnjacima i dolomitima titona; Ljiljana M. Vasić Doktorska disertacija 79 • bankovitim i slojevitim krečnjacima valend-otriva; • masivnim i bankovitim krečnjacima i dolomitima urgonske facije; ...
    ... dolomitima i dolomitičnim krečnjacima, koja zapravo predstavlja posebnu faciju prelaza srednje ka gornjoj juri. Krečnjaci su bankoviti ili bez jasne slojevitosti. Donji slojevi serije uglavnom su predstavljeni rumenkastim dolomitima, koji prelaze u dolomitične krečnjake i krečnjačke dolomite. Ukupna ...

  • Резултати иницијалних хидрогеолошких истраживања карстног врела Бијели Нерини (централна Црна Гора)

    Голуб Ћулафић, Вељко Мариновић, Јелена Крстајић, Бранислав Петровић (2022)
    Врeлo ’’Биjeли Нeрини’’ (305 мнв) нaлaзи нa сjeвeрoзaпaдним oбрoнцимa планине Мaгaник, изнaд кoритa риjeкe Мртвицe (на њеној десној обали). Извoриштe je рaзбиjeнoг типa, кoje je зaтрпaнo крупним блoкoвимa крeчњaкa и дoлoмитa. Извoриштe je вeoмa издaшнo, сa прeтпoстaвкoм дa у минимуму имa приближно 500 л/с, дoк му мaксимум прeлaзи и прeкo 2000 л/с, aли збoг кoнфигурaциje тeрeнa je зa сaдa билo вeoмa тeшкo пoтврдити тe вeличинe. Прeдстaвљa сeгмeнт који упoтпуњуje цjeлoкупну слику геолошких и физичкo-гeoгрaфских спeцифичнoсти кaњoнa риjeкe Мртвицe, десне ...
    Бијели Нерини, карстно врело, Мртвица

  • Prilog poznavanju režima voda reke Visočice

    Vesna Ristić Vakanjac, Jovan Nikolić, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Jelena Ratković (2018)
    Специфични геолошки и хидрогеолошки услови у области слива реке Височице, а пре свега широко распрострањење карбонатног средње тријаског комплекса стена, као и доњо тријаске шарене серије (алевролити, пешчари, конгломерати) имали су за последицу формирање специфичног типа дренажне мреже као и специфичног режима отицаја реке Височице и њених значајнијих притока. У конкретном случају, у горњим деловима слива ове реке као и њених главних притока, у оквиру доњо тријаских седимената развијен је дендритичан тип хидрографске мреже, док преласком на средње тријаске ...
    režim, specifični oticaj, Visočica

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... Pukotinska Dvojna međuzrnsko- kavernozna Kavernozna Šljunak Breča Graniti Zoogeni krečnjaci Krečnjaci Pesak Konglomerat Gabro Oolitični krečnjaci Dolomiti Zaglinjeni pesak Peščar Diorit Dolomitični krečnjaci Peskovita glina Vulkanski tuf Andezit Mermeri Raspadnuti granit Vulkanska breča ...
    ... 10-11–10-7 10-7–10-3 0–10 5–50 Dolomiti 10-7–10-3 35–45 Oolitični krečnjaci 10-5–10-4 1–25 Kreda: -primarna -sekundarna 10-6–10-3 10-3–10-1 15–45 0,5–20 Koralni krečnjaci 10-1–101 30–50 Karstifikovani krečnjaci 10-4–102 5–50 Mermeri ispucali 10-6–10-3 0,1–2 Vulkanski tufovi ...
    ... Poroznost (%) Čvrsto vezane stene Poroznost (%) Glina 40–70 Peščar 5–35 Prašina 35–50 Krečnjak <1–10 Pesak, prašina i šljunak (mešano) 30–50 Dolomit 0,1–15 Glina i prašina (mešano) 35–60 Karstifikovani krečnjak 5–50 Pesak 25–50 Kreda 15–45 Srednjezrni i krupnozrni pesak 35–40 Glinoviti škriljac ...

  • Палеогеографска реконструкција јадарског блокатоком млађег палеозоика

    Весна Цветков (2018)
    ... блокове у окружењу. МАТЕРИЈАЛИ И МЕТОДЕ За испитивање палеомагнетних карактеристика Јадарског блока узети су узорци из кречњака, кристаластих и битуминозних кречњака са глиновитом компонентом, алевролита, пешчара и карбонатних пешчара са двадесет локалитета девонске, карбонске и пермске старости ...