Претрага

Упит dcterms_subject_txt:formiranje kamenca (karbonatnih naslaga)

146 items

  • Analiza softvera za projektovanje ESP sistema

    Aleksandar Sredojević (2024)
    U momentu kada pritisak na dnu bušotine nije dovoljan da savlada ukupne gubitke pritisaka od dna bušotine do separatora, proizvodnja pomoću ležišne energije nije više moguća i bušotina prestaje sa eruptivnim radom. Kako bi ponovo omogućili proizvodnju fluida iz bušotine, potrebno je primeniti neke od mehaničkih metoda eksploatacije. Najprimenljivije mehaničke metode eksploatacije su: gas lift (GL), dubinske pumpe sa klipnim šipkama (SRP), električne uronjene centrifugalne pumpe (ESP), zavojne pumpe (PCP) i hidraulične pumpe (HP). Jadna od tih metoda koja ...
    električna centrifugalna pumpa (ESP), proizvodnja fluida, mehaničke metode eksploatacije, Prosper, Pipesim
    ... difuzora. Stepeni pumpe uključuju i specijalne ležajeve i premaze koji Joj omogućavaju rukovanje sa abrazivima ı fluidima koji dovode do pojave naslaga kamenca, parafina ili asfaltna, i 29 tako ometaju normalan protok. Broj stepena određuje ukupnu visinu stuba fluida i neophodnu pogonsku snagu. ...
    ... Mogući, altemativni izvori snabdevanja električnom energijom. 5. Mogući proizvodni problemi Pesak u proizvodnom fluidu, 44 • Talozi soli, kamenca • Korozija, • Parafin, • Emuilzije, • Visoki sadržaj gasa, • Visoka temperatura (Gabor, T., 2018). 5.2 Određivanje proizvodnog potencijala ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... navedene pod r. br. 18) Laskarev, V., 1950: Starost sarmatskih naslaga u Panonskom basenu. Glasnik SAN knj.II sv. 1, Beograd. (Preuzeto iz literature navedene pod r. br. 18) Laskarev, V., 1950a: O stratigrafiji kvartarnih naslaga Vojvodine. Glasnik SAN knj. II sv. 1, Beograd. (Preuzeto iz literature ...
    ... literature navedene pod r. br. 18) Laskarev, V., 1951: O stratigrafiji kvartarnih naslaga Vojvodine. Geološki anali Balk. Pol. knj. XIX. Beograd. (Preuzeto iz literature navedene pod r. br. 18) Matović V., Gajić V., Vasić N., 2019: Metode ispitivanja sedimentnih stena. Univerzitet u Beogradu, ...

  • Петролошке карактеристике тријаских карбоната у околини Толића (Мионица)

    Михаило Вујашевић (2024)
    У тријаским теренима у околини Толића код Мионице извршено је узорковање карбонатних стена које су предмет овог рада. На одабраним узорцима утврђене су петролошке карактеристике. Главни задатак овог завршног рада представља испитивање минералошких и петрографских карактеристика карбонатних стена, применом оптичке анализе, рендгенске дифракције и калциметрије. Макроскопском детерминацијом и применом Данхамове класификације испитивани узорци су сврстани у кречњаке калкаренитског до калклутитског склопа, односно mudstone, packestone и grainstone типа. Микроскопским прегледом кречњака и применом Фолкове класификације утврђен је њихов састав и ...
    тријаски карбонати, петрографске карактеристике, класификације кречњака

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... Mean Rank 99.56). Kako su podzemne vode ove grupe formirane u uslovima kontakta karbonatnih stena i vulkanita, a pH vrednost voda je u intervalu 7-8, u ovim sredinama nastaju pogodni uslovi za formiranje uranil-karbonatnih kompleksa. Osim grupe voda iz istočne Srbije, dve pojave termalnih voda iz ...
    ... kvartarnih naslaga na površini terena pa sve do podine basena (Slika 3.8.) (Polomčić et al. 2014). Ovaj teren se odlikuje pojavama specifičnih podzemnih voda, za čije formiranje su bili značajni tektonski pokreti koji su se odvijali u preneogenom i neogenom periodu. Oni su uslovili formiranje nabora ...
    ... odnosa Ca i Mg u vodi prema ukupnoj sumi katjona gde se uočava da procesi rastvaranja silikatnih minerala, odnosno karbonatnih stena imaju 66 podjednako važnu ulogu u formiranju osnovnog hemijskog sastava podzemnih voda (Slika 5.12). Slika 5.12. Dijagram rastvaranja karbonata i silikata ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... gornjokrednih naslaga i andezitskih proboja 3. karstni tip izdani formiran u okviru karbonatnog mezozojskog kompleksa stena trijaske, gornjojurske i donjokredne starosti (Milanović & Petrović, 2022). 33 Zbijeni tip izdani Zbijeni tip izdani se formira u okviru kvartarnih naslaga. Ovaj tip je ...
    ... krečnjaka valend-otriva, • masivnih i bankovitih sprudnih krečnjaka barem-apta, tipične urgonskefacije (Milanović & Petrović, 2022). Debljina karbonatnih slojeva varira od nekoliko desetina metara (trijaske i dogerske naslage), do preko 1000 m (obodni delovi planinskih masiva istražnog područja) ...
    ... matične stene, stvorili su preduslove za laku i brzu infiltraciju vode, pre svega atmosferskih padavina (kiše i snega), u zonama rasprostranjenja karbonatnih stena. Generalni pravac cirkulacije podzemnih voda u slivu vrela Krupac, uslovljen je strukturnim i hidrogeološkim karakteristikama istražnog ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... rudnika uglja, kao i uopšte u industrijskim vodama, nije poželjan silicijum-dioksid pri većim sadržajima, jer učestvuje u formiranju teškog za uklanjanje silikatnog kamenca na opremi, kakav je kalcijum silikat ili magnezijum selikat. Kod analiziranih ležišta uglja, silicijum-dioksid je najza ...
    ... delu“), prilivi rudničkih voda u rudarske radove, bili su značajni u početnim fazama otkopa uglja. Njihovo formiranje je bilo vezano za proces dreniranja karstne izdani iz alohtonih karbonatnih tvorevina mezozoika i rudničkih voda iz starih rudarskih radova sa hipsometrijski viših kota. Poseban značaj ...
    ... se ono prenosi u vidu formiranja novog svoda zarušavanja nad obimom postojeće šupljine i manifestuje se kao posledica pritiska koji je sada stvoren od svoda u indirektnoj povlati. Na taj način, dolazi do prolamanja jezgra svoda indirektne povlate i zarušavanja naslaga indirektne povlate. Jedan ...

  • Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima

    Nenad M. Marić (2016-09-26)
    Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...
    podzemne vode, naftni ugljovodonici, kerozin, prirodno prečišćavanje,stimulisana bioremedijacija
    ... glinovito- peskovitih naslaga, došlo je do znatno brže migracije kerozina ka hiposmetrijski nižim delovima terena. Ovo je dovelo do znatno bržeg zagađenja podzemnih voda u okviru aluvijalnih naslaga. Ipak, najveći deo zagađenja je ostao zadržan u zoni glinovito- peskovitih naslaga uz samu trasu puta ...
    ... gline u podini aluvijalnih naslaga. Srednje vrednosti koeficijenata filtracije aluvijalnih sedimenata, kreću se u intervalu od 8,4 x 10 -5 do 4,6 x 10 -3 m/s (tabela 4.1). Niže vrednosti registrovane su u glinovitim proslojcima u okviru peskovito-šljunkovitih naslaga. Laporovite gline koje p ...
    ... peskovito-šljunkovitih naslaga dominiraju kvarc i materijal poreklom iz krečnjaka, dok su glinovite naslage dominatno kaolintskog sastava (Babič, 2012). U pogledu hidrogeoloških karakteristika, ovu zonu karakteriše zbijeni tip izdani formiran u okviru peskovito-šljunkovitih naslaga (Matić, 2012). Reč ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... pojavama proslojaka lignita. U facijalnom pogledu to subakvati ni sedimenti sa osobinama kontinentalnih, eolskih i plavinskih naslaga. Kvartar (Q) - Kvartarne naslaga rasprostranjene su na celom istražnom podru ju. Od površine terana vertikalno se prostiru od nekoliko desetina metara do dubine ...
    ... sa pojavama proslojaka lignita. U facijalnom pogledu to subakvatiéni sedimenti sa osobinama kontinentalnih, eolskih i plavinskih naslaga. Kvartar (Q) - Kvartarne naslaga rasprostranjene su na celom istraznom podrucju. Od povrSine terana vertikalno se prostiru od nekoliko desetina metara do dubine od ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... tada postojale doline koje su se pružale približno istim pravcima kao i danas. Za formiranje reljefa od posebnog značaja su savremeni procesi, pre svega aluvijalni ı deluvijalni procesi, čiji Je rezultat formiranje 17 različitih morfoloških oblika i promenljivih nagiba površine terena. U pojedinim ...
    ... Ova sredina predstavlja produkt raspadanja (kora raspadanja) laporovitih panonskih sedimenata. 10.1-19.7m - Glina laporovita (LG), sa primesama karbonatnih konkrecija i hidroksida gvožđa i mangana do 15.4m. Dublje ujednačena-homogena, dobro zbijena ali krtog = loma, sa proslojavanjem sa sivim laporima ...
    ... sredina predstavlja produkt raspadanja (kora raspadanja) laporovitih panonskih sedimenata. 16 13.4-18.05 m - Glina laporovita (LG), sa primesama karbonatnih konkrecija i 40|— 41.0 hidroksidima gvožđa i mangana, ujednačena-homogena, dobro zbijena ali krtog 73 loma, sa proslojavanjem sa sivim laporima ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... Најмлађи пакет језерских наслага представљају кластити тзв. „бучвар“ формације који имају врло различиту дебљину, с обзиром да су негде еродовани. Слојеви туфова и туфита могу да се јаве (Стевановић, 1977) и у оквиру бучвар формације као и морских средњемиоценских баденских наслага (у доњем бадену) ...
    ... од Прњавора, унутар бурдигал-хелветских (М1,2) и тортонских наслага. Ужи локалитет на коме су 1995. године обављена прелиминарна истраживања (Протић и Гламочанин, 1998) представља изоловану партију отнанг-карпат и баденских наслага, јужно од Доње Сњеготине (површине око 4,5 km 2), око 4,5 km ...
    ... нижим концентрацијама органски катјон у раствору постоји у облику мономера, док при већим концентрацијама долази до формирања мицела. Концентрација при којој долази до формирања мицела назива се критична мицеларна концентрација (CMC). Испод критичне мицеларне концентрације органски катјон се углавном ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... uzdužni sistemi ako su kanali još uvek debljm_ama_ZbOg pr_gmena na površini. Pojavljuju se vertikalno naslagane basenske u stopl sedlmentacue_ sukecsije. Niska stopa sedimentacije dovodi do formiranja topografije. 2 - Tokovi drobine, zemljotresi, izazvani seizmičkim događajima. POČETAK RIFTOGENEZE ...
    ... su Callista ifalica, Lucinoma borealis, Gigantopecten nodosiformis ı druge (Jovanović 2014). Vulkanogeno sedimentna facija tufova, laporaca i karbonatnih glinaca, sadrže foraminifere badenske starosti: Globigerinoides trilobatus, Orbulina suturalis, Dentalina sp. (Jovanović 2014). Tokom sarmata ...
    ... počela je tokom miocena pre 20 miliona godina i dešavala se uporedo sa izdizanjem Dinarida (Matenco & Radivojević 2012). Ekstenzijom dolazi do formiranja velikog broja gravitacionih raseda u kojima se deponuju kontinentalne naslage donjeg miocena. Dalja evolucija se može podeliti na tri 4 faze: ...

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... metamorfizma u široj geodinamičkoj retrospektivi. (A) Formiranje akrecione prizme sa otkinutim delovima okeanske kore tokom subdukcije u mezozoiku; (B) Zatvaranje okeanskog prostora i depozicija karbonatnih i klastičnih sedimentih stena; (C) Formiranje klastita od erodovanog peridotitskog materijala; (D) ...
    ... kvarca ukazuju na genetsku vezu hidrotermi odgovornih za njihovo formiranje, onda se može pretpostaviti da su hidroterme imale izuzetno visoke početne temperature na šta ukazuju fluidne inkluzije u granatima, a da su uslovi za formiranje ostalih rudnih i silikatnih minerala postignuti njihovim postepenim ...
    ... tokom druge faze omogućilo je formiranje vezuvijana, čije pojavljivanje u skarnovima Rudnika nije ranije zabeleženo. Postepenim padom temperature hidrotermalnih fluida, što je potvrđeno i merenjem temperatura homogenizacije fluidnih inkluzija, omogućeno je formiranje i drugih minerala bogatih vodom ...

  • Оцена перспективности изворишта "Вић баре" за водоснабдевање Обреновца

    Бојан Хајдин, Душан Поломчић, Зоран Стевановић, Драгољуб Бајић, Катарина Хајдин (2012)
    ... rasponu od 2.0-3.5 x 10° mis, pri Cemu donji deo odlikuju i bolje filtracione karakteristike U rasponu od 6x10% m/s do 2x10° mis. Ispod kvartarnih naslaga su tercijarne gline koje su prakti€Gno vodonepropusne sa vrednostima koeficijenta filtracije manjim od 1x10° mis. LEGENDA: Le] 1 2 Slika 1. Hi ...

  • GIS Application Improvement with Multilingual Lexical and Terminological Resources

    Ranka Stanković, Ivan Obradović, Olivera Kitanović (2010)
    ... entries in English, Serbian and French: {ID=2356, Name=Piroklastična stena, Def= Stena nastala depozicijom i litifikacijom piroklasticnih naslaga; fragmenti ove stene obrazovani su direktnom eksplozivnom fragmentacijom, Synonym= Piroklastit, Hyperonym= 2123} {ID=12345, Name=Pyroclastic ...

  • Грешка инклинације код депозиционе реманетне магнетизације

    Mirko Petković, Vesna Cvetkov (2019)
    ... depozicije klastičnih i karbonatnih sedimentnih stijena. U mnogim sedimentnim okruženjima najčešći depozicioni magnetični mineral je magnetit mada se nerijetko sreću i ostali magnetični minerali kao što su titanomagnetit, hematit, maghemit, pirotin, gregit, getit i dr. Formiranje DRM teorijski izgleda ...
    ... označava se kao primarna NRM jer je stijena stiče u toku formiranja (hlađenja, depozicije i dr.), njeno određivanje često predstavlja cilj paleomagnetskih ispitivanja. Nasuprot prirodnoj, sekundarna NRM najčešće biva stečena nakon formiranja stijene i pri čemu može djelimično ili potpuno da maskira ...
    ... izgleda veoma jednostavno, međutim, različiti geološki procesi uključeni tokom formiranja sedimentne stijene mogu značajno da utiču na karakter DRM. Postdepozicioni fizički procesi poput bioturbacije npr, mogu značajno da izmjene primarnu magnetizaciju. Hemijski procesi unutar same stijene takođe, mogu ...

  • Stanje i perspektivnost vodosnabdevanja Obrenovca i naselja opštine posle poplava, 2014. godine

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2017)
    Obrenovac i okolna naselja su tokom 2014. godine zbog poplava u Srbiji pretpeli veliku materijalnu štetu, a pored brojnih privrednih preduzeća ozbiljno je bio ugrožen i sistem vodosnabdevanja. Izvorište „Vić bare“ za vodosnabdevanje grada u selu Zabrežje, na Savi, u potpunosti je potopljeno, a vodovodna mreža, u pojedinim delovima već veoma stara, dodatno je oštećena. Poslednjih nekoliko decenija kao glavni razlozi za probleme u vodosnabdevanju Obrenovca isticane su nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve ...
    ... rečnih voda koja je ostva- rena dobrom hidrauličkom vezom između reke Save i peskovito-šljunkovitih naslaga. Režim eksploatacije podzemnih voda zavisan je od vodostaja Save tokom godine i od formiranja izvorišta, 1963. godine, do da- nas uspešno su ostvarivani zadaci obezbeđivanja potre- bnih količina ...

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... 25*25 m do 100*100 m. Veća gustina mreže je u zoni rudarskih radova. Ukupan broj ćelija Je 115.500 po sloju. Proces formiranja hidrodinamičkog modela sproveden je kroz procese formiranja od konceptualnog hidrogeološkog modela do hidrodinamičkog modela. Hidrodinamički model izrađen je kao višeslojni ...
    ... (geološki najmlađi) koji se deli na: I Banak 1 ugljenog sloja II Banak I ugljenog sloja Prostire u podini aluvijalnih šljunkovito-peskovitih naslaga sa zaleganjem ispod Dunava. U odnosu na predhodna dva sloja ima najmanju površinu i zauzima prostor uz reku Dunav tJ. centralni i severni deo istražnog ...
    ... sloj, sitnozrni do srednjezrni pesak, šljunak, pesak ili glinoviti pesak, smeđa ili masna plastična glina, alevriti. Maksimalna debljina ovih naslaga je oko 37 m. Preko II ugljenog sloja su formacije tercijara, peskovito-glinoviti sedimenti. Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac ...

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... granodioriti, naravno, izvršili su kontaktni metamorfizam na ostale stene, koje su uglavnom paleozojske starosti, proizvevši mermere i skarnove, od karbonatnih stena, a podređeno kornite i bobičave škriljce, od glinovitih sedimenata, i amfibolitske, od gabrovskih vulkanoklastita. Širina tih kontaktno ...
    ... tokovima Drine i Jadra. Njegovi nanosi su u obliku konusa i donesen je najverovatnije kratkoživućim bujičnim tokovima. Uglavnom su to fragmenti karbonatnih stena, izlivnih magmatskih stena, peščara, kvarcita i škriljaca. Aluvijum Je takođe prisutan u dolini Drine. Predstavljen Je krupnim šljunkom ...

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... iz- gradnja regionalnog izvorišta na levoj obali Dunava, kod Apatina (sl. 4), na kojem bi se nizom bunara zah- vatale podzemne vode iz aluvijalnih naslaga [3]. Izv- orište čini osnov tzv. Bačkog regionalnog sistema iz kojeg je predviđeno da se vodom snabdevaju naselja u opštinama Apatin, Sombor, Kula ...
    ... pitanje koje zahteva da se detaljno sagledaju svi aspekti uticaja ovakvog rešenja na životnu sredinu u našem regionu. Na osnovu iskustava u oblasti formiranja rezervi podzemnih voda u ovom delu Pa- nonskog basena, njihovog iskorišćavanja i zaštite, u radu se sagledava uticaj rada budućeg nuklearnog kompleksa ...
    ... čega se u vodonosnim slojevima odvija veoma spora cirku- lacija podzemnih voda. Kontinuirano prostiranje na- slaga na prostoru Mađarske i Srbije i formiranje rezervi podzemnih voda koje su praktično zajedničke za obe države, vrlo su značajne činjenice za temu koja se ovde razmatra. B. HAJDIN i dr ...