Претрага

Упит dcterms_subject_txt:mineralne vode Srbije

1140 items

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... nalazi se i pojava mineralnih voda Velike Vrbnice. Osim nekoliko kopanih bunara sa mineralnom vodom u Velikoj Vrbnici, u formi razbijenog izvoršita mineralne vode se pojavljuju i na obali reke Pepeljuše, na nadmorskoj visini od 200 m (Protić, 1995). Prema Leku et al. (1922), mineralne vode Velike Vrbnice ...
    ... klasifikaciji lekovitih mineralnih voda na osnovu vrednosti temperature i pH vrednosti (Dragišić & Živanović, 2014), pojava mineralnih voda u Obrenovačkoj Banji pripada toplim (subtermalnim) vodama, dok mineralne vode Velike Vrbnice, Lomnice, Slankamen Banje i Torde pripadaju hladnim vodama. Slabo kiselim ...
    ... objekat „Voda za živce“, sa koga su uzorkovane mineralne vode koje su bile analizirane u sklopu predmetne doktorske disertacije. Slika 1.44 Kaptirani izvor „Voda za živce“ (Brestovačka Banja) Uvod 63 1.2.2.3 Mineralne vode Lukovske Banje Lukovska Banja spada u najviše banje Srbije sa nadmorskom ...

  • The Effect of Gravel and Sand Mining on Groundwater and Surface Water Regimes — A Case Study of the Velika Morava River, Serbia

    Milan Kresojević, Vesna Ristić Vakanjac, Dragan Trifković, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2023)
    Овај рад описује како неконтролисано и нелегално откопавање песка и шљунка може утицати на режим површинских и подземних вода на местима где постоји активна хидрауличка веза између њих, са студијом случаја реке Велике Мораве у Србији. Такође, промена геометрије попречног профила, као последица антропогених и природних фактора, отежава уливање ове реке за укључивање у водне токове Србије. Плодност Велике Мораве омогућила би развој речног саобраћаја како за трговачке бродове, тако и за пловила Речне флотиле Војске Србије. Корелације између ...
    експлоатација песка и шљунка, режим површинског тока, режим подземних вода

  • Regulativa u oblasti istraživanja i korišćenja resursa podzemnih voda u Srbiji, predavanje po pozivu

    Dokmanović Petar (2014)

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... kvalitetnom pijaćom vodom, od ukupnih količina voda, podzemne vode obezbeđuju stanovništvo sa 75% učešća (Stevanović, 1995). Podzemne vode formirane u okviru karstnih izdani, čine najbitniji resurs podzemnih voda, kako u jugozapadnom delu Srbije, tako i u velikom delu istočne Srbije. Vode koje se zahvataju ...
    ... podzemnim vodama, 50 godina Departmana za hidrogeologiju (103- 107), Beograd 81 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. Stevanović Z., 1995: Karstne izdanske vode Srbije — korišćenje ı potencijalnost za regionalno vodosbdevanje, U: Vodni mineralni resursi litosfere Srbije (urednik ...
    ... mogućnost mešanja voda ovih vrela, sa vodama drugih karstnih vrela. Sadržaj mikrokomponenti ı makrokomponenti je u granicama MDK, vode su malomineralizovane, što potvrđuje to da je vodozamena brza ı da nema dugog kontakta sa okolnim formacijama. 9. Režim i rezerve podzemnih voda izvorišta Krupac ...

  • Simulacija isticanja odabranih karstnih vrela pirotske kotline

    Saša Milanović, Branislav Petrović, Vesna Ristić Vakanjac, Ljiljana Vasić, Veljko Marinović, Petar Vojnović (2022)
    Analiza recesije, autokorelaciona i kroskorelaciona analiza vremenskih serija padavina i isticanja podzemnih voda karstnih vrela Krupac i Gradište (Stara planina, JI Srbija) izvršena je radi formiranja stohastičkog autoregresivno-krosregresivnog modela (ARCR) i kratkoročne prognoze dnevnih vrednosti izdašnosti. Usled postojanja heterogenosti i anizotropnosti karstne izdani veoma je komplikovano i zahtevno odrediti prostornu distribuciju podzemnih voda u okviru karstnog hidrogeološkog sistema, te je primenljivost determinističkih modela minimizirana. Stoga je upotreba stohastičkog modela u ovom slučaju svrsishodnija. Autokorelogram izdašnosti vrela Krupac pokazao je ...
    karstno vrelo, recesija, autokorelacija, kroskorelacija, ARCR MA model, JI Srbija

  • Stanje i perspektivnost vodosnabdevanja Obrenovca i naselja opštine posle poplava, 2014. godine

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2017)
    Obrenovac i okolna naselja su tokom 2014. godine zbog poplava u Srbiji pretpeli veliku materijalnu štetu, a pored brojnih privrednih preduzeća ozbiljno je bio ugrožen i sistem vodosnabdevanja. Izvorište „Vić bare“ za vodosnabdevanje grada u selu Zabrežje, na Savi, u potpunosti je potopljeno, a vodovodna mreža, u pojedinim delovima već veoma stara, dodatno je oštećena. Poslednjih nekoliko decenija kao glavni razlozi za probleme u vodosnabdevanju Obrenovca isticane su nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve ...
    ... količina vode za piće. U proteklom periodu za- hvatane su količine 230 – 320 l/s vode, a u letnjim mesecima potrošnja je i znatno viša, što je posledica jednog od najvećih problema, a to je neracionalna potrošnja vode. Pored ovog, probleme za službu vodo- voda predstavlja i kvalitet vode, zbog povišenih ...
    ... osnovi Srbije propisuje da specifična potrošnja vode iznosi maksimalno do 350 l/stano- vnik/dan, ali se danas i ove količine smatraju neracio- nalnim, obzirom da je ovaj bazni dokument o vodama donet još 2002. godine. Savremeni zakoni iz ove obla- sti, kao što je Evropska direktiva o vodama, propisuju ...
    ... podzemnih voda koje je formirano na desnoj obali Save, u selu Zabrežje i sa kojeg se vodom za piće snabdeva više od 50% stano- vništva opštine. Rezerve podzemnih voda na ovom iz- vorištu u aluvijonu Save, formiraju se infiltracijom površinskih voda tako da je i režim zahvatanja podze- mnih voda bunarima ...

  • Hidrogeološke karakteristike područja Cerničkog polja i Ključke rijeke

    Петар Војновић (2022)
    karst, podzemne vode, opit obilježavanja, Ključka rijeka, Cerničko polje

  • Određivanje zbijenosti starog komunalnog otpada

    Jovana Janković, Dragoslav Rakić, Irena Basarić Ikodinović, Tina Đurić (2021)
    Bez obzira na savremene tretmane komunalnog otpada u svetu, u Srbiji je i dalje najčešći vid odlaganja na komunalne deponije, pa zbijanje otpada predstavlja jednu od ključnih faza formiranja deponije. Na ovaj način znatno se smanjuje zapremina otpada, ubrzava proces degradacije i produžava radni vek deponije. Zbog toga su geotehničke karakteristike komunalnog otpada prilikom zbijanja, veoma bitne kako u fazi projektovanja tako i u fazi izgradnje deponije i optimizacije prostora. Tu se pre svega misli na maksimalnu suvu zapreminsku ...
    komunalni otpad, deponija, Proktorov opit, optimalna vlažnost, maksimalna suva zapreminska težina

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... osnovi Srbije Vodoprivredna osnova Srbije predstavlja bazni dokument kojim se utvrđuje strategija korišćenja voda, zaštite voda i zaštite od voda na teritoriji države. Aktuelna Vodoprivredna osnova Srbije izrađena je 1996. godine i usvojena 2002. godine, na osnovu Zakona o vodama Republike ...
    ... Bilans podzemnih voda u Srbiji (Ocena rezeri podzemnih voda Srbije i mogućnosti regulacije izdani), God. izv. za grupu Strateških projekata Min. ŽSRPP i Direkcije za vode Srbije real. od RGF, IJČ i GIS. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet. Stevanović Z., (2011). Menadžment podzemnih voda. Beograd: R ...
    ... navodnjava se površinskom vodom, a deo (manji) podzemnom vodom. U tabeli 16 prikazani su rezultati koji se odnose na količine podzemnih voda koje se utroše u zavisnosti od površine koja se zaliva. Samo iz teoretskih razloga proračun vode Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 109 ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... ingresije morskih voda iz Panonske oblasti. U dva razdvojena zaliva badenskog mora prodrle su vode na ove terene duž ekstremno tektonski poremećenih oblasti. U jedan od njih, pod nazivom Timočki zaliv (Dakijski basen), koji je bio ponovo aktiviran pre početka srednjeg badena, morska voda je prodrla rasedom ...
    ... dok Schizaster ukazuje na dublje vode prema Kroh (2007). Zajednice većine organizamaiz badenskih sedimenta Srbije kao i iz lajtovačkih krečnjaka okoline Ugljevika, ukazuju na tropsko-suptropski karakter vodene sredine, normalan salinitet, snažne pokrete vode. Ovakvi uslovi omogućavaju dovoljno ...
    ... tektonskih pokreta. U vodi je verovatno bilo dovoljno hrane za razvoj velikog broja vrsta školjaka bez obzira na složenost paleogeografske situacije. Poznato je da larve školjaka mogu preživeti bez hrane nekoliko dana, ali i vertikalno migrirati u potrazi za hranom, nezavisno da li je voda stratifikovana ...

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... док на секундарној страни греје воду у грејном систему објекта. Важно је напоменути да је за овакав процес грејања неопходно имати довољну количину воде из бунара и одговарајућу температуру бунарске воде.. Топлотне пумпе вода-вода које су везане за бунар могу се користити у реверзибилном режиму ...
    ... потрошном топлом водом и грејањем када је то потребно. У Србији се ове потребе за топлом водом могу задовољити и у периоду од преко 8 месеци годишње. У хладнијим деловима године, топла вода се обезбеђује коришћењем алтернативних извора енергије. Генерално, у нашем на територији Србије, чак до 85% годишњих ...
    ... Синтетички каучук Санитарна топла вода Производња алкохола Пастеризација, ферментизација Конзервирање млека Сушење житарица, поврћа и воћа 22 °С. [56] Способност акумулирања топлоте и њеног одвођења је већа уколико се земља садржи већу количину воде, минералних састојака а има мању порозност ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... Група Д Водоснабдева ње подземним водама 2+2 5 Хидрогеохемија 2+2 5 Водоснабдевање подземним водама 2+2 5 Хидрогеохемија 2+2 5 Хидрогеологија лежишта минералних сировина 2+2 5 Изворишта и захвати подземних вода 2+2 5 Минералне воде 2+2 5 Изборни блок 7 Хидрогеохемија ...
    ... Геотермологија 2+2 5 Водоснабдевање подземним водама 2+2 5 Изворишта и захвати подземних вода 2+2 5 Хидрогеохемија 2+2 5 Заштита подземних вода 2+2 5 Регионална хидрогеологија 2+2 5 Минералне воде 2+2 5 Геотермологија 2+2 5 2 ...
    ... 88. Петар Папић 14.7.1999. Инкрустрационе и агресивне особине минералних вода Србије Геологија Б. Филиповић; М. Врвић; М. Миливојевић; Н. Димитријевић 89. Крунић Оливера 16.7.1999. Термоминералне воде Србије, основни типови и њихове карактеристике Геологија Б. Филиповић; ...

  • Хидрогеолошки потенцијал карстних масива Озрена и Девице

    Саша Стојадиновић, Михаило Шевић, Јаков Андријашевић (2018)
    карстни масив, карстна издан, биланс подземних вода, резерве подземних вода

  • Rudničke vode olovo-cinkovih ležišta u rudnom polju „Blagodat“ u jugoistočnoj Srbiji

    Nebojša Atanacković, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Ivana Cvejić, Saša Stojadinović, Ivana Jocić (2022)
    Rudno polje Blagodat sa više ležišta i pojava olovo-cinkovih ruda nalazi se u krajnjem jugoistočnom delu Srbije, blizu granica sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. Eksploatacija ovog resursa vrši se podzemno u okviru rudnika Grot, ranije Blagodat. Prilivi podzemnih (rudničkih) voda u jamske radove rudnika Grot su visoki i iznose oko 130 l/s (septembar 2019), što ga trenutno svrstava u najovodnjenije rudnike sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji. Nezavisno od njih, iz obližnjeg potkopa P-1 u ležištu Kula, ističe još 25 ...
    rudničke vode, ovodnjenost rudnika, prilivi rudničkih voda, kvalitet rudničkih voda

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... i bili vođe projekata i potprojekata su: Monitoring podzemnih voda Srbije (2007 — 2011) podržan od strane Ministarstva za ŽS i PP i Direkcije za vode Srbije (u čijem sklopu jJe urađena i prva Karta ugroženosti podzemnih voda Srbije 1:500.000, metodom IZDAN, čiji su autori upravo članovi CHK), ...
    ... Metode istraživanja vode u karstu. • Karakterizacija i konceptualno definisanje cirkulacije vode u karstu, odnos sa drugim izdanima i površinskim vodama. • Bilansiranje voda u karstu, problem određivanja slivova. • Specifičnosti režima kvantiteta i kvaliteta karstnih izdanskih voda, vodozahvati i ...
    ... hazarda i rizika podzemnih voda, procenom uticaja klimatskih promena na podzemne vode, ocenom bilansa podzemnih karstnih voda i implementacijom Okvirne direktive o vodama FEvropske unije u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Dr Veljko Marinović aktivno učestvuje u održavanju nastave na OAS ...

  • Prilog poznavanju režima voda reke Visočice

    Vesna Ristić Vakanjac, Jovan Nikolić, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Jelena Ratković (2018)
    Специфични геолошки и хидрогеолошки услови у области слива реке Височице, а пре свега широко распрострањење карбонатног средње тријаског комплекса стена, као и доњо тријаске шарене серије (алевролити, пешчари, конгломерати) имали су за последицу формирање специфичног типа дренажне мреже као и специфичног режима отицаја реке Височице и њених значајнијих притока. У конкретном случају, у горњим деловима слива ове реке као и њених главних притока, у оквиру доњо тријаских седимената развијен је дендритичан тип хидрографске мреже, док преласком на средње тријаске ...
    režim, specifični oticaj, Visočica

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... podzemnih voda II, odnosno III hidrogeološkog kompleksa {Poglavlje 6.2); • Vršeno je osmatranje režima podzemne vode na svim kompleksima. Na osnovu do sada izvedenih istraživanja, praćenjem kapaciteta, nivoa i kvaliteta podzemnih voda možemo sa sigurnošću govoriti o podzemnim vodama stabilnog ...
    ... smeju dorektno ili indirektno unositi u vodu; • komercijalno skladištenje nafte i i naftnih derivata; • ispuštanje otpadne vode i vode koja je služil a za rashlađivanje industrijska postrojenja; • izgradnja saobraćajnica bez kanala za odvod atmosferskih voda; • eksploatacija nafte, gasa, radioaktivnih ...
    ... svrstavaju se podzemne vode u količini od 20,6 1/s (srednje zahvaćene količine podzemnih voda u analiziranom periodu), a reserve C1 kategorije iznose 20,7 1/s. Za II hidrogeološki kompleks usvojen je jedinstveni kvalitet podzemne vode. Kao reprezetativan je uzet kvalitet podzemne vode iz II hidrogeološkog ...

  • Regionalna karakterizacija napuštenih rudarskih radova na bazi rizika od zagađivanja površinskih i podzemnih voda

    Atanacković Nebojša, Dragišić Veselin, Živanović Vladimir, Magazinović Sava (2018)

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...
    hidrogeotermalni sistem, hidrohemijske i izotopske metode, mladi intruzivi