Претрага
110 items
-
Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)
Милош Велојић (2021)Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS... геодинамичке процесе који су довели до затварања океана Тетиса, и коначно геотектонско уобличавање простора данашњег Балканског полуострва. Слика 1: Шематски приказ ABTS појаса са означеним положајем металогенетских зона, магматских ...
... (тзв. ABTS појас - скраћено од Апузени-Банат-Тимок-Средњогорје појас, Neubauer, 2002) односно BMMB појас (скраћено од Банатитски магматски и металогенетски појас; Berza et al., 1998) (слика 1), док Карпатско-балканска провинција представља један од сегмената Тетиског металогенетског појаса, који је ...
... је просторно везан за Алпско-Хималајски орогени систем који се протеже од Западне Европе до Јужног кинеског мора (Janković, 1977; Zimmerman et al. ,2008). Овај орогени систем је последица конвергенције и колизије Индијске, Арабијске и Афричке плоче са Евроазијском плочом, која је започела у доба креде ...Милош Велојић. Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија), Београд : [М. Велојић], 2021
-
Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine
Dragan Živković (2024)Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...Dragan Živković. Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine, 2024
-
Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije
Ivana N. Jelić (2023)Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...... nsko-Rodopskom metalogenetskom pojasu (SMRMP) oligocensko-miocenske starosti. Ovaj pojas vezuje se za kalko-alkalni magmatizam nastao kao posledica kontinent-kontinent kolizije, dok je ovaj magmatizam u direktnoj vezi sa subdukcijom samo u pojedinim delovima pojasa, uglavnom u jugoistočnom delu (Heinrich ...
... obrazovanim u okolnim krečnjačkim formacijama. S druge strane, porfirska Cu-Mo-Au i epitermalna Au ležišta pristuna su u jugoistočnom delu ovog pojasa (Janković, 1997; Heinrich and Neubauer, 2002). Nastanak svih pomenutih ležišta vezuje se za vulkano-intruzivni kompleks kalko-alkalne magme. U ranijoj ...
... okolini Rudnjaka. 2.2.5. Rudne pojave Golije Rudni rejon Golije predstavlja zapadni deo Kopaoničke rudne oblasti, Kao deo Drinsko- ivanjičkog pojasa smešten je duž kontakta unutrašnjih Dinarida i Vardarske zone. U ovoj oblasti poznate su uglavnom ecndogence mineralizacije, stvarane u širokom rasponu ...Ivana N. Jelić. Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije, Beograd : [I. Jelić], 2023
-
Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)
Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)Љупко Рундић, Мери Ганић. "Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)" in Записници Српског геолошког друштва, Српско геолошко друштво (2020)
-
Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone
Aleksandar Luković (2021)Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...... se pravcem S-J u dužini od oko 80 km. Ovaj pojas se prema severu nastavlja na rumunske Banatite, a prema jugu na zonu Srednjegorja u Bugarskoj. U širem geološkom kontekstu ovaj pojas je deo jednog mnogo većeg planetarnog sistema, Alpsko-himalajskog pojasa koji se nalazi između Euroazijske i Afro- ...
... su prostiranje ovog pojasa u Bugarskoj (zona Srednjogorja) obradili (Lilov & Chipchakova, 1999; von Quadt et al., 2001, 2002; Kouzmanov et al., 2001; Velichkova et al., 2001; Kamenov et al., 2003; Handler et al., 2003, među ostalima). Magmatizam TMK, i ustvari celog BTS pojasa, značajan je po razviću ...
... kao i geohemijskom sagledavanju prostora Balkanskog poluostrva. Metalogeniju Karpato- balkanida, odnosno Banat-Timok-Srednjegorje (BTS) magmatskog pojasa (slika 6) su u svojim radovima obradili (Janković, 1997; Karamata et al., 1997; Berza et al., 1998; Ciobanu et al., 2002; Karamata et al., 2002; ...Aleksandar Luković. Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone, Beograd : [A. Luković], 2021
-
Definisanje geotehničkih karakteristika terena za potrebe izgradnje stanice za snabdevanje gorivom “OMV” u Trsteniku
Milica Dutina (2024)U ovom Završnom radu prikazana su istraživanja na osnovu kojih su urađeni grafički dio, proračun nosivosti i proračun analize slijeganja terena za potrebe izgradnje benzinske stanice sa pratećim objektima. Detaljno je analiziran prodajni objekat,čelični rezervoar za gorivo i znak. Za proračun graničnog opterećenja korišćena je metoda Mayerhofa, dok je analiza slijeganja urađena Konsolidacionom metodom slijeganja za prodajni objekat i čelični rezervoar za gorivo, a za temelj znaka po principu slijeganja i rotacije krutih temelja - Gorbun Posadov. Sve dobijene ...terenska istraživanja, laboratorijska ispitivanja, geotehnička istraživanja, geotehnički model terena, osnovne tehničke karakteristike, analiza slijeganja, proračn nosivosti... bezbjednosti na glavnoj saobraćajnici. Podzemni (zakopani) rezervoari treba da budu postavljeni na udaljenosti od najmanje 1.0 m od ruba putnog pojasa, ili 5.0 m od desnog ruba kolovoza glavne saobraćajnice, uz uslov da Je obezbijeđena stabilnost kolovoza ili trupa puta. Potrebno je da budu ukopani ...
... svega na onim područjima gdje objekat indirektno ili direktno utiče na njen kvalitet. Ova područja su određena propisima kao posebni bezbjednosni pojasevi i kao potencijalni izvori vode. Hidrogeološka istraživanja moraju da budu izvršena i interpretirana tako da za potrebe odgovornog projektanta ...Milica Dutina. Definisanje geotehničkih karakteristika terena za potrebe izgradnje stanice za snabdevanje gorivom “OMV” u Trsteniku, 2024
-
Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone
Violeta M. Gajić (2014-09-04)Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...... Sedimentacija klastično-karbonatnih turbidita. Prema idealizovanom modelu rasporeda facijalnih pojaseva karbonata, sredina taloženja stena iz centralnog dela Vardarske zone obuhvatala bi prva četiri pojasa Wisonovog modela (Wilson 1975 i Flugel 2004). Oni pripadaju padini i basenu sa tvorevinama ...
... Karamata 2006). Legenda (po abecednom redu): CBES – Karpato-balkanidi istočne Srbije; DIU – Drinsko-ivanjička jedinica; DOB – Dinaridsko-ofiolitski pojas; EBDU – Istočna bosansko-durmitorska jedinica; EVZ – istočna Vardarska zona; JB – Jadarska jedinica; KB – Kopaonička jedinica; SMM – Srpsko-makedonska ...
... formaciji kao ofiolitskom melanžu predložena je od strane Dimitrijević & Dimitrijevića (1974), koji su ovaj model razradili i primenili na ofiolitski pojas u Srbiji. Ofiolitski melanž je izgrađen od blokova peščara, rožnaca i bazičnih magmatskih stena u alevrolitskoj osnovi. U sastav peščara ulazi ...Violeta M. Gajić. Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2014-09-04
-
Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji
Strahinja Sarajlić (2024)U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija... komponente u određenim zonama omogućio je primenu metoda koje omogućavaju selektivno otkopavanje, kao što je otkopavanje u horizontalnim 19 pojasevima sa zapunjavanjem. Međutim, nedostatak preciznih istraživanja potrebnih za pouzdano mapiranje ovih zona, kao i procene da bi dodatno istražno bušenje ...
... slici 8. Kod otkopavanja ležišta sa približno vertikalnim zaleganjem, zona zarušavanja se nalazi direktno iznad ležišta. Iznad ove zone, u širem pojasu, smeštena je zona pukotina, gde je pomeranje površine dovoljno značajno da dovodi do pojave vidljivih pukotina. Iznad ove zone nalazi se zona malih ...Strahinja Sarajlić. Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji, 2024
-
Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)
Luka Jović (2024)Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit... doveli su Veliki Majdan u vezu sa intrakontinentalnim post-orogenim kolapsom i delaminacijom litosfere u Dinaridima nakon zatvaranja vardarskog dela Tetisa krajem Mezozoika (Cvetković i dr., 2004). Na ovom lokalitetu rađena su brojna ispitivanja. Ranije su identifikovana razna intruzivna tela koja ...Luka Jović. Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja), 2024
-
Stepen metamorfizma metaklastita rudnika
Vanja Ćuk (2024)Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...Vanja Ćuk. Stepen metamorfizma metaklastita rudnika, 2024
-
Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala
Srđan B. Stanković (2016-09-11)Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...... sredine nastale prirodnim putem, ali na drugačiji način u odnosu na opisana prirodna kisela staništa. Ova reka protiče kroz Iberijski piritski pojas, 250 km dugačak geološki entitet bogat piritom i drugim sulfidnim mineralima. Oksidacijom pirita voda ove reke je postala kisela (pH 1,5-3) i t ...
... su ispitivali mikrobiološki diverzitet dva kisela jezera nastala u napuštenim kopovima rudnika površinske eksploatacije u Iberijskom piritskom pojasu u Španiji. Sekvenciranjem biblioteke klonova 16S rRNK gena dobijene iz uzoraka vode uzetih sa površine oba jezera, autori su zaključili da 80 % ...
... Legionella. Falagan et al. (2013) su ispitivali mikrobiološki diverzitet dva duboka meromiktična ekstremno kisela jezera u Iberijskom piritskom pojasu. Kultivacija mikroorganizama na dvoslojnim čvrstim podlogama je pokazala da površinske slojeve jezera nastanjuju pretežno heterotrofni acidofili ...Srđan B. Stanković. "Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-09-11)
-
Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka
Jovana Mirčeta (2024)Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...... Metovnica (Jelenković i dr., 2016). Šire posmatrano, Borska zona s. je deo Sektora Severoistočnog Mediterana Tetisko-evroazijskog metalogenetskog pojasa (TEMB) (Janković, 1967, 1990; Jankovići dr., 2002; Jelenković, 2011; Jelenković i dr., 2016). Svi tektonski modeli generalno pretpostavljaju da ...Jovana Mirčeta. Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka, 2024
-
Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia
Оливера Крунић (2021)Оливера Крунић. "Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia" in Рационално коришћење земљишта и вода у Србији - Sustainable Use of Land and Water in Serbia- Serbian Academy of Sciences and Arts; Scientific Conferences Volume CXCVII; Department of Chemical and Biological Sciences, Book 19, Српска академија наука и уметности (2021)
-
Приказ коморно-стубне методе откопавања са подетажним откопавањем стубова и накнадним засипавањем откопа
Милош Вуковић (2024)Коморно-стубна метода откопавања са подетажним откопавањем стубова се користи за рудне жиле и сочива, стрмог пада.У овом раду су приказани основни елементи примењене методе откопавања као што су: димензионисање просторија припреме, бушачко-минерски радови,утовар и транспорт,вентилација и запуњавање откопаног простора паста засипом. Анализом трошкова прорачуната је цена израде припремних просторија, по дужном метру, на основу квалитета радне средине у којима се израђују. Такође, анализирани су трошкови при експлоатацији руде и приказани су јединичном вредношћу USD/t (долара по тони руде).На крају ...Милош Вуковић. Приказ коморно-стубне методе откопавања са подетажним откопавањем стубова и накнадним засипавањем откопа, 2024
-
Granatski amfiboliti Bistrice
Jovana Opančina (2024)Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...Jovana Opančina. Granatski amfiboliti Bistrice, 2024
-
Избор подетажне методе откопавања са засипавањем откопног простора на примеру лежишта бакра
Александра Ристић (2024)У овом раду су представљени кључни елементи примене методе откопавања са засипавањем откопног простора на примеру лежишта бакра, укључујући: геолошке карактеристике лежишта, техничко-експлоатационе факторе, димензионисање просторија, припремне радове, бушачко-минерске активности, утовар и транспорт, вентилацију и засипавање откопаног простора паста засипом.Кроз анализу трошкова израчуната је цена израде припремних просторија по дужном метру, у зависности од квалитета радног окружења у коме се изводе радови. Поред тога, анализирани су трошкови експлоатације руде, представљени у виду јединичне цене у USD/t (долара по тони ...Александра Ристић. Избор подетажне методе откопавања са засипавањем откопног простора на примеру лежишта бакра, 2024
-
Модел померања терена услед утицаја рударских радова на основу радарских сателитских снимака
Зоран Гојковић (2023)Површински коп, као систем који обезбеђује енергетску стабилност или снабдевање сировинама које су од изузетне важности за привредни напредак, својим функционисањем утиче на околна насељена места. Међу бројним аспектима овог утицаја, може се издвојити издвојити и анализирати утицај вертикалних и хоризонталних померања која се јављају на површи терена. Мониторинг вертикалних и хоризонталних померања површи терена околних насељених места треба да има што бољу временску резолуцију (временски период између праћења деформација) како би се вертикална и хоризонтална померања контролисала и ...Зоран Гојковић. Модел померања терена услед утицаја рударских радова на основу радарских сателитских снимака, Београд : Универзитет у Београду, Рударко - геолошки факултет, 2023
-
Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva
Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode... navlake "Rtnja i Kučaja" podržava i B. Maksimović (1952), u okviru koje izdvaja zapadni krečnjački pojas Kučaja - pojas "ravaničkih krečnjaka", pojas crvenih peščara, i istočni krečnjački pojas Kučaja - pojas "brezovičkih krečnjaka" (Stevanović, 1981). Geomorfološka građa istražnog prostora je dosta ...
... delu masiva trajao je od devona. Ovi sedimenti konstatovani su severozapadno od masiva (šira zona istraživanja) u oblasti "zapadnog krečnjačkog pojasa", gde prate formaciju crvenih peščara i tonu ka zapadu. Na osnovu superpozicionih odnosa i faune utvrđeno je da je trijas zastupljen samo donjim ...
... (podini) i baremu (povlati) (Veselinović et al, 1970). Najveće rasprostranjenje imaju u planinskom delu masiva, odakle se od severne strane u vidu pojasa širine 1-3 km spuštaju istočnom i zapadnom stranom prema jugu (Stevanović, 1981, Milanović S, 2010). Debljina ovih sedimenata varira i iznosi oko ...Ljiljana M. Vasić. "Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2017-07-14)
-
Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина
Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице... Драгослав Р. Бањак Докторска дисертација 17 Сјевернији положај суптропског појаса ограничава продор циклона на проучавани простор између априла и септембра, условљавајући стабилизацију временских прилика и смањење количине падавина ...
... значајно распрострањење. Откривене су на већем простору око Глумине (велика окука Требишњице-манастир Косијерево-Арсланагића мост), одакле се једним појасом простире ка сјеверозападу. Мања партија кречњака јуре издвојена је око Љубова и на простору Орјена. Доња јура-лијас (Ј1) представљена је доломитима ...
... 1970). У сјеверним дијеловима слива, седименти доње креде (K1) заступљени су на крајње источним (Ковијоц) и крајње западним дијеловима (уски појас Луковица и Бјелшнице). Представљени су углавном кречњацима, који конкордантно леже преко слојева горње јуре (Мирковић, 1974). Горња креда (K2) ...Dragoslav R. Banjak. "Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-08-25)
-
Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda
Matija Ognjanović (2024)Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...... na prostoru Beograda je umereno kontinentalna sa sva 4 godišnja doba. Beograd se nalazi koi čitava Srbija u okviru severnog umerenog toplotnog pojasa. Na užem području grada analizirane su vrednosti padavina i temperaturnog režima vazduha. 2.2.1. Padavine Za potrebe analize režima padavina ...Matija Ognjanović. Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda, 2024