Претрага

Упит dcterms_subject_txt:rudarsko-energetski kompleks

284 items

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... MEZOZOJSKOG KOMPLEKSA STENA 5.1. Rasprostranjenje karstnog tipa izdani Mezozojski kompleks najvećim delom predstavljen je karbonatnim tvorevinama, te je s toga u okviru ovih stena fomiran karstni tip izdani. U okviru uskih pojaseva manje debljine, do 100 m, javlja se hidrogeološki kompleks u okviru ...
    ... povišina rasprostranjenja Ravaničkih krečnjaka iznosi 70 km?. Površina karbonatnog kompleksa odnosi se na otkriveni deo stenskog kompleksa, tako da nisu obuhvaćeni delovi u podini nekarbonatnog stenskog kompleksa. Karstna izdan u podini nekarbonatnih stena predstavlja kontinuitet u prostiranju ...
    ... mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu navlačenja ı predstavlja Jasnu granicu između rejona Karpato-balkanida i Srpsko-kristalastog jezgra. Područje istraživanja u okviru karbonatnog kompleksa, odlikuje se ...

  • Uticaj voda Dunava na formiranje kvaliteta podzemnih voda u zoni Apatina

    Bojan Hajdin, Željko Kljajić, Vesna Ristić-Vakanjac, Milojko Lazić, Marina Čokorilo-Ilić (2018)
    Područje Apatina u proteklom periodu često je pominjano u razvojnim vodoprivrednim strategijama kao potencijalno perspektivna lokacija za izgradnju izvorišta duž obale Dunava, koje bi moglo da ima regionalni značaj. Ovim rešenjem trebao bi se prevazići problem lošeg kvaliteta vode za piće na celom području severne Bačke, tako što bi se kvalitet podzemne vode poboljšao zahvatanjem infiltriranih rečnih voda u priobalju Dunava. Istraživanjima koja je Departman za hidrogeologiju, Rudarsko-geo¬loškog fakulteta vršio tokom poslednjih 13 godina na izvorištima za vodosnabdevanje grada ...
    vodosnabdevanje, osnovni vodonosni kompleks Vojvodine, regionalni vodovodni sistem

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... Beograd, septembar 2024 Komisija: prof. dr Predrag Jovančić, mentor Rudarsko-geološki fakultet, Beograd doc. dr Miroslav Crnogorac, član Rudarsko-geološki fakultet, Beograd doc. dr Aleksandar Madžarević, član Rudarsko-geološki fakultet, Beograd REZIME U ovom radu opisana je primena CCUS ...
    ... CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan. U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to ...
    ... geolozima, utvrđene su i potencijalne formacije, kasnije podeljene u klastere, u kojima bi mogli da sladištimo CO ili koristimo kao EOR. 1. ENERGETSKI TRENDOVI Danas skoro svi prihvataju da mora da se smanji upotreba fosilnih goriva da bi usporili štetu koju nanosimo našoj planeti ı životnoj ...

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... (Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet ı Institut za puteve, Beograd, 1987), kao ı rezultati geotehničkih istraživanja, pikazani u „Geotehničkom elaboratu za potrebe tehničke dokumentacije za dobijanje građevinske dozvole za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa Aleksa Dundić u Beogradu ...
    ... izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa Aleksa Dundić u Beogradu na k.p. 10362 k.o. Zemun površine 6.1ha, Centralna Putna Laboratorija doo, Novi Sad, 2016. • „Marković, G., 1987. Geotehničke karakteristike lesnih terena sa posebnim osvrtom na urbanu gradnju, Beograd: Rudarsko — geološki fakultet. ...
    ... smislu, na predmetnoj lokaciji za izgradnju objekta Poreske uprave, mopgu se izdvojiti sledeći kompleksi: – kompleks lesnih sedimenata (Q!), – aluvijalno-barski sedimenti (al-b) 19 • Kompleks lesnih sedimenata (Q!) je predstavljen sa 4 horizonta lesa (u široj okolini istražnog prostora ...

  • Машине и помоћни радови на површинским коповима

    Драган Игњатовић, Томислав Шубарановић, Стеван Ђенадић (2021)
    рударске машине, површински коп

  • Doprinos rešavanju problema izbora i određivanja osnovnih parametara rudarskih radionica u podzemnoj eksploataciji

    Slobodan Luković (1979)
    Podzemna eksploatacija, rudarske radionice

  • Razvoj algoritma procene efekta rizika rada rudarskih mašina na bazi fazi algebre

    Dejan V. Petrović (2014)
    procena rizika, rudarske mašine

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... poglavlju. Analiza uslova ovodnjenosti leţišta i rudarskih radova i formiranje veličine priliva podzemnih voda u rudarske radove prikazana je u četvrtom poglavlju. Ona ukazuje da izdani u neogenom kompleksu imaju dominantan uticaj na ovodnjenost rudarskih radova u ugljenim leţištima Pelagonijskog basena ...
    ... sredinama, a samim tim i indirektno na ovodnjenost budućih rudarskih radova. Za razliku od podzemnih voda aluvijalne izdani, podzemne vode formirane u neogenom kompleksu imaju presudan značaj na ovodnjenost leţišta i samih rudarskih radova. Podzemne vode se javljaju u više vodonosnih horizonata ...
    ... podinske izdani (PI) 8,37 l/s. 4.2.2. Sumarni prlivi u rudarske radove Ukupni priliv rudničkih voda u rudarskim radovima leţišta uglja “Suvodol” čine svi analizirani prilivi: iz izdani u kvartarnim naslagama, iz izdani u neogenom kompleksu i na račun izlučivanja atmosferskih padavina. Pomenuti ...

  • Matematičko modeliranje manjih energetskih sistema

    Toma Tanasković (1983)
    Matematičko modeliranje, energetski sistemi

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... od bazičnih do ultrabazičnih stena. Sekvenca kojom su predstavlјeni (od dna prema gore) odlikuje se ultrabazičnim kompleksom, kompleksom gabrova, mafičnim intruzivnim kompleksom, pilou lavama i na kraju je sve prekriveno sedimentnim stenama (uglavnom rožnac, ređe i krečnjak), u asocijaciji sa ...
    ... ofiolitskog kompleksa Ždraljice i ovde je teren dosta pokriven obradivim zemljištem i šumama. Na prostoru BJR Makedonije (u daljem tekstu Makedonija) ofiolitski kompleksi se mogu pratiti od Skoplja, duž doline Vardara do Đevđelije i makedonsko-grčke granice. Ofiolitski kompleks Demir Kapije ...
    ... ofiolita predstavljeni su telima izduženim u pravcu SZ-JI, dugačkim oko 50 km i oko 25 km širokim, koja čine ofiolitski kompleksi Demir Kapije i Đevđelije. Izdanak ofiolitskog kompleksa se može pratiti van administrativnih granica Makedonije, na prostoru severne Grčke. Na teritoriji severne Grčke izdanak ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje tunela „Debelo brdo“ na autoputu E-80 Niš - Pločnik

    Dragoslav Rakić, Radojica Lapčević, Irena Basarić Ikodinović, Dragan Lukić (2022)
    Tunel „Debelo brdo“ nazvan je po najizraženijem relјefnom obliku na ovoj drugoj deonici autoputa E-80 Niš – Pločnik. Osnovnu geološku građu na lokaciji tunela čini Mio-Plioceni kompleks heterogenog litološkog sastava. Izgradnja tunela je predviđena delom u otvorenom iskopu dužine 240 m, a delom sa podzemnim iskopom dužine 190 m. U zoni tunela, padina je okarakterisana kao uslovno stabilna, pa bi neadekvatna zasecanja mogla da izazovu klizanja terena. Iz tih razloga, u okviru rada posebno su prikazani geotehnički uslovi izgradnje ...
    Tunel „Debelo brdo“, Geotehnički parametri, Privremene kosine, Šipovi, Podgrada.
    ... Irena 36 AUTOPUTU E- - 1, 2 3 4 1 Univerzitet u Beogradu Rudarsko- a 7, Beograd, dragoslav.rakic@rgf.bg.ac.rs 2 Univerzitet u Beogradu Rudarsko- a 7, Beograd, radojica.lapcevic@rgf.bg.ac.rs 3 Univerzitet u Beogradu Rudarsko-g a 7, Beograd, irena.basaric@rgf.bg.ac.rs 4 Univerzitet u Novom ...
    ... eventualnih pojava nestabilnosti, neotektonsku i u analizu, karte i izradu razmeri 1 : 25000. e kasti tereni nizvodno od Prokuplja. Kompleks je Miocenu i donjem Pliocenu, pa je izdvojen kao Mio-Plioceni . laporovite gline zone raspadanja (u zoni Debelog brda preko 10 m) dok se povremeno ...
    ... G ja 10 (ES-23 do ES 32), R 3 profila (SP-7 do SP-9) I - U Laboratorisjkim ispitivanjima je za glinovito-laporoviti Mio-Plioceni kompleks eno da se radi o 110%. Ic > 1.0), mo e se re da su materijali uglavnom u vrstom stanju konzistencije, sa jednoaksijalnom vrsto om pritiska qu ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... formiranje gvožđevitih kompleksa fluora malo verovatno. Naime, konstante stabilnosti alumofluoridnih kompleksa su po nekoliko desetina i stotina puta veće od konstanti stabilnosti gvožđefluoridnih kompleksa. Kao posledica ovakvog odnosa, postojanje gvožđefluoridnih kompleksa u podzemnim vodama ...
    ... različite jonske parove i komplekse, između ostalog sa aluminijumom, gvožđem, silicijumom, borom, berilijumom itd. (Hitchon 1999). Razmotrićemo najpre komplekse koje fluor formira sa aluminijumom i gvožđem. Upoređivanjem konstanti stabilnosti pomenutih kompleksa u podzemnim vodama (Tabela ...
    ... aluminijuma. Formiranje alumofluoridnih kompleksa jeste dominantno i zbog činjenice da su konstante stabilnosti hidroksilnih kompleksa gvožđa nekoliko hiljada puta veće od analognih vrednosti za aluminijum, što znači da je znatan deo gvožđa vezan u hidroksilne komplekse (Appelo and Postma 1996, Крайнов ...

  • The interaction of organoselenium trans-palladium(II) complexes toward small-biomolecules and CT-DNA

    Vera M. Divac, Aleksandar Mijatović, Marina D. Kostić, Jovana Bogojeski (2017)
    Serija organoselenijum trans-paladijum(II) kompleksa 1 (bis(2-(fenilselanilmetil)oksolan)dihloropaladijum(II)), 2 (bis(2-(fenilselanilmetil)oksan)dihloropaladijum(II)) i 3 (bis(2) ,2-dimetil-3-(fenilselanil)oksan)dihloropaladijum(II)) su korišćeni za ispitivanje reaktivnosti ovog specifičnog tipa kompleksa prema različitim bio-molekulima. Ovaj sistem je od posebnog interesa jer se jako malo zna o supstitucionim reakcijam organoselenijum paladijum(II) kompleksa sa trans konfiguracijom. Zamena koordinovanog hlorida sa serijom malih bio-molekula (l-Met, l-His, l-Cis, GSH i 5′-GMP) proučavana je pod uslovima pseudo-prvog reda kao funkcija koncentracije nukleofila i temperature korišćenjem tehnika zaustavljenog toka. Rezultati za proučavane komplekse ukazuju da ...
    Pd(II), Selen, Substitucija, Kinetika, Mehanizam

  • Ресурси угљева Србије – стање и перспектива

    Животић Драгана (2010)

  • Obrazovanje kadrova i perspektive PMS-a u Srbiji

    Lazić Predrag, Deušić Slaven (2010)

  • Geološka istraživanja metaličnih mineralnih resursa Srbije u periodu 2003-2009. godina

    Jelenković Rade (2010)

  • Степен истражености неметаличних минералних ресурса Србије

    Симић Владимир (2010)

  • Proizvodnja uglja u Srbiji - stanje i perspektive

    Ignjatović Dragan, Jovančić Predrag, Mitrović Slobodan, Jakovljević Milan (2010)

  • Uticaj rudarske opreme na stabilnost pri površinskoj eksploataciji mineralnih sirovina

    Said Sabti (1987)
    Površinska eksploatacija, rudarska oprema, stabilnost

  • Ispitivanje mogućnosti primene specijalnih konstrukcija rudarskih mašina u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom

    Vladimir Milisavljević (1999)
    Rudarske mašine, ugalj, podzemna eksploatacija