Претрага

Упит dcterms_subject_txt:rudne rezerve

174 items

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... pitanju klimatskih promena, tako i po pitanju koli¢ina 35007 3176 2978 Deficit u rezervama (1/s). eks ploatacija SadaSnja Varijanta A Varijanta B Varijanta C Varijanta D Varijanta E Slika 10: Prikaz deficita u rezervama podzemnih voda po varijantama VODOPRIVREDA 0350-0519, 42 (2010) 246-248 p. 223-235 ...
    ... ej, Ba ku Topolu, Mali Idoš, Vrbas, Kulu i Crvenku. Kapaciteti i nivoi podzemnih voda na izvorištima za industriju su preuzeti iz elaborata o rezervama podzemnim vodama. U tabeli 2 dat je prikaz trenutne potrošnje podzemnih voda, kao i neke karakteristike anketiranih vodovoda. 4. Etaloniranje ...
    ... Becej, Bactku Topolu, Mali Ido8, Vrbas, Kulu i Crvenku. Kapaciteti i nivoi podzemnih voda na izvoristima za industriju su preuzeti iz elaborata o rezervama podzemnim vodama. U tabeli 2 dat je prikaz trenutne potroSnje podzemnih voda, kao i neke karakteristike anketiranih vodovoda. 4. Etaloniranje modela ...

  • Novi model za postizanje optimalne proizvodnje na naftnom polju Amal

    Elnori Elmabrouk Ali Elhaddad (2015-04-16)
    Doktorskom disertacijom analizirani su i proučavani problemi proizvodnje nafte iprimenjene metode za njihovo rešavanje na naftnom polju Amal. Ukratko jeprikazana proizvodnje nafte u Libiji, njene karakteristike i rezerve, da bi se videoznačaj ovog naftnog polja.Utvrđeno je da su na naftnom polju Amal ključni problemi koji prate procesproizvodnje taloženje parafina, pojava slojnog peska, neefikasan rad gasliftsistema, neefikasna desalinizacija nafte i ekološki problemi. Proizvodniproblemi, pojedinačno i više njih zajedno, na nekim bušotinama uzrokovali susmanjenje proizvodnje nafte od 40 do 75%. Zbog ...
    nafta, proizvodnja, optimizacija, Amal, Libija
    ... terminala (NOC, 2011) 6 2.2. REZERVE NAFTE Libija se nalazi na devetom mestu u svetu po veličini dokazanih rezervi nafte (tabela 2.1.) koje iznose oko 7.4 milijardi m3, a u Africi je najveći proizvođač sirove nafte. Na slici 2.2. prikazane su rezerve nafte u Africi (O&G, 2011; Rachovich ...
    ... Rachovich, 2012). Tabela 2.1 . Svetske rezerve nafte po državama (109m3) Država Rezerve nafte Udeo u svetskim rezervama 109m3 % Saudi Arabija 41.4 17,68 Venecuela 33.6 14,35 Kanada 27.9 11,91 Iran 21.8 9,31 Irak 18.3 7,82 Kuvajt 16.1 6,90 Ujedinjeni Arapski Emirati 15.6 6,65 Rusija ...
    ... BP, 2010; AEO, 2011; Đajić, 2011).Široko rasprostranjena primena uz dovoljne rezerve pozicionirala je naftu kao liderskog energenta (Worldlook, 2010; Okullo i Reynes, 2011; Sorrell i dr, 2012). Kako su svetske rezerve nafte ograničene, smatralo se da će proizvodnja svoj makismum dostići 2010. ...

  • Novi model za postizanje optimalne proizvodnje na naftnom polju Amal

    Elnori Elmabrouk Ali Elhaddad (2015-04-16)
    Doktorskom disertacijom analizirani su i proučavani problemi proizvodnje nafte iprimenjene metode za njihovo rešavanje na naftnom polju Amal. Ukratko jeprikazana proizvodnje nafte u Libiji, njene karakteristike i rezerve, da bi se videoznačaj ovog naftnog polja.Utvrđeno je da su na naftnom polju Amal ključni problemi koji prate procesproizvodnje taloženje parafina, pojava slojnog peska, neefikasan rad gasliftsistema, neefikasna desalinizacija nafte i ekološki problemi. Proizvodniproblemi, pojedinačno i više njih zajedno, na nekim bušotinama uzrokovali susmanjenje proizvodnje nafte od 40 do 75%. Zbog ...
    nafta, proizvodnja, optimizacija, Amal, Libija
    ... terminala (NOC, 2011) 6 2.2. REZERVE NAFTE Libija se nalazi na devetom mestu u svetu po veličini dokazanih rezervi nafte (tabela 2.1.) koje iznose oko 7.4 milijardi m3, a u Africi je najveći proizvođač sirove nafte. Na slici 2.2. prikazane su rezerve nafte u Africi (O&G, 2011; Rachovich ...
    ... Rachovich, 2012). Tabela 2.1 . Svetske rezerve nafte po državama (109m3) Država Rezerve nafte Udeo u svetskim rezervama 109m3 % Saudi Arabija 41.4 17,68 Venecuela 33.6 14,35 Kanada 27.9 11,91 Iran 21.8 9,31 Irak 18.3 7,82 Kuvajt 16.1 6,90 Ujedinjeni Arapski Emirati 15.6 6,65 Rusija ...
    ... BP, 2010; AEO, 2011; Đajić, 2011).Široko rasprostranjena primena uz dovoljne rezerve pozicionirala je naftu kao liderskog energenta (Worldlook, 2010; Okullo i Reynes, 2011; Sorrell i dr, 2012). Kako su svetske rezerve nafte ograničene, smatralo se da će proizvodnja svoj makismum dostići 2010. ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... t 47 9. Režim i rezerve podzemnih voda izvorišta Krupac....aaaaa a aanaaaaaateaaaaateot 64 9.1. Režimska osmatranja podzemnih voda na izvorištu „Krupac“ .aaaaaaaaaaaanaaaanannnnı 64 9.2. Opšti bilans podzemnih voda u slivu vrela Krupac ... aaaakaaNaktk 66 9.3. Ocena rezervi podzemnih voda izvorišta ...
    ... padavina dospelih na sliv, istekne kroz vrela Krupac 1 i Krupac 2 (Milanović & Petrović, 2022). 66 9.3. Ocena rezervi podzemnih voda izvorišta Krupac Za potrebe ocene rezervi podzemnih voda izvorišta Krupac, vršeno je osmatranje Quekss tJ}. osmatranje zahvaćenih količina vode, na meračima ...
    ... srednjemesečna izdašnost iznosila je 319,05 |/s (za novembar 2021. godine), tako da je ova vrednost uzeta za proračun rezervi izvorišta. Prema Pravilnikuvrednost bilansnih rezervi podzemnih voda, iznosi 90% minimalne srednjemesečne vrednosti isticanja vrela, što u ovom konkretnom slučaju vrela Krupac ...

  • Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala

    Miodrag Čelebić (2024)
    Izbor optimalne mehanizacije u diskontinualnom sistemu transporta je jedna od najvažnijih odluka koju treba donijeti prilikom projektovanja površinskih kopova. Pri izboru optimalne mehanizacije, uticaj ima veliki broj faktora, kako prirodnih – geoloških i ekoloških, tako i tehničkih, ekonomskih i socijanih. Neki od njih se mogu izraziti numerički, u određenim mijernim jedinicama, a neki opisno, lingvističkim varijablama, shodno uslovima koji vladaju na rudnim ležištima, a koje karakterišu visok stepen neizvjesnosti i neodređenosti kako prilikom istraživanja, tako i tokom procesa eksploatacije ...
    izbor mehanizacije, tehnologija eksploatacije, diskontinualani sistem, ekspertsko odlučivanje, lingvističke varijable, MCDM, FAHP

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... dostiže 40-42 g/l. Ukupne rezerve voda svetskih okeana i mora iznose oko 1,34 x 109 km3 ili 96.5 % od ukupnih rezervi na Zemlji. Tabela 3.1. Količine voda u hidrosferi [46, 48 - adaptirano] Vidovi voda u hidrosferi Površina (106 km2) Zapremina (km3) % od ukupnih rezervi voda % od malomin ...
    ... vode. Slatke zapremaju 91 x 103 km3 ili 0.26 % od ukupnih rezervi slatkih voda na Zemlji. Rečne (slatke) vode najčešće imaju mineralizaciju u opsegu 200-500 mg/l. Njihove ukupne rezerve iznose 2.1x103 km3 ili 0.0002 % od ukupnih rezervi malomineralizovanih voda. 3.3. PODZEMNE VODE 3.3.1 ...
    ... kraju vremenskog perioda ∆t . Ukoliko je ulaz veći od izlaza, uvećaće se rezerve vode u razmatranom prostoru (slivu). Obrnuto, povećanje rashoda, tj. izlaznih rezervi nad ulaznim, proizvešće manjak rezervi vode u datom prostoru za vremenski period ∆t . Vodni bilans planete Zemlje, u celini, prikazan ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... израду Елабората о резервама (Мојић, 2010). У том периоду урађен је ситуациони план у размери 1:1.000 на простору од 2 hа, као и 5 плитких истражних бушотина укупне метраже 24,50 m. Током 2008. године настављена су геолошка истраживања на рудном пољу "Игрош-Видојевићи" на рудним телима 1 и 2, када ...
    ... састава. Рудна тела обично имају слојевит, понекад и сочиваст облик, са јасним границама. Дебљина рудних тела износи од метра до десетак метара, а пружају се на дужини од неколико стотина метара до десетак километара. Садржај зеолита у руди је довољно постојан и висок (обично 50 - 70 %). Резерве руде ...
    ... Ковачевић В., (2007): Елаборат о резервама зеолитисаног туфа и туфа са зеолитом у лежишту „Опћиште“ код Беочина. Геолошки завод Србије, Београд, 263 ст. 159 Мојић С., (2010): Елаборат о резервама зеолитисаног туфа са зеолитом у у лежишту "Игрош" код Бруса на рудном пољу "Игрош-Видојевићи", Фонд ...

  • Енергетска безбедност Европске уније у светлу актуелне енергетске транзиције

    Бобан Павловић, Дејан Ивезић (2021)
    Енергетска стратегија Европске уније, која од 2015. године обухвата и циљеве у области климатских промена, тежи изградњи „енергетске уније” која потрошачима из ЕУ даје сигурну, приступачну, чисту и одрживу енергију. Енергетска политика ЕУ поставља пред себе амбициозне циљеве у погледу коришћења обновљивих извора – учешће од 32% до 2030. године. Овако опсежну и динамичну енергетску транзицију у Европи усложњава хетерогеност националних енергетских система у погледу структуре енергетског микса, нивоа увозне зависности, као и нивоа технолошког, друштвеног и економског ...
    енергетска безбедност, Европска унија, енергетски показатељи, природни гас, обновљиви извори енергије
    ... јер покривају увозом мање од 15% енергетских потреба. Што се тиче доказаних резерви природног гаса и нафте у свету, у чланицама ЕУ налази се мање од 1,5% доказаних резерви природног гаса и мање од 0,8% доказаних резерви нафте [7]. Ови подаци указују на условљеност чланица ЕУ да природни гас и нафту ...
    ... изворе (нпр. Немачка, Данска), док се неке активно опиру, нпр. Пољска и Чешка, које осигурање енергетске безбедности виде у максимизацији домаћих резерви угља [27]. Штавише, неке чланице имају географски повољан положај и потенцијал за искоришћење обновљивих извора енергије, док другима недостају ...
    ... односу на потрошњу, које су чланице ЕУ имале у децембру 2019. године. Према овом показатељу, све чланице поседују прописане (и изнад прописаних) резерве нафте. Отприлике четвртина укупне енергије која се користи у ЕУ је природни гас, а многе земље ЕУ увозе готово све своје залихе. Неке државе чланице ...

  • New approach to correlation of hydrocarbon reservoirs in sandstone layers of the "Mokrin" field"

    Saša Ivanišević, Dejan Radivojević (2018)
    геофизички каротаж, депозиционе средине, лежишта угљоводоника, миоцен, пост‐ рифтнo, секвенциона стратиграфија
    ... угљоводонике.  Овакав  приступ  је,  због недоследности у избору маркера у издвајању и корелацији лежишта угљоводоника, довео до  погрешних  процена  резерви  нафте  и  гаса,  конфузије  у  тумачењу  хидродинамичких  мерења  и  смањењу нивоа  ефикасности  у  процесу  управљања лежиштима.  За  разлику  од  ...
    ... појединачних слојева пешчара на пољу „Мокрин“. Недоследност у избору маркера, издвајању и  корелацији лежишта угљоводоника довела је до погрешних процена резерви нафте и гаса и кон‐ фузије у тумачењу хидродинамичких мерења, што је резултирало мање ефикасним управљањем  лежиштима. Новом интерпретацијом корел ...
    ...  омогућила је много бољи  увид у просторну дистрибуцију матичних, резервоар и заштитних стена, што може да доводе до  много  прецизније  процене  резерви  угљоводоника.  Такође,  овакав  приступ  у  интерпретацији  геолошких  и  геофизичких  података  утиче  на  смањење  степена  ризика  у  истраживању ...

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. BOŽOVIĆ (2016)
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko-građevinski kamen, rudni reon Bjelopavlića

  • Komparativna analiza završnih kontura površinskog kopa Drmno

    Dejan Stevanović, Dragan Ignjatović, Tomislav Šubaranović, Mirjana Banković, Petar Marković (2022)
    Definisanje optimalne završne konture površinskog kopa od suštinskog je značaja za ostvarivanje strateških ciljeva u razvoju rudarskih projekata. Savremeni programski paketi i metode za optimizaciju granica kopa, zasnivaju se na pronalasku završne konture koja obezbeđuje maksimalan profit. U slučaju površinskih kopova uglja, kod kojih osim profita postoji i čitav niz dodatnih kriterijuma i strateških ciljeva, princip optimizacije granica prema profitu, najčešće nije u potpunosti primenjiv. Iz rog razloga za uspešno definisanje granica površinskih kopova, neophodno je sagledati čitavu lepezu ...
    završna kontura, ugalj, komparativna analiza, optimizacija, strateški ciljevi

  • An example of karst catchment delineation for prioritizing the protection of an intact natural area

    Vesna Ristić Vakanjac, Zoran Stevanović, Aleksandra Maran Stevanović, Boris Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić (2015)
    Проучавано је карстни извор Перућац као главни дрен подручја планине Таре у западној Србији у циљу процене његовог режима отицања, резерви воде и дефинисања његове сливне површине. Извор се налази у североисточној, унутрашњој зони класичног динарског крша, коју карактерише доминантно проширење висококарстификованих тријаских кречњака, слабо развијена хидрографска мрежа са много понора и густе шуме. Тара је један од пет националних паркова у Србији. Циљ рада је био да се идентификује заштитна зона високог приоритета у оквиру очуваног природног подручја ...
    карстна издан, сливна површина, делинеација, заштита, менаџмент

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... visine padavina, značajni su takođe podaci o vrsti padavina. Visina ı dužina trajanja snežnog pokrivača može značajno uticati kako na formiranje rezervi podzemnih voda, tako i na režim istih. Prosečno trajanje snežnog pokrivača u okviru šire okoline područja istraživanja zavisi od temperature vazduha ...
    ... peščara odvija se preko izvora čija izdašnost retko prelazi 1 l/s, a većina Je povremena. U okviru pukotinskog tipa izdani nisu formirane značajne rezerve podzemnih voda, ali može se konstatovati da permski peščari imaju značajnu hidrogeološku ulogu, dvojakog karaktera. S jedne strane, usled visokog ...
    ... dubina baze karstifikacije. Izražena karstifikacija u dubljim delovima stenskog kompleksa, ispod erozionog bazisa, uslovljava formiranje značajnih rezervi podzemnih voda. Rezultati istražnog bušenja u zoni izvorišta „Nemanja“, potkrepljuju tezu o razviću značajne karstifikacije ispod lokalnog erozionog ...

  • Održiva eksploatacija izvorišta mineralnih voda na primeru Vrnjačke banje

    Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Nebojša Atanacković (2022)
    Jedna od najznačajnijih i najposećenijih banja u Srbiji je Vrnjačka Banja koja je poznata po bogatstvu i dugoj istoriji korišćenja mineralnih voda. Obimna hidrogeološka istraživanja izvedena proteklih nekoliko decenija ukazala su na ograničenost rezervi mineralnih voda u uslovima dosta složene hidrogeološke građe područja pojavljivanja. Poslednjih godina eksploatacija ovog dragocenog resursa zadobija novu dimenziju, naročito nakon privatizacije pojedinih hotelskih kompleksa kada se povećavaju potrebe za mineralnim vodama i od kada počinje izrada novih vodozahvata što dovodi u pitanje održivu eksploataciju ...
    mineralne vode, izvorišta mineralnih voda, održivo korišćenje mineralnih voda, monitoring mineralnih voda, Vrnjačka Banja

  • Одређивање резерви нафтног лежишта „Х“ методом материјал баланса

    Александра Петровић (2024)
    Метода материјалног баланса је кључна техника у процени резерви нафте и гаса у лежиштима која омогућава системско прорачунавање доступних резерви. Циљ ове методе је да се прецизно израчунају количине флуида у лежишту на основу доступних PVT података, података о лежишту и производњи. Резултати примене методе материјалног баланса показују да је она ефикасна у пружању кавнтитативних процена, међутим њена тачност зависи од квалитета улазних података. Метода материјалног баланса пружа основу за процену резерви, али може бити подложна грешкама због непрецизности ...
    материјални баланс, прорачун, енергетски режим, притисак, аквифер
    ... Измењено: 2024-09-24 12:35:25 Одређивање резерви нафтног лежишта „Х“ методом материјал баланса Александра Петровић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Одређивање резерви нафтног лежишта „Х“ методом материјал баланса | Александра ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... ogleda u prisustvu slobodne ili gravitacione vode (rudne vode), koja pri otkopu uglja, uslovljava određene prilive u rudarske radove. Uzevši ipak u celini, pukotinska izdan u uglju nema veći hidrogeološki značaj, jer je karakterišu male rezerve podzemnih voda i to ne samo zbog slabo izražene ...
    ... Elaborat o rezervama kamenog uglja ležišta ’’Jarando’’, Fond stručne dokumentacije „ibarskih rudnika“, Baljevac. 30. Janić M., 2005: Elaborat o rezervama kamenog uglja ležišta ’’Tadenje’’, Fond stručne dokumentacije „ibarskih rudnika“, Baljevac. 414 31. Janić M., 2005: Elaborat o rezervama kamenog ...
    ... u Srbiji, odvija se više od 160 godina. Za ovo vreme, pored uglja, otkopani su i milioni tona rudne jalovine, tako da pored ogromnih deficita masa koje su stvorene u geološkoj sredini, odlaganje rudne i separacijske jalovine na površini terena, ostavilo je značajne posledice (Jevremović i dr. ...

  • Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)

    Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 185 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије чинећи ову реку њеним главним дреном. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Добра хидрауличка веза вода Велике Мораве и подземних вода утицале су на то да у оквиру алувијона ...
    режим подземних вода, хидрауличка веза површинских и подземних вода, алувијон, Велика Морава

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... pojma: geotermalni resursi i geotermalne rezerve. Resursi su predstavljeni onim dijelom raspoloživih i dostupnih resursa koji bi mogli biti eksploatisani na ekonomski opravdanim ı legalnim osnovama u određenom vremenu u budućnosti (manjem od 100 godina). Rezerve su predstavljene onim dijelom raspoloživih ...
    ... potencijal iznosi oko 230*10% tona termalno ekvivalentne nafte. Prognozne rezerve geotermalne energije u stijenskoj masi i termalnoj vodi ovog rezervoara procjenjuju se na 57*10% tona termalno ekvivalentne nafte, a rezerve samo u termalnoj vodi oko 2*10% tona termalno ekvivalentne nafte. Izlazne ...
    ... Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str. 209-213. MILOŠEVIĆ, D., 2011. Klaborat o klasifikaciji, kategorizaciji i proračunu rezervi termalnih voda na ležištu „,Dvorovi “ kod Bijeljine, Prijedor, prilog 5,7. MIOŠIĆ, N., KRUŠIĆ, L, 1985. K/aborat geotermalnih istraživanja duboke ...

  • Metodika istraživanja morfološki složenih rudnih tela polimetaličnog ležišta Belo brdo-Kopaonik

    Mališa Mladenović (2007)
    Metodika istraživanja, morfologija, rudna tela, polimetalična ležišta, Belo brdo, Kopaonik.

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... 2.6 Rudne rezerve Tabela g-3. Pregled ukupnih geoloških rezervi u hidrotermalnom Cu-Au sistemu – Gornja zona masivnih sulfida u konturi graničnog sadržaja 0,3% Cu |__B_____ |__18524.404.96 1707 4.183732,45 Ukupno B+C; 52.708.137.41 16,67 Tabela g-4. Pregled ukupnih geoloških rezervi u hi ...
    ... aaeaaaaaaaaaae a aaaaaaaaaaaaeaaeaaaeaaaaNaataiet & 2.5 Karakteristike ležišta...........aaa a aae a aaa e e aeaaaaaaaaaeaaeaaaaaakativk 10 2.6 Rudne rezerve al aneaaeaaeaaaaaaaaaaaaaea a a aeaaea a aa a aaaaeaaNeaaaataakativk 12 . 2.7 Kvalitet mineralne sirovine i dobijenih proizvoda.............. ...
    ... prolaz utovarivača i kamiona. Dugačka ıi izlomljena trasa od otkopnih hodnika do rudnog okna zahteva fleksibilna transportna sredstva, što Jamska mehanizacija pruža. 50 Sustav Rudnih Okana: Postavljeno je šest rudnih okana za spuštanje rude na glavni transportni nivo: RO1-50/- 140, RO2-65/-140 ...