Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Čoka (Severni Banat)

229 items

  • Stratigraphic implications of the Mio-Pliocene geodynamics in the area of Mt. Avala: new evidence from Torlak Hill and Beli Potok (Belgrade, Serbia)

    Ljupko Rundić, Meri Ganić, Slobodan Knežević, Dejan Radivojević, Miloš Radonjić (2019)
    Mt. Avala is located on the southern margin of the Pannonian basin (SPB), a border zone between the uplifted morphostructures of the Dinarides and Carpathian-Balkanides. Similar to the Pannonian basin, tectonostratigraphic evolution of the Mt. Avala area during the last 23 Ma has is characterized by syn- and post-rifting processes as well as tectonic inversion. Here, we present the results of field investigations of the Miocene‒Pliocene dynamics that led to different spatial positions of the same stratigraphic units (e.g. ...
    мио-плиоценска геодинамика, јужни Панонски басен, Авалски и Торлак хорст, Белопоточки трог, Србија
    ... (2010): Geology of the Čoka struc- ture in northern Banat (Central Paratethys, Serbia).‒ Geologica Carpathica, 61/4, 341‒352. RADIVOJEVIĆ, D. & RUNDIĆ, LJ. (2016): Synrift and postrift Miocene sediments of northern Banat, Serbia [Sinriftni i postriftni miocenski sedimenti severnog Banata u Srbiji ‒ in ...
    ... Yugoslavia, 2nd edition.‒ Geoinstitute, Bel- grade, 250 p. DJOKOVIĆ, I. & MAROVIĆ, M. (1990): Rupturni sklop šireg područja Avale i Ljute strane (severna Šumadija). [Rupture setting of the broader area of the Avala and Ljuta strana (northern Šumadija) – in Serbian].– XII Congress of geologists of Yu- ...
    ... the Vrdnik coal basin (northern Serbia) [Srednje miocenska badenska transgresija: novi dokazi sa prostora Vrdničkog ugljenog basena (Fruška gora, Severna Srbija) ‒ in English with an Serbian summary].‒ Ann. Geol. Pennins. Balk., 74, 9–23. RUNDIĆ, LJ., KNEŽEVIĆ, S., GANIĆ, M. & BRADIĆ, K. (2015): Novi ...

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... Najčešće je zelene ı crvene (pobuđeni atomi kiseonika) ili ljubičaste (azota) boje (Slika 4.3.1.). Na severnoj polulopti polarna svetlost poznata Je kao aurora borealis (boreus-na latinskom znači severni), a na južnoj kao aurora australis. E.Halej je 1716. godine naslutio vezu između polarne svetlosti ...
    ... 2. U Severnoj Americi, aurore su viđene širom Sjedinjenih Država sve do juga, kao i širom Evrope čak sa juga kao što su Portugal, Španija, i Sardinija. Takođe su bile vidljive u Alžiru i Kanarskim ostrvima u Africi. U Aziji, aurore su se mogle videti iz Turske, Kipra, Irana, Japana, severne Indije ...
    ... važnu ulogu u formiranju globalnog magnetnog polja Sunca. 3 Prostorni izgled magnetnog. polja Sunca podseća na klasičan šipkasti magnet, sa severnim i Južnim magnetnim polom, što je predstavljeno na Slici 2.1.2. Slika 2.1.2. Prikaz magnetnog polja Sunca (https://media2.s-nbcnews.com/i/st ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore Katarina Stefanović Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore | Katarina Stefanović | | 2024 | | http://dr ...
    ... Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Završni rad Master akademske studije Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore Kandidat Mentor Katarina Stefanović dr Uroš Stojadinović, vanredni profesor G603/23 Beograd, avgust, 2024. Komisija: 1. Van ...
    ... Trivić, član Rudarsko-geološki fakultet, Beograd Datum odbrane: REZIME Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... док се њихово присуство индицира само у Северној Бачкој. Сарматски седименти поуздано садрже вулканогене творевине у средњој Бачкој и средњем Банату. У оквиру тортона, вулканокластичне наслаге дебљине преко 400 m, констатоване су у бушотинама у северној Бачкој, на територији Жедника и Чантавира ...
    ... износе 850 m, односно 1.300 m у правцу И-З. Најнижа кота лежишта 370 m је у северном делу, а највиша 443 m на крајњем југу (слика 2.4.). Резултати истражног бушења 1989. Године (Милићевић и др., 2013) у подручју северно од села Брестовац указују на присуство другог зеолитског слоја који се налази ...
    ... у њему се издваја неколико литофацијалних типова (Simić, 1999). Међу њима се, нарочито на северним падинама Фрушке Горе, јављају туфови, туфити и туфозни седименти (Стангачиловић, 1969). На северним падинама Фрушке Горе зеолитски туфови су заступљени у овиру једне зоне која на западу почиње ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... Aluvijalni nanosi Osnovni vodonosni kompleks (Vojvodina) Neogene naslage Karstna sredina Pukotinska sredina Ukupno Ba ka i Banat 1,45 3,57 0,43 - - 5,45 Srem, Ma va, Sava / Tamnava 6,97 0,34 0,50 0,03 - 7,84 Centrala Srbija 2,58 - 0,84 0,43 - 3,85 Isto na Serbija 0,62 ...
    ... Hidrogeoloska ee vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Lo Aluvijalni . . Ukupno jedinica . kompleks naslage sredina sredina nanosi er (Vojvodina) Backa i Banat 1,45 3,57 0,43 - - 5,45 Srem, Macva, 6,97 0,34 0,50 0,03 - 7,84 Sava / Tamnava Centrala Srbija 2,58 - 0,84 0,43 - 3,85 Isto¢éna Serbija 0,62 - 0,06 ...
    ... jedinica Aluvijalni nanosi Osnovni vodonosni kompleks (Vojvodina) Neogene naslage Karstna sredina Pukotinska sredina Ukupno Ba ka i Banat 9,39 4,91 0,55 0 0 14,85 Srem, Ma va, Sava / Tamnava 21,11 0,55 0,99 0,10 0 22,75 Centrala Srbija 9,93 0 1,73 1,48 0,18 13,32 Isto na Srbija 1,06 ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... stratified and mixed water. Marine ecology progress serie, 103: 275-284. Radivojević D., Rundić, Lj. i Knežević, S. 2010. Geology of the Čoka structure in northern Banat (Central Paratethys, Serbia). Gelogica Carpatica, 61, 4: 341-352. Raines, B., Huber, M. 2012. Biodiversity Quadrupled-Revision of Easter ...
    ... (2008), pripadaju NN4, NN5 i NN6 zonama. U severnom i istočnom delu Vojvodine gornjobadenski sedimenti odgovaraju zajednicama foraminifera Ammonia viennensis (d'Orbigny), Elphidium crispum (Linnh). U području Sviloš – izvorišni deo Koruške reke (severne padine Fruške Gore), na osnovu ovih istraživanja ...
    ... potkata badena. U severnoj Bosni, Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis) Doktorska disertacija 61 prema Jerkoviću (1978), zona NN6 odgovara mlađim nivoima srednjeg badena (deo Spirorutilus zone) i gornjem badenu (Bolivina zona). Severno od Save, na prostorima ...

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... se reka Janjina čija se dolina odlikuje blagim stranama, a njen tok uglavnom protiče preko terena izgrađenog od klastičnih sedimenata. Nasuprot severnim, istočnim i Jjugozapadnim delovima terena, Jugoistočni deo terena ima skoro sve odlike karsta. Veća naseljena mesta su Priboj, Rudo, Čajniče, ...
    ... metamorfizma u paleozojskim stenama adrijskog afiniteta. Ovakvi deformisani segmenti predstavljaju Adrijsku pasivnu marginu koja se sučeljavala sa severnim ogrankom Neotetisa. Interni Dinaridi se sastoje od sistema kompozitnih navlaka izgrađenih od kontinentalnih jedinica najdistalnije adrijske margine ...
    ... evolucija ovog terena je okarakterisana polifaznom smenom ekstenzionih i kontrakcionih tektonskih režima. Srednje- do gornjotrijasko otvaranje severnog ogranka Neotetisa između Adrijskih i Evropskih kontinentalnih Jedinica može se prepoznati u široko rasprostranjenom anizijsko-ladinskom vulkanizmu ...

  • Uticaj voda Dunava na formiranje kvaliteta podzemnih voda u zoni Apatina

    Bojan Hajdin, Željko Kljajić, Vesna Ristić-Vakanjac, Milojko Lazić, Marina Čokorilo-Ilić (2018)
    Područje Apatina u proteklom periodu često je pominjano u razvojnim vodoprivrednim strategijama kao potencijalno perspektivna lokacija za izgradnju izvorišta duž obale Dunava, koje bi moglo da ima regionalni značaj. Ovim rešenjem trebao bi se prevazići problem lošeg kvaliteta vode za piće na celom području severne Bačke, tako što bi se kvalitet podzemne vode poboljšao zahvatanjem infiltriranih rečnih voda u priobalju Dunava. Istraživanjima koja je Departman za hidrogeologiju, Rudarsko-geo¬loškog fakulteta vršio tokom poslednjih 13 godina na izvorištima za vodosnabdevanje grada ...
    vodosnabdevanje, osnovni vodonosni kompleks Vojvodine, regionalni vodovodni sistem

  • Rudničke vode olovo-cinkovih ležišta u rudnom polju „Blagodat“ u jugoistočnoj Srbiji

    Nebojša Atanacković, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Ivana Cvejić, Saša Stojadinović, Ivana Jocić (2022)
    Rudno polje Blagodat sa više ležišta i pojava olovo-cinkovih ruda nalazi se u krajnjem jugoistočnom delu Srbije, blizu granica sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. Eksploatacija ovog resursa vrši se podzemno u okviru rudnika Grot, ranije Blagodat. Prilivi podzemnih (rudničkih) voda u jamske radove rudnika Grot su visoki i iznose oko 130 l/s (septembar 2019), što ga trenutno svrstava u najovodnjenije rudnike sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji. Nezavisno od njih, iz obližnjeg potkopa P-1 u ležištu Kula, ističe još 25 ...
    rudničke vode, ovodnjenost rudnika, prilivi rudničkih voda, kvalitet rudničkih voda

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... Definisanje karakterisitika materijala ........c.aaaaa a 42 Slika 4.3 Definisanje transportne trase (južno) Slika 4.4 Definisanje transportne trase (severno) ... aanaeaaaaaaataoat 44 Slika 4.5 Tehničke karakteristike hidrauličkog bagera KOMATSU PC 800 .........annn.... 45 Slika 4.6 Karakteristike dampera ...
    ... itH 49 Slika 5.3 Transportna trasa za Fazu 1, jalovinu, Južno odlagalište, od 6-10 godine... Slika 5.4 Transportna trasa za Fazu 2, jalovinu, Severno odlagalište, od 6-10 godine.......... 54 Slika 5.5 Uprošćena tehnološka šema rada za Sistem_ ... 57 Slika 5.6 Uprošćena tehnološka šema rada za ...
    ... 0 10.3 30 Max -689 Max Empty Haul Segment (rev.) 30.0 10.0 30 Max 220 Max „ Empty „ Data Entry_/ < » Slika 4.4 Definisanje transportne trase (severno) Utovarne mašine: sadrže podatke o tipu ı proizvođaču utovarne mašine, zapremini kašike, trajanju ciklusa kašike tj. podatke o tehničko-eksploatacionim ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... Osnovni Hidrogeoloska Aluviialni vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Ukuono jedinica jan kompleks naslage sredina sredina P nanos! (Vojvodina) Backa i Banat 1,45 3,57 0,43 - - 5,45 Srem, Maéva, Sava / 6,97 0,34 0,50 0,03 - 7,84 Tamnava Centrala Srbija 2,58 - 0,84 0,43 - 3,85 Istoéna Serbija 0,62 - 0,06 1 ...
    ... taint Aluvijalni vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Hidrogeoloska jedinica ; F . Ukupno nanosi kompleks naslage sredina sredina (Vojvodina) Backa i Banat 9,39 4,91 0,55 0 0 14,85 Srem, Macva, Sava / 21,11 0,55 0,99 0,10 0 22,75 Tamnava Centrala Srbija 9,93 0 1,73 1,48 0,18 13,32 Istoéna Srbija 1,06 0 ...

  • Енергетска безбедност Европске уније у светлу актуелне енергетске транзиције

    Бобан Павловић, Дејан Ивезић (2021)
    Енергетска стратегија Европске уније, која од 2015. године обухвата и циљеве у области климатских промена, тежи изградњи „енергетске уније” која потрошачима из ЕУ даје сигурну, приступачну, чисту и одрживу енергију. Енергетска политика ЕУ поставља пред себе амбициозне циљеве у погледу коришћења обновљивих извора – учешће од 32% до 2030. године. Овако опсежну и динамичну енергетску транзицију у Европи усложњава хетерогеност националних енергетских система у погледу структуре енергетског микса, нивоа увозне зависности, као и нивоа технолошког, друштвеног и економског ...
    енергетска безбедност, Европска унија, енергетски показатељи, природни гас, обновљиви извори енергије
    ... 20% [45]. Како највећа руска гасна компанија „Гаспром” процењује, удео водоника у новим гасоводима, попут „Северног тока 2”, може бити и до 70% [45]. Осим тога, Русија планира изградњу „Северног тока 3”, који би се у будућности користио за транспорт зеленог водоника у ЕУ [46]. Рачуница „Гаспром”-а ...
    ... 2020, https://www.senerges.rs/globalna-energetika_l.html. 46. Спутник Србија, „Северни ток 3” ће испоручивати гориво будућности у Европу, Спутник, 2020, https://rs.sputniknews.com/evropa/202010051123522846-severni-tok-3- ce-isporucivati-gorivo-buducnosti-u-evropu/. 47. Eurostat, Oil stocks − ...
    ... блиској будућности. 41 Слика 6. Постојећа и планирана гасоводна мрежа у Европи [42] Када је питању транспорт гаса из Русије, пројекти „Северни ток 2” и „Турски ток” треба да растерете постојеће снабдевање које иде преко Украјине. Премда ова два гасовода не доприносе значајно диверзификацији ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... postkolizionom tektonskom režimu tokom perioda kasni paleogen-neogen. D. badenska vulkanitska formacija severne Bačke (debele naslage vulkanoklastita otkrivene istražnim bušenjem u severnoj Bačkoj, nastale tokom ekstenzije Panonskog basena). Formacije druge i treće grupe, naročito kisele i srednje ...
    ... 0,13 / zbir 100,28 % 100,38 % 100,46 % 100,60 % 97,81 %* 1. granit, potok Cigankulja; 2. granit, JI padine Vagana; 3. granit, severne padine Bukulje; 4. granit, severne padine Vagana; 5. granit, selo Bukovik; *gubitak žarenjem iznosi: 0,30 - 0,45% Ašistne stene su konstatovane uglavnom na zapadnim ...
    ... su češći od pegmatita i javljaju se u vidu žica debljine do 20 cm. Najviše ih je duž severnog oboda plutona. Sastav: mikroklin, kvarc, albit, muskovit, ređe biotit, turmalin, granat. Nekoliko kilometara severno od bukuljskog plutona, nalazi se složeni kompleks izlivno- vulkanoklastičnih stena, ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... postkolizionom tektonskom režimu tokom perioda kasni paleogen-neogen. D. badenska vulkanitska formacija severne Bačke (debele naslage vulkanoklastita otkrivene istražnim bušenjem u severnoj Bačkoj, nastale tokom ekstenzije Panonskog basena). Formacije druge i treće grupe, naročito kisele i srednje ...
    ... 0,13 / zbir 100,28 % 100,38 % 100,46 % 100,60 % 97,81 %* 1. granit, potok Cigankulja; 2. granit, JI padine Vagana; 3. granit, severne padine Bukulje; 4. granit, severne padine Vagana; 5. granit, selo Bukovik; *gubitak žarenjem iznosi: 0,30 - 0,45% Ašistne stene su konstatovane uglavnom na zapadnim ...
    ... su češći od pegmatita i javljaju se u vidu žica debljine do 20 cm. Najviše ih je duž severnog oboda plutona. Sastav: mikroklin, kvarc, albit, muskovit, ređe biotit, turmalin, granat. Nekoliko kilometara severno od bukuljskog plutona, nalazi se složeni kompleks izlivno- vulkanoklastičnih stena, ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... most (Ristić-Vakanjac et al., 2019). 2.4 Geomorfološke karakteristike terena Najveći deo istražnog područja karakteriše ravničarski tip terena. Severno od Bagrdanske klisure se prostire velikomoravska potolina. Po obodu kotlina, u višim delovima sačuvani su ostaci Jezerskih terasa, a u nižim delovima ...
    ... slojevi uglja. To su dobro stratifikovani sedimenti sa čestom kosom laminacijom. Debljina serije iznosi oko 200 metara. PONT (PL) Razvijene su na severnom delu Požarevačke grede, između Prugova na jugu ı sela Ćirikovca na severu, na ukupnoj površini oko 15 km?. Leže preko panonskih sedimenata, iz ...
    ... u metalični minerali, amfibol i piroksen, a kod lake frakcije kvarc i feldspat. LESOIDNI SEDIMENTI (is) Rarzvijeni na istočnom delu područja, severno od Smederevske Palanke. Ovi sedimenti se sastoje od peskovito-glinovitih alevrita, sa nešto većim sadržajem glinovite komponente (do 28%), zbog ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... 10 km severno od Raške (slika 10.). Kroz samo ležište protiče reka Ibar i deli ga na veći zapadni deo (u užem smislu jarandolski deo) i manji istočni deo (Piskanja). 17 Slika 10. Geografski položaj ibarskog ugljonosnog basena Basen “Tadenje-Progorelica” se nalazi severno od “Jarandola” ...
    ... smislu) i “progoreličko” ugljonosno polje. Ugljonosni basen “Ušće” predstavlja najseverniji sačuvani deo nekada velikog ibarskog basena. Kroz basen „Ušće” protiče reka Studenica, koja deli ležište uglja na severni, odnosno „ušćanski deo” i južni manji ili „studenički deo”. Istorijat ibarskih ...
    ... (RHMZ) Ležišta uglja u severnom delu basena („Strmosten“ i „Jelovac“), u hidrografskom pogledu pripadaju slivu reke Resave. Sa svojim tokom po karstnoj podlozi od sela Strmostena do Stenjevca, Resava praktično odvaja severno ležište uglja „Strmosten“ od južnog ležišta „Jelovac“ ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... Srbiji, gde kroz centralni deo prolazi auto-put E-75 odnosno koridor 10. Takođe, severnoj granica opštine, odnosno reka Dunav predstavlja koridor 7. Na prostoru opštine, nalazi se i železnica koja spaja južne i severne delove Srbije. Sa „starim“ delom Beograda povezana Je sa 6 mostova, 3 drumska ...
    ... 5-10 m. (Dimitrijević ı dr. 1985) 15 Rečne terase (t) Nalazi se severno od Save ı ima rasprostranjenje u centralnom delu istražnog prostora. Geneza ovih sedimenta vezana je prethodna korista Save, koje je bilo severnije u bliskoj geološkoj istoriji. Sava je potkopavala lesne naslage pret ...
    ... vlažnosti tla. Na prostoru na prostoru Beograda je umereno kontinentalna sa sva 4 godišnja doba. Beograd se nalazi koi čitava Srbija u okviru severnog umerenog toplotnog pojasa. Na užem području grada analizirane su vrednosti padavina i temperaturnog režima vazduha. 2.2.1. Padavine Za potrebe ...

  • Jeleč grad- još nepriznati objekat geonasleđa

    Marija Radisavljević, Danica Srećković Batoćanin, Vladan Vidosavljević, Irena Kajtez (2022)
    Остаци средњовековног града Јелеча на једном од врхова планине Рогозне (1262 m), по неким веровањима представљаju купу угашеног вулкана. Рогозна je позната по појавама скарновске Cu–Au минерализације, а трагови рударске активности и важних путева још од античких времена и даље постоје у непосредној околини. О томе сведочи и османски назив за Рогозну: Gümüş Dağ (Сребрна планина). Време изградње Јелеча је непознато. Постоје индиције да је постојао још у 6. веку, али се помиње први пут средином 12. века. Поуздан податак ...
    Rogozna, Jeleč, srednjevekovno utvrdjenje, kvarc latit, objekat geonasledja