Претрага

Упит dcterms_subject_txt:карстни масив

167 items

  • Hibridni sistem za planiranje i analizu ventilacije rudnika

    Nikola Lilić, Ranka Stanković, Ivan Obradović (2000)
    Ventilacija rudnika, informacioni sistemi
    ... neke tačke u masivu se određuje koordinatama z, r i Φ, gde su: z - centralna osa duž prostorije, r - radijalno rastojanje od centralne linije, a Φ -ugao od horizontale meren u radijanima. Analiziraćemo toplotni fluks koji prolazi kroz trapezoidni element u tankom prstenu stenskog masiva lociranom ...
    ... stenski masiv predaje vazdušnoj struji pri čemu dolazi do promene temperature, možemo definisati preko konvektivnog prenosa toplote sa suve (qs) i vlažne površine stene (qV). Vrednost qS je definisana izrazom (6.47) za qc u predhodnoj tački. U cilju definisanja količina toplote koju stenski masiv predaje ...
    ... toplote u rudničkim prostorijama ...........................................187 Mehanizam prenosa toplote kondukcijom Razmena toplote između stenskog masiva i vazduha Izvori toplote u rudarskim prostorijama Metodologija utvrđivanja promene klimatskih faktora .......................................... ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... može imati na odziv modela pri 2D modelovanju. Oblik anomalije ukazuje na to da se ovaj masiv prostire zapadno i ulazi u područje istraživanja. Ne može se isključiti mogućnost i većeg rasprostranjenja ovog masiva, kao što se može i pretpostaviti da andeziti i ostali vulkaniti mogu biti prisutni u ...
    ... jedno telo, koje bi trebalo da pripada istom masivu i koje je najverovatnije intrudovano u SMM (Slika 41, označeno sa L), ali koje ne izbija na površinu (andezitski sil ?). Na osnovu dobijenog modela izvodi se i zaključak da je sam Lecki vulkanogeni masiv ispod površine terena većeg rasprostranjenja ...
    ... 2006). Schmid et al. (2008) smatraju da sistem Biharia pripada 1 Apuseni su izolovan masiv Karpatskog luka (Marović, 2010) koji je smešten u njegovoj unutrašnjosti. Sistem navlaka Biharia pripada složenom navlačno-nabornom sistemu Severnih ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... krovina. Krovina treba da se ravnomerno zarušava zajedno sa rudom tokom procesa otkopavanja. lako nije moguće potpuno predvideti ponašanje stenskog masiva pre početka eksploatacije, razvijene su metode koje omogućavaju dovoljno preciznu procenu. U ovom kontekstu, metoda Laubšera (Laubscher) se koristi ...
    ... voditi računa je uticaj eksploatacije na površinu terena. Ova metoda otkopavanja funkcioniše tako da proces zarušavanja napreduje kroz stenski masiv u krovini ležišta. U zavisnosti od dimenzija ležišta i dubine otkopavanja, zarušavanje se može proširiti sve do površine terena. U takvim slučajevima ...
    ... pojedinačno za svaku geološku formaciju, dok su u tabeli prikazani generalni, završni uglovi koji sumiraju rezultate. Proces zarušavanja stenskog masiva odvija se postepeno, a njegova brzina zavisi od velikog broja faktora, uključujući geološke karakteristike, dubinu otkopavanja i dinamiku rudarskih ...

  • Hazardous substances in karst aquifer waters - one of the results of the operational monitoring of groundwater in Serbia

    Zoran Stevanović, Veljko Marinović, Branislav Petrović (2020)
    У циљу оцене стања животне средине и разумевања потенцијалних узрока још раније евидентираног лошег хемијског статуса водног тела подземних вода „Крш–север“, извршенa je хидрогеолошка проспекција шире околине лежишта бакра Мајданпек, која је укључилаистраживање површинског копа, флотационог језера и главних карстних врела и пећина. Имајући у виду да се експлоатационо поље рудника бакра Мајданпек директно граничи са карстном издани и водним телом подземних вода „Крш–север“, параметри квалитета подземне воде су анализирани (in situ и лабораторијски) на два главна карстна врела ...
    Опасне супстанце, карстна издан, бакар, флотацијско језеро, Мајданпек, Србија

  • Linearization of Input Signal as a Necessary Tool in Stochastic Modeling of Karst Groundwater

    Veljko Marinović (2021)
    Modelling of karst hydrogeological systems is a very complicated task, bearing in mind that for a deterministic model one should know the internal physical processes of precipitation transformation into discharge, while for a stochastic model nonlinear dynamic systems such as karst should be simulated by linear regression equations. Stochastic models need linearization of input time series due to often large residual in the recession period. This occur because the model is not able to absorb single rain episodes, which ...
    karstne podzemne vode, stohastičko modeliranje, transfer funkcije, pokretni prosek

  • Geotechnical Conditions for Construction of Savski Trg Metro Station as a Part of the Belgrade Metro Line One

    Nemanja Stanic, Dragoslav Rakic, Josip Isek, Slavoljub Simic (2024)
    In order to solve serious traffic congestion in Belgrade, a number of studies regarding the Belgrade Metro construction have been carried out since 1973. However, only in 2019, the routes of the future metro lines 1 and 2 were de-fined as a part of the General Metro Construction Project. The lines are de-signed to intersect at the location of Sava Square, where an interchange met-ro station will be built. It represents a complex geotechnical structure consist-ing of three different ...
    metro station, geotechnical modelling, displacements

  • Groundwaters of the "Valjevo karst" area (Western Serbia)

    Petar Dokmanović, Veljko Marinović (2021)
    “Ваљевски карст” је подручје кoje заузима површину од око 780 km2, док откривени кречњак чини око 330 km2. Припада Унутрашњим Динаридима западне Србије. У литостратиграфском погледу доминирају карстификовани кречњаци средњег и горњег тријаса у којима су формиране карстне издани. Анализирани су и систематизовани доступни подаци хидрогеолошких и других релевантних истраживања. Приказана је разграната мрежа траса подземних вода између понора и дренажних пунктова, као и главне карактеристике шеснаест карстних врела (или „разбијених“ дренажних зона) и девет (група) бунара, подељених ...
    карстнa издан, трасе подземних вода, извори, бунари, издашност, вишенаменско коришћење.

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... ranijem shvatanju, smatralo se da su lamprofirski dajkovi nastali u jednoj od poslednjih faza ovog procesa. Granodioriti su ovde predstavljeni masivom Boranje, koji na list Ljubovija prelazi samo južnim delom. Ovde su autori lista primetili izraženo površinsko raspadanje ı grusifikaciju. Granodiorit ...
    ... Žujović (1893), Urošević (1903) i Loszy (1924). Značajni naučni radovi iz tog vremena uglavnom pripadaju S. Uroševiću koji je obradio granodioritski masiv Boranje i J. Žujoviću koji je pisao o izlivnim stenama u podrinjskoj oblasti. Geomorfologiju terena podrinjske oblasti zatim opisuje Cvijić (1924) ...
    ... rastopi iz omotača se teško kreću pri čemu dolazi do asimilacije tvorevina i komponenti kontinentalne kore. Poznato je da je Boranja jedan takav masiv, poznat po granodioritskom plutonizmu, a da su lamprofiri ne samo opservirani na ovim prostorima već u ranijim radovima dovedeni u vezu sa post ...

  • Simulacija isticanja odabranih karstnih vrela pirotske kotline

    Saša Milanović, Branislav Petrović, Vesna Ristić Vakanjac, Ljiljana Vasić, Veljko Marinović, Petar Vojnović (2022)
    Analiza recesije, autokorelaciona i kroskorelaciona analiza vremenskih serija padavina i isticanja podzemnih voda karstnih vrela Krupac i Gradište (Stara planina, JI Srbija) izvršena je radi formiranja stohastičkog autoregresivno-krosregresivnog modela (ARCR) i kratkoročne prognoze dnevnih vrednosti izdašnosti. Usled postojanja heterogenosti i anizotropnosti karstne izdani veoma je komplikovano i zahtevno odrediti prostornu distribuciju podzemnih voda u okviru karstnog hidrogeološkog sistema, te je primenljivost determinističkih modela minimizirana. Stoga je upotreba stohastičkog modela u ovom slučaju svrsishodnija. Autokorelogram izdašnosti vrela Krupac pokazao je ...
    karstno vrelo, recesija, autokorelacija, kroskorelacija, ARCR MA model, JI Srbija

  • Hydrochemical changes and groundwater grouping data by multivariate statistical methods within one karst system: recharge–discharge zone (Eastern Serbia case study)

    Ljiljana Vasić, Dragana Živojinović, Vladana Rajaković-Ognjanović (2020)
    Geochemistry and Petrology

  • Parameter determination of soil oscillation law using quotient of the relative growth increments of oscillation velocity and reduced distances at “Nepričava“ open pit mine

    Suzana Lutovac, Sanja Bajić, Marina Ravilić, Radmila Gaćina (2015)
    ... Delovanjem seizmičkog elastičnog talasa čestice stenske mase osciluju tj. pomeraju se iz svog ravnotežnog položaja. Takvo oscilovanje čestica stenskog masiva manifestuje se kao potres tla i čini jedan od negativnih efekata miniranja. Za ocenu i kontrolu seizmičkog dejstva miniranja, kao i njegovo planiranje ...

  • Bezbednosna rastojanja u jamskim magacinima eksploziva u domaćoj i međunarodnoj praksi

    Luka Crnogorac, Ognjen Popović, Toma Jovičić, Veljko Lapčević (2024)
    Projektovanje jamskih magacina eksploziva predstavlja složen inženjerski problem. Sama namena jamskih magacina zahteva ispunjenost niza uslova koji se odnose na bezbedno pozicioniranje magacina, ispunjenost uslova ventilacije, pristupa, rukovođenja magacinom, načina skladištenja eksplozivnih sredstava, protivpožarne zaštite, elektro zaštite itd. Veoma važan parametar prilikom projektovanja jamskih magacina eksplozivnih sredstava predstavlja minimalno sigurnosno rastojanje između susednih komora u kojima su smeštena eksplozivna sredstva u cilju sprečavanja potencijalnog neželjenog dejstva vazdušnog udarnog talasa, razornog dejstva eksplozije i seizmičkog dejstva eksplozije. U ovom radu su prikazani ...
    jamski magacini, eksplozivi, bezbednosna rastojanja
    ... jamskog magacina eksploziva, definisano je da udaljenost ne sme biti manja od 6 m i da prilikom proračuna treba u obzir uzeti čvrstoću stenskog masiva. U Poglavlju 4 prikazani su finansijski efekti izrade magacina u skladu sa domaćom i međunarodnom praksom odakle se može zaključiti da povećanje ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... izdvajaju se Crni Čot (491 m), Lišajev Vrh (490 m), Lipov Čot (472 m), Gradac (471 m). Može se podeliti na dve reljefne celine, Fruškogorski planinski masiv koji je predstavljen grebenom i okolnim lesnim zaravnima. Prisutna Je značajna razlika između severne ı južne strane grebena. Na južnoj strani planine ...
    ... utvrđena na osnovu retke foraminiferske faune (Čučulić-Trifunović & Rakić 1977). Serpentiniti i ofiolitski melanž se prostiru pravcem istok-zapad duž masiva Fruške gore. Serpentiniti su tektonizirani i na pojedinim mestima hidrotermalno promenjeni, a sa njima se javljaju i spiliti i dijabazi (Toljić ...

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... Je gotovo uvek tektonski, a u okviru samih peridotitskih masa Jasno se uočavaju i rasedne zone, čiji rasedi rezultuju blokovskom građom ovakvih masiva. U magmatskim stenama ove 17 zone zapažaju se i pojave škriljavosti, al: u nedovoljnoj količini za statističku obradu. Jedina dislokacija koja ...
    ... Jasno uočavaji izlivi trijaskih dacito-andezitskih tvorevina, koje se ispoljavaju u vidu izduženih trakastih formi sa pravcem pružanja SZ-JI, osim masiva u krajnjem JZ delu karte. Ova grupa raseda odgovara dinarskom stilu. Ovi rasedi 27 su verovatno nastali kao gravitacioni tokom trijaskog otvaranja ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... A I GEOLOŠKA GRAĐA Istraživano područje čini deo severnog oboda Maljenskog ofiolitskog masiva, koji sa geološkog i tektonskog aspekta predstavlja veoma interesantnu oblast. Maljenski ofiolitsi masiv pripada jednom od složenijih delova Vardarske zone. Vardarsku zonu Grubić (1966) smatra krajnje ...
    ... prostore na istraživanom području, na severnim obodima Maljenskog ofiolitskog masiva. Gabrovi (ν) su u istraživanom području prisutni kao žice u serpentinisanom peridotitu u severnim obodnim delovima Maljenskog ofiolitskog masiva. U tektonskom kontaktu su sa cenomanskim tvorevinama. Gabrovi su izgrađeni ...
    ... tokom senona, širio se ka Šumadiji, dok je u njegovim zapadnim i jugozapadnim delovima došlo do izdizanja kopna. Tektonsko izdizanje planinskih masiva omogućilo je jače fizičko i hemijsko raspadanje stena i taloţenje debelih naslaga turbidita na kraju kampana i u mastrihtu. Iz turbiditnih tokova ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... magmatizma (Timočki magmatski kompleks i Ridanj-Krepoljin zona) (Cvetković et al. 2004). Slika 3.2. Cirkulacija podzemnih voda u regionalnom karstnom hidrogeološkom sistemu u zoni vulkanskih stena (modifikovano prema Goldscheider et al. 2010) Sa hidrogeološkog aspekta najznačajnije je razviće ...
    ... Tabeli 5.10. Sa prostora istočne Srbije, analizirano je 9 pojava podzemnih voda. Izdani su razvijene u okviru složene izdani formirane u okviru karstnog i pukotinskog sistema. Podzemne vode su Ca-HCO3 tipa sa približno ujednačenim opsegom mineralizacija (407 - 651 mg/L) i pH vrednosti (7 - 8), ...
    ... Broj pojava Hidrohemijski tip TDS (mg/L) pH Opseg koncentracija U, Th i K 1. Zona gornjokrednog magmatizma istočne Srbije Karstna i pukotinska izdan Kredni krečnjaci/interme dijarne magmatske stene 9 pretežno Ca-HCO3 406 - 651 7 - 8 U: 0.01 – 1.4 µg/L Th: 6.4∙10-6 ...

  • Примена дискретног ауторегресивно – кросрегресивног модела покретног просека за прогнозу дневних вредности издашности врела Мокра и Дивљана

    Бранислав Петровић, Вељко Мариновић (2021)
    Аутокорелациона и кроскорелациона анализа временских серија падавина и истицања подземних вода карстних врела Мокра и Дивљана (Сува планина, ЈИ Србија) извршена је ради формирања стохастичког ауторегресивно-кросрегресивног модела (ARCR) и прогнозе дневних вредности издашности. Будући да је тешко предвидети просторну дистрибуцију подземних вода у оквиру карстног хидрогеолошког система услед постојања хетерогености и анизотропности карстне издани (тј. кречњачких стена у овом случају), апликативност детерминистичких модела је минимизирана, па је примена стохастичког модела у овом случају учинковитија. Овим моделом могуће је дати ...
    карстно врело, стохастички модел, анализа временских серија, ауторегресивно-кросрегресивни модел (ARCR)

  • Regionalna karakterizacija karstnih podzemnih voda dela centralnog Balkana u funkciji njihovog održivog korišćenja i menadžmenta

    Veljko J. Marinović (2022)
    Karstne podzemne vode koristi oko 700 miliona ljudi na svetu, čime je njihov značaj za svetsko stanovništvo nemerljiv. U sklopu doktorske disertacije vršena su istraživanja i analize karstnih sistema dela centralnog Balkana (Srbije, Crne Gore i Savskog sliva Bosne i Hercegovine), kako bi se evaluirao ovaj dragoceni resurs. Analize su vršene na primerima karstnih sistema vrela Perućac, Seljašnica, Mokra i Mlava (Srbija), Oko Bijele i Rijeka Crnojevića (Crna Gora) i vrelo Bosne (Bosna i Hercegovina), kao i na regionalnom ...
    karstni sistem, podzemna voda, pritisci na kvantitet i kvalitet, menadžment podzemnih vodnih resursa

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... vodonosnih slojeva kvartarne starosti. Sistematsko pra¢enje veceg broja neogenih i karstnih izdani tek treba da bude uspostavljeno. Od strane RHMZ trenutno se prate promene vodostaja i proticaja samo na jednom karstnom vrelu - vrelu Mlave. Na skoro svim taékama za monitoring hemijskog sastava voda u ...
    ... savremenog upravljanja obnovijivim prirodnim resursima je monitoring. Podzemne vode aluvijalnih izdani duz velikin reka se sistematski osmatraju, medutim karstne i arteske izdani nisu obuhvacene monitoring mrezom. Odrzivo koriSéenje podzemnih voda ukljucuje i implementaciju zajedniékog upravijanja medugraniénim ...
    ... (m*/s) Table 1. Yield of groundwater sources in Serbia according to the type of aquifer (m/s) Osnovni Hidrogeoloska Aluviialni vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Ukuono jedinica jan kompleks naslage sredina sredina P nanos! (Vojvodina) Backa i Banat 1,45 3,57 0,43 - - 5,45 Srem, Maéva, Sava / 6,97 ...