Претрага
96 items
-
Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)
Božidar Đokić (2012-07-16)У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација... зрачење са антикатоде бакра таласне дужине CuKα = 1,54178 Å, - коришћен је графитни монохроматор, - радни напон на цеви је U = 40 kV, јачина струје I = 30 mА, - узорци су испитани у опсегу 5-65 º2θ, - корак у току испитивања је 0,02 º, временско задржавање 0,25 s по кораку. Добијени подаци ...Božidar Đokić. "Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2012-07-16)
-
Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije
Ivana N. Jelić (2023)Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...... je izvršeno primenom Bragg-Brentano geometrije uz korišćenje D/teX Ultra 250 strip detektora u 1ID standardnom modu i CuKoi » radijacije uz jačinu struje od 30 mA, pri naponu od 40 kV. Uzorci su analizirani u opsegu 20 od 5 do 75*, sa korakom promene od 0.01?* 20 i brzinom skeniranja od 2%min. Korišćen ...Ivana N. Jelić. Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije, Beograd : [I. Jelić], 2023
-
Sinteza i strukturna karakterizacija mikroporoznih arsenata i fosfata
Sabina Z. Kovač (2015-09-28)Predmet rada i istraživanja ove doktorske disertacije su sinteza i strukturnekarakteristike novih kristalnih arsenata i fosfata koji sadrže Mg, K, Ca, Mn, Fe, Co, Ni,Cu, Zn, Sr, Ba i druge katjone. U strukturama arsenata i fosfata, AsO4- i PO4-tetraedrinajčešće se vezuju sa tetraedarski ili oktaedarski koordinisanim katjonima prelaznihmetala formirajući otvorene strukture (slojeve ili 3D mreže) sa širokim opsegomrazličitih topologija. U šupljinama ili porama u obliku povezanih ili nepovezanihkanala, tunela, kaveza i međuslojnog prostora mogu se ugraditi različiti vanmrežni joni(obično ...... materijala Polikristalni materijali ispitani su na difraktometru za prah PHILIPS PW 1710 pod sledećim uslovima: radni napon, U = 40 kV, jačina struje, I = 30 mA, rendgensko zračenje sa antikatode bakra, talasna dužina: CuKα = 1,54178 Å, grafitni monohromator. Za Zn4P3 opseg ispitivanja: 4 ‒ 90 ...Sabina Z. Kovač. "Sinteza i strukturna karakterizacija mikroporoznih arsenata i fosfata" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-09-28)
-
Osnovi hidrogeologije
Petar Dokmanović (2021)... i mineralnog skeleta stene, kao i sile unutrašnjeg trenja u samoj PV) u poroznoj sredini. Po gotovo identičnom (fizičkom) principu, tok električne struje između dve tačke može da se ostvari samo ukoliko postoji dovoljno visok napon, odnosno, razlika potencijala između tih tačaka, koja će „nadvladati“ ...Petar Dokmanović. Osnovi hidrogeologije, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2021
-
Praktikum za vežbe iz Informatike 1
Ranka Stanković, Ivan Obradović, Olivera Kitanović, Mirjana Banković. Praktikum za vežbe iz Informatike 1, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2014
-
Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду
... ско-геолошком факултету, где је 1971. године завршила и магистар- ске студије. Докторску дисертацију под називом: "Допринос проучавања губитка ваздушне струје у рудни- цима", одбранила је 1980. године на истом факултету из уже научне об- ласти Вентилација, техничка и еколошка заштита. За асистента је ...
... Engineering of Recycling for Environmental Protection, Belgrade, Serbia and Montenegro, pp. 67–71. KOSTOVIĆ M., STANKOVIĆ D., 2013: Tehnika merenja struje kratkog spoja u izučavanjima galvanskog kontakta u pripremi mineralnih sirovina. Tehnika – rudarstvo, geologija i metalurgija, broj 6, godina 64 ...
... geologije, Rudarsko- geološki fakultet, Др СНЕЖАНА АЛЕКСАНДРОВИЋ, ванредни професор ALEKSANDROVIĆ S., GROZDANOVIĆ I., 2014: Indirektno merenje struja u provo- dnicima velikog preseka. Zbornik radova XIII Međunarodnog naučno-stručnog simpozijuma o informacionim tehnologijama INFOTEH 2014, tematska ...главни и одговорни уредник Душан Поломчић. Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду, Београд : Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2016
-
Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda
Đorđije M. Božović (2023)Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package... podzemnih voda u bunarskom šahtu. Održavanje zadate kote se ostvaruje automatizovanom regulacijom parametara rada ugrađene bunarske pumpe (jačine struje i broja obrtaja motora), što se postiže upotrebom frekventnog regulatora. U zavisnosti od intenziteta doticaja podzemnih voda u drenove, prigušenjem ...Đorđije M. Božović. Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda, Beograd : [Đ. Božović], 2023
-
Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)
Gordana M. Jovanović (2014-12-05)Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija... ukazuje da nije bilo dužeg transporta materijala koji se odvijao uniformnom suspenzijom. Njegova rasprosrtanjenost je više određena pravcem i brzinom struja nego dubinom vode. 8. 2. 1. Bionomska oštećenja U odnosu na vreme nastanka, mogu se izdvojiti dve grupe bioerozionih struktura. Prve su ...
... Slankamenu, Golupcu i Beogradu). Današnja Pholadomya je relativno osetljiva na smetnje u sedimentaciji i ukazuje na dubinu vode (40-60 m) sa slabim strujama (Schneider, 2008; Wiedl i dr., 2012), kakvih zbog složene paleogeografske situacije jugoistočnog oboda Panonskog basena pretežno nije bilo. Očigledno ...
... 000 m (Luković, 1922). Aturia je dubokovodni glavonožac čije ljušture se kao i kod savremenog Nautilus-a posle uginuća životinje mogu prenositi strujama i talasima i doneti u plitkovodnu sredinu. Obično dobro očuvane ljušture Aturia sa očuvanim linijama rasta ukazuju da transport ipak nije Badenske ...Gordana M. Jovanović. "Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-12-05)
-
Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu
Željko R. Cvetković (2013-11-18)Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara... Mikrofibre GF/A Vatman, promera Ø 110 mm), na mrežici, kao nosaču. Prolazeći kroz filter papir, zadržavaju se lebdeće čestice ispod 10 μ. Vazduh dalje struji kroz cev i pumpu i vraća se u atmosferu. Rad uređaja otpočinje u zadato vreme uključivanja. Tokom rada uređaja trenutni protok se menjao (opadao) ...Željko R. Cvetković. "Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-11-18)
-
Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu
Željko R. Cvetković (2013-11-18)Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara... Mikrofibre GF/A Vatman, promera Ø 110 mm), na mrežici, kao nosaču. Prolazeći kroz filter papir, zadržavaju se lebdeće čestice ispod 10 μ. Vazduh dalje struji kroz cev i pumpu i vraća se u atmosferu. Rad uređaja otpočinje u zadato vreme uključivanja. Tokom rada uređaja trenutni protok se menjao (opadao) ...Željko R. Cvetković. "Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-11-18)
-
Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије
Goran H. Marinković (2014-06-17)Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.... ултрамафити и интрузивни магматити (плагиогранити и габро). Ове стене су бројним разломима издељене у блокове. Дуж ових разлома, су у прошлости струјали хидротермални раствори. Они су изазвали различите промене у стенским масама, са продуктима силификације и једињења гвожђа (Протић, 1995). Генерални ...Goran H. Marinković. "Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-06-17)
-
Методологија интегралне анализе сценарија енергетског развоја
Александар Маџаревић (2019)енергетска безбедност, сценарио развоја, фази логика, сигурност снабдевања, доступност, расположивост, природни гас... даљинског грејања, домаћинства (породичне куће) обично су у могућности да се пребаце на алтернативни извор енергије (огревно дрво, ТНГ, топлотне пумпе, струја итд.). Због тога је потрошња у овом сектору имала значајне варијације у претходним годинама, што указује на зависност од цене природног гаса. Увозна ...Александар Маџаревић. Методологија интегралне анализе сценарија енергетског развоја, Рударско-геолошки факултет, 2019
-
Ontološki model upravljanja rizikom u rudarstvu
Olivera Kitanović (2021)Rudarska proizvodnja obuhvata kompleksne tehnološke sisteme, što nameće potrebu za uspostavljanjem i unapređivanjem sistema upravljanja rizikom. Heterogenost i obim podataka neophodnih za upravljanje rizikom zahtevaju sistem koji ih na fleksibilan način integriše i omogućava njihovo optimalno korišćenje. Osnovni cilj ove disertacije je razvoj ontologije za domen rudarstva i na njoj zasnovanog modela za upravljanje rizikom. Njegova realizacija podrazumeva i implementaciju algoritama ekstrakcije informacija za popunjavanje ontologije, kao i odgovarajuće softversko rešenje. Razvoj modela obuhvata i značajno proširenje rudarskog korpusa, kao ...rudarstvo, rizik, upravljanje rizikom, procena rizika, ontologija, semantička mreža, ekstrakcija informacija, upravljanje znanjem, računarska lingvistika... grupa: geomehaničke (kretanje stenskih masa), mehaničke (užad, sistem transportnih traka, damperi), hemijske (miniranje i eksplozija), električne (struja), geohemijske (prašina, gas i drugi zapaljivi materijali) i ekološke (poplave, zagađenje voda). Zatim je izvršena dodatna klasifikacija prema faktoru ...Olivera Kitanović. Ontološki model upravljanja rizikom u rudarstvu, Beograd : [O. Kitanović], 2021
-
Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia
Оливера Крунић (2021)Оливера Крунић. "Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia" in Рационално коришћење земљишта и вода у Србији - Sustainable Use of Land and Water in Serbia- Serbian Academy of Sciences and Arts; Scientific Conferences Volume CXCVII; Department of Chemical and Biological Sciences, Book 19, Српска академија наука и уметности (2021)
-
Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности
Brankica Majkić (2013-09-27)Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине... Бунари се често искључују из рада, што је последица ниског динамичког нивоа али и као последица струјних удара услед неадекватног снабдевања струјом. Извориште Трновче планирано је као део већег регионалног изворишта Трновче– Милошевац–Лозовик, за водоснабдевање Велике Плане и Смедеревске Паланке ...Brankica Majkić. "Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-09-27)
-
Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља
Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење... наглог развоја индустрије базиране на угљу. У близини града постојала је фабрика брикета, а од 1910. године електрана Fortuna која је напајала Келн струјом. Насеље Fortuna, заједно са фабриком и електраном, затворено је након Другог светског рата. Током експлоатационог века на Руднику Fortuna откопано ...Bojan S. Dimitrijević. "Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-05-30)