Претрага
827 items
-
Хидрогеолошки потенцијал карстних масива Озрена и Девице
Саша Стојадиновић, Михаило Шевић, Јаков Андријашевић. "Хидрогеолошки потенцијал карстних масива Озрена и Девице" in XVII Конгрес геолога Србије (Зборник радова XVII српског геолошког конгреса), Врњачка Бања, 17-20.05.2018., Српско геолошко друштво, Београд, Србија (2018)
-
Дефинисање хидрауличког механизма истицања карстних подземних вода применом биваријантне анализе временских серија
Вељко Мариновић (2022)Bivariate analysis was applied within the cross-correlation in time and the gain function as part of the cross-spectral function in the frequency domain, to the time series of precipitation and discharge of the Oko Bijela and Bosna karst springs in the period 2015-2020. Bivariate analysis showed a very fast reaction of the Oko Bijela spring and a reaction delay at the Bosna spring, which indicate a very weak amortization of the input signal within the Oko Bijela system and ...Вељко Мариновић. "Дефинисање хидрауличког механизма истицања карстних подземних вода применом биваријантне анализе временских серија" in Мултидисциплинарна конференција “Kарст 2022 - Значај, стање и перспективе коришћења и заштите ресурса у карсту", Српска академија наука и уметности (2022)
-
Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije
Branko R. Miladinović (2016-04-27)Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina... bazen izbistrene vode zapremine 300 m3 (slika 263.). Izbistrena voda se ispumpava do rezervoara industrijske vode. Rad pumpi je potpuno automatizovan i obezbeđuje zaštitu od prelivanja vode iz bazena i izliv u Avramički potok. Zatvoreni ciklus industrijske vode, postoji na separacijskom ...
... duboko ispod lokalnog erozionog bazisa reke Ravanice. Na taj način je iz njih podspešeno dreniranje podzemnih voda. 197 Daleko manji značaj u formiranju priliva rudničkih voda imaju podzemne vode iz crvenih permskih peščara i vodopropusnog kompleksa miocenskih sedimenata, obzirom na njihovu malu ...
... dreniranja podzemnih voda iz hidrogeoloških struktura koje se nalaze u neposrednom području ležišta, kao i rudničke vode iz starih rudarskih radova (slika 154.). Hipsometrijski iznad GIP-a, odnosno k.271.96, prilive rudničkih voda u rudarske prostorije, uslovljavaju infiltracione vode iz nadizdanske ...Branko R. Miladinović. "Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-04-27)
-
Impact of river bank filtration on alluvial groundwater quality: A case study of the Velika Morava River in central Serbia
Branislav Petrović, Vladimir Živanović (2016)филтрација кроз обалске и седименте речног корита, алувијални седименти, прихра- њивање подземних вода, квалитет подземних вода, Велика МораваBranislav Petrović, Vladimir Živanović. "Impact of river bank filtration on alluvial groundwater quality: A case study of the Velika Morava River in central Serbia" in Annales geologiques de la Peninsule balkanique, National Library of Serbia (2016). https://doi.org/10.2298/GABP1576085P
-
Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije
Vladimir Šaraba (2021)Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik... izbijanja vode, različitih zagađivača (kanalizacionih i drugih otpadnih voda) (Stanković, 1998), itd. Autohtonim mikroorganizmima podzemne vode predstavljaju prirodno boravište, dok alohtoni mikroorganizmi u podzemne vode dospevaju iz drugih sredina, najčešće iz zemljišta i površinskih voda procesima ...
... mineralnih voda i antropogenih izvora zagađenja, odnosno navedene pojave mineralnih voda zaslužuju posebnu pažnju u uslovima određivanja sanitarnih zona njihove zaštite. Izrada bunara bez adekvatnih uslova utiče na „ranjivost“ podzemnih ekosistema, pri čemu je narušavanje kvaliteta podzemnih voda povezano ...
... sistema Ne 102-105 Sedimenti iz voda pećinskih sistema Ne 104-108 Vode granitskih i bazalatnih sistema Ne 102-105 Podzemne vode Ne 103-106 Da 103-107 Podzemne vode – zasićeni porozni sedimenti Ne 105-108 Da do 1010 Zona aeracije Ne 104-108 Arheje Ne, moguće i da Do 20% od ...Vladimir Šaraba. Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije, Beograd : [V. Šaraba], 2021
-
Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun
Matija Zorić (2024)Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...... Dunava jeste 5260 m?/s (Marković i dr., 1985). Između površinskih ı podzemnih voda formiranih u okviru aluvijalnih sedimenata postoji direktna hidraulička veza, gde nivoi podzemnih voda u aluvionu direktno zavise od nivoa vode u reci. 2.4 Geomorfološke karakteristike teritorije opštine Zemun ...
... sistem ("open loop") jeste sistem koji se sastoji od izvora energije (toplotna pumpa voda- voda) i upojnog bunara. Otvoreni sistemi koriste podzemne vode kao izvor energije, ali se mogu koristiti i površinske vode. Dalji prikaz objekata biće urađen na dva načina: posebno će biti prikazani ist ...
... ike podzemnih voda Hidrohemijske karakteristike podzemnih voda na područjJu teritorije opštine Zemun sagledane su u okviru zbijenog tipa izdani formiranog u kvartarnim sedimentima. Hemijske karakteristike podzemnih voda prikazane su u tabeli 2. Tabela 2. Hemijske karakteristike podzemnih voda ...Matija Zorić. Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun, 2024
-
Primena metoda za ocenu ranjivosti podzemnih voda u zaštiti vodnih resursa severnog dela Ozrena i Device
Stojadinović Saša, Živanović Vladimir, Dragišić Veselin. "Primena metoda za ocenu ranjivosti podzemnih voda u zaštiti vodnih resursa severnog dela Ozrena i Device" in Voda i sanitarna tehnika XLVIII no. 5-6 (2018), Beograd:Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo (2018): 15-22
-
Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije
Marina D. ĆUK (2018)prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijska sredine, hidrogeohemijski uslovi, logistički model, hidrohemijsko modeliranjeMarina D. ĆUK. Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2018
-
Vodosnabdevanje podzemnim vodama
Zoran Stevanović (2019)Zoran Stevanović. Vodosnabdevanje podzemnim vodama, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2019
-
Novi koncept vodosnabdevanja opštine Čajetina iz podzemnih voda
Milenić Dejan, Milanković Đuro (2014)Milenić Dejan, Milanković Đuro. "Novi koncept vodosnabdevanja opštine Čajetina iz podzemnih voda" in Konferencija Voda je život - budućnost vodosnabdevanja grada Užica i opštine Čajetina, [14-15.] Jun 2014. Zlatibor, Užice:Udruženje građana urbanera = Civil Association Urbanera (2014)
-
Određivanje zona sanitarne zaštite izvorišta podzemnih voda na bazi ukupnog vremena kretanja vode
Živanović Vladimir, Dragišić Veselin, Jemcov Igor, Magazinović Sava, Radosavljević Jovana. "Određivanje zona sanitarne zaštite izvorišta podzemnih voda na bazi ukupnog vremena kretanja vode" in XV Srpski simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet (2016): 489-494
-
Hidrogeotermalni resursi teritorije grada Beograda
Ana Vranješ (2012-12-12)Republika Srbija je izrazito bogata hidrogeotermalnim resursima. Podzemne vode satemperaturama preko 20oC (pa do 96oC, Vranjska Banja) relativno su dobro iskorišćene.Nasuprot njima, podzemne vode sa temperaturama do 20oC do sada uglavnom nisu bilepredmet istraživanja sa bilo kog aspekta izuzev za potrebe vodosnabdevanja. Razvojemsistema toplotnih pumpi, mogućnosti višenamenskog korišćenja ovih voda značajno suuvećane.Teritorija Beograda odlikuje se značajnim resursima podzemnih voda, pre svega u okvirualuvijalnih peskovito-šljunkovitih naslaga i neogenih tortonsko-sarmatskih krečnjačkihnaslaga. Temperatura ovih voda ne prelazi 25oC. Njihovim zahvatanjem preko istražnoeksploatacionihbunara ...geotermalna energija, hidrogeotermalni resursi, hidrogeotermalni sistemi, hidrogeotermalnapotencijalnost, energetska valorizacija, hidrogeološka rejonizacija, grad BeogradAna Vranješ. "Hidrogeotermalni resursi teritorije grada Beograda" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2012-12-12)
-
The Effect of Gravel and Sand Mining on Groundwater and Surface Water Regimes — A Case Study of the Velika Morava River, Serbia
Milan Kresojević, Vesna Ristić Vakanjac, Dragan Trifković, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2023)Овај рад описује како неконтролисано и нелегално откопавање песка и шљунка може утицати на режим површинских и подземних вода на местима где постоји активна хидрауличка веза између њих, са студијом случаја реке Велике Мораве у Србији. Такође, промена геометрије попречног профила, као последица антропогених и природних фактора, отежава уливање ове реке за укључивање у водне токове Србије. Плодност Велике Мораве омогућила би развој речног саобраћаја како за трговачке бродове, тако и за пловила Речне флотиле Војске Србије. Корелације између ...Milan Kresojević, Vesna Ristić Vakanjac, Dragan Trifković, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić. "The Effect of Gravel and Sand Mining on Groundwater and Surface Water Regimes — A Case Study of the Velika Morava River, Serbia" in Water, MDPI AG (2023). https://doi.org/10.3390/w15142654
-
Hidrogeološki aspekt kvaliteta podzemnih voda za snabdevanje naselja – na primerima iz Crnogorskog primorja
Mihailo Burić (1979)Mihailo Burić. Hidrogeološki aspekt kvaliteta podzemnih voda za snabdevanje naselja – na primerima iz Crnogorskog primorja, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1979
-
Регионални приступ изради карте угрожености подземних вода Србије - нова метода Издан
Милановић Саша, Стевановић Зоран, Ђурић Душан, Петровић Тања, Миловановић Милица. "Регионални приступ изради карте угрожености подземних вода Србије - нова метода Издан" in Зборник радова 15. конгреса геолога Србије са међународним учешћем, Београд, [26-29 мај] 2010. , Београд:Српско геолошко друштво (2010): 585-590
-
Značaj monitoringa podzemnih voda u karstu Srbije
Stevanović Zoran, Ristić-Vakanjac Vesna, Milanović Saša, Vasić Ljiljana, Petrović Branislav. "Značaj monitoringa podzemnih voda u karstu Srbije" in Zbornik sa 7. Simpozijuma o zaštiti karsta, ASAK, Beograd:Akademski speleološko-alpinistički klub (2011): 21-28
-
Klimatske promene i održiva eksploatacija podzemnih voda - Kompromis je moguć?
Stevanović Zoran (2013)Stevanović Zoran. "Klimatske promene i održiva eksploatacija podzemnih voda - Kompromis je moguć?" in Plenarni referat V Savjetovanja geologa BiH, Jahorina, Ilidža:Udruženje geologa BiH (2013): 124-127
-
Uticaj uspora HE Đerdap I na pojavu šteta usled visokih nivoa podzemnih voda na području Velikoselskog rita
Predrag Pajić (2012)Predrag Pajić. Uticaj uspora HE Đerdap I na pojavu šteta usled visokih nivoa podzemnih voda na području Velikoselskog rita, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2012
-
Hemijske karakteristike podzemnih voda u ofiolitskim masivima Dinarida i Vardarske zone
Marković Strahinja, Milovanović Dragan (2012)Marković Strahinja, Milovanović Dragan. "Hemijske karakteristike podzemnih voda u ofiolitskim masivima Dinarida i Vardarske zone" in XIV Srpski simpozijum o hidrogeologiji. Zbornik radova sa medjunarodnim učešćem, Beograd:Rudarsko geološki fakultet (2012): 637-642
-
Pregled hidrogeoloških istraživanja novootkrivenih ležišta metaličnih mineralnih sirovina na prostoru Srbije
Nebojša Atanacković, Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević (2022)Rastuća potražnja za mineralnim sirovinama, zavisnost evropske industrije od njihovog uvoza, kao i otvaranje tržišta u zadnjih 20-ak godina bili su pokretač intenzivnih istraživanja ležišta mineralnih sirovina na području Srbije. Ova istraživanja za rezultat su imala otkriće važnih ležišta bora i litijuma „Jadar“ i „Valjevo“, sedimentnih ležišta zlata „Bigar i Korkan“ i bakra i zlata „Čukaru Peki“. Sastavni deo ovih aktivnosti, posebno u okviru značajnijih novootkrivenih metaličnih ležišta, bila je hidrogeološka karakterizacija ležišta i okolorudnih terena. U razmatranom periodu ...Nebojša Atanacković, Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević. "Pregled hidrogeoloških istraživanja novootkrivenih ležišta metaličnih mineralnih sirovina na prostoru Srbije" in Zbornik radova XVI srpskog Simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Univerzitet u Beograd, Rudarsko-geološki fakultet (2022)