Претрага

Упит dcterms_subject_txt:dijabaz-rožna formacija

140 items

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Mikroelementi u uljnim šejlovima Aleksinca i njihov uticaj na životnu sredinu

    Nikoleta Aleksić (2021)
    ... U pogledu formacije „Green River“ (SAD) koja je po svojoj genezi i geološkim karakteristikama slična ležištu uljnih šejlova Aleksinca srednja vrednost Cu, u 16 ispitivanih površinskih uzoraka Aleksinčkog uljnog šejla, iznosi 81,14 ppm što je znatno više u poređenju sa ovom formacijom gde je ta vrednost ...
    ... sadržajem u formaciji „Green River“ od 130 ppm, ona je niža. Na osnovu vrednosti prikazanih u tabeli 1 može se zaključiti da je Cs prisutan u koncentraciji od 7,07 ppm. Sagledavanjem koncentracije prisutnih mikroelemenata u uljnim šejlovima Aleksinca i poređenjem sa referentnom formacijom „Green River“ ...
    ... od 3,09 ppm i odgovara opsegu vrednosti formacije „Green River“ koje se kreću od 2-4 ppm. Takođe je i sadržaj ukupnog sumpora izuzetno nizak svega 0,07 %, dok je vrednost organskog ugljenika Corg nešto viša u odnosu na uljne šejlove „Green River“ formacije i iznosi 5,84 %. Ostali mikroelementi u ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... sistem ležišta Čukaru Peki se nalazi u geološki složenoj oblasti koja uključuje gornju kredu, tercijarne sedimente, kao i starije formacije. U ovom području, formacije su izgrađene od paleozojskih metamorfita, klastičnih i karbonatnih sedimenata, kao i vulkanita. Na istočnoj periferiji istraživanog ...
    ... ali može biti veoma isplativa u pogledu troškova ı1 iskorišćenja resursa, naročito kada se koristi za ležišta koja imaju složene ili slojevite formacije. Po potrebi slika iz knjige minerva str 129 Podetažno otkopavanje poprečno na pružanje ležišta primenjuje se za ležišta veće moćnosti od 20 i ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... je produkt dugotrajnih fluvijalnih i eolskih procesa, koji su rezultirali pretežno ravničarskim terenom sa lokalizovanim lesnim i aluvijalnim formacijama {Košćal M., Menković LJ., Mijatović M., Knežević M. 2005.). Rudarsko-geološki fakultet, Beograde 2024. Završni rad: Hidrogeološke karakteristike ...
    ... sedimenti su otkriveni putem dubinskih bušenja i potvrđeni kroz geofizička ispitivanja. Oni se nalaze transgresivno preko starijih geoloških formacija i prekriveni su kvartarnim tvorevinama. Razlikuju se različiti tipovi sedimenata kao što su jezerski pretorton, marinski, brakični i kaspibrakični ...
    ... peskovito-glinoviti alevrit svetlo sive boje. Debljina ovih sedimenata iznosi 10-20 m. Les (Il-w). Peskoviti aleveriti sa pogrebenom zemljom Formacija lesa ilesoidnih aleverita je konstatovana geološkim kartiranjem i bušenjem jugoistočno od Subotičke peščare, na prostoru južno od Palikog, Ludoškog ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... izgrađen od krečnjačkih stena, srednjejurske i donjokredne starosti, sa različitim stepenom udela peščara i laporovitih komponenti. Ove krečnjačke formacije se rasprostiru i van slivnog područja vrela Krupac. Jugoistočno, u oblasti prihranjivanja vrela Krupac, naslanja se sliv vrela Gradište i jasna ...
    ... do nižih karstnih terena, gde dolazi do velikih gubitaka (infiltracija) kroz ponore i to uglavnom na kontaktima karsta, sa drugim nekarstnim formacijama. Hidraulička veza nije dovoljno ispitana, tj. nije ispitana mogućnost infiltracije vode iz većih rečnih tokova (npr. Nišava). Odorovačka reka je ...
    ... da su vode malomineralizovane, ukupne mineralizacije voda 230- 410 mg/l. Niska mineralizacija vode, ukazuje na kratak kontakt vode sa okolnim formacijama, tj. na brzu vodozamenu. Voda je hidrokarbonatno- kalcijumskog tipa, bez boje, mirisa i ukusa. Minimalna zabeležena temperatura vode iznosila je ...

  • Primena digitalne fotogrametrije u rudniku Rudnik

    Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Katarina Urošević (2023)
    Digitalna fotogrametrija, lasersko skeniranje i virtuelizacija sve više pronalaze aktivne uloge u rudarstvu, prvenstveno zbog svoje široke mogućnosti primene. Laserskim skeniranjem i fotogrametrijom snimaju se i kreiraju 3D modeli otkopa, jamskih hodnika, površinskih kopova, površinskih objekata (zgrada, spomenika, predmeta), a vrši se skeniranje celih rudnika koji se rekonstruišu u 3D digitalne modele. Fotogrametrija predstavlja proces fotografisanja objekata pomoću fotoaparata i daljom obradom fotografija u različitim softverskim alatima kreiraju se realne kopije 3D modela objekata ili predmeta u digitalnoj formi. Za ...
    digitalna fotogrametrija, prostorna vizuelizacija, rudarski objekti, podzemna eksploatacija
    ... n ı izrađen u martu 2023. godine (šest meseci razlike). Kao što vidimo period od šest meseci je dovoljan da dođe do vizuelnih promena geoloških formacija uticajem spoljašnjih faktora na stenski masiv. Na sledećem modelu prikazan je izgled podgrade niskozasvođenog profila (Slika 6), sa kojom se nekada ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... paleozojske starosti, predstavljene formacijama škriljaca ordovicijuma, silura i devona. Prekid u sedimentaciji nastaje posle devona i traje do kraja perma. Tokom trijasa i donje jure stvaraju se formacije terigenog ili karbonatnog karaktera, ali se najdeblje formacije karbonatnih tvorevina stvaraju ...
    ... Crveni permski peščari su bankoviti, tankoslojeviti do listasti, gde u donjim slojevima formacije dominiraju srednjezrni peščari uz proslojke konglomerata i krupnozrnih peščara, dok su u gornjim slojevima formacije zastupljeni sitnozrni peščari. Ljiljana M. Vasić Doktorska disertacija 63 ...
    ... odnos kiseonika 18O/16O u marinskim krečnjacima. Naziv PDB dobijen je na osnovu međunarodne kalcitne formacije iz fosila Belemnitella americana, koji su zastupljeni u krednoj Pee Dee formaciji Južne Karoline. Kreg je 1957. godine uveo standard PDB za ugljenik i kiseonik 13C i 18O u karbonatnim ...

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... zona deli mezozojske formacije od metamorfnih kristalastih škriljaca i predstavljaju je uglavnom hidrotermalno promenjeni serpentiniti, ređe neizmenjeni serpentiniti. Serpentiniti Južne zone su predstavljeni isprekidanim masama koje su u kontaktu sa starijim formacijama, tercijarom i kvartarom ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... 4. Šematski prikaz strukture vulkanskog masiva sa formiranim izdanskim vodama (modifikovano prema Custodio 2004): 1) prevulkanske formacije, 2) magmatske formacije, 3) delimično zapunjena kolapsna kaldera, 4) piroklastični materijal; 5) erozioni materijal ili produkti reaktiviranog vulkanizma, ...
    ... najznačanije akumulacije podzemnih voda nalaze u vulkanskim formacijama, u zoni usporene vodozamene gde se vrši obogaćivanje podzemnih voda hemijskim komponentama. Kretanje i akumuliranje podzemnih voda zavisi i od dominantnog tipa vulkanske formacije, kao što su slivovi lave, piroklastiti, ignimbriti ili ...
    ... koji nije jednostavno šematizovati, imajući u vidu da se izdani formiraju u različitim metamorfnim i magmatskim stenama, karbonatnim i klastičnim formacijama. Na primeru regionalnih hidrogeoloških struktura razvijenih u vulkanskim stenama moguće je bliže uvideti složenost problematike, imajući u vidu ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... Fe угљокиселински хромит FeCr2O4 Mg, Al, Zn растварање Дијабаз рожна формација: седименти карбонати CaCO3 - угљокиселински силикати минерали еродованих стена у палеосливу - хидролиза угљокиселински Дијабаз рожна формација: магматити (габро, дијабази и спилити и др.) плагиоклас ...
    ... хидрокварцита и кречњака. Бигар и једињења гвожђа одлажу дуж раседа по коме истичу. Уже подручје изграђују серпентинити и творевине дијабаз рожне формације. Источно и западно од издужене мургулске разломне зоне широко су распрострањени комплекси мезозојских 69 флишних седимената. Долина ...
    ... ужих области разматраних угљокиселих вода изграђују стене дубоке мургулске раседне зоне: ултрамафити, мезозојски седименти и магматити дијабаз рожначке формације и палеозојски шкриљци ниског степена кристалинитета. Угљокиселе воде Доњих Левића извиру у горњем сливу реке Топлице, у сливу Блажевске ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... severnom i autogenog karstnog sistema u južnom delu pojasa. Prisustvo složenih tektonskih struktura i rasprostranjenost karbonatnih i nekarbonatnih formacija omogućilo je razvoj specifičnog karstnog sistema. Karbonatni kompleks karakterišu dolinske strukture u vidu klisura koje predstavljaju glavne ...
    ... utvrđeni su litološki članovi od prekambrijske do kvartarne starosti. Zbog složenosti geološke građe i aktivnih tektonskih procesa, između pojedinih formacija nije definisana precizna granica. 15 2.1. Pregled ranije izvedenih geoloških istraživanja Pored geomorfoloških i geografskih proučavanja Cvijić ...
    ... manjih kraljušti kao i tektonskih prozora. Nakon navlačenja došlo je do zaplavljivanja delova ravaničke monoklinale i sedimentacije tercijarnih formacija. Između crvenih peščara perma i Ravaničkih krečnjaka nema horizontalnih kretanja već su međusobno vezani sedimentacijom. Krčeva reka, sa neposrednom ...

  • Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla primenom statističke metode

    Božidar Rudnjanin (2024)
    Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla je od ključne važnosti u geotehničkom inženjerstvu jer utiče na stabilnost i nosivost raznih građevinskih konstrukcija. Ovaj master rad obrađuje temu primene deskriptivne statistike za analizu parametara smičuće čvrstoće tla,čime se obezbeđuje osnov za donošenje odluka o planiranju i izvođenju građevinskih projekata.U prvom delu rada, prikupljaju se relevantni podaci o smičućoj čvrstoći tla iz prethodnih laboratorijskih ispitivanja za trasu buduće brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma.Ti podaci uključuju vrednosti smičuće čvrstoće i različite faktore ...
    deskriptivna statistika, parametri čvrstoće tla, geostatistika
    ... smičućoj čvrstoći tla. Ovo pruža uvid u statističku značajnost parametara i pomaže u razumevanju njihove varijabilnosti u različitim geološkim formacijama ili na različitim lokacijama. Kroz ovu analizu, istraživači, inženjeri ı projektanti stiču dublje razumevanje smičuće čvrstoće tla, što može ...

  • Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone

    Aleksandar Luković (2021)
    Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...
    magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta
    ... čest mineral u prirodi i nastaje 6 u gotovo svim stadijumima obrazovanja i javlja se u gotovo svim mineralnim asocijacijama i geološkim formacijama. Neka od najčešćih izomorfnih zamenjivanja u strukturi magnetita odvijaju sa na visokim temperaturama (Ramdohr, 1969). Fe2+ može biti zamenjeno ...
    ... morskim sedimentima (npr. Canfield, 1987), ali takođe se javlja i u pojedinim rudnim ležištima (Palin & Xu, 2000). U slučaju trakastih gvožđevitih formacija (BIF – Banded Iron Formation) zamena magnetita piritom se odvija u hidrotermalnim uslovima i praćena je pojavama zlata (Brown et al., 2004; Pal ...
    ... Fe-Ti oksida poznavanje ovih osobina može značajno uticati na interpretaciju geoloških procesa koji su doveli do formiranja određene geološke formacije, ali i u određivanju starosti stena ili prospekcije rudnih ležišta. Da bi opisali magnetna svojstva ove grupe minerala potrebno je definisati magnetne ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... који су довели до поремећаја и млађих наслага, односно угљевите серије. Угљевита серија је само руптурно деформисана, за разлику од старијих формација које су и руптурно и пликативно деформисане. Најзаступљенији су раседи динарског правца пружања СЗ - ЈИ и ЈЗ - СИ (Слика 2.2). Овде се углавном ...
    ... местимично од чистих рожнаца, дебљине 800 до 1000 m. Леже трансгресивно преко старијих стена, док је у долини Оскове ова серија навучена преко јурске формације. 7 Слика 2.2 – Прегледна геолошка карта шире околине басена Ђурђевик (према ОГК СФРЈ лист Тузла) Јура (Ј) Јури припада врло хетерогена ...
    ... серија глинаца, пешчара, рожнаца са изливима спилита, ређе дијабаза и "пилоу лава". За ову серију је прихваћен термин "вулканогено - седиментна формација", а палеонтолошки је утврђено да је јурске старости. 8 Слика 2.3 – Геолошки стуб шире околине басена Ђурђевик 9 2.3.3. Кенозиок ...

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... 1993) Legenda: 1. neogeni sedimenti; 2. andeziti; 3. tufovi; 4. hidrotermalno- izmenjeni andeziti; 5. andezit-rožnačka formacija; 6. kredni fliš; 7. dijabaz- rožnačka formacija; 8. dijabazi, doleriti, spiliti; 9. serija gvožđevitih škriljaca; 10. gnajsevi. Početak vulkanske aktivnosti u gornjem ...
    ... 1993) Legenda: 1. neogeni sedimenti; 2. andeziti; 3. tufovi, 4. hidrotermalno izmenjeni andeziti, 5. andezit- rožnačka formacija, 6. kredni fliš; 7. dijabaz-rožnačka formacija; 8. Dijabazi, doleriti, spiliti; 9. serija gvožđevitih škriljaca; 10. gnajsevi; 11. vulkanski centar; 12. sekundarni vulkanski ...
    ... leckog vulkanskog kompleksa, hidrotermalni rastvori su imali veću šansu da u svom kretanju duž pogodnih razlomnih zona naiđu na okolne stenske formacije i zadobiju dominantno karbonatni karakter. Magmatska ognjišta su najvećim delom za ležišta juvelirskih mineralnih sirovina predstavljala izv iz ...

  • Nelinearno dinamičko modelovanje potresa izazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija

    Srđan D. Kostić (2013-11-04)
    U ovoj disertaciji, cilj istraživanja bio je određivanje dinamičkih svojstava potresaizazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija.Analiza potresa izvedena je sa dva aspekta – u prvom delu istraživanja izučavane suvremenske serije oscilovanja tla za vreme potresa, a u drugom delu vršena je analizastabilnosti fenomenološkog Baridž-Knopof modela bloka sa oprugom. Vremenske serijeoscilovanja tla proučavane su primenom postupka analize surogat podataka, kao ikorišćenjem metoda analize nelinearnih vremenskih serija (primena teoreme orazvijanju skalarne vremenske serije). Analiza vremenskih serija izvedena je ...
    potres, naponsko stanje, podzemne prostorije, bifurkacije, vremenskaserija, deterministički haos, stohastičnost, perturbacije, vremensko kašnjenje, jačina trenja
    ... od svetlosivih, lokalno i sivo-ljubičastih peščara, koji pripadaju formaciji Vajsligend, debljine do 65m. Granica između Rotligend i Vajsligend formacije je difuzna, nepravilna i transgresivna. Gornji deo Vajsligend formacije sastavljen je od kvarcnih arenita sa karbonatnim i 109   anhidritskim ...
    ... naizmeničnoj smeni, su argilitskog i karbonatnog sastava. U povlаti Kupferšifer serije nalaze se krečnjaci cehštajnske formacije, debljine i do 120m. U bazalnom delu povlatne formacije javljaju se argilitski, prašinasti i fosilonosni karbonatni mikriti, u čijoj su povlati uslojeni glinci. U njihovoj ...
    ... 1500m, predstavljenom toleitskim bazaltima, trahi-bazaltima, riodacitima i riolitskim tufovima. U njihovoj povlati javljaju se crveni klastiti formacije Rotligend, predstavljeni crvenim peščarima i konglomeratima, debljine i do 500m. Donji deo ove sekvence, debljine <200m je sa većim udelom ko ...

  • Nelinearno dinamičko modelovanje potresa izazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija

    Srđan D. Kostić (2013-11-04)
    U ovoj disertaciji, cilj istraživanja bio je određivanje dinamičkih svojstava potresaizazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija.Analiza potresa izvedena je sa dva aspekta – u prvom delu istraživanja izučavane suvremenske serije oscilovanja tla za vreme potresa, a u drugom delu vršena je analizastabilnosti fenomenološkog Baridž-Knopof modela bloka sa oprugom. Vremenske serijeoscilovanja tla proučavane su primenom postupka analize surogat podataka, kao ikorišćenjem metoda analize nelinearnih vremenskih serija (primena teoreme orazvijanju skalarne vremenske serije). Analiza vremenskih serija izvedena je ...
    potres, naponsko stanje, podzemne prostorije, bifurkacije, vremenskaserija, deterministički haos, stohastičnost, perturbacije, vremensko kašnjenje, jačina trenja
    ... od svetlosivih, lokalno i sivo-ljubičastih peščara, koji pripadaju formaciji Vajsligend, debljine do 65m. Granica između Rotligend i Vajsligend formacije je difuzna, nepravilna i transgresivna. Gornji deo Vajsligend formacije sastavljen je od kvarcnih arenita sa karbonatnim i 109   anhidritskim ...
    ... naizmeničnoj smeni, su argilitskog i karbonatnog sastava. U povlаti Kupferšifer serije nalaze se krečnjaci cehštajnske formacije, debljine i do 120m. U bazalnom delu povlatne formacije javljaju se argilitski, prašinasti i fosilonosni karbonatni mikriti, u čijoj su povlati uslojeni glinci. U njihovoj ...
    ... 1500m, predstavljenom toleitskim bazaltima, trahi-bazaltima, riodacitima i riolitskim tufovima. U njihovoj povlati javljaju se crveni klastiti formacije Rotligend, predstavljeni crvenim peščarima i konglomeratima, debljine i do 500m. Donji deo ove sekvence, debljine <200m je sa većim udelom ko ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... Suvobora, kao i tvorevine dijabaz-rožnačke formacije (Filipović et al. 1978)). Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone 16 Vulkanogeno sedimentne stene (J2+3) razvijene su u zapadnom delu istraživanog područja. Teorija o dijabaz-rožnačkoj formaciji kao ofiolitskom melanžu ...
    ... područja. Konstatovao je da gornja kreda leţi svuda transgresivno preko starijih „ofitskih stena i dijabaz- roţne formacije“. Isti autor (1937; 1940) u ovoj oblasti izdvaja „serpentin, dijabaz-roţne tvorevine, krečnjake srednjeg i gornjeg trijasa i gornju kredu“. Sedimentne stene gornje krede ...
    ... krečnjačkih algi, molusaka, briozoa i spikula. Legenda: Marinska makrofauna Mikrofauna Transgresivna granica DRF Dijabaz-rožnačka formacija 110 90 70 50 105 85 65 45 30 25 20 15 10 5 0 ...

  • Numeričko modelovanje povećanja iskorišćenja naftnih ležišta injektiranjem polimera i analiza osetljivosti parametara

    Jana Šujica (2024)
    U toku proizvodnje jednog ležišta, nakon primene sekundarnih metoda iskorišćenja, velika količina nafte ostaje zarobljena u ležištu. Ovaj “problem” rešava se upotrebom tercijarnih metoda iskorišćenja.Tercijarne metode mogu se podeliti na: hemijske, termičke, mikrobiološke i metode utiskivanja gasova u uslovima mešanja i nemešanja.U ovom radu analiziraju se hemijske metode koje se odnose na injektiranje polimera u cilju povećanja iskorišćenja naftnog ležišta “X”. Simulacija je rađena u simulatoru “Tnavigator” na sintetičkom modelu u cilju definisanja stepena iskorišćenja naftnog ležišta “X” nakon ...
    povećanje iskorišćenja, utiskivanje polimera, numerička simulacija
    ... može doći do primene polimera: 1. Ukoliko faktor mobiliteta tokom procesa zavodnjavanja nije odgovarajući (uglavnom kod teških nafti i viskoznih formacija), kontinuirano injektiranje polimera može poboljšati obuhvat ležišta (značajno produžiti period istiskivanja nafte); ! Retencija polimera- gubitak ...

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... jedinicu u levačkom basenu. Sa sedimentima jezerskih facija verovatno su u diskordantnom položaju, a često sc direktno naslanjaju na starije formacije oboda basena. U ovoj jedinici mogu se razlikovati dve kategorije sedimenata. U neposrednoj blizini oboda, na južnim padinama Crnog vrha i oko ...
    ... 2023.) 4.2.1. Istorija stvaranja terena U srednjem miocenu su tokom helveta, diskordantno na starijim miocenskim a često i pretercijarnim formacijama kao posledica starije štajerske faze nataloženi klastični sedimenti u području Senja i Sibnice, a zatim i sedimenti jezerskih facija („kongerijski ...