Претрага

Упит dcterms_subject_txt:eksploatacioni blok

160 items

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... zahvataju kvartarne naslage 1 JUBMES banka B-1/2003 6 16-17 2 Blok 1la IEB-1/08 6 16-17 3 Blok 29 IEBB5-1/08 10 15-16 4 JKP elektrane IEBBE-1/08 15 15 5 Stari acrodrom NBG B-1/2003 10 15-16 6 Blok 61 IEBB61-1/11 6 16 7 Blok 65 B-1/11 10 14 8 Bazanijska kosa IEBB12-1/12 10 15 Prosečna ...
    ... zagađenja karstne izdani“, kao ı u sledećoj fondovskoj i objavljenoj literaturi: 19 Mašanović Đ.: Hidrogeološki izveštaj o izradi istražno-eksploatacione bušotine za vodu u beogradskoj industriji piva „Pogon“-2, fond stručne dokumentacije BIP-a, Beograd 1964. Veliki broj elaborata o rezervama ...
    ... veličine temperaturne redukcije do 5%C dobijaju se vrednosti od 643 do 1008 kW 42 Tabela 7. Raspoloživa nominalna snaga iz jednog istražno-eksploatacionog bunara (kW) u okviru kvartarnih tvorevina T AT 1 2 3 4 5 6 7 Li 9 10 11 12 13 14 15 16 17 'l 19 20 7 2 Li 17 25 34 42 50 59 67 76 84 92 101 ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Верификација етажних транспортера на угљеном систему – површински коп Дрмно

    Тамара Андрејевић (2024)
    У савременом рударству, површински копови угља наилазе на различите проблеме које треба превазићи зарад добијања потребне количине угља. Као највећи потрошачи овог енергента јављају се термоелектране, где на основу овога можемо да закључимо колико су блиско повезани добра и континуирана производња на површинском копу и рад термоелектрана. Са циљем да се обезбеди стабилна и континуирана производња, потребно је да се направи добар одабир транспортера. У овом раду, за потребе верификације затезне чврстоће траке и снаге погона транспортера, коришћен је ...
    транспортна трака, снага погона, затезна чврстоћа, угаљ, Дрмно, Helix
    ... Polozaji bagera ı samohodnog transportera pri otkopavanju konkretnih blokova: • #&Položaj priotkopavanju 1. bloka • w#čPoložajipr iotkopavanju 2.bloka e &#čWYoložajjmpritopavanju3.bloka e čPoložajipr iootopavanju4.bloka Etažni transporter U-I-3 —= | V | \\\\\ \\\\\\\\\\\\\\\\\Podlna· ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... U prvom slučaju bez ograničenja eksploatacione rezerve iznose 86 720 151 t za vek kopa od oko 110 godina, sa godišnjim kapacitetom između 800 000 i 900 000 tona. 19 Uvođenjem limita – granica C1, smanjenje su ukupne rezerve za oko 35% tako da eksploatacione rezerve završne konture kopa iznose ...
    ... bušilice Eksploatacioni časovni kapacitet bušenja se računa po obrascu: Qexhbuš = Vbuš ' Kin (m,/h) gde je: Kin - koeficijent efektivnog časovnog rada bušalice (0,852), Vebus - tehnička brzina bušenja (25 m/h). Qexhbuš = 0,852 · 25 = 21,3 m'/h Qexhbuš = 21,3 ml/h Eksploatacioni smenski kapacitet ...
    ... 138,45 (m”/dnevno) Qex dn buš — 277 m'/dnevno 24 Eksploatacioni mesečni kapacitet bušenja: Qex mesbuš = Qexdanbuš ' Nra = 277 · 22 (m!/mes) Qexmesbus = 6 094 m!/mes gde Je: Nra — broj radnih dana mesečno (22 dana) Eksploatacioni godišnji kapacitet bušenja: Planirani broj radnih dana ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... zavisila od eksploatacionih granica ı prostornog, pružanja ugljenih slojeva na ležištu Zapadni Kostolac. Projektovani geometrijski elementi odlagališta su: • Visina etaža na spoljašnjem odlagalištu (rad u visinskom bloku):...20m • Visina etaža na unutrašnjem odlagalištu (visinski/dubinski blok):..15 ...
    ... Kostolac od_površinskih i podszemnih voda Eksploatacione granice površinskog ı kopa Kostolac Zapad na površini terena definisane su koordinatama (x, y) prelomnih tačaka koje čine zatvoreni poligon, ı date su u tabeli 2.1. Tabela 2.1. Prelomne tačke eksploatacionih granica X Y X Y 7.505.034 4.946.864 ...
    ... 60 – 110m Nakon definisanja eksploatacionih granica i završne konture površinskog kopa izvršen Je proračun ukupne količine otkrivke, međuslojne jalovine i uglja u ograničenoj konturi kopa. Uzimajući u obzir veliku raslojenost ležišta projektovani su eksploatacioni gubici uglja u iznosu od oko ...

  • Terenska nastava iz geofizike: Arheološki lokaliteti na području Trstenika

    Dragana Đurić, Jelena Vukčević, Dejan Vučković, Ivana Vasiljević, Vesna Cvetkov (2020)
    geofizika, geofizička istraživanja u arheologiji, arheologija u okolini Trstenika
    ... no 16 x 7 metara. Sam objekat je gotovo potpuno devastiran, osim u temeljnim zonama, pri čemu su meštani „popravljali“ zidine dodajući kamene blokove po obodu (Вукчевић, 2018; 2019). Geofizičke metode Primena geofizičkih istraživa- nja u arheologiji počela je 1946. godine (Wynn, 1986). Najčeščće ...

  • Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala

    Miodrag Čelebić (2024)
    Izbor optimalne mehanizacije u diskontinualnom sistemu transporta je jedna od najvažnijih odluka koju treba donijeti prilikom projektovanja površinskih kopova. Pri izboru optimalne mehanizacije, uticaj ima veliki broj faktora, kako prirodnih – geoloških i ekoloških, tako i tehničkih, ekonomskih i socijanih. Neki od njih se mogu izraziti numerički, u određenim mijernim jedinicama, a neki opisno, lingvističkim varijablama, shodno uslovima koji vladaju na rudnim ležištima, a koje karakterišu visok stepen neizvjesnosti i neodređenosti kako prilikom istraživanja, tako i tokom procesa eksploatacije ...
    izbor mehanizacije, tehnologija eksploatacije, diskontinualani sistem, ekspertsko odlučivanje, lingvističke varijable, MCDM, FAHP

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... регионалних структурних блокова, и то: 1. блок пара-аутохтона, 2. структурни блок чела навлаке „Високог крша“, 3. ластвански структурни блок, 4. структуру Вележ-Мека Груда и 5. структуру Заломке. У низу локалних антиклиналних форми унутар ових структурних блокова, као што су антиклинала ...
    ... читав регион дијеле на више блокова динарског правца пружања. Исти аутор истиче да тектонски мозаик слива Требишњице, али и шире приморске регије, граде структуре навлачења, краљуштања и локалног борања, и то све укомпоновано у јединице крупних форми које чине блокове велике дужине и динарског ...
    ... објашњава хемијска еволуција вода, путем блока података (data block) чији је примјер дат у табели 67. Као минерална фаза моделима је додата и вода (H2O), у циљу симулирања утицаја испаравања или разблаживања на формирање крајње воде. Осим минералних фаза (phases), блок података укључује и дефинисање ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... (CO2) daje analizu hidrogeoloških parametara eksploatacionih bušotina i terena za leţište u s. Midţitlija – Bitolja. L. Ivanovski i S. Pešovska (2008) za potrebe zaštite površinskog kopa“Brod-Gneotino” od podzemnih voda, projektuju 12 eksploatacionih bunara. O. Spasovski i saradnici (2009) vrše ...
    ... Pijezometarska linija u zoni probno-eksploatacionog bunara PEB-3, opitnog polja OP-III, leţišta uglja “Brod-Gneotino” Za potrebe odvodnjavanja u početnoj fazi eksplaotacije u zoni useka otvaranja u pravac profilima 151 i X1 (slika 4.1) uraĎeno je ukupno 12 eksploatacionih bunara. Vrednosti koeficijenata ...
    ... podzemnih voda, kao i za potrebe prognoze razvoja depresije podzemnih voda. 5.3.2. Karakteristike eksploatacionih bunara za odvodnjavanje useka otvaranja podinske ugljene serije Eksploatacioni bunari rasporeĎeni su u dva niza, i to jedan deo u pravcu SZ-JZ po profilu 49, dok je drugi deo bunara ...

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... strani koja je ujedno i najviše izložena udarima vetra i kiše. Na kamenim blokovima su registrovana različita oštećenja u vidu pukotina, komadastog gubitka materijala na ivicama i uglovima, erozije na površinama kamenih blokova, obojenost kamena i ispiranje spojnica. Posebno je intenzivna degradacije ...
    ... objekata, tokom XX\ veka, korišćen Jje sarmatski krečnjak iz Barajeva (Pantić, 1988). Pored sarmatskog krečnjaka, za restauraciju su korišćeni blokovi drugih vrsta sedimentnih stena, kao što su belovodski peščari. Podatke koji potvrđuju da je dominantan materijal za gradnju Beogradske tvrđave ...

  • Eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje

    Marko Lazić, Filip Miletić, Milena Lekić, Veljko Rupar, Željko Petrović, Lazar Žujović (2021)
    U radu su analizirani eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje. Period analize je prvih šest meseci tekuće godine. Analiza je vršena sa aspekta ostvarene proizvodnje, kvaliteta uglja, efektivnog vremena rada, kapacitetnog i vremenskog iskoršćenja i zastoja sistema. Za poređenje podataka različitih parametara koji po svojoj prirodi nisu međusobno uporedivi, u radu su korišćene metode višekriterijumskog odlučivanja.
    proizvodnja uglja, zastoji, metode višekriterijumskog odlučivanja
    ... Eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje Exploatation effects of coal systems on the open pit mine Tamnava–West field Marko Lazić[footnoteRef:1], Filip Miletić[footnoteRef:2], Milena Lekić2, Veljko Rupar2, Željko Petrović[footnoteRef:3] ...
    ... Kolubara, Površinski kop Tamnava–Zapadno polje] [4: Doktorand Rudarsko–geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu] Rezime: U radu su analizirani eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje. Period analize je prvih šest meseci tekuće godine. Analiza je vršena sa aspekta ...
    ... ciljem otvaranja donjih slojeva uglja za IV BTD liniju. Najveća raslojenost u ležištu javlja se na obodu kopa koji predstavlja zapadnu granicu eksploatacionog polja. Sa aspekta kvaliteta otkopanog uglja, podaci su preuzeti iz mesečnih operativnih planova proizvodnje u kojima je izvedena prosečna toplotna ...

  • Palaeoflora of Kamenica (Pranjani Basin, western Serbia)

    Zorica Lazarević, Ljubica Milovanović, Jelena Milivojević, Ivana Vasiljević (2019)
    Palaeofloras of the Paleogene in Serbia are relatively rare, especially in comparison with floras from Neogene sediments. Most Paleogene phytoas sociations from the territory of Serbia existed in a dry and warm climate. The youngest Paleogene phytoassociation originates from the Pranjani Basin (Western Serbia), locality Kamenica. The age of this palaeoflora is determined as Late Oligocene. This fossil plant assemblage is different from other Paleo gene phytoassociations.The palaeoflora from Kamenica is characterized with leaf imprints larger than in other ...
    макрофлора, млађи олигоцен, Прањански басен, Каменица
    ... вског грабена и налази се на северозападном делу грабена. Има изглед плитког рова ограниченог раседима пружања СЗ–ЈИ и додатно је издељен на мање блокове системом раседа СИ–ЈЗ и И–З. То је депозициони простор слабог интензитета тоњења (MarOvIć et al., 2007). Биљни фосилни остаци су прикупљени са локалитета ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... došlo do pomeranja blokova borskih konglomerata i peščara, borskih pelita ı piroklastičnih stena. Rasedi pružanja I-Z seku longitudinalne rasede ı pomeraju pravce pružanja SZ-JI pa se smatraju mlađim rasednim strukturama. Duž ovih raseda je mestimično došlo do pomeranja blokova borskih konglomerata ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... (perforirani deo cevi); «• pune nadfiltarske cevi; «• šljunčanog zasipa (kod rastresitih i slabo vezanih stenskih masa); *+* tampona; «• betonskog bloka; «• zaštitne kape; Kapa pijezometra Filter Slika 1. Tipski izgled pijezometarske konstrukcije (izvor: K/aborat o inženjerskogeološkim — g ...
    ... je zaštitna cev većeg prečnika od pijezometarske cevi, a na vrhu kapa sa mehanizmom za zatvaranje. Za osiguranje pijezometra korišćen je betonski blok, čije dimezije iznose 0,5 x 0,5 x 0,5 metara. Nakon ugradnje pijezometra, pristupalo se njegovom ispiranju koje obično traje od 2 do 4 sata, odnosno ...
    ... , površinski izmenjenih Žžuto-mrkih lapora ı glina, koja je zahvaćena oksido-redukcionim promenama. Obuhvata podzone mrvica, sitnih i krupnih blokova kore raspadanja sivih lapora. Stepen izmene ıi raspadnutosti opada sa dubinom. Prašinasto-glinovitog su sastava sa retkim i tankim proslojcima ...

  • Енергетска безбедност Европске уније у светлу актуелне енергетске транзиције

    Бобан Павловић, Дејан Ивезић (2021)
    Енергетска стратегија Европске уније, која од 2015. године обухвата и циљеве у области климатских промена, тежи изградњи „енергетске уније” која потрошачима из ЕУ даје сигурну, приступачну, чисту и одрживу енергију. Енергетска политика ЕУ поставља пред себе амбициозне циљеве у погледу коришћења обновљивих извора – учешће од 32% до 2030. године. Овако опсежну и динамичну енергетску транзицију у Европи усложњава хетерогеност националних енергетских система у погледу структуре енергетског микса, нивоа увозне зависности, као и нивоа технолошког, друштвеног и економског ...
    енергетска безбедност, Европска унија, енергетски показатељи, природни гас, обновљиви извори енергије
    ... [4], која произилази из појединачних приоритета 27 држава чланица (ЕУ-27). Док један блок чланица инсистира на инвестицијама у развој нових технологија за 26 примену обновљивих извора енергије, други блок, пре свега државе Источне Европе, осигурање енергетске безбедности виде у конвенционалним ...

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... padavinama od 1 750 mm godišnje. Teren je uglavnom ravničarski. Basen je podeljen na četiri eksploataciona polja: Zapadno eksploataciono polje, Centralno eksploataciono polje, Istočno eksploataciono polje i Povlatna ugljena zona. Prvi radovi na eksploataciji uglja u Gacku su počeli 1954. godine ...
    ... Jje pušten u rad rudnik lignita "Gračanica" sa godišnjim kapacitetom od 1 800 000 tona uglja i 3 200 000 m otkrivke, na prostoru Zapadnog eksploatacionog polja. Na PK "Gračanica" je primjenjena kontinualna tehnologija rada kojom su postignuti zadovoljavajući rezultati na proizvodnji otkrivke ...
    ... jedan od najvećih u Republici Srpskoj. Rezerve uglja u Gacku procenjuju se na preko 400 000 000 tona, a smatra se da te rezerve obezbeđuju rad dva bloka snage 300 MW za narednih 100 godina. Istraživanja su pokazala da je gatački ugalj viskog kvaliteta ı da ga je isplativo eksploatisati. U poslednje ...

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... Takođe je projektom predviđena izgradnja dva bloka kao sastavni deo termoelektrane sa ukupnom instalisanom snagom od 420 MW (2x210 MW). Kasnije (1985. godine) ukazala se potreba za dodatnim energetskim kapacitetima (gradi se još jedan termo blok), dolazi do uvećane potrebe za ugljem od strane ...
    ... su dobili naziv REK „Bitola“. Istražni radovi su izvođeni 1973. god., a analize dobijenih rezultata su prikazale da ležište „Suvodol“ ima eksploatacionih rezervi uglja lignita od oko 168 miliona tona (debljina ugljenog sloja kreće se od 8 metara do 56 metara). Tokom 1980. godine je otvoren rudnik ...
    ... |-- _uv “ _ Slika 1. Termoelektrana Bitola 21 Tokom 1994. god. dolazi do modernizacije TE pa je tada izvršeno i povećanje snage sva tri bloka. Tada je ukupna instalisana snaga povećana na 675 MW (3x225 MW.. Rudnik “Suvodol” Po proizvodnom portfoliju AD Elektrana Severne Makedonije, iz ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... korisnih komponenti u okviru eksploatacionih rezervi Količina korisnih komponenti Minimalni ekonomski sadržaj korisnih komponenti Ovaj pokazatelj označava najniži prosečan sadržaj korisne komponente (zbir komponenti) ili minerala u ležištu, ili u njegovom delu (proračunski blok), odnosno unutar određenog ...
    ... 13 1,310.99 ” 2.79 Tabela 12 – Srednji sadržaj korisnih i štetnih komponenti u eksploatacionim rezervama Rezerve mineralnih sirovina U tabelama 13 i 14, možemo videti količine i kvalitet bilansnih i eksploatacionih rezervi B + Ci kategorije. Srednji ponderisani Kategorija — Količina sadržaj ...
    ... sirovine.............aaaaa.aaaannnn 6 3.2. Razmera, moćnosti morfološke karakteristike rudnog tela .........aaaaaaaaaaaaaaaannnnnn 9 4. Tehno – eksploatacioni faktori..........daaaaaaaaaaaaaakaaaaaaaaaaaaaaadaaanaaaa a aaaaaeeiaaaaaeiaaaaaakkkee 11 4.1. Mikrolokacijski uslovi........aaaa.....aaaaaa ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus