Претрага

Упит dcterms_subject_txt:pokretni prosek

98 items

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... Rudarsko - geološki fakultet Milanka Negovanović, doktorska disertacija 39 Slika 2-19. Mehanizan senzora (geofona) seizmografa:1- opruga, 2- pokretna masa, 3- namotaj, 4- stalan magnet [56] Rekorder je deo instrumenta koji prima impulse i pretvara ih u analogni ili digitalni zapis. Pomeraji ...
    ... lako raspoznatljive ili povezane sa ljuštenjem ili raspadanjem) i jasni produžeci starih pukotina. Skupljene pukotine su ignorisane. Zapažen je prosek od 2.5 nove pukotine po danu za ukupno 43 objekta. Tako je prosečan objekat u ovoj grupi pretrpeo približno 1.7 novih pukotina svakog meseca. ...
    ... specifični impuls - 56%, energija talasa naprezanja - 80%. Relativna promena impulsa i energije u zaštićenoj zoni stena za dva tipa ekrana, iznosi u proseku pri miniranju čvrstih stena 50-60% i stena srednje čvrstine 30-40% [85]. Univerzitet u Beogradu, Rudarsko - geološki fakultet Milanka Negovanović ...

  • Model za optimizaciju graničnog saržaja metala u rudi u funkciji dugoročnog planiranja površinskih kopova

    Daniel P. Kržanović (2016-06-14)
    Optimizacija graničnog sadržaja metala u rudi jedan je od osnovnih koraka u planiranju i dizajniranju površinskih kopova i ima za cilj postizanje maksimalne neto sadašnje vrednosti (NPV). Iz tog razloga, optimizacija graničnog sadržaja i danas je predmet mnogih istraživanja u rudarskoj nauci, sa ciljem rešavanja praktičnih problema u eksploataciji ležišta.Dugoročno planiranje eksploatacije na površinskim kopovima podrazumeva sagledavanje svih relevantih parametara i faktora (geologije rudnog ležišta, tehnologije proizvodnog procesa, kapaciteta otkopavanja i prerade, troškova, cena metala, iskorišćenja i dr) kako ...
    površinski kop, dugoročno planiranje, optimizacija graničnog sadržaja, maksimizacija neto sadašnje vrednosti (NPV).
    ... ponašanju cene osnova su za modeliranje vremena između skokova cena, promena srednje vrednosti i distribucije periodičnih vrednosti oko trenutnog proseka. Opseg u okviru kojih cene variraju povećava se simetrično iznad i ispod početne ili trenutne cene. Međutim, stopa rasta raspona 86 između ...
    ... korisne komponente u rudi biti veći u prvim godinama eksploatacije nego kasnije. Prva faza razvoja kopa, koja se otkopava ranije, imaće u odnosu na prosek završnog kopa sledeće karakteristike:  niži koeficijent otkrivke, i  viši sadržaj korisne komponente u rudi. Koristeći ovaj pristup razvoja, ...

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... Rudarsko - geološki fakultet Milanka Negovanović, doktorska disertacija 39 Slika 2-19. Mehanizan senzora (geofona) seizmografa:1- opruga, 2- pokretna masa, 3- namotaj, 4- stalan magnet [56] Rekorder je deo instrumenta koji prima impulse i pretvara ih u analogni ili digitalni zapis. Pomeraji ...
    ... lako raspoznatljive ili povezane sa ljuštenjem ili raspadanjem) i jasni produžeci starih pukotina. Skupljene pukotine su ignorisane. Zapažen je prosek od 2.5 nove pukotine po danu za ukupno 43 objekta. Tako je prosečan objekat u ovoj grupi pretrpeo približno 1.7 novih pukotina svakog meseca. ...
    ... specifični impuls - 56%, energija talasa naprezanja - 80%. Relativna promena impulsa i energije u zaštićenoj zoni stena za dva tipa ekrana, iznosi u proseku pri miniranju čvrstih stena 50-60% i stena srednje čvrstine 30-40% [85]. Univerzitet u Beogradu, Rudarsko - geološki fakultet Milanka Negovanović ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... prirode, biološke, geološke i predeone raznovrsnosti kao dela životne sredine. Objekti geonasleđa su grupisani u dve kategorije, pokretne i nepokretne objekte. Pokretni objekti geonasleđa (objekti geonasleđa еx situ) su pojedinačni geološki oblici i pojave, uzorci stena, minerala i ruda, primerci ...
    ... Značajni kulturno-istorijski spomenici (manastiri, arheološka nalazišta, ostaci rudarenja) takođe spadaju u nepokretne objekte geonasleđa. Pokretni objekti geonasleđa Srbije su grupisani u tri kategorije: zbirke međunarodnog značaja, zbirke nacionalnog značaja i zbirke regionalnog - lokalnog ...
    ... 1948. god., ingerencije na prirodnim dobrima su podeljene na Zavod za zaštitu prirode Srbije (nepokretna prirodna dobra) i Prirodnjački muzej (pokretna prirodna dobra). Delatnost Zavoda obuhvata istraživački rad i proučavanje biodiverziteta i geodiverziteta, pokretanje postupaka zaštite nepokretnih ...

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... osnovne i strela produženih za 2, 4, 6, 8 i 9 m može se videti na Slici 6.15.. Strela bagera ponaša se kao greda sa prepustom (uočava se fiktivni pokretni oslonac na levom kraju pre tačke gde se strela vezuje za zategu) na čijem kraju se nalazi sila, a koja je kontinualno opterećena sopstvenom težinom ...
    ... se kreće u opsegu od 4.2 m do 21.6 m, a sve u zavisnosti od veličine bagera i njegove namene. U zavisnosti od težine bagera, prečnik rotora u proseku se kreće: 𝐷𝑟𝑡 = (0.75− 0.86)�𝐺𝑏3 (3.2) gde je: 𝐺𝑏– težina bagera (𝐺𝑏=Mb* g); Mb - masa bagera ; g - ubrzanje zemljine ...

  • Elektromagnetska sprega sistema litosfera-atmosfera-jonosfera

    Aleksandra B. Kolarski (2016-08-25)
    Radio talasi vrlo niskih frekvencija VLF (eng. Very Low Frequency) frekventnog opsega od 3 do 30 kHz, koji se prostiru talasovodom Zemlja-jonosfera (50 -90 km) su, kao što je poznato, efikasni i nezamenljivi u osmatranju pojava u niskoj jonosferi, sa tla...
    prostiranje talasa vrlo niskih frekvencija, talasovod Zemlja-jonosfera, globalno električno kolo, atmosfersko električno pražnjenje, kratkotrajne svetlosne pojave
    ... pokazuju da su pri regularnim noćnim uslovima prostiranja VLF signala varijacije amplitude i faze u intervalima od jednog minuta veoma male, u proseku su ispod 0.5 % od prosečne vrednosti amplitude signala. Sve promene veće od toga, u tom intervalu, ukazuju da je došlo do promene uslova propagacije ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... sredini, kojem je čovek svakodnevno i neprekidno izložen. Izloženost jonizujućem zračenju izražava se efektivnom dozom, i procenjuje se da čovek u proseku primi efektivnu dozu od 2.4 mSv godišnje od prirodnog zračenja (UNSCEAR 2013). Najveće količine radijacije kojoj je izložen čovek potiču iz prirodnih ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... способност задржавања влаге, смањују киселост земљишта, везују токсичне тешке метале (Pb, Cd, Hg и др.) и тиме отежавају њихов улазак у растиње, штите покретне форме ђубрива од испирања из земљишта итд. Зеолити упијају важне елементе за исхрану биљака, укључујући азот и калијум, а затим их лагано отпуштају ...
    ... радовима на "рудном телу 1" утврђено је да се слој зеолитисаног туфа пружа правцем север-југ и може се пратити око 170 m по пружању и по паду у просеку око 50 m (слике 2.7. и 2.8.). Слој зеолитисаног туфа интерстратификован је у миоценско-плиоценској серији лапоровитих зелених глина које чине подину ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... formiranja ekstenzionih detačmenta ~110-90 Ma (Antić et al., 2016b). Cirkonske starosti određene ovim istraživanjima, sa opsegom grešaka do 15 Ma u proseku, su u saglasnosti sa hipotezom ekstenzionog detačmenta u području Jastrepca. Dalje, ova hipoteza je u skladu sa drugim pokazateljima gornjokredne ...

  • Multivarijabilni modeli upravljanja u rudarstvu

    Marjan M. Hudej (2014-02-03)
    osetljivost i rizik. Više pobuda generiše ovakvu atribuciju. Prva je, multivarijabilnostambijentalnih uslova i funkcionalna i strukturna složenost rudarskih sistema (čovek -priroda (radna sredina) - mašina – okruženje); Druga se odnosi na ne postojanje opštenaučne saglasnosti oko ocene pogodnosti modela za podršku odlučivanju i upravljanje.Treća, ako bi saglasnost i postojala, nije sigurno da bi raspoloživi modeli, metode i taktike,dale ekvivalentne rezultate za iste rudničke uslove. Četvrta, sistemske nauke još uveknemaju opšte prihvaćen i u praksi primenljiv algoritam izbora najboljeg rešenja ...
    rudarstvo, odlučivanje, upravljanje, model,multivarijabilno, multiatributno, multikriterijumsko
    ... Journal of Operational Research, International Journal of Operational Research i Asia Pacific Journal of Operational Research, broj odrednica je u proseku manji od deset. U Interfaces Operations Research Journal, koji povremeno izdaje posebnu svesku posvećenu primeni operacionih istraživanja u rudarstvu ...

  • Multivarijabilni modeli upravljanja u rudarstvu

    Marjan M. Hudej (2014-02-03)
    osetljivost i rizik. Više pobuda generiše ovakvu atribuciju. Prva je, multivarijabilnostambijentalnih uslova i funkcionalna i strukturna složenost rudarskih sistema (čovek -priroda (radna sredina) - mašina – okruženje); Druga se odnosi na ne postojanje opštenaučne saglasnosti oko ocene pogodnosti modela za podršku odlučivanju i upravljanje.Treća, ako bi saglasnost i postojala, nije sigurno da bi raspoloživi modeli, metode i taktike,dale ekvivalentne rezultate za iste rudničke uslove. Četvrta, sistemske nauke još uveknemaju opšte prihvaćen i u praksi primenljiv algoritam izbora najboljeg rešenja ...
    rudarstvo, odlučivanje, upravljanje, model,multivarijabilno, multiatributno, multikriterijumsko
    ... Journal of Operational Research, International Journal of Operational Research i Asia Pacific Journal of Operational Research, broj odrednica je u proseku manji od deset. U Interfaces Operations Research Journal, koji povremeno izdaje posebnu svesku posvećenu primeni operacionih istraživanja u rudarstvu ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... lokacije, sadržaji ovih minerala su različiti. Hematit je najčešće vezan za lokacije blizu otvorenih kopova rudnika usled prisustva mehanizacije i pokretnih traka, koje habanjem mogu osloboditi hematit ili opiljke gvožđa u vazduh. Čestice magnetita često se javljaju blizu fabrika metalnog kompleksa ...
    ... glavni zagađivač vazduha u ispitivanom području. Nakon sagorevanja mekih ugljeva od primarne mase uglja, kao pepeo, zaostaje od 12 do 24 %. U proseku termoelektrane sagore stotinu tona uglja na godišnjem nivou, tako da se na pepelištu koncentriše značajna količina štetnih materija. Faktor ko ...
    ... Snegovi sa izvesnim odstupanjima pali su sredinom novembra i trajale do sredine januara, kao i tri dana u februaru. Padavine snega godišnje u proseku iznose 509 cm. Srednja visina snega retko prelazi 20 cm. Snežne akomulacije dostižu najviše do 5 % od ukupne sume godišnjih padavina. Željko ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... lokacije, sadržaji ovih minerala su različiti. Hematit je najčešće vezan za lokacije blizu otvorenih kopova rudnika usled prisustva mehanizacije i pokretnih traka, koje habanjem mogu osloboditi hematit ili opiljke gvožđa u vazduh. Čestice magnetita često se javljaju blizu fabrika metalnog kompleksa ...
    ... glavni zagađivač vazduha u ispitivanom području. Nakon sagorevanja mekih ugljeva od primarne mase uglja, kao pepeo, zaostaje od 12 do 24 %. U proseku termoelektrane sagore stotinu tona uglja na godišnjem nivou, tako da se na pepelištu koncentriše značajna količina štetnih materija. Faktor ko ...
    ... Snegovi sa izvesnim odstupanjima pali su sredinom novembra i trajale do sredine januara, kao i tri dana u februaru. Padavine snega godišnje u proseku iznose 509 cm. Srednja visina snega retko prelazi 20 cm. Snežne akomulacije dostižu najviše do 5 % od ukupne sume godišnjih padavina. Željko ...

  • Mikroelementi u uljnim šejlovima Aleksinca i njihov uticaj na životnu sredinu

    Nikoleta Aleksić (2021)
    ... redukovao intenzitet zvuka za po 5-6 dB potrebno je udvostručavanje sloj. Očigledno je da primena takvog izolatora je nemoguća pre svega kod pokretnih mašina – pre svega vozila kod kojih je masa jedna od ključnih elemenata kvaliteta. Iz tog razloga su intenzivirana istraživanja u oblasti izrade ...
    ... svetu će dostići 9,1 milijardi, usled čega će biti neophodno da se i proizvodnja poljoprivredno- prehrambenih proizvoda poveća za 60% u odnosu na prosek iz perioda prethodnih deset godina, što ukazuje na značaj ovog problema [2]. Poslednjih decenija, na rešavanju globalnog problema bacanja hrane rade ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... izdašnošću od oko 25 l/s. Prečnik bunara je Φ 630 mm a dubine su od 139 m do 152 m i sa ugrađenim mostičavim filterima. Crpenjem na izvorištu u proseku od 20 časova dnevno ostvaruje se depresija od 6.3 m do 9.92 m pojedinačno u bunaru dok ukupna depresija izvorišta iznosi od oko 4.99 m. U pogledu ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... производње и запуњавања, погодном заменом маса подлоге тла, као и за дизајнирање рељефа земљишта (Табела 4.3). Комбинована употреба роторних багера и покретних транспортера са транспортерима са гумерном траком стварају одличне услови за селективан рад и формирање одлагалишта од међуслојне јаловине и откривке ...
    ... Пољској, од 1945. године откопано је 2.25 милијарди тона угља, око 8.8 милијарди m3 откривке и при том је заузет простор од око 33,000 hа, што у просеку износи 15 hа за милион тона угља. Рекултивисан је простор од 10,500 hа. Активне су четири рударске компаније са површинским Бојан Димитријевић ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... do vrednosti sa kojima je obavljano smicanje. Brzina smicanja je iznosila 3 mm/min, uz konstantan normalni napon σn. Zbog ograničenog kretanja pokretnog dela aparata za smicanje od 150-200 mm, vršen je reverzni opit smicanja. Ni u ovim uslovima nije dobijena vršna čvrstoća smicanja, pa su parametri ...
    ... proivođača iz Nemačke (Slika 7.13), sa mernim opsegom od 0 – 12.5 mm i rezolucijom od 0.01 mm. Izabrani komparater je bez unutrašnjih mehaničkih pokretnih delova i obezbeđuje trenutno praćenje pomeranja, bez vremenskog kašnjenja. Pored toga, ovaj komaparater ima i displej za manualno očitavanje, ...
    ... realizaciju primarnog sleganja usvojeno vreme od 15 min, i u ovoj početnoj fazi opterećenja uzoraka, ostvarene su značajne deformacije, koje su se u proseku kretale oko 1% (max oko 3 %) u odnosu na početnu visinu uzoraka (i drugi istraživači pravili su slične pretpostavke, Landva i dr. 2000). Ako se uzme ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... do vrednosti sa kojima je obavljano smicanje. Brzina smicanja je iznosila 3 mm/min, uz konstantan normalni napon σn. Zbog ograničenog kretanja pokretnog dela aparata za smicanje od 150-200 mm, vršen je reverzni opit smicanja. Ni u ovim uslovima nije dobijena vršna čvrstoća smicanja, pa su parametri ...
    ... proivođača iz Nemačke (Slika 7.13), sa mernim opsegom od 0 – 12.5 mm i rezolucijom od 0.01 mm. Izabrani komparater je bez unutrašnjih mehaničkih pokretnih delova i obezbeđuje trenutno praćenje pomeranja, bez vremenskog kašnjenja. Pored toga, ovaj komaparater ima i displej za manualno očitavanje, ...
    ... realizaciju primarnog sleganja usvojeno vreme od 15 min, i u ovoj početnoj fazi opterećenja uzoraka, ostvarene su značajne deformacije, koje su se u proseku kretale oko 1% (max oko 3 %) u odnosu na početnu visinu uzoraka (i drugi istraživači pravili su slične pretpostavke, Landva i dr. 2000). Ako se uzme ...