Претрага
85 items
-
Atmospheric exposure vs burying: influences on damage intensity of built-in kersantite in the monument of the Small Staircase (Belgrade, Serbia)
Proučavan je efekat „zatrpanog kamena“ na intenzitet procesa degradacije prisutnih na kersantitu koji je ugrađen u spomenik Malo stepenište. Istraživanja su vršena na uzorcima stene iz kamenoloma i na oštećenim kamenim blokovima ugrađenim u spomenik. Dok su neki delovi stepeništa bili pod zemljom 90 godina, većina kamenih elemenata je bila izložena različitim uslovima sredine i antropogenim uticajima. Urađeno je detaljno mapiranje trenutnog stanja spomenika kako bi se istražio uticaj “zatrpavanja” i kompleksne geometrije spomenika na tip propadanja i variranje ...Nevenka Novaković, Predrag Dabić, Vesna Matović. "Atmospheric exposure vs burying: influences on damage intensity of built-in kersantite in the monument of the Small Staircase (Belgrade, Serbia)" in Environmental Earth Sciences, Springer Science and Business Media LLC (2023). https://doi.org/10.1007/s12665-023-10794-6 М22
-
Стратешко планирање функционалности подземних просторија моделом прогнозе деформација
Лука Црногорац (2023)Релативно велике деформације подградне конструкције у подземним рудницима угља у Републици Србији представљају један од главних проблема за постизање планиране производње угља. Деформације подграде су директна последица статичких и динамичких оптерећења стенске масе и у многоме зависе и од времена трајања изложености подграде утицају подземног притиска. Код ниско механизованог радног процеса долази до повећаног излагања подземних просторија утицају подземног притиска услед дугог производног циклуса који је често пропраћен застојима у раду. Веома често подземне просторије се санирају и по ...Лука Црногорац. Стратешко планирање функционалности подземних просторија моделом прогнозе деформација, Београд : [Л. Црногорац], 2023 M70
-
Дефинисање механичких својстава алтерисаног стенског материјала лабораторијским методама
Вељко М. Рупар (2022)Основни циљ овог рада је да представи методологију одређивања механичких својстава хетерогеног стенског масива који изграђују дацит (Д) и алтерисани дацит (АД), где је уочена је зона постепеног преласка од алтерисаног дацита до дацита. Механичка својства стенског масива у тој зони утврђена су на основу лабораторијских испитивања једноосне и троосне чврстоће на притисак стенског материјала композитних узорака. Композитни узорци су се састојали од дискова стенског материјала, при чему је висина дискова h дефинисала различити процентуални удео појединог стенског материјала, ...дацит, алтерисани дацит, једноосна чврстоћа на притисак, троосна чврстоћа на притисак, композитни узорци, механика стена, стабилност косинаВељко М. Рупар. Дефинисање механичких својстава алтерисаног стенског материјала лабораторијским методама, Београд : [В. Рупар], 2022 M70
-
Jeleč grad- još nepriznati objekat geonasleđa
Остаци средњовековног града Јелеча на једном од врхова планине Рогозне (1262 m), по неким веровањима представљаju купу угашеног вулкана. Рогозна je позната по појавама скарновске Cu–Au минерализације, а трагови рударске активности и важних путева још од античких времена и даље постоје у непосредној околини. О томе сведочи и османски назив за Рогозну: Gümüş Dağ (Сребрна планина). Време изградње Јелеча је непознато. Постоје индиције да је постојао још у 6. веку, али се помиње први пут средином 12. века. Поуздан податак ...Marija Radisavljević, Danica Srećković Batoćanin, Vladan Vidosavljević, Irena Kajtez. "Jeleč grad- još nepriznati objekat geonasleđa" in Zbornik apstrakata, 212. 18. Kongres geologa Srbije "Geologija rešava probleme", Divčibare, 01-04 jun 2022, Srpsko geološko društvo (2022) М64
-
Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa
Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognozaZoran Ž. Miladinović. "Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2012-12-11)