Претрага

Упит dcterms_subject_txt:tehničko-građevinski kamen

134 items

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... Шулић, Д. Вучковић 194. Милошевић М. Алексеј 22.06.2009. Формационо - минерагенетска анализа дијабаза Козаре као сировинске базе техничког грађевинског камена Стратиграфија Р. Јеленковић В. Цветковић, В. Симић, Д. Миловановић, Р. Цвјетић 195. Гајић Ј. Владислав 26.06.2009. Биос ...
    ... механичка испитивања камена и камених агрегата; испитивање могућ- ност употребе камена и каменог аг- регата у грађевинарству и камена као сировине за производњу других гра- ђевинских материјала; утицај састава и склопа стене на физичко-механичка својства грађевинског камена и агре- гата; дијагностицирање ...
    ... Геомедицина 5+0+2 10 Инструменти и методе у кристалографији 5+0 10 Инструменти и методе у кристалографији 5+0+2 10 Камен у грађевинским конструкцијама 5+0 10 Камен у грађевинским конструкцијама 5+0+2 10 Геохемија магматских и метаморфних стена 5+0 10 Минералогија и парагенезе силиката ...

  • Palaeoflora of Kamenica (Pranjani Basin, western Serbia)

    Zorica Lazarević, Ljubica Milovanović, Jelena Milivojević, Ivana Vasiljević (2019)
    Palaeofloras of the Paleogene in Serbia are relatively rare, especially in comparison with floras from Neogene sediments. Most Paleogene phytoas sociations from the territory of Serbia existed in a dry and warm climate. The youngest Paleogene phytoassociation originates from the Pranjani Basin (Western Serbia), locality Kamenica. The age of this palaeoflora is determined as Late Oligocene. This fossil plant assemblage is different from other Paleo gene phytoassociations.The palaeoflora from Kamenica is characterized with leaf imprints larger than in other ...
    макрофлора, млађи олигоцен, Прањански басен, Каменица
    ... осталих палеогених фитоасоцијација. Палеофлору Каменице карактеришу лисни отисци ве - ћих димензија него у другим флорама палеогена. Такође, флора Камени - це се разликује и по таксономском саставу. У овој палеофитоасоцијацији преовлађују четинари и елементи широколисне вечнозелене вегетације. У другим ...

  • Primena termografije u rudarstvu

    Stevan Đenadić, Vesna Damnjanović, Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Dragutin Jovković, Filip Miletić (2019)
    Danas, gotovo da nema oblasti u nauci i tehnici u kojoj se Infracrvena termografija ne primenjuje kao metoda za lociranje i praćenje zagrejanih objekata ili tela, beskontaktnu procenu temperature površina, i nedestruktivno ispitivanje materijala. U radu su prikazane mogućnosti i perspektive primene ove metode u oblasti rudarstva.
    infracrvena termografija, rudarstvo, monitoring
    ... otvorenom ili zatvorenom prostoru (tj. na kojim rastojanjima će se vršiti detekcija). Takođe, važno je da li se radi o monitoringu čvrste (ugalj, građevinski kamen, bakar, olovo, zlato, srebro, cink), tečne (nafta i naftini derivati), ili gasovite (praćenje protoka gasa ili inspekcija curenja štetnih gasova) ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... |4860 IIl-2 Titva Njagra rudno polje 84. Beljevina ležište 85. Zlače ležišle jBB50 lII-3 Zlot - grupa pojava IV-1 Markov Kamen-Gradište rudni rejon IV-1 Markov Kamen-Savinac rudnp polje 95. Savinac IV-2 Gradište - grupe pojava V - Potaj Čuka - Tisnica rudni rejon 115. Korkan ležište 116 ...

  • Clockwise vertical-axis rotation in the West Vardar zone of Serbia: Tectonic implications

    Vesna Lesić, Emo Márton, Violeta Gajić, Dragana Jovanović, Vesna Cvetkov (2018)
    The Vardar-Tethyan mega-suture between the Eurasian and Adria (Gondwana) margins comprises remnants of oceanic lithosphere of Neotethys and distal parts of the adjacent continental margins including unconformable Late Cretaceous sedimentary cover and Cenozoic igneous rocks of post-obduction age. This study provides kinematic constraints for displacements and rotations affecting the Serbian part of the West Vardar and Jadar-Kopaonik units after the closure of the Neotethyan (= Sava) Ocean. The targets of the paleomagnetic research were Late Cretaceous sediments representing an ...
    Paleomagnetism, Clockwise rotation, Dinarides, West Vardar zone
    ... 7/9 179.3 - 64.4 173 4.7 24.87 ± 0.95 Ma 35 ± 0.95 Ma 11 Mutanj 3214–222 44�0603900 20�2604300 Rhyodacite 9/9 174.0 - 33.9 211 3.8 12 Beli kamen 3230–249 44�0400900 20�3202200 Leucominette 19/19 207.3 - 49.0 16 8.7 24.1 ± 0.93 Ma 13 Družetić 1 3192–198 44�0105200 20�0404800 Basalt ...
    ... —644 173 4.7 24.87 + 0.95 Ma 3205-213 20°17'41" 35 + 0.95 Ma 11 Mutanj 44°06'39" Rhyodacite 9/9 174.0 — 33.9 211 3.8 3214-222 20°26'43”" 12. Beli kamen 44°04'09"” — Leucominette 19/19 207.3 — 49.0 16 8.7 24.1 + 0.93 Ma 3230-249 20°32'22" 13 Druzeti¢é 1 44°01'52” Basalt 17 28.9 48.1 294 3.5 23.9 + 2 ...
    ... Smederevo (scale 1:100 000). Beograd: Savezni Geološki Zavod. Prelević, D., Cvetković, V., Jovanović, M. (2000). The composite dome of Beli Kamen (Mt. Rudnik, Central Serbia) – the example of a specific interaction of lamprophiric and granitoid magma. In S. Karamata & S. Janković (Ed.), Geology ...

  • Дефинисање археолошких објеката на локалитету Кремените њиве применом Ојлерове 3Д деконволуције на магнетометријске податке

    Весна Цветков, Илија Васиљевић, Бранислав Сретеновић, Весна Дамњановић (2018)
    ...  spaljene kuće, jame ispunjene ulomcima keramike ili velike cele  posude, uklanjanje  ili akumulaciju površinskog sloja zemljišta, konstrukcije od kamena  (temelji kuća  ili  popločane ulice), gvozdeni artefakti (koji su najmagnetičniji  i najlakše se detektuju ovom metodom). U  nekim slučajevima, s ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... kao i olovo-cinkana orudnjenja. Pored toga, pronađene su i nemetalne sirovine poput fluorita, barita, kaolinskih glina, kvarcnog peska i ukrasnog kamena, kao i izdanci uglja (Filipović i dr. 1967). 6. LELIĆKA FORMACIJA Ekvivalenti gornjotrijaskih karbonata pronađeni su na dva izolovana lokaliteta ...
    ... Za sečenje se koristi mašina sa testerom koja može seći različite materijale, dok se za glačanje koristi mašina sa rotirajućom pločom od finog kamena (Spajić i dr., 1984). Glačanje omogućava pravljenje površina u različitim položajima. Ako je fosil porozan i mekan, pre sečenja se vrši očvršćavanje ...

  • Површинско распадање керсантита из Тешића мајдана у корелацији са начином обраде на примеру малог степеништа (Београдска тврђава)

    Невенка Новаковић (2024)
    Архитектуру Београда на прелазу 19. у 20. век обележила је употреба керсантита из каменолома Тешића мајдана. Kao камен високих декоративних својстава, керсантит је коришћен за јавне споменике, делове или потпуну изградњу објеката (Народна скупштина Србије, Мало степениште, Народни музеј и др.). Како очување споменика културе изискује познавање својстава уграђеног камена, истраживања су обухватила детаљно проучавање петролошких, хемијских и физичких карактеристика керсантита из Тешића мајданa и узорака камена из споменика Мало степениште (студија случаја). Након детаљног мапирања стања керсантита, лабораторијских ...
    керсантит, Мало степениште, споменик културе, архитектонски камен, физичко-хемијско распадање, мапирање, форме распадања, површинска обрада

  • Analiza primene višekriterijumskih metoda u optimizaciji izbora hidruličnih bagera na površinskim kopovima uglja

    Stevan Đenadić, Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Filip Miletić, Ivan Janković (2019)
    Hidraulični bageri primenjuju se u različitim oblastima privrede a najzastupljeniji su u građevinarstvu i rudarstvu. Na površinskim kopovima sa kontinualnim sistemima, klasifikuju kao pomoćna mehanizacija a na površinskim kopovima sa diskontinualnim sistemima, kao osnovna mehanizacija. Kako je u oba slučaja njihova primena neizostavna, važno je izvršiti adekvatnu analizu postojećih podataka, u cilju optimizacije izbora tipa hidrauličnog bagera u odnosu na uslove rada datog površinskog kopa. U radu su opisane različite višekriterijumske metode koje su korišćene za analizu hidrauličnih bagera. ...
    višekriterijumske metode, površinski kop uglja, pomoćna mehanizacija, hidraulični bager
    ... 2. Tabela 2. Parametri analize Tehnički parametri Snaga motora Sila kopanja Maksimalna dubina kopanja Pritisak u hidrosistemu Ekonomski parametri Troškovi nabavke Operativni troškovi Eksploatacioni parametri Prosek moto sati godišnje Tehnička raspoloživost Prosek intervencija ...
    ... ele- ktro i hidrauličke sisteme, kao i precizno izrađene iz- držljive konstrukcijske komponente [1]. Primenjuju se na površinskim kopovima uglja, kamena i ostalih metaličnih i nemetaličnih mineralnih sirovina. Svrsta- vaju se u mehanizaciju sa diskontinualnim procesom rada, koji se sastoji od ciklusa ...
    ... sredstva. Na velikim površinskim kopovima, kakav je i površinski kop razmatran u ovom radu, oni učestvuju u pomoćnim poslovima. Osnovni cilj svakog tehničkog sistema je visok nivo bezbednosti ljudi i opreme i nesmetan rad mehanizacije. Radi stvaranja uslova za bezbedno vre- mensko i kapacitetno iskorišćenje ...

  • Strukture kristala - odabrana poglavlja iz kristalografije i njena multidisciplinarnost

    Ljiljana Karanović (2024)
    Kristalografija

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... laboratorijskih ispitivanja, a u saglasnosti sa tehničkim uslovima iz važećih standarda, krečnjak iz kamenoloma „Drenovac“ ima veliku primenu kao tehnički građevinsku kamen. Najviše se upotrebljava za proizvodnju nefrakcionisane i frakcionisane kamene sitneži za izradu asfaltnih i betonskih mešavina ...
    ... primenu pre svega kao građevinskog materijala. Primenjuje se i kao tehnički i arhitektonski kamen. Eksploatacija i prerada struganičkih krečnjaka je u manjim kamenolomima i pogonima u okolini sela Struganik. Proizvode se prirodno lomljene i različito sečene ploče, zatim kamene kocke, ivičnjaci i stubovi ...
    ... (2006) i Kijanović (2007). Oni ukazuju na povoljna tehnička svojstva krečnjaka iz Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone 10 kamenoloma „Drenovac“ i „Struganik“ i mogućnost njihove primene kao građevinskog kamena. Na prostoru Sruganik-Planinica javljaju se raznovrsni ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... procenu otpornosti agregata (šljunka ili drobljenog kamena) na habanje i drobljenje pod mehaničkim opterećenjem. Ovaj test je ključan u građevinskoj industriji, posebno kada se agregat koristi za izradu asfalta, betona i drugih građevinskih materijala koji će biti podvrgnuti intenzivnom habanju ...
    ... Laboratorijska ispitivanja uražena su u laboratoriji Arhitektonsko-građevinskog instituta u Beogradu kao i u laboratoriji za sedimentologiju Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U laboratoriji Arhitektonsko-građevinskog instituta urađena su sledeće analize: granulometrija, ekvivalent ...
    ... je prikazani na radnom obrascu Arhitektonsko-građevinskog instituta. 18 3.2. Rezultati ispitivanja ekvivalenta peska Dobijeni rezultati ispitivanja ekvivalenta peska (SE — Sand Equivalent) su prikazani u radnom obrascu Arhitektonsko-građevinskog instituta (Slika 12). Tumačenje rezultata ovog ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... просвете, науке и технолошког развоја републике Србије, у оквиру којих има 9 прихваћених техничких решења. Садашња тема докторске дисертације одобрена му је 24.02. 2014. године, од стране Већа Техничких наука Универзитета у Београду. У току досадашњег рада објавио је више од 80 радова и саопштења ...
    ... групу природних и синтетичких неорганских једињења, која поседујe специфичне физичко-хемијске особине погодне за индустријску примену. Зеолит, "камен који кључа" (грчки zeo = кључа; lithos =стена) је назив за одређену врсту природних алумосиликатних минерала, који је потекао од шведског минералога ...
    ... зеолитима Зеолите је открио 1756 године F. AxelFredericCronsted, шведски минералог и дао им име према грчким речима “zein” и “litos”, што значи “камен који ври”. Зеолити су кристалични, хидратисани алумосиликати алкалних и земноалкалних катјона, који поседују бесконачну тро-димензионалну кристалну ...

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... Millisecond Delayed Quarry Blast (Efekat količine eksploziva na nivoe vibracija za miniranja sa milisekundnim usporenjem na kopovima građevinsko-tehničkog kamena) objavljenom 1963. god. da za cilindrična punjenja, rastojanja treba da budu korigovana deljenjem kvadratnim korenom količine eksploziva ...
    ... Swedesburg, Pennsylvania, From Blasting at the McCoy Quarry (Vibracije tla i vazdušni udari usled miniranja praćeni na površinskom kopu građevinsko-tehničkog kamena McCoy u Svederburgu, Pensilvanija) autora Crum et al. iz 1995. godine [21], gde je Siskind koautor. Bilten 656 kao i navedena tri Izveštaja ...
    ... Prediction of environmental impacts of quarry blasting operation using fuzzy logic (Predviđanje uticaja miniranja na površinskom kopu građevinsko-tehničkog kamena na okolnu sredinu primenom fazi logike), gde je razvijen fazi model predviđanja maksimalne brzine oscilovanja čestica tla, na osnovu ...

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... Millisecond Delayed Quarry Blast (Efekat količine eksploziva na nivoe vibracija za miniranja sa milisekundnim usporenjem na kopovima građevinsko-tehničkog kamena) objavljenom 1963. god. da za cilindrična punjenja, rastojanja treba da budu korigovana deljenjem kvadratnim korenom količine eksploziva ...
    ... Swedesburg, Pennsylvania, From Blasting at the McCoy Quarry (Vibracije tla i vazdušni udari usled miniranja praćeni na površinskom kopu građevinsko-tehničkog kamena McCoy u Svederburgu, Pensilvanija) autora Crum et al. iz 1995. godine [21], gde je Siskind koautor. Bilten 656 kao i navedena tri Izveštaja ...
    ... Prediction of environmental impacts of quarry blasting operation using fuzzy logic (Predviđanje uticaja miniranja na površinskom kopu građevinsko-tehničkog kamena na okolnu sredinu primenom fazi logike), gde je razvijen fazi model predviđanja maksimalne brzine oscilovanja čestica tla, na osnovu ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala

    Miodrag Čelebić (2024)
    Izbor optimalne mehanizacije u diskontinualnom sistemu transporta je jedna od najvažnijih odluka koju treba donijeti prilikom projektovanja površinskih kopova. Pri izboru optimalne mehanizacije, uticaj ima veliki broj faktora, kako prirodnih – geoloških i ekoloških, tako i tehničkih, ekonomskih i socijanih. Neki od njih se mogu izraziti numerički, u određenim mijernim jedinicama, a neki opisno, lingvističkim varijablama, shodno uslovima koji vladaju na rudnim ležištima, a koje karakterišu visok stepen neizvjesnosti i neodređenosti kako prilikom istraživanja, tako i tokom procesa eksploatacije ...
    izbor mehanizacije, tehnologija eksploatacije, diskontinualani sistem, ekspertsko odlučivanje, lingvističke varijable, MCDM, FAHP

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... vni postupak na bazi krečnjaka-gipsa. Sistem za vlažni neregenerativni postupak na bazi krečnjaka-gipsa našao Je primenu u termoelektranama na kameni i mrki ugalj. Proces odsumporivanja po ovoj tehnologiji zasniva se na reakciji između krečnjaka, kalcijum-karbonata i sumpor-dioksida. Šema ovog ...
    ... Ogranak TENT prednjači i u oblasti ulaganja u zaštitu životne sredine i podizanju kvaliteta života lokalne zajednice. U februaru 2019. položen je kamen temeljac za izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova (ODG) na TENT A, a tokom godine su započeti radovi na pripremi terena za gradnju ...
    ... resursa i proizvodnje, do prenosa i distribucije električne energije. Postojeći termoenergetski objekti, stari oko 25 godina, izgrađeni su prema tehničko-tehnološkom standardu tog vremena. Sagorevanje uglja u termoelektranama izaziva različite negativne efekte, pri čemu je aerozagađenje najizraženije ...