Претрага

Упит dcterms_subject_txt:trijaski sedimenti

156 items

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... Andeziti ___C __ Nomrmalna i granica neotektonskog sklopa :N ___ Rased, siguran 88 Basenski pokrov |Trijaski sedimenti Rased, pretpostavljen eR ; || Čelo navlakc AR ID I PPermski sedimenti IN TE RN I DI NA RI DI Grad |Durmitorski fliš |Metamorfikum MOJKOVAC - Slika 3.2 – Tektonska ...
    ... podataka nabornog sklopa, urađeni su konturni dijagrami slojevitosti karbonskih i permskih i trijaskih sedimenata. Karbonski i permski sedimenti pripadaju Istočnobosansko-durmitorskoj jedinici, dok sedimenti donjeg i srednjeg trijasa pripadaju Drinsko-ivanjičkoj Jedinici. Na osnovu konturnih dijagrama ...
    ... nabore. Trijaski sedimenti su pretrpeli manji stepen metamorfizma u zonama kontakta sa Istočnobosansko-durmitorskom Jedinicom, međutim za statističku obradu 28 su te deformacije zanemarene, zbog očuvanosti primarne sedimentne strukture slojevitosti. Dijagram slojevitosti trijaskih sedimenata ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... 310- 450 m, odnosno u bunaru „BB-1“ registrovani su gornjetrijaski krečnjački sedimenti. Beli, kompaktni krečnjaci, pretpostavljene trijaske starosti, nabušeni su na dubini od 610 m u istražnoj bušotini „BB-2“. Izdanci trijaskih karbonatnih sedimenata utvrđeni su i na južnom obodnom delu Cer planine i u ...
    ... registrovane u trijaskim i krednim krečnjacima (Protić, 1995). Uvod 44 1.2.1.1 Mineralne vode Torde Za područje Vojvodine, kao dela Panonskog basena u užem smislu, vezuje se pojava gorkih mineralnih voda4 Torde. Sa geološkog aspekta, posebno su značajani kvartarni sedimenti, budući da se ...
    ... h procesa alevrolita i peščara usled izraženih geotermalnih aktivnosti kao posledica intruzije granitoida tokom neogena. Mezozojski sedimenti predstavljeni su trijaskim krečnjacima i dolomitima, čije prisustvo je dokazano na više lokaliteta: a) u istražnoj-bušotini „DB-1“ karstifikovani srednjetrijaski ...

  • Maceralni sastav i rang uglja Ibarskog basena

    Željana Novković, Nevena Andrić -Tomašević, Vladimir Simić, Dragana Životić (2022)
    Donjemiocenski ugljonosni Ibarski basen se nalazi u južnoj Srbiji. Intramontanski ektenzivni basen, izdužen u pravcu severozapad-jugoistok ispunjen je slatkovodnim sedimentima koji su formirani kao deo Dinarskog neogenog jezerskog sistema. Paleoreljef basena izgrađen je od paleozojskih amfibolskih škriljaca, sericit-hloritskih škriljaca, krečnjaka, mermera i metabazičnih stena, mezozojskih peščara, laporca, laporovitih krečnjaka, krečnjaka, dolomita, ofiolita i oligo-/miocenskih magmatskih stena. Tercijarne magmatske stene izgrađene su od oligocenskih dacito-andezita i neogenih kvarctlatita/riodacita i piroklastičnih stena. Miocenski sedimenti izgrađeni su od aluvijalnih breča, konglomerata, peščara, ...
    ugalj, macerali, refleksija vitrinita, Ibarski basen

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... , sa dominantnim formacijama gornje krede i tercijarnim sedimentima. U širem okruženju prisutni su sedimenti jure i donje krede, dok su u osnovi paleozojski metamorfiti i klastični sedimenti. Na istočnom delu istraživanog područja otkrivena je starija formacija gornjokrednih sedimenata, vulkanita ...
    ... gvožđevite peščare. U ovoj povlati nalaze se konkordantni sedimenti cenomana. U istočnoj vergentnoj reversnoj strukturi, sedimentni slojevi su izvučeni iz podine i tektonski inkorporirani u sedimente gornje krede. Faunistički dokazani sedimenti ı glaukonitski peščari koji izgledaju kao albski prisutni ...
    ... vulkanoklastita. Ova formacija prekriva litološki heterogene klastično-karbonatne sedimente donje jure, čija ukupna debljina iznosi oko 320 m. Ovi sedimenti uključuju dogerske peščare i krečnjake debljine oko 30 m, dok se iznad njih nalaze malmski krečnjaci sa debljinom od oko 320 m. Konkordantno u ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... sediment imaju izgled barskog lesa (Dimitrijević i dr. 1985). U litološkom smislu sedimenti terase Save su lesolike gline, sugline i supeskovi sa međusobnim prelazima. U sedimentološkom pogledu to su heterogeni sedimenti loše sortiranosti, obrazovani pri relativno niskoj energiji, dosta sitnog zrna ...
    ... Neogeni komplek prestavljen je neraščlanjenim pliocensko-miocenskim sedimentima (M.,PI). Predstavnici neraščlanjenog. dela neogenog kompleksa su sedimenti pliocenske, pontske i panonske starosti. U gornjim slojevima formirani su liskunoviti peskovi i šljunkoviti peskovi poznati kao „paludinski slojevi“ ...
    ... tektonskim odnosima, istražni teren se nalazi na delu Centralne Varadrske zone. Osnovno obeležje ove zone u pogledu litostratigrafije su flišni sedimenti kredne ı kredno-paleogene starosti koji su u transregeresivnom položaju u odnosu na neogeno-kvartarne sedimente. Teritorija leve obale Save odlikuje ...

  • Geoloski profil planine Avale (severna Šumadija) - uvid u litostratigrafiju i tektonske strukture

    Marinko Toljić, Bojan Glavaš-Trbić, Maja Maleš, Nikola Ranđelović (2022)
    Mezozojske formacije Šumadije dele tektonsko-stratigrafsku evoluciju južnijih delova suture jedinica Adrijskog i Evropskog afiniteta, uključujući gornjojursku obdukciju, krednu subdukciju i paleogenu kontinentalnu koliziju. Finalni rezultat dugovremene evolucije u geodinamički složenom ambijentu su komplikovani tektonski i litostratigrafski odnosi različitih mezozojskih formacija suture. Geološki profil kroz planinu Avalu omogućava uvid u skoro potpunu sukcesiju mezozojskih formacija i prostorne pozicije i kinematiku značajnih tektonskih struktura najsevernijih segmenata suture u Šumadiji. U tektonskom kontekstu, mezozojske formacije okoline Beograda najčešće su interpretirane kao deo Istočne ...
    sutura, parafliš, bazalna navlaka, transkurentni rased

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... заступљени су седименти миоцена и квартара. Миоценске наслаге су откривене на вишим деловима висова Тапино брдо и Запис. По старости и у генетском погледу међу њима су присутни (Ђоковић и др., 2002) језерски седименти тзв. „сланачке серије“ и морски седимент баденског ката. Седименти „сланачке серије“ ...
    ... Подински седименти изграђени су од сивоплавих до сивозелених глиновитих и делом лапоровитих пешчара, чија дебљина није тачно одређена. Повлатни миоценски седименти изграђени су од сивих трошних глинаца и конгломерата, дебљине од 10 до 25 m. У неким деловима лежиша ови седименти изостају, тако ...
    ... е. Млађи миоценски морски седименти налазе се на самом врху висова Тапино брдо и Запис. Представљени су базалним конгломератима, затим лапоровитим и песковитим кречњацима. На падинама са обе стране висова Тапино брдо и Запис трансгресивно леже квартарни седименти, који су представљени лесом, ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... tvorevine trijaske starosti u okviru područja obuvaćenim geološkom kartom (Prilog 1), imaju u zoni rasprostranjenja Ravaničkih krečnjaka. Otkrivenost ovih tvorevina manja Jje u krajnjim severnim, južnim ı jugoistočnim delovima područja istraživanja. Donji trijas (Ti) Donjotrijaski sedimenti izgrađeni ...
    ... imaju pravac pružanja SZ - JI i zauzimaju centralni deo područja istraživanja. TRIJAS (T) Trijaska transgresija nastupa posle prekida u sedimentaciji, preko geološki dosta raznovrsnog paleoreljefa. Trijaski sediment nalaze se u nekoliko oblasti, koje su prvobitno činile celinu. Paleontološki je ...
    ... karbonatnih tvorevina. Trijaske naslage počinju serijom “šarenih” peščara konkordantno preko crvenih permskih peščara. Preko terigenih subarkoznih sedimenata najčešće leže krečnjaci sajskog kata (Jovanović, 1958). Na padinama planine Babe najbolje su razvijeni trijaski laporovito — peskoviti ı ...

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... predstavljene trijaskim krečnjacima, verfenskim škriljcima i tvorevinama dijabaz-rožnačke formacije. Podinske sedimente ugljonosnog horizonta „centralnog polja“, izgrađuju slabo vezani konglomerati i aglomerati, trošni peščari i tufovi. U njegovom srednjem delu se javljaju karbonatni sedimenti i to uslojeni ...
    ... 400 m. Donjokredni sedimenti uglavnom flišnog karaktera, imaju različito razviće u ovoj oblasti i predstavljeni su tvorevinama valendin-otriva (K11+2), barem-apta (K13+4). Najviši deo donje krede izgrađuju konglomerati, peščari i glinci alba (K15). Tercijarni sedimenti su zastupljeni duž zapadnog ...
    ... Debljina sloja uglja iznosi maksimalno 12,2 m. „Jalovi“ sedimenti koji se javljaju unutar raslojenog uglja, imaju debljinu i do 17,3 m, a izgrađuju ih laporovita i ugljevita glina, laporci, glinoviti laporci, glinoviti peščari i peščari. Sedimenti koji se nalaze u neposrednoj povlati sloja uglja ...

  • Грешка инклинације код депозиционе реманетне магнетизације

    Mirko Petković, Vesna Cvetkov (2019)
    ... UČEŠĆEM II КОНГРЕС ГЕОЛОГА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ СА МЕЂУНАРОДНИМ УЧЕШЋЕМ 318 Laboratorijski eksperimenti daju uvid u procese unutar DRM. Prirodni sedimenti, rastvorljivi u vodi, korišćeni su za laboratorijsku redepoziciju u kontrolisanim uslovima. Rezultati ovih eksperimenata su značajno drugačiji ...
    ... - pDRM) stečenoj nakon depozicije. Kod mnogih sedimenata, među njima bioturbiti, pDRM je jedini prihvatljiv mehanizam sticanja DRM dok ostali sedimenti imaju rezultujuću magnetizaciju koja je vjerovatno kombinacija depozicione i postdepozicione orijentacije. 4. Palemagnetski tenzor Višed ...

  • Палеогеографска реконструкција јадарског блокатоком млађег палеозоика

    Весна Цветков (2018)
    ... Чињеница да положај VGP блока одступа свега неколико степени од APWP Африке, додатно доприноси ставу да Јадарски блок поседује Афрички афинитет. Седименти средњег карбона депоновани су у области палеоекватора, на средњој палеоширини од 4 јгш, а њихов палеотранспорт према северу последица је ширења ...

  • Tectonothermal evolution of an asymmetric extensional system: the Juhor Mts in Central Serbia (Northern Serbomacedonian massif)

    Miloš Radonjić, Uroš Stojadinović, Elco Luijendijk, Dejan Radivojević, Željko Golubović, Nikola Vuković (2018)
    асиметрична екстензија, панонски басен, српско‐македонски масив, термохронологија
    ... ски  до  палеозојски  метаморфити  амфиболске  фације.  На  падинама  и  у  непосредном  окружењу  Јухора  се  налазе  миоценски  до  квартарни  седименти  јужног  обода  Панонског  басена.  Јухор,  заједно  са  осталим  издигнутим  пределима  у Моравском  рову,  као што  су Црни  Врх, Мојсињске  и  ...

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... organopetrografskih i organohemijskih ispitivanja organskih substanci iz karbonatnih sedimenata. Palinološkim istraživanjima obuhvaćeni su sedimenti permsko- trijaske starosti. Glavni cilj ovog rada je upoznavanje sa metodama paleopalinološke analize sedimenata, da se primenom kompleksnih metoda p ...
    ... ovom završnom radu odnose se na sedimente permsko — trijaske starosti otkrivene na područiju Gostuške reke (SI. 5). Jedna od najvažnijih karakteristika ovog područija Jeste prisustvo crvenih peščara čije formiranje vezujemo za perm. Ovi sedimenti se transgresivno prostiru preko rifejsko- kambrijskih ...
    ... red. prof. Rudarsko — geološki fakultet, Beograd Datum obrade: Rezime U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... Kotlenika (prema Divljanu i Cvetiću, 1991a; mod.). Legenda: 1. paleozojske stene (škriljci i peščari); 2. trijaski sedimenti (krečnjaci, laporci i peščari); 3. serpentiniti; 4. kredni sedimenti (peščari, laporci i krečnjaci); 5. vulkanoklastiti; 6. izlivne magmatske stene – dacito-andeziti, kvarclatiti ...
    ... Cvetković i dr., 1995). 186 Geološka građa oblasti Geološka građa ove oblasti je veoma složena. Okolne stene Ibarskim vulkanitima čine trijaski sedimenti studeničke oblasti na SZ, sericitsko-hloritski škriljci, metamorfisani peščari, kalkšisti, mermeri i druge stene "Centralnokopaoničke serije" ...
    ... i studeničke oblasti; 8. serpentiniti; 9. serija sericit-hloritskih škriljaca i metamorfisanih peščara ("Centralnokopaonička serija"); 10. trijaski sedimenti studeničke oblasti (krečnjaci, dolomiti, peskovito-laporovite stene). 188 Prema Mićiću (1969, 1980) i Dimitrijeviću (1997), vulkanitske ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... Kotlenika (prema Divljanu i Cvetiću, 1991a; mod.). Legenda: 1. paleozojske stene (škriljci i peščari); 2. trijaski sedimenti (krečnjaci, laporci i peščari); 3. serpentiniti; 4. kredni sedimenti (peščari, laporci i krečnjaci); 5. vulkanoklastiti; 6. izlivne magmatske stene – dacito-andeziti, kvarclatiti ...
    ... Cvetković i dr., 1995). 186 Geološka građa oblasti Geološka građa ove oblasti je veoma složena. Okolne stene Ibarskim vulkanitima čine trijaski sedimenti studeničke oblasti na SZ, sericitsko-hloritski škriljci, metamorfisani peščari, kalkšisti, mermeri i druge stene "Centralnokopaoničke serije" ...
    ... i studeničke oblasti; 8. serpentiniti; 9. serija sericit-hloritskih škriljaca i metamorfisanih peščara ("Centralnokopaonička serija"); 10. trijaski sedimenti studeničke oblasti (krečnjaci, dolomiti, peskovito-laporovite stene). 188 Prema Mićiću (1969, 1980) i Dimitrijeviću (1997), vulkanitske ...

  • Geochemical study of U, Th and REE mineralizations in Jurassic sediments and hydrochemical characterization of groundwaters in Eastern Serbia – Case study: Plavna area

    Jovan Kovačević, Maja Todorović, Marina Ćuk, Petar Papić (2016)
    jurski sedimenti, uran, torijum, elementi retkih zemalja, podzemna voda, istočna Srbija