Претрага

Упит dcterms_subject_txt:ugljeni sloj

240 items

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... налазе и угљени слојеви. Средњи миоцен је маринског развића, а лежи преко Бранкица Мајкић докторска дисертација 59 старијих формација. У литостратиграфском погледу нижи делови су глиновито- песковити и садрже тамне слојеве угља ...
    ... серија 5. 3P – песковити хоризонт између угљене серије, местимично еродовани Бранкица Мајкић докторска дисертација 128 6. 4U – друга продуктивна угљена серија 7. 5P – средњезрни до ситнозрни пескови, који у средишњој зони ...
    ... а слоја). Ови аутори у подручју ковинске депресије издвајају следеће хидрогеолошке јединице (слика 4.3.12 и 4.3.13): 1. 1G+1P – слабо водопропусни повлатни седименти 2. 1Š – водоносни хоризонт шљункова и пескова 3. 1P1 – подински ситнозрни пескови 4. 2U – најплића продуктивна угљена серија ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... atmosferi, naročito ugljen-dioksid, metan i azot-suboksid uvećane su u odnosu na predindustrijski period i najveće u proteklih 650000 godina. Porast koncentracija je uzrokovan pre svega sagorevanjem fosilnih goriva. Antropogenim uticajem uslovljen je porast temperature prizemnog sloja atmosfere, smanjenje ...
    ... autora, 2005). Zbog vremenski različitog nastanka procesa formiranja sremski i titelski čini 5-7 lesnih slojeva i 4-6 slojeva pogrebene zemlje, dok su u bačkom lesu razvijena samo 1-2 sloja pogrebene zemlje. Nastanak bačkog lesa vremenski je vezan sa nastankom najmlađih lesnih horizonata sremskog ...
    ... tanjih slojeva i tonu u centralnim delovima područja. Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 70 U zavisnosti od područja basena debljine paludinskih i povlatnih kvartranih naslaga variraju, vodonosni slojevi se nalaze na različitim dubinama i broj peskovitih slojeva je različit ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... nalaze pliocensko-pleistocenske terase koje su izgrađene od slojeva peskova i gline i šljunka koje su prekrivene lesnim prekrivačem. Les je karakterističan za ovo područje ı igra bitnu ulogu u oblikovanju morfologije tla. Ovi slojevi su debljine od po nekoliko metara i podložni su procesima erozije ...
    ... |s |s p ec:een ı F1 Pz= P |= | |_ ms ps b \gea bsa0 |_ OOO 9 |sweche uhs ispekni — Ls · albari | alkarenii Baskovili irežnjaci (urganiki slojevi)– f yeščari \ ginai liaci | laporci : peščar | gind, feće aporil ı krečnjaci (heohom) Shijeiti i harkoviti kročnjaci Slika 2. Istočni deo ...
    ... delova svog sliva i taloži ih. Geološka struktura terena oko separacije Gemax Je slojevita, sa dominantnim aluvijalnim naslagama u površinskim slojevima. Ove naslage su bogate peskom ı šljunkom, a njihova debljina može varirati zavisno od lokalnih geomorfoloških uslova i dinamike reke Dunav. S ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Геологија угљева

    Драгана Животић (2018)
    угаљ, лежишта угља

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... Profil se završava slojem oolitičnih krečnjaka žutomrke boje sa otiscima sitnih mekušaca. Starost slojeva sa Crassostrea gryphoides (Schlotheim) u Bariču se može na osnovu slojeva sa Crassostrea u Vojilovu pretpostaviti kao najmlađi deo gornjeg badena, s obzirom da ovi slojevi u Vojilovu leže ...
    ... Bučvar). Stratigrafsko i geografsko rasprostranjenje: vrsta nađen u lokalitetima: Baranow - slojevi sa Flexochlamys scissus), Lany - slojevi sa Lentipecten corneus denudatus (Reuss) i Mülbach - Nudilipora slojevi). Rod Gigantopecten Rovereto, 1899 Tipska vrsta: Ostrea latissima Brocchi, 1814. ...
    ... (intertajdal zoni), koja je uglavnom bila pod vodom (slojevi sa Ostrea), a povremeno na suvom, kada je nastao sloj limonitisanih peščara sa školjkama Acanthocardia i ježevima Parascutella. Ovaj jež može povremeno opstati u zoni zapljuskivanja. Viši slojevi u Sladincima, sa gnezdom ostreja Crassostrea ...

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... koji se sastoji od tri glavne opne: endegzina, egzina i perine (Ercegovac, 1980). Endegzina je unutrašnji sloj izgrađen od celuloze i retko se sačuva u fosilnom stanju. Egzina (srednji sloj) Je sačinjena od tankih lamela, a često se na njemu javlja ornamentacija u vidu skuptura i struktura. Skupturne ...
    ... analysis mgh focus L O-analysis low loGuš. SI. 1 – Različiti tipovi skupturnih elemenata na egzinu spore (Traverse., 2007). Perina ili spoljašnji sloj može biti manje uočljiva, ali ima važnu ulogu u dodatnoj zaštiti ı adaptaciji spore na spoljašnje uslove. Tetradni ožiljak je jedna od najvažnijih ...
    ... tipovi brazda kod poelnovih zrna golosemenjača: a) dugača i uska, b) eliptična i c) trouglasta (Ercegovac, 1980). Diferencijacija lamela spoljašnjeg sloja egzine stvara sakuse, čiji broj može varirati od dva do šest. Sakusi se nalaze na distalnoj strani ili bočnim stranama polenovog zrna, a egzina ...

  • Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika

    Anastasija Radovanović (2024)
    Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...
    tlo, nasip, analiza stabilnosti, faktor sigurnosti, geosintetici
    ... termičkim spajanjem vlakana koji su položeni u slojeve ı to bez učinka tkanja ili pletenja. Osnovne operacije kod proizvodnje netkanih geotekstila su: priprema vlakana, izrada runa, učvršćenje runa i naknadna obrada. Za izradu runa (vlakna složena u sloj) se koristi više načina kao što su mehanički ...
    ... svijetu postoji više metoda. Suština ispitivanja je da se mjeri protok vode kroz geotekstil i to obično sa 10 Jednim slojem geotekstila, a izuzetno sa dva ili više slojeva (ukoliko Je geotekstil jače propustan). Ispitivanje se izvodi pod pretpostavkom Darcy-evog zakona laminarnog strujanja ...
    ... stabilizirajući momenti od armature. Pri tom se pretpostavlja da u svakom armiranom sloju, u tački njegovog presjeka sa potencijalnom kliznom površinom, postoji otporna sila. Ove sile djeluju horizontalno, pa ako je broj slojeva geosintetika m, dobija se da je: _ M+ Žž Ti i E s MD 13 ym Slika ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... nataloženi diskordantno preko badenskih krečnjaka, a bez prisustva sarmatskih slojeva. Kvartar: među kvartarnim sedimentima mogu se prema starosti izdvojiti slojevi holocena sa više različitih genetskih tipova: Holocen - Slojevi padinskog lesa (Q» !) se rasprostiru od Trga republike pa do buduće metro ...
    ... prisutne u svim bušotinama na sekciji ,, Centar“. Među njima su zastupljeni morski sedimenti badena, morsko-brakični slojevi sarmata i kaspibrakični sedimenti panona: Baden - badenski slojevi su nabušeni samo u bušotini kod Ekonomskog fakulteta Bt- 56. Izgrađeni su u faciji lajtovakih ili tašmajdanskih ...
    ... 014. Napomena: Za koherentne materijale korišćena je kašika, a za nekoherentne i meke stene šiljak. U nekim slučajevima se u okviru peskovitog sloja pojavljuju prašinasti proslojci, pa Je u tim proslojcima korišćena kašika. 10 2.6. Ugradnja pijezometarskih konstrukcija U cilju kontinualnog ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... rizik od deformacija i urušavanja. • Četvrti Korak: Otkopavanje Sledeće Etaže o Nakon što je prvi sloj stabilizovan, prelazi se na otkopavanje sledećeg sloja. Ovaj proces se ponavlja za sve slojeve u ležištu. (2) Kontrola i održavanje: • „Praćenje stabilnosti: Redovno se vrši monitoring kako ...
    ... sa zapunjavanjem, je tehnika koja podrazumeva otkopavanje mineralnog ležišta u visini pre nego što se pređe na sledeći sloj. Nakon što se izvađeni materijal iz Jednog sloja transportuje i obradi, prazan prostor se popunjava materijalom za zapunjavanje. Ovo se radi kako bi se obezbedila stabilnost ...
    ... o Prvo se priprema ı planira sloj (etaža) u kojem će se vršiti otkopavanje. To uključuje razradu rudarskog plana, određivanje veličine otkopa ı pripremu potrebne infrastrukture. • Drugi Korak: Otkopavanje o U ovom koraku se vrši otkopavanje ruda iz prvog sloja. Ruda se ekstraktuje i transportuje ...

  • Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"

    Tomislav Trpković (2024)
    Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...
    postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod
    ... operacija cevi moraju biti čvrsto pričvršćene, Završni sloj: Nakon što su svi slojevi “fiberglasa” postavljeni na cev, postavlja se finalni sloj smole. Očvršćavanje završnog sloja: Potrebno je 24 časa na temperaturi od 20%C da otvrdne završni sloj. Za brže otvrdnjavanje spoj se može zagrejati, čime ...
    ... veoma velika, potrebno je izvesti nekoliko slojeva smanjene debljine ı sačekati da se očvrsne smola između dva sloja. Svaka pojedina faza mora da se završi slojem staklene trake. 50 Slika 4.9 Laminacija Potpuno napunjena površina sa slojevima trake i smole, adekvatno se valja kako bi se ...
    ... • Prvi sloj smole nanosi se četkom na unutrašnju površinu spoja, • Postavljaju se dve staklene prostirke impregnirane smolom, zatim dve staklene trake, • Završni sloj smole nanosi se četkom, dodajući parafin ako je potrebno. Proces laminiranja 1. Na površinu nanosi se prvi sloj smole, prethodno ...

  • Field Zoning According to the Possibility of Applying Mechanized Excavation With a Longwall Below the Town of Gacko

    Dragana Savić, Jelena Majstorović (2021)
    Mogućnost povećanja korišćenja resursa čvrstog energetskog goriva u procesu rešavanja energetske krize koja je sve prisutnija u širem regionu, jeste pravi izazov rudarske nauke. Podzemna eksploatacija uglja je složen proizvodni proces koji objedinjuje više tehnoloških postupaka u jedinstvenu celinu: izradu podzemnih prostorija, otkopavanje, transport i izvoz, ventilaciju proizvodnog sistema, odvodnjavanje, servisiranje objekata i sistema, zaštitu i sigurnost rada. Jedan od osnovnih problema koji prati podzemnu eksploataciju uglja jeste stabilnost podzemnih prostorija i deformacije na površini terena, jer su podzemne ...
    mehanizovano otkopavanje, mehanizovano široko čelo, zoniranje terena, modeliranje, stabilnost, sleganje, stabilnost kosina

  • Geotehnički uslovi izgradnje tunela „Debelo brdo“ na autoputu E-80 Niš - Pločnik

    Dragoslav Rakić, Radojica Lapčević, Irena Basarić Ikodinović, Dragan Lukić (2022)
    Tunel „Debelo brdo“ nazvan je po najizraženijem relјefnom obliku na ovoj drugoj deonici autoputa E-80 Niš – Pločnik. Osnovnu geološku građu na lokaciji tunela čini Mio-Plioceni kompleks heterogenog litološkog sastava. Izgradnja tunela je predviđena delom u otvorenom iskopu dužine 240 m, a delom sa podzemnim iskopom dužine 190 m. U zoni tunela, padina je okarakterisana kao uslovno stabilna, pa bi neadekvatna zasecanja mogla da izazovu klizanja terena. Iz tih razloga, u okviru rada posebno su prikazani geotehnički uslovi izgradnje ...
    Tunel „Debelo brdo“, Geotehnički parametri, Privremene kosine, Šipovi, Podgrada.
    ... predstavljalo poseban problem prilikom interpretacije ovih rezultata (Slika 7). Slika 7. , bez obziran na , kako za sloj laporovite gline (gl-pr ) tako i za sloj lapora glinovitih (Lgl,pr) u koheziju, e su se vrednosti za laporovite gline e (gl-pr ) kretale u intervalu - 75.0 kPa ...
    ... odnosno, za l gl,pr) - 58.0 kPa, a -230. Kako j cr = 10-18 kPa trenja r = 10-120 za laporovite gline (gl-pr ), tj. cr = 9-14 kPa, i r = 7-110 za sloj lapora glinovitih (Lgl,pr). Zavisnosti od h frakcija, prikazane su na Slici 8. se u jednom uskom se za koheziju . Slika 8. . ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... barskih sedimenata, koji predstavlja fosilni eluvijum – koru raspadanja pliocenskih sedimenata. Ovaj sloj Je heterogenog litološkog sastava, pretežno prašinasto-glinovit, u višim delovima sloja peskovito-šljunkovit. Debljine je oko 30-35 m i utvrđen je u bušotini MD-4. 25 Geološka građa terena ...
    ... obale. S obzirom na relativno malu debljinu sloja, nije laboratorijski obrađen. Pesak (al pssr) (SP) - aluvijalni — facija korita, sive boje, sitnozrn do srednjezrn, liskunovit. Lokalno se pojavljuju proslojci i sočiva glinovitih prašina. Na početku sloja, debljine 2-3 m, Je zastupljen veći procenat ...
    ... desnoj obali u podini lesoidnih sedimenata i može se pratiti na celom istaražnom prostoru. Na desnoj obali debljina sloja se krteće oko 5 m, a u rečnom koritu oko 1.5-2.0 m. U ovom sloju su lokalno registrovani proslojci ili sočiva peskovite organske gline, pa Je na ispitivanom uzorku određena i kohezija ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... barskih sedimenata, koji predstavlja fosilni eluvijum – koru raspadanja pliocenskih sedimenata. Ovaj sloj Je heterogenog litološkog sastava, pretežno prašinasto-glinovit, u višim delovima sloja peskovito-šljunkovit. Debljine je oko 30-35 m i utvrđen je u bušotini MD-4. 25 Geološka građa terena ...
    ... obale. S obzirom na relativno malu debljinu sloja, nije laboratorijski obrađen. Pesak (al pssr) (SP) - aluvijalni — facija korita, sive boje, sitnozrn do srednjezrn, liskunovit. Lokalno se pojavljuju proslojci i sočiva glinovitih prašina. Na početku sloja, debljine 2-3 m, Je zastupljen veći procenat ...
    ... desnoj obali u podini lesoidnih sedimenata i može se pratiti na celom istaražnom prostoru. Na desnoj obali debljina sloja se krteće oko 5 m, a u rečnom koritu oko 1.5-2.0 m. U ovom sloju su lokalno registrovani proslojci ili sočiva peskovite organske gline, pa Je na ispitivanom uzorku određena i kohezija ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... ok, Tamnava-zapad, Radljevo, zapadni deo polja ˝F˝i severozapadni deo polja Šopić-Lazarevac) gde je ugljena serija predstavljena ugljenim slojevima izrazito raslojeni proslojcima i slojevima glina dm i m debljina. U većem delu basena ugljonosna pontska serija prekrivena je naslagama pleistocena ...
    ... povlati ugljenog sloja na prostoru Tamnava istok. Ugljeni sloj je vrlo varijabilne debljine. Jedinstveni ugljeni sloj iz polja Tamnava istok raslojava se u pravcu zapada i juga na dva (gornji debljine 10-20 m, donji 2-8 m), mestimično i tri ogranka međusobno razdvojenih slojevima glina, ugljevitih ...
    ... horizontalan sloj. b) Središnji prostori (polja ˝B˝, ˝C˝,˝E˝, ˝F˝, deo polja Šopić-Lazarevac i Radljevo) u kojima ugljonosns serija ima oblik asimetrične sinklinale sa glavnim ugljenim slojem (20-22 m debelim ) razvijenim na čitavoj površini, povlatnim i podinskim ugljenim slojem razvijenim uglavnom ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... ok, Tamnava-zapad, Radljevo, zapadni deo polja ˝F˝i severozapadni deo polja Šopić-Lazarevac) gde je ugljena serija predstavljena ugljenim slojevima izrazito raslojeni proslojcima i slojevima glina dm i m debljina. U većem delu basena ugljonosna pontska serija prekrivena je naslagama pleistocena ...
    ... povlati ugljenog sloja na prostoru Tamnava istok. Ugljeni sloj je vrlo varijabilne debljine. Jedinstveni ugljeni sloj iz polja Tamnava istok raslojava se u pravcu zapada i juga na dva (gornji debljine 10-20 m, donji 2-8 m), mestimično i tri ogranka međusobno razdvojenih slojevima glina, ugljevitih ...
    ... horizontalan sloj. b) Središnji prostori (polja ˝B˝, ˝C˝,˝E˝, ˝F˝, deo polja Šopić-Lazarevac i Radljevo) u kojima ugljonosns serija ima oblik asimetrične sinklinale sa glavnim ugljenim slojem (20-22 m debelim ) razvijenim na čitavoj površini, povlatnim i podinskim ugljenim slojem razvijenim uglavnom ...

  • Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“

    Никола Анђелић (2024)
    Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...
    дацит, површинска експлоатација, стабилност косина, Бисхоп
    ... za koji se ne može utvrditi da ima zahtevano unutrašnje trenje ne sme se ugrađivati. Nasip se formira u slojevima debljine od 0.5 m uz zbijanje svakog sloja vibro nabijačima. Svaki sloj Je zbijen do modula stišljivosti od Ms = 60 MPa. Kao materijal za izradu nasipa se može iskoristiti alterisani ...
    ... za koji se ne može utvrditi da ima zahtevano unutrašnje trenje ne sme se ugrađivati. Nasip se formira u slojevima debljine od 0.3 m uz zbijanje svakog sloja vibro nabijačima. Svaki sloj Je zbijen do modula stišljivosti od Ms = 60 MPa. Kao materijal za izradu nasipa se može iskoristiti alterisani ...
    ... telo tamnih krednih peščara. Na površini se u većem delu nalazi površinski pokrivač zemljasto-glinovitog sastava ispod koga se nalazi grusificirani sloj ı postepeni prelaz u žutocrvenkasti a kasnije sveži sivi dacit. Daciti su uglavnom lučeni poliedarski, delimično pločasto i paralelopipedski. Najčešće ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... radijusa uticaja kopa. 163 O s n o v i h i d r o g e o l o g i j e Slika 22.2.2.2. Šema dreniranje podzemnog rada bušotinama [18]: 1-ugljeni sloj (ležište); 2-vodonepropusni glinac; 3-vodonosni krečnjak; 4-rased; 5-rudarski rad (hodnik); 6, 7 i 8-drenažne bušotine ...
    ... Osnovni agens njihovog rastvaranja je u vodi rastvoreni ugljen-doksid (CO2), odnosno, blaga ugljena kiselina (H2CO3) : CO2 + H2O = H2CO3 (6.5.1.1) Rastvaranje kalcijum-karbonata ugljenom kiselinom predstavlja reverzibilnu reakciju: CaCO3 + H2CO3 ...
    ... oblaganju, bunar se ispira i na dno se postavlja filterska ispuna (sloj granulata). Slika 22.1.2.3. Levo: Kopani bunari sa ravnim (a) i polusferičnim (b) dnom [45,15]: 1- povlatni vodonepropusni sloj; 2- vodonosni sloj; 3- bunar; 4- sloj granulata na dnu bunara; 5- vodonepropusni glineni tampon ...