Претрага
162 items
-
Modeliranje buke u urbanoj sredini u okolini Doma zdravlja u Pančevu
Stefan Mandić (2024)Prisustvujemo epohi gde buka predstavlja veoma rasprostranjen i moderan fenomen koji možemo deklarisati kao problem. Svedoci smo toga da moderni problemi zahtevaju malo drugačiji pristup nego u prošlosti, odnosno zahtevaju moderna rešenja. Samim tim, vremenom je došlo do modernizacije alata,u ovom slučaju došlo je do razvoja modela za rasprostiranje buke koji su se vremenom unapređivali pa tako danas imamo jedno moćno sredstvo za borbu protiv buke u vidu kompjuterskog softvera.Ovaј master rad, pod nazivom „Modeliranje buke u urbanoj sredini ...... vremenskom intervalu; JIsprekidana buka — buka izvora koji radi u ciklusima, gde nivo buke veoma brzo raste i opada, npr.prolazak jednog automobila ili aviona; za određivanje nivoa buke potrebno je merenje nivoa izloženosti buci za svaki ciklus rada izvora; JImpulsna buka -– buka udara ili eksplozija ...Stefan Mandić. Modeliranje buke u urbanoj sredini u okolini Doma zdravlja u Pančevu, 2024
-
Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu
Željko R. Cvetković (2013-11-18)Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara... životnu okolinu i preduzimaju mere da se ti uticaji amortizuju ili eliminišu. Međutim, završetkom jednog ciklusa, merenja se ne prekidaju, već ona kontinuirano teku kroz nove cikluse. Svaki ciklus bi trebalo da za posledicu ima nove mere čime se stalno vrši poboljšanje stanja životne sredine i uslova ...
... atmosfere i ostalog dela biosfere, uspostavljaju prirodni ciklusi elemenata i održava stalna raspodela količina i različitih oblika elemenata u svakoj od sfera. Samo manji broj elemenata navedeni u tabeli-1 Nije uključen u ovakve cikluse. Helijum koji nastaje raspadom 238U i 232Th, dovoljno je ...
... dostignu ˝kosmičku brzinu˝ od 11,3 km/s i napuste atmosferu Zemlje. Izuzev ovih nekoliko elemenata, većina ostalih je uključeno u pomenute cikluse. Ciklusi ugljenika, azota i sumpora su od posebnog značaja za atmosferu i procese koji se u njoj dešavaju. Kada se biljni materijal razloži (sagori ...Željko R. Cvetković. "Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-11-18)
-
Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu
Željko R. Cvetković (2013-11-18)Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara... životnu okolinu i preduzimaju mere da se ti uticaji amortizuju ili eliminišu. Međutim, završetkom jednog ciklusa, merenja se ne prekidaju, već ona kontinuirano teku kroz nove cikluse. Svaki ciklus bi trebalo da za posledicu ima nove mere čime se stalno vrši poboljšanje stanja životne sredine i uslova ...
... atmosfere i ostalog dela biosfere, uspostavljaju prirodni ciklusi elemenata i održava stalna raspodela količina i različitih oblika elemenata u svakoj od sfera. Samo manji broj elemenata navedeni u tabeli-1 Nije uključen u ovakve cikluse. Helijum koji nastaje raspadom 238U i 232Th, dovoljno je ...
... dostignu ˝kosmičku brzinu˝ od 11,3 km/s i napuste atmosferu Zemlje. Izuzev ovih nekoliko elemenata, većina ostalih je uključeno u pomenute cikluse. Ciklusi ugljenika, azota i sumpora su od posebnog značaja za atmosferu i procese koji se u njoj dešavaju. Kada se biljni materijal razloži (sagori ...Željko R. Cvetković. "Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-11-18)
-
Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia
Оливера Крунић (2021)Оливера Крунић. "Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia" in Рационално коришћење земљишта и вода у Србији - Sustainable Use of Land and Water in Serbia- Serbian Academy of Sciences and Arts; Scientific Conferences Volume CXCVII; Department of Chemical and Biological Sciences, Book 19, Српска академија наука и уметности (2021)
-
Stepen metamorfizma metaklastita rudnika
Vanja Ćuk (2024)Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...Vanja Ćuk. Stepen metamorfizma metaklastita rudnika, 2024
-
Opremanje bušotine X zavojnom pumpom
Milan Filipović (2024)Ovaj rad se bavi osnovnim pojmovima i karakteristikama zavojnih pumpi.Prikazan je sklop zavojnih pumpi i njena prateća oprema. Objašnjen je princip rada zavojnih pumpi kao i uloga svakog mašinskog elementa koji se nalazi u pumpi. Razmotrene su prednosti i nedostaci primene ovih primarnih mehaničkih metoda eksploatacije ugljovodonika. Dat je uvid u inovativna rešenja problematike primene zavojnih pumpi. Na konkretnom primeru bušotine X su prikazani problemi kao i rešenja primene ovih primarnih mehaničkih metoda u praksi. Napravljena je detaljna analiza ...... primenjuje ESP, često se implementira povremeni rad što često uzrokuje havarije na elektromotorima koji nisu predviđeni za diskontinualni rad, u ciklusima. - Imajući u obzir trajektoriju bušotine koja je u donjem delu poprilično nagnuta, neophodno je upotrebiti pozemni pogonski sklop zavojne pumpe ...Milan Filipović . Opremanje bušotine X zavojnom pumpom, 2024
-
Elektromagnetska sprega sistema litosfera-atmosfera-jonosfera
Aleksandra B. Kolarski (2016-08-25)Radio talasi vrlo niskih frekvencija VLF (eng. Very Low Frequency) frekventnog opsega od 3 do 30 kHz, koji se prostiru talasovodom Zemlja-jonosfera (50 -90 km) su, kao što je poznato, efikasni i nezamenljivi u osmatranju pojava u niskoj jonosferi, sa tla...prostiranje talasa vrlo niskih frekvencija, talasovod Zemlja-jonosfera, globalno električno kolo, atmosfersko električno pražnjenje, kratkotrajne svetlosne pojave... K, oko visine 50 km) i u termosferi (iznad 110 km, odakle temperatura brzo raste do približno 2000 K, oko visine 300 km), u zavisnosti od faze ciklusa solarne aktivnosti, koji dostiže maksimum svakih ~ 11 godina. Vazdušni pritisak na visini 32 km iznosi oko 1 % svoje vrednosti na Zemljinoj površi ...
... geografskih širina gde se nalaze geomagnetski polovi. Time se objašnjava značajna varijacija atmosferske jonizacije tokom 11-ogodišnjeg solarnog ciklusa (Ney, 1959), a što je naročito izraženo na višim geografskim širinama (oko 50° - 60° geomagnetske širine). Varijacije temperature i koncentracije ...
... sezonske, polugodišnje i godišnje varijacije. Takođe, postoje i duže varijacije kao što su stratosferske kvazi-dvogodišnje oscilacije, solarni ciklus i dugoročnije klimatske promene (npr. u slučaju povećanja solarne aktivnosti iz solarnog minimuma u solarni maksimum moguće je da dođe do: a) neznatnog ...Aleksandra B. Kolarski. "Elektromagnetska sprega sistema litosfera-atmosfera-jonosfera" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-08-25)
-
Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke
... Dr Cao Je predstavio terensku opremu i uređaje koje je neophodno instalirati na karstnim terenima u Srbiji, radi posmatranja i analize dinamike ciklusa kruženja ugljenika u prirodi i njegovog uticaja na karstni proces. Po ovoj tematici je organizovan terenski obilazak istočne Srbije, terena izabranog ...
... discussed the possibility of cooperation on new joint projects. Terenski obilazak i postavljanje karbonatnih tableta na terenu za analizu dinamike ciklusa kruženja ugljenika u prirodi i njegovog uticaja na karstni proces Field trip and setting up of carbonate tablets in the ground to analyse the dynamics ...
... izotopa u vodi i steni. U terenskim obilascima, zajedno sa dr Caom, imali su priliku da obiđu IRCK-ove karstne poligone za analiziranje dinamike ciklusa kruženja ugljenika u prirodi. Na osnovu saradnje IRCK-CHK, u laboratorijama IRCK-a urađeno je preko 140 izotopskih analiza CH/!H, '8O/!O i C/"C) ...urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović. Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, Centar za hidrogeologiju karsta, 2023
-
Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka
Andrijana Stanišić (2024)Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci... izvršena je analiza hidrograma, odnosno krive recesije. Prvi korak predstavlja definisanje perioda recesije koji predstavlja vreme tokom hidrološkog ciklusa kada je karstna izdan bez direktnog prihranjivanja na račun padavina ili površinskih voda. Period recesije obično se vezuje za letnji period kada ...
... sistema, prilikom isticanja podzemnih voda. Jedan deo infiltriranih voda zadržava se u podzemlju kako bi zamenila deo isteklih voda prethodnog ciklusa. Efektivna infiltracija predstavlja jedan od parametara bilansne jednačine koji Je najteže odrediti. Postojeće empirijske Jednačine ne odražavaju ...
... definisanje elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa. 84 9. LITERATURA Bonacci O., Oborine – Glavna ulazna veličina u hidrološki ciklus, Građevinski fakultet Sveučilišta u Splitu, Split, 1994. Caine et al., Fault zone architecture and permeability structure, Department of Geology ...Andrijana Stanišić . Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka, 2024
-
Daljinsko merenje temperature na bušotinskom cevovodu
Aleksa Petrović (2024)Ovaj diplomski rad analizira daljinsko merenje temperature na bušotinskim cevovodima, koje je od velike važnosti za kontrolu i nadzor nad industrijskim procesima posebno u ekstremnim uslovima kao što su visoke temperature i pritisci u bušotinama. Opisane su različite vrste temperaturnih senzora, kao što su termoparovi, bimetalni i otpornički termometri, kao i senzori na bazi optičkih vlakana, koji se primenjuju za kontinualno merenje temperature duž cevovoda u realnom vremenu. Daljinsko merenje temperature omogućava pravovremeno otkrivanje curenja i nepravilnosti, što je ...temperatura, daljinsko merenje temperature, bušotinski cevovodi, DTS sistemi, infracrveni senzori, bežične mreže... unutrašnja cnergija, a time i viša temperature. 2. Termodinamička definicija temperature: -U termodinamici, temperatura se definiše pomoću Karnoovog ciklusa i apsolutne skale temperature. Termodinamička temperatura meri efikasnost toplinskih motora i može se izraziti kroz odnos između toplote i rada ...Aleksa Petrović. Daljinsko merenje temperature na bušotinskom cevovodu, 2024
-
Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu
Lazar Pavlović (2024)Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...... milimetara. Postupak se ponovi za narednih 150 milimetara i poslednjih 150 milimetara. Brojevi udarca iz prvog ciklusa se zanemare, a sabira se broj udaraca u drugom i trećem ciklusu (poslednjih 30 centimetara penetracije) i dobija se vrednost N. U slučaju tvrdih stena, kada piston ne može da ...Lazar Pavlović. Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu, 2024
-
Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada
Mariја Bošković (2024)Rad ukazuje na savremene metode rešavanja problema industrijskog otpada, sa posebnim fokusom na pećnu prašinu koja nastaje tokom metalurških procesa, poput proizvodnje čelika u elektrolučnim pećima. U radu se detaljno razmatra hemijski sastav pećne prašine, koja sadrži teške metale poput cinka, olova i kadmijuma, i naglašavaju ekološki izazovi koje predstavlja njeno zbrinjavanje. Takođe, analiziraju se metode tretmana i valorizacije pećne prašine, uključujući pirometalurške i hidrometalurške procese, pri čemu je poseban akcenat stavljen na reciklažu cinka iz pećne prašine. Dalje, ...... izvod sekundarnih sirovina [1]. Otpad ne postoji u prirodnom sistemu. Sve što Je prirodno stvoreno ima neku svoju namenu u zatvorenom Žživotnom ciklusu. Ipak, činjenica je da zbog nesavršenosti i nedograđenosti tehnoloških procesa koje je stvorio čovek gotovo da ne postoje industrijski procesi ...
... Odvođenja gasova i prašine iz elektrolučne peći Teški metali dospevaju u životnu sredinu zbog nekontrolisanih tokova unutar njihovih bioloških ciklusa. Zbog svoje široke primene, ovi metali se pojavljuju u različitim oblicima i služe različitim svrhama, a nakon upotrebe često završavaju u čeličnom ...Mariја Bošković. Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada, 2024
-
Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko
Boban Crnogorac (2024)U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka... tome računa da sadnice ne prekrivaju Jjedna drugu. Koren utrapljenih sadnica se pažljivo prekriva zemljom koja se dobija kopanjem sledećeg jarka. Ciklus utrapljivanja se ponavlja dok se sve sadnice ne utrape. Ukoliko dođe do isušivanja zemlje kojom su utrapljene sadnice pokrivene, treba ponovo zaliti ...Boban Crnogorac. Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko, 2024
-
Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji
Dragoslav Rakić (2013-05-10)U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja... kretale su se u rasponu γ = 7.5 – 14.7 kN/m3, a vlažnost u granicama w = 7.5 - 25.3 %. Vrednosti ćelijskih pritisaka su se kretale od σ3 = 68 do 1150 kPa, s tim da je naveći broj uzoraka ispitan sa ćelijskim pritiskom od σ3 = 75 kPa. 6 - Čvrstoća smicanja komunalnog otpada 185 a) b) ...
... ispitivanja su sprovedena sa po dva ciklusa smicanja. Prvi ciklus je podrazumevao smicanje do dostizanja relativnih smičućih pomeranja nešto većih od 10 % smicane dužine uzorka (od oko 120 – 130 mm). Nakon vraćanja kutija u početni položaj, obavljen je drugi ciklus smicanja do ukupnih pomeranja od ...
... formiranih uzoraka iznosili su 150 i 200 mm, a visina 300 i 400 mm. Ispitivanje je obavljeno na zasićenim uzorcima i uzorcima prirodne vlažnosti, sa ćelijskim pritiscima 100, 200 i 400 kPa. Za pripremu uzoraka, korišćen je komunalni otpad dobijen istražnim bušenjem, s tim da je prvo izvršeno njegovo ...Dragoslav Rakić. "Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-05-10)
-
Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji
Dragoslav Rakić (2013-05-10)U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja... kretale su se u rasponu γ = 7.5 – 14.7 kN/m3, a vlažnost u granicama w = 7.5 - 25.3 %. Vrednosti ćelijskih pritisaka su se kretale od σ3 = 68 do 1150 kPa, s tim da je naveći broj uzoraka ispitan sa ćelijskim pritiskom od σ3 = 75 kPa. 6 - Čvrstoća smicanja komunalnog otpada 185 a) b) ...
... ispitivanja su sprovedena sa po dva ciklusa smicanja. Prvi ciklus je podrazumevao smicanje do dostizanja relativnih smičućih pomeranja nešto većih od 10 % smicane dužine uzorka (od oko 120 – 130 mm). Nakon vraćanja kutija u početni položaj, obavljen je drugi ciklus smicanja do ukupnih pomeranja od ...
... formiranih uzoraka iznosili su 150 i 200 mm, a visina 300 i 400 mm. Ispitivanje je obavljeno na zasićenim uzorcima i uzorcima prirodne vlažnosti, sa ćelijskim pritiscima 100, 200 i 400 kPa. Za pripremu uzoraka, korišćen je komunalni otpad dobijen istražnim bušenjem, s tim da je prvo izvršeno njegovo ...Dragoslav Rakić. "Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-05-10)
-
Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља
Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење... динамички системи под утицајем великог броја техничких, економских, еколошких и безбедоносних фактора и ограничења у свим периодима животног циклуса. Животни циклус сваког површинског копа, без обзира на величину или минералну сировину која се експлоатише, чине три фазе: - пре експлоатациона фаза ...
... средини. Уопште, ове промене се манифестују у горњим деловима земљине коре, као и у пратећем воденом и ваздушном омотачу за све време животног циклуса површинског копа. Досадашња пракса указује да је негативан утицај површинске експлоатације на животну средину углавном посматран као секундарни ...
... УПРАВЉАЊА ПРОЦЕСИМА РЕКУЛТИВАЦИЈЕ ПОВРШИНСКИХ КОПОВА УГЉА Универзитет у Београду Рударско-геолошки факултет 35 • Биолошка фаза рекултивационог циклуса обично траје 6-8 година. За ту сврху привремено су гајене детелина и различитих врсте трава. Искуствено, најбољи резултати добијају се мешавином ...Bojan S. Dimitrijević. "Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-05-30)
-
Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)
Gordana M. Jovanović (2014-12-05)Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija... ugljem, gornji baden prema Anđelković, M., i Anđelković, J. (1997). Glavna faza formiranja ugljeva nastaje tokom transgresivnog ciklusa, a tokom regresivnih ciklusa nastaju manje značajne akumulacije na početku badena u Centralnom Paratetisu prema Steininger i dr. (1988/89). Epirogena spuštanja ...
... mirnijoj vodenoj sredini. U sredini promenljivog saliniteta rastu brže od onih pod nepromenljivim uslovima. S druge strane, ostreje izložene ciklusima plime i oseke rastu istom brzinom kao i one koje su stalno potopljene. Duga izloženost, međutim, smanjuje rast, te životinje koje su takvim uslovima ...
... basena i depresija u koje je tokom badena došlo do transgresije mora. Transgresija se prema Anđelković, M., i Anđelković, J. (1997) odvijala u dva ciklusa: donjobadenski i gornjobadenski. Tektonski pokreti koji su zahvatili široke prostore Panonskog basena doveli su prvenstveno do spuštanja pojedinih ...Gordana M. Jovanović. "Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-12-05)
-
Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“
Никола Анђелић (2024)Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...... vulkanska aktivnost u okviru zone započeta Je Još pre gornje krede, ali su se glavni vulkanski ciklusi odigrali za vreme tercijara. Na osnovu vremenske sukcesije u okviru vulkanske oblasti izdvojena su tri ciklusa: • srednjemiocenski efuzivi feldspatoidskog karaktera sa pratećim piroklastitima, ...Никола Анђелић. Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“, 2024
-
Application of a Method for Intelligent Multi-Criteria Analysis of the Environmental Impact of Tailing Ponds in Northern Kosovo and Metohija
Gordana Milentijević, Blagoje Nedeljković, Milena Lekić, Zoran Nikić, Ivica Ristović, Jelena Đokić (2016)... Metal. Int. 2013, 18, 283–288. 20. Agarski, B. Razvoj Sistema za Inteligentnu Višekriterijumsku Procenu Opterećenja Životne Sredine Kod Ocenjivanja Ciklusa Proizvoda i Procesa. Ph.D Thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija, 2014. 21. Nikolić, M. Metode Odlučivanja; Univerzitet u Novom Sadu ...Gordana Milentijević, Blagoje Nedeljković, Milena Lekić, Zoran Nikić, Ivica Ristović, Jelena Đokić. "Application of a Method for Intelligent Multi-Criteria Analysis of the Environmental Impact of Tailing Ponds in Northern Kosovo and Metohija" in Energies, MDPI AG (2016). https://doi.org/10.3390/en9110935
-
Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika
Kostić N. Bojan (2021)Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...... obdukovanih delova okeanske kore izložen je atmosferskim uslovima, pa započinje erozioni ciklus. Najveći deo tog materijala izgrađuje klastite koji su taloženi u gornjoj kredi. Završetkom sedimentacionog ciklusa, a početkom kenozoika, prostor Rudnika postaje tektonski aktivan i ubran. Tokom miocena ...
... vezana za dublje nivoe, predstavljena je sa dva člana/protolita (klastičnim i karbonatnim) koji se međusobno smenjuju. Prema Toljić i dr. (2018), ciklus ritmičnog sedimentacionog ponavljanja koji se zapaža u donjoj kredi do cenomana, rezultat je transgresije. Finozrni klastiti iz druge litološke jedinice ...Kostić N. Bojan. Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2021