Претрага

Упит dcterms_subject_txt:делинеација санитарних зона

527 items

  • First paleomagnetic and magnetic anisotropy results from Montenegrо - the coastal area

    Emö Márton, Vesna Cvetkov, Martin Đaković, Vesna Lesić, Slobodan Radusinović (2021)
    ... distinguished. The Dalmatian(South-Adriatic) zone is in the lowermost tectonic position and comprises shallow waterCretaceous carbonates, bauxites, Middle Eocene nummulitic limestones, transitional marls, andUpper Eocene flysch. It is thrusted over by the Budva zone characterized by deep water sedimentsof ...
    ... Triassic through Paleogene ages with tuffitic layers in the Ladinian. The uppermost unit is theHigh Karst zone developed in a carbonate platform environment from the Middle Triassic till theend of the Cretaceous. In this unit flysch sedimentation started after the K/T boundary.From the above units we ...
    ... drilled and oriented in situ a total of 248 samples representing ninelocalities from the Dalmatian, six from the Budva and five from the High Karst zone, respectively.The harder rocks were drilled with portable gasoline powered, the softer ones with an electric drill.The laboratory measurements, dem ...

  • Reconstruction of the Tethys’ Waning in the Balkans

    Dejan Prelević, Kristijan Sokol, Ana Mladenović, Violeta Gajić, Vladica Cvetković (2024)

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... izdvojio jadransku spoljašnju zonu, zonu donjih i zonu gornjih dinarskih navlaka. Kober je u radu iz 1951. godine istakao da iako Dinaridi posjeduju šarijašku građu ona nije takvog obima kao u zapadnim i istočnim Alpima. Prema Panonskom basenu izdvojio je prelaznu Sava zonu. Kosmat (1924) je u zapadnim ...
    ... strane različitih autora. Prvi geotektonski pregled Dinarida u cjelini dao je Kober (1914). On je izdvojio tri zone: jadransku spoljašnju zonu, zonu donjih dinarskih navlaka i zonu gornjih dinarskih navlaka. Kober Jje takođe uveo nove nazive geotektonskih Jjedinica u skladu sa terminologijom ...
    ... centralnu dinarsku oblast, julijske Alpe i savske bore. Kao posebnu jedinicu izdvaja vardarsku zonu i Jadransko predgorje sa obodom (dalmatinsko — hercegovačka zona, zona budve, južnojadranska zona (sve tri kao periplatformne), apulijsku platformu i Jadranski predgorni blok (stari kristalasti ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... орогена дели кредна Сава зона (Schmid et al. 2008; Централна вардарска зона према Димитријевићу (1995) и Сава-Вардар зона према Pamić (2002)), која представља сутурну (шавну) зону и маркира линију по којој се затварао Неотетис. Све геолошке јединице западно од ове шавне зоне припадају Динаридима (слика ...
    ... посматрано, могу издвојити три велике сеизмичке зоне (слика 6.1): 1. сеизмичка зона Маљена, 2. сеизмичка зона Краљева, 3. сеизмичка зона Копаоника. 112 Главни извор информација о земљотресима који су се догодили у овим сеизмичким зонама био је каталог Интернационалног сеизмолошког ...
    ... 21:46 4,3 0,0 BEO 140/65 30/54 Сеизмичка зона Маљена географски обухвата подручје планина Маљен, Повлен, Сувобор и Рудник, а осим познате сеизмичке зоне Маљена (Дивчибара), у овом раду је овој зони придодата и сеизмичка зона Мионице (слика 6.2). Овој зони припада 38 земљотреса, са магнитудом већом ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... орогена дели кредна Сава зона (Schmid et al. 2008; Централна вардарска зона према Димитријевићу (1995) и Сава-Вардар зона према Pamić (2002)), која представља сутурну (шавну) зону и маркира линију по којој се затварао Неотетис. Све геолошке јединице западно од ове шавне зоне припадају Динаридима (слика ...
    ... посматрано, могу издвојити три велике сеизмичке зоне (слика 6.1): 1. сеизмичка зона Маљена, 2. сеизмичка зона Краљева, 3. сеизмичка зона Копаоника. 112 Главни извор информација о земљотресима који су се догодили у овим сеизмичким зонама био је каталог Интернационалног сеизмолошког ...
    ... 21:46 4,3 0,0 BEO 140/65 30/54 Сеизмичка зона Маљена географски обухвата подручје планина Маљен, Повлен, Сувобор и Рудник, а осим познате сеизмичке зоне Маљена (Дивчибара), у овом раду је овој зони придодата и сеизмичка зона Мионице (слика 6.2). Овој зони припада 38 земљотреса, са магнитудом већом ...

  • Trace elements in pyrite from the Čukaru Peki porphyry Cu-high-sulfidation deposit, Serbia: implications for ore evolution in a polyphase hydrothermal system

    Miloš Velojić, Viktor Bertrandsson Erlandsson, Frank Melcher, Peter Onuk, Rade Jelenković, Vladica Cvetković (2022)
    Porfirska ležišta bakra, Ležišta visoke sulfidacije, Pirit, Elementi u tragovima, Laserska ablacija, Timočki magmatski kompleks, Borska metalogenetska zona

  • Tracking of the temporal dependency of fading of the human footprint temperature contrast

    Stevan Đenadić, Ljubiša Tomić, Vesna Damnjanović, Darko Vasiljević, Danica Pavlović (2021)
    In certain situations, it is extremely important to determine the exact time “someone” entered or crossed the forbidden zone of a military or strategic installation, a red zone of radioactive, chemical, or biological contamination, a bank or similar structure. Standard security measures include ordinary video surveillance using cameras that operate in the visible range of the electromagnetic spectrum, as well commercial thermal imaging cameras [1, 2]. The paper presents the results of experiments that suggest another possible use of ...

  • Primena programa UVSZ pri zaštiti od miniranja

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić, Jelena Majstorović, Luka Crnogorac, Rade Tokalić (2021)
    Primena energije eksploziva tj. miniranje, predstavlja osnovni način eksploatacije čvrstih mineralnih sirovina u rudarstvu. Miniranjem se postižu vrlo povoljni tehnoekonomski pokazatelji, koje nažalost prate i negativni efekti miniranja. U cilju zaštite životne sredine potrebno je za svaku radnu sredinu odrediti jednačinu oscilovanja stenske mase pri miniranju. Ova jednačina definiše promenu brzine oscilovanja stenske mase u zavisnosti od rastojanja, količine eksploziva, uslova izvođenja miniranja i geoloških karakteristika stenske
    Program UVSZ, miniranje, potres, zaštita životne sredine
    ... promena u stenskom masivu. Kod homogenih i izotropnih sredina mogu se razlikovati tri zone: 1. Zona mrvljenja - u ovoj zoni udarni talas na okolne stene vrši pritisak brzinom koja je ve a od brzine zvuka, pri emu u zoni oko eksplozije, na rastojanju ( – polupre nik eksplozivnog punjenja) dolazi do ...
    ... promena u stenskom masivu. Kod homogenih i izotropnih sredina mogu se razlikovati tri zone: 1. Zona mrvijenja - u ovoj zoni udarni talas na okolne stene vrSi pritisak brzinom koja je veca od brzine zvuka, pri Cemu u zoni oko eksplozije, na rastojanju (3=7}r (r — polupretnik eksplozivnog punjenja) dolazi ...
    ... stenski masiv. 2. Zona razaranja - javlja se na rastojanju ve em od . U ovoj zoni udarni talas je znatno oslabljen i kre e se brzinom zvuka. U okolnom stenskom materijalu izaziva naprezanja koja za posledicu imaju stvaranje pukotina razli itih pravaca i orijentacija. 3. Zona potresanja - nastaje ...

  • Metalogenija južnog dela Vardarske zone

    Tomislav Ivanov (1965)
    Metalogenija, Vardar

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...
    hidrogeotermalni sistem, hidrohemijske i izotopske metode, mladi intruzivi

  • Metalogenija zone Mačkatica-Blagodat-Karamanica

    Milosav Simić (1996)
    Metalogenija, Mačkatica, Blagodat, Karamanica

  • Ocena efektivnosti geoloških istraživanja u zoni jugoistočno od Bora

    MIodrag Miličić (1977)
    geologija, istraživanja, Bor

  • Geološka građa terena limske zone između Prijepolja i jabuke

    Aleksandar Ž. ILIĆ (2000)

  • Genetski tipovi magnezitskih ležišta u zoni ultrabazita Dinarida

    Miloje Ilić (1964)
    Magnezit, ultrabazit, Dinaridi

  • Metalogenija antimona u reonu Kostajnica(antimonska zona Podrinja)

    Jovica Milčić (1982)
    Metalogenija, antimon, Kostajnica

  • Geomagnetska i gravimetrijska istraživanja tercijarnih magnetita Vardarske zone

    Biljana Smiljanić (2001)
    Geomagnetska, gravimetrijska istraživanja, magnetit, Vardar

  • Ocena ugljonosnosti u ugljenoj zoni Kostolac Smederevsko podunavlje

    Marko Babović (2001)
    Ugljonosnost, Kostolac, Smederevsko podunavlje

  • Morfogenetski tipovi epitermalne mineralizacije zlata u Borskoj metalogenetskoj zoni

    Dejan Koželj (1999)
    Morfogenetski tipovi, mineralizacija zlata, Bor

  • Primenjena metodologija prospekcije i istraživanja J.I. dela Borske rudne zone

    Borislav Grujičić (1985)
    Metodologija prospekcije, istraživanje, Bor

  • Seizmičko modelovanje Vardarske zone inverzijom hodohrona zapreminskih talasa bliskih zemljotresa

    Slavica Radovanović (1995)
    Seizmičko modelovanje, hodohrone, zemljotresi, Vardar