Претрага

Упит dcterms_subject_txt:2050. godina

490 items

  • Energetika i održivi razvoj - indikatori održivosti

    Dejan Ivezić, Marija Živković (2015)
    energetika, održivi razvoj

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića

    Golub Ćulafić, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Jelena Krstajić (2022)
    Rijeka Crnojevića predstavlja karstno (kraško) vrelo, koje u teritоrijalnom pogledu pripada Opštini Cetinje, u gеоlоškо-tеktоnskоm pоglеdu pripаdа zоni Visоkоg kršа (оblаst stаrе Crnе Gоrе), dоk prema hidrogeološkoj rejonizaciji spаdа u prоstоr Spoljašnjih Dinarida. Izvire iz Obodske (ili Crnojevića) pećine u selu Obod (81 m.n.m.). Voda koja ističe iz Obodske pećine vodi porijeklo od atmosferskih voda, koje se formiraju na prostoru Cetinjskog polja i Dobrskog sela. Vоdе nа оbоdu pоljа pоniru i kreću se uglаvnоm podzemnim kаvеrnаmа i kаnаlimа, nаstаlim ...
    Riјеkа Crnoјеvićа, karstnо vrelo, mehanizmi isticanja

  • Izdvajanje vode iz prirodnog gasa

    Dejan Nedeljkov (2024)
    U radu je istaknuto važnost prirodnog gasa kao vitalna komponenta svetske energetike.Spada u najsigurnije,najčistije i najkorisnije fosilno gorivo. Sama pojava vode u vidu vlage u gasu je pokazatelj lošeg kvaliteta gasa. parametri koji mogu dovesti do lošeg kvaliteta prirodnog gasa kao pokazatelj je Wobbe index.U okviru istraživanja u master radu glavni problem funkcionisanja na KPG Paliću predstavlja vlaga u gasu,takođe se može zaključiti da kvalitet gasa zavisi od Wobbe indeksa odnosno, što je Wobbe veći, čistiji je gas, ili ...
    prirodni gas, separatori, separacija, grejači, čileri, tačka rose, Wobbe indeks
    ... Elsevier, 1999.godine [2]American Petroleum Institute, Specification for Oil and Gas Separators, API Publications and Distribution, Washington DC, 1999. godine [3] Bodor, J., Szabo J., Strength calculation of pressurized structures, Muszaki Konyvktiado, Hungarian, Budapest, 1982. godine [4] Mićić ...
    ... Novom Sadu, Zrenjanin, 2008. godine [5]Rajagopalan, K., Storage structures, Balkema, Rotterdam, 1990.godine [6] Raičević, Z., Preporuke za rukovanje i održavanje gaso i hidroenergetskih postrojenja, Praktična nastava, Tehničar mašinske energetike I., 2012. godine [7] Zelić, M., Tehnologija sabiranja ...
    ... 1987. godine [8] Prstojević, B., Priprema nafte, gasa ı ležišnih voda, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko- geološki fakultet, Beograd, 2012. godine [9] Dopuna URP ugradnja separatora za gas i ugradnja kompresorske jedinice DDC na proizvodnim objektima BIP – SGS Palić, Palić, 2018. godina [10] ...

  • Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala

    Srđan B. Stanković (2016-09-11)
    Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...
    jezero Robule, acidofilne bakterije, bioluženje, kisele rudničke vode, flotacijska jalovina
    ... junu 2011. godine do 2,56 u novembru 2011. godine. Najmanja koncentracija sulfata izmerena je u julu 2011. godine, 4602 mgL-1, a najveća u januaru 2012. godine, 10570 mgL-1. Koncentracija gvožđa je takođe fluktuirala i kretala se od minimalne vrednosti 520 mgL-1 u junu 2011. godine do maksimalne ...
    ... radom 1903. godine. Za nešto više od sto godina u borskom rudarskom basenu je deponovano oko 673,5 miliona tona raskrivke i flotacijske jalovine. Najveće koncentracije bakra sadrži Staro flotacijsko jalovište Rudnika bakra Bor. Ovo jalovište je bilo u upotrebi od 1933. do 1987. godine. Za to vreme ...
    ... fizičko-hemijske osobine jezera variraju tokom godine, moguće je da pri određenim uslovima At. ferrooxidans bude više zastupljen u jezeru nego što je bio slučaj u julu 2012. godine. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog 90 zavoda, leto 2012. godine je bilo najtoplije i jedno od najsušnijih ...

  • Hidrohemijske karakteristike termomineralnih voda Mataruške Banje

    Snežana Kretić, Jana Štrbački (2022)
    Mataruška Banja je naseljeno mesto u Centralnoj Srbiji, koje teritorijalno pripada opštini Kraljevo. Banja je poznata po prirodnim lekovitim vodama visokih temperatura. Formiranje termomineralnih voda vezuje se za rasprostranjenje magmatskih stena. Cilj rada je definisanje hidrohemijskog sastava ovih voda i razmatran je kroz rezultate osam kompletnih hemijskih analiza i jedne skraćene hemijske analize, uzete sa bunara MB-2/81. Hidrogeološka istraživanja, uzorkovanje i izrada kompletnih hemijskih analiza izvršeni su u periodu od 1981. do 2004. godine, dok je uzorkovanje i izrada ...
    Mataruška Banja, termomineralne vode, kvalitet podzemnih voda, vodonik-sulfid, metasilicijumska kiselina

  • Rezultati geoloških istraživanja lignita Kostolačko-kovinskog ugljonosnog basena – geološke i morfostrukturne karakteristike

    Bogoljub Vučković, Biljana Radovanović, Vesna Matić, Lidija Glamočanin, Bogdan Radić, Ksenija Eraković, Dragana Životić (2022)
    Geološka istraživanja Kostolačkog basena i ležišta Kovin vrše se više od 80 godina, dok eksploatacija traje više od 100 godina. Tokom dugog perioda rudarskih aktivnosti na površini od oko 320 km2, izbušeno je preko 3.200 bušotina i više od 265.000 m jezgra. Nova saznanja o geološkim karakteristikama, morfologiji i kvalitetu ugljenih slojeva nameću neophodnost reinterpretacije i izrade jedinstvenog 3D modela Kostolačko-kovinskog basena. Primenom savremenih softverskih paketa olakšano je povezivanje ugljenih slojeva sa posebnim osvrtom na morfologiju i kvalitet slojeva i ...
    lignit, Kostolac, Kovin, geološka istraživanja, 3D model

  • Sistem poslovne inteligencije za upravljanje zaštitom na radu u rudarskoj industriji

    Ljiljana R. Kolonja (2016-09-23)
    Postojeća organizacija zaštite na radu na površinskim kopovima uglja često nije umogućnosti da blagovremeno i tačno ukaže na nedostatke, koji mogu u bližoj ilidaljoj budućnosti da budu uzrok narušavanja bezbednosti radnika, ali i uzrokoštećenja materijalnih dobara rudnika. Nemogućnost donošenja pravovremenihodluka je moguće izbeći uvođenjem softverski podržanih sistema za praćenje ianalizu bezbednosti i zaštite na radu.Osnovni cilj ove doktorske disertacije je definisanje metodologije i razvoj modelasistema upravljanja zaštitom na radu, koji će omogućiti savremen, adekvatan isveobuhvatan način praćenja i analize ...
    rudarstvo, bezbednost i zdravlje na radu, poslovna inteligencija,tehnička zaštita, ontologije
    ... radu zaposlenih. Komisija Evropske unije usvojila je 1994. godine Okvirni akcioni program za zaštitu na radu do 2000. godine, a dve godine kasnije, 1996. godine sačinjen je Program zaštite na radu Evropske unije za period 1996. do 2000. godine. Cilj Programa je da se nastavi sa smanjenjem broja ...
    ... rođena je 08.02.1971. godine u Tuzli. Osnovnu i srednju Medicinsku školu završila je u Tuzli 1989. godine. Diplomirala na Rudarsko‐metalurškom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici 1995. godine na Smeru za eksploataciju sa ocenom 10 na diplomskom ispitu. Od 1996. godine zaposlena je na ...
    ... radu, 1988. godine. Godinu dana nakon toga, EEZ usvaja Okvirnu 23 direktivu 89/391 o primeni mera za unapređivanje bezbednosti i zdravlja radnika na radnom mestu (EEC, 1989). U cilju daljeg podsticanja aktivnosti bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, 1992. godina proglašena ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... otpornosti. Ova istraţivanja su najviše raĎena izmeĎu 1958. i 1963. godine, zatim izmeĎu 1971. i 1973. godine, kao i izmeĎu 1983. i 1985. godine. Gravimetrijska i geomagnetska merenja su raĎena u periodu od 1952. do 1984. godine i kao razultat ovih merenja dobijeni su podaci detaljnih gravimetrijskih ...
    ... U periodu od 2009 do 2011. godine učestvovala je u realizaciji programa geofizike u okviru Seminara geologije u Istraživačkoj stanici Petnica. U juna 2012. godine izabrana je u zvanje Istraživač-saradnik. Od 10. 11. 2008. godine do 09. 07. 2009. godine bila je zaposlena, kao asistent ...
    ... mišljenje o postojanju dve vulkanske faze. Dve godine kasnije, odnosno 1962. godine, Drovenik, Antonijević i Micić u radu “Novi pogledi na magmatizam i geološku graĎu timočke eruptivne oblasti” izneli su mišljenje o trofaznom vulkanizmu, koji će dugo godina će biti polazna osnova svim daljim geološkim ...

  • Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali

    Jovan Obradović (2024)
    Cilj ovog Završnog rada na temu „Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali” jeste dobijanje koordinata tačaka jamskog poligonskog vlaka, kao i prikaz samog rudnika na osnovu detaljnog snimanja jame, kao poprečnih profila podzemne rudničke prostorije. U datom radu biće predstavljene metode koje su primenjene prilikom snimanja, kao i rezultati samih merenja i sva potrebna računanja da bi se došlo do potrebnih koordinata.Merenja za završni rad obavljena su tokom terenske nastave održane u junu 2024. godine ...
    Rudarska merenja, povezivanje, plan jame, poprečni profil
    ... (NEKADAŠNJE NA4LAZIŠTE OLOVA I CINKA); 40 Istraživački radovi u rudniku započeli su 1870. godine, a od 1875. godine pravo istraživanja prešlo je na Ministarstvo finansija, pa ozbiljna ekspertiza počinje 1886. godine i traje sve do početka 20. veka. Na dalju sudbinu rudnika uticaće izveštaj saksonskog ...
    ... Međutim, do obustave radova dolazi 1905. godine. Za vreme Prvog svetskog rata na „Crvenom bregu" radi se kao i u drugim rudnicima u Srbiji, a rudnik nosi ime „Carsko kraljevski vojni rudnik Ripanj". U njemu 1915. godine radi 700 radnika, a 1916. godine 400 radnika (od toga 120 u jami). Austrijanci ...
    ... prečnik sa godinama postepeno smanjuje. Još u antičko doba ruda se vadila pod Avalom, te se prenosila u Vinču gde je prerađivana. U rudarstvu Avale i okoline bilo je nekoliko radnih perioda: predantički, antički, srednjovekovni, XVIII vek i savremeni (od I srpskog ustanka do 70-ih godina XX veka) ...

  • Rangiranja bagera za njihovu revitalizaciju primenom višekriterijumske analize

    Ivan Obradović, Dragan Ignjatović, Ranka Stanković, Ljiljana Ivković (2006)
    Obzirom da je na našim površinskim kopovima trenutno u eksploataciji veći broj rotornih bagera sa sličnim tehničkim karakteristikama i približno istom starošću postavlja se pitanje kako rangirati bagere, i kojim redom da se izvrši njihova revitalizacija. Za ocenu stanja i rangiranje ovako velikog broja bagera najpogodnije se pokazalo korišćenje višekriterijumskih metoda sa višeatributnom ocenom, odnosno bodovanje referentnih indikatora stanja bagera na osnovu ekspertske ocene. U ovom radu prikazan je metodološki pristup koji je korišćen prilikom izrade Studije «Produžetak radnog ...
    rotorni bageri, revitalizacija, rangiranje, višekriterijumska analiza
    ... vedričari. Prvi rotorni bageri su nabavljeni početkom 50-tih godina kada je za počela masovnija eksploatacija lignita na površinskim kopovima, mada se masovnija upotreba vezuje za otvaranje prvih velikih površinskih kopova krajem 60-tih godina. Počevši sa prvim nabavljenim rotornim bagerom SchRs 250 ...
    ... da je većina rotornih bagera u eksploataciji 25 i više godina, što se prema ranijim preporukama proizvođača smatralo za optimalni ekonomski vek ovih mašina. Kako je, takođe prema preporukama proizvođača, vek čelične konstrukcije oko 50 godina (radni vek bagera je limitiran trajnošću čelične ko ...
    ... kontrolu stanja čelične konstrukcije i izvršiti njihovu eventualnu sanaciju/rekonstrukciju, kako bi dobili pouzdanu mašinu za rad u narednih 20-25 godina. Naravno, pored revitalizacije čelične konstrukcije bagera neophodno je izvršiti i modernizaciju mašinske i elektro opreme. Ovo je neophodno izvršiti ...

  • Određivanje zbijenosti starog komunalnog otpada

    Jovana Janković, Dragoslav Rakić, Irena Basarić Ikodinović, Tina Đurić (2021)
    Bez obzira na savremene tretmane komunalnog otpada u svetu, u Srbiji je i dalje najčešći vid odlaganja na komunalne deponije, pa zbijanje otpada predstavlja jednu od ključnih faza formiranja deponije. Na ovaj način znatno se smanjuje zapremina otpada, ubrzava proces degradacije i produžava radni vek deponije. Zbog toga su geotehničke karakteristike komunalnog otpada prilikom zbijanja, veoma bitne kako u fazi projektovanja tako i u fazi izgradnje deponije i optimizacije prostora. Tu se pre svega misli na maksimalnu suvu zapreminsku ...
    komunalni otpad, deponija, Proktorov opit, optimalna vlažnost, maksimalna suva zapreminska težina

  • Geohemija

    Dejan Prelević (2021)
    geohemija

  • Tehno-ekonomska analiza varijanti sistema odvodnjavanja površinskog kopa Drmno od podzemnih voda do kraja eksploatacije

    Tomislav Šubaranović, Dušan Polomčić, Vladimir Pavlović (2018)
    Odvodnjavanje površinskog kopa Drmno od podzemnih voda je jedan od najznačajnijih podsistema u procesu eksploatacije u veoma zavodnjenoj radnoj sredini Kostolačkog basena uglja. Već od 2006. godine, Inovirani dugoročni program razvoja eksploatacije uglja predviđa izradu ekrana, pored zadržavanja postojećih standardnih metoda odvodnjavanja od podzemnih voda linijama bunara. Iako je kasnijim Glavnim rudarskim projektom, takođe, bila predviđena izrada ekrana, njegova realizacija nije započela. Na osnovu realnog sagledavanja postojeće projektne dokumentacije, početak izrade ekrana se predviđa od 2023. godine. ...
    odvodnjavanje, bunari, ekran, dinamika, finansiranje.

  • Примена ауторегресионих модела за потребе краткорочних прогноза истицања карстних врела

    Вељко Мариновић, Весна Ристић Вакањац, Саша Милановић, Љиљана Васић, Бранислав Петровић, Душан Поломчић, Радисав Голубовић (2023)
    Модел вишеструке линеарне регресије је најчешће примењивани модел за симулације, односно прогнозе одговарајућих случајно променљивих величина. Као најједноставнији модели примењују се ауторегресиони (АР) модели који симулирају истицање карстних врела на основу издашности врела регистрованих претходних дана. АР модели примењени су на примерима Великог врела за шестогодишње периоде осматрања, односно врела Бање и Гостиљског врела за десетогодишње периоде осматрања. Укључивањем више независних величина, коефицијенти корелације безначајно расту, те је препорука да се максимално 3 независне променљиве укључе у симулациони модел. ...

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... tone. Prvi put Je primenjen trogusenični transport 1934. godine, a 1937. devetogusenični. Do 1938. godine izgrađeno je preko 50 rotortnih bagera, a pedeset godina kasnije preko 800. Proizvodnja u SAD počinje 1943. godine. Do 1951. godine bageri su bili sa rotornim točkom ćelijskog tipa, kada je ...
    ... 1916. godine konstruisala prvi rotorni bager na šinama, koji je sledeće godine pušten u rad na kopu Bergwitz. Ovaj bager je neuspešno radio pa je 1923 godine bačen u staro gvožđe, ali je na bazi stečenog iskustva konstruisan novi rotorni bager (zapremina kašine 75 litara) koji je 1925. godine pušten ...
    ... kopa Polje E koji je planiran u istočnom delu basena Kolubare završen je pre gotovo 5 godina, a u njemu su obrađena tehnička rešenja eksploatacije otkrivke i uglja za ceo vek rada ovog kopa, odnosno do 20409. godine. Površinski kop Polje E čije reserve iznose oko 450 miliona tona bi, prema procenama ...

  • Regulacija nivoa tečne faze u vertikalnim separatorima

    Katarina Šoštarić (2024)
    Ovaj diplomski rad bavi se regulacijom nivoa tečne faze u vertikalnim separatorima u industriji nafte i gasa. U radu su istraženi različiti metodi merenja nivoa, uključujući plovke, ultrazvučne i radarske senzore. Radarski senzori su se pokazali kao najefikasniji u teškim radnim uslovima, zahvaljujući njihovoj visokoj preciznosti i pouzdanosti. Rad uključuje teoretski pregled metoda merenja nivoa, detaljno poređenje prednosti i nedostataka različitih senzora, kao i studiju slučaja implementacije radarskog senzora u vertikalnom separatoru. Analiza rezultata i preporuke za buduća istraživanja ...
    Merenje nivoa, Vertikalni separator, Radarski senzori, Ultrazvučni senzori, Industrija nafte i gasa
    ... jula 2024. godine. URL: https://www.researchgate.net/figure/a-schematic-of-a-vertical-separator-with- interface-level-control-oil-and-gas-process_fig5_335728535 7. Članak 'What are the electrical methods of level measurement' sa sajta AutomationForum.co, pristupljeno 26. jula 2024. godine. URL: ...
    ... jula 2024. godine. URL: https://www.researchgate.net/figure/Ultrasonic-sensor-based-water-level- measurement-principle_fig5_373429552 9. Članak 'Difference between Guided Wave Radar and Radar Level Measurement' sa sajta controlandinstrumentation.com, pristupljeno 26. jula 2024. godine. URL: ...
    ... metoda merenja nivoa *Izvor: Članak 'What are the electrical methods of level measurement' sa sajta AutomationForum.co, pristupljeno 26. jula 2024. godine. Dostupno na: https://{automationforum.co/what-are-the-electrical-methods-of-level-measurement/ Mopu se realizovati i u vidu signalizatora krajnjih ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... starosti ivice šelfa duž Panonskog basena je šest miliona godina (slika 8.10, prilog 3). Na prostoru severnog Banata izdvojene su dve klinoforme, od kojih se starija (5,3 miliona godina) nalazi na severu, a mlađa (4,6 miliona godina) na jugu. Na slici 8.10. (prilog 3), uočava se da je ivica ...
    ... (deset miliona godina) određena je u istočnom frontalnom području Malih Karpata, nekoliko desetina kilometara istočno od Bratislave. Najmlađa ivica šelfa (četiri miliona godina) pojavljuje se 400 km jugoistočnije, u blizini Zrenjanina (Temišvara u Rumuniji). Vreme od četiri miliona godina, predstavlja ...
    ... Dejаn Rаdivojević rođen je 1971. godine u Beogrаdu, gde je zаvršio osnovnu i srednju školu. Rudаrsko‐geološki fаkultet upisаo je 1992, а zаvršio 1999. godine stekаvši zvаnje diplomirаni inženjer geologije (smer zа regionаlnu geologiju i pаleontologiju). Godine 2002, upisao je magistarske ...

  • 100th Anniversary of the Carpathian-Balkan Geological Association (CBGA)

    Ljupko Rundić (2022)
    Током 22. конгреса Карпатско-балканске геолошке асоцијације (KБГА) одржаног у Пловдиву, Бугарска (7–11. Септембар, 2022) обележена je стогодишњица оснивања KБГА. Резолуција о оснивању „Карпатске геолошке асоцијације“ усвојена је на 13. Међународног геолошком конгресу у Бриселу, 19. августа 1922.године. То је био резултат ранијих напора и иницијативе Р. Кетнера (Чехословачка), Ј. Новака (Пољска), Г. Мунтеану Мургочија (Румунија) и В. Петковића (Југославија). Касније, после Другог светског рата, асоцијација мења назив у „Карпатско-балканска геолошка асоцијација (КБГА) “. Током протеклих 100 година, КБГА је ...
    Карпатско-балканскa геолошка асоцијација (КБГА), 1922–2022.

  • Izbor rotornih bagera za proces revitalizacije: primer rotornih bagera SRs 1200 u rudarskom basenu Kolubara

    Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Goran Todorović, Dragan Novaković (2020)
    Revitalizacija je proces ili skup tehničkih zahvata na mašini kojim se vrši zamena svih dotrajalih ili oštećenih delova metalne konstrukcije. Sastavni deo procesa revitalizacije je i modernizacija zastarele elektro-mašinske opreme. Principi revitalizacije sasvim sigurno nisu sadržani u okviru redovnog godišnjeg ili dnevnog održavanja. Oni predstavljaju održavanje onih veličina koje su značajne za mašinu kao celinu (u ovom slučaju rotorni bager). U ovom radu su analizirani rotorni bageri oznake SRs 1200. Na površinskim kopovima rudarskog basena Kolubara takvih bagera ima ...
    Rotorni bageri, revitalizacija, SRs1200