Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Crna Gora

279 items

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... (odnosno Drinsko-ivanjičkog elementa i Srpsko- makedonske mase), obuhvatajući njome oblast od Soluna na jugu, dolinom Vardara preko Skoplja, Skopske Crne Gore, Kosovske Mitrovice, zapadnog Kopaonika, Dragačeva i Jelice do Valjeva (sl. 3-1), pretpostavivši da se produžava ka SZ. 39 Slika 3-1: ...
    ... većih i u većem broju manjih kamenoloma: Ravnaja, Stanković granit, Okuka, Kik, Radaljska banja, Stave (SZ deo plutona), Crni Radalj, Raskršće (severni deo plutona), Crni Vir (centralni deo plutona), Krš (dacit), V. Majdan (andezit) i dr. Granitoid u obodnim delovima plutona ima paralelnu or ...
    ... biotita i amfibola, retko kvarca. Amfiboli su idiomorfni, crni, veličine od (1x0,5) do (7x2) mm. Krupnija zrna su zdepasto- prizmatična, a sitnija su igličasta. Biotit se ređe javlja, u vidu eu- do subhedralnih heksagonalnih svežih liski, crne boje, najčešće do 3 mm, maksimalno do 5 mm. Debljina agregata ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... (odnosno Drinsko-ivanjičkog elementa i Srpsko- makedonske mase), obuhvatajući njome oblast od Soluna na jugu, dolinom Vardara preko Skoplja, Skopske Crne Gore, Kosovske Mitrovice, zapadnog Kopaonika, Dragačeva i Jelice do Valjeva (sl. 3-1), pretpostavivši da se produžava ka SZ. 39 Slika 3-1: ...
    ... većih i u većem broju manjih kamenoloma: Ravnaja, Stanković granit, Okuka, Kik, Radaljska banja, Stave (SZ deo plutona), Crni Radalj, Raskršće (severni deo plutona), Crni Vir (centralni deo plutona), Krš (dacit), V. Majdan (andezit) i dr. Granitoid u obodnim delovima plutona ima paralelnu or ...
    ... biotita i amfibola, retko kvarca. Amfiboli su idiomorfni, crni, veličine od (1x0,5) do (7x2) mm. Krupnija zrna su zdepasto- prizmatična, a sitnija su igličasta. Biotit se ređe javlja, u vidu eu- do subhedralnih heksagonalnih svežih liski, crne boje, najčešće do 3 mm, maksimalno do 5 mm. Debljina agregata ...

  • Ograničenja primene optimizacionih algoritama u slučaju kopova

    Dejan Stevanović, Mirjana Banković, Milica Pešić Georgiadis, Petar Marković, Dejan Ranković (2020)
    Proces optimizacije površinskih kopova, kao sastavni deo strateškog planiranja, veoma je važan sa stanovišta ostvarivanja maksimalnih efekata proizvodnje. To je složen zadatak koji vrlo često podleže vrlo strogim geometrijskim i drugim praktičnim rudarskim ograničenjima. Ova ograničenja u posebno su izražena na površinskim kopovima uglja, te u značajnoj meri mogu povećati stepen neizvesnosti rudarskog projekta, odnosno izazvati neželjena dejstva u pogledu profitabilnosti poslovanja. Iz tog razloga, veoma je važna primena savremenih optimizacionih alata, koji u značajnoj meri mogu olakšati celokupan ...
    ... tehnološki, geomehanički a nekad i ekonomski su neizvodljive ili neopravdane. Kao klasičan primer ovoga slučaja, može se posmatrati ležište Potrlica (Crna Gora). Ugalj se ovde Javlja u sklopu sa miocenskim sedimentima koji se nalaze iznad serije trijaskih krečnjaka, strme strukture. U ovom slučaju, o ...
    ... optimalnih kontura u zavisnosti od faktora prihoda neto vrednosti. On predstavlja neto sadašnju vrednost za svaku optimalnu konturu. Najbolja i najgora kriva neto vrednosti daju gornju i donju granicu vrednosti koja može biti postignuta u praksi (C. Wharton, 2000). BOO 125 — 700 š = i00 600 ...
    ... ·š aooS * |LJ 5 10 • Generisane konture L_ -25 —— Vrednost kopa - najbolj slučaj |___] Okonturene količine jalovine —— Vrednost kopa - najgori slučaj [D Okonturene količine rude -50 Slika 2. Dijagram promene optimalnih kontura u zavisnosti od Jaktora prihoda (D. Stevanović, 2015) Na ...

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... средњи миоцен на Фрушкој Гори има знатно распростирање и у њему се издваја неколико литофацијалних типова (Simić, 1999). Међу њима се, нарочито на северним падинама Фрушке Горе, јављају туфови, туфити и туфозни седименти (Стангачиловић, 1969). На северним падинама Фрушке Горе зеолитски туфови су ...
    ... (слика 2.3., Милићевић и др., 2013). Туф је одвојен од подинских и кровинских лапораца слојем 5 - 20 cm силификованог туфа са местимичним издвајањем црних рожнаца, генетски везаних за вулканско стакло. Дебљина рудног тела (зеолитисаног дацитског туфа) одређена на бази истражног бушења варира од 0 ...
    ... широко распрострањених у миоценским седиментима Србије као што су: Златокоп (Врањски басен), Игрош, Јабланица 1 (Крушевачки басен), Беочин (Фрушка Гора), Топоница (Косовска Каменица) и Сланци (Дунавски кључ код Београда) била су предмет детаљних истраживања. Наведена лежишта зеолитских туфова, просторно ...

  • The correlation of Upper Miocene lithostratigraphic units of the southern part of the Pannonian basin

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2019)
    gornji miocen, litostratigrafske jedinice, formacije, Panonski basen
    ... jedinice u okviru gornjeg miocena. Konkretni prostor obuhvata severni Banat u Srbiji, jugoistočne delove Mađarske, kao i delove Hrvatske (Slavonske gore i Hrvatsko zagorje). Opisane litostratigrafske jedinice su u nivou formacije i člana, a izdvojene su na osnovu litološkog sastava, depozicione sredine ...

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... blizini Beočina, pripada faciji lajtovačkih krečnjaka srednjemiocenske, badenske starosti. Ova facija zauzima veliko prostranstvo na padinama Fruške Gore. Šire područje kamenoloma Mutalj izgrađuju stene paleozojske, mezozojske, neogene i kvartarne starosti (S/ika 2.4). U daljem tekstu sledi kratak ...
    ... oblika. Dijabazi (PP) su svetlozelene do zelene boje, ofitske strukture, izgrađeni od plagioklasa i monokliničnog piroksena. Ofioliti Fruške Gore su predstavljeni serpentinitima (Se) (Toljić i dr. 2013) koji se javljaju u tri izdvojene zone. Severna zona leži u „sremskoj dislokaciji“, svojim ...
    ... većim delom su u tektonskom kontaktu sa kristalastim škriljcima, jurskim, krednim i tercijarnim sedimentima. Sepentiniti delom slede greben Fruške Gore, a zatim se prebacuju na njenu severnu stranu. Severna zona serpentinita Je u jednom području probijena latitima. Središnja serpentinska zona deli ...

  • Primjena magnetometrijskih ispitivanja na arheološkom lokalitetu Nedeljkova humka

    Mirko Petković, Vesna Cvetkov, Milorad Ignjatović, Dejan Naumov (2020)
    ... ra ž i v a n j a t e h n o l o g i j e u a r h e o l o g i j i j u g o i s t o č n e E v ro p e Drugi način akvizicije, paralelni način, od gore opisanog razlikuje se po tome što operater nakon završetka jed- nog profila, vraća se na početak započi- njući sledeći, susjedni profil. Ovim nači- ...

  • Is the Sava-Vardar zone a remnant of an Upper Cretaceous ocen? Pro et contra

    Vladica Cvetković, Dejan Prelević, Ana Mladenović (2024)
    Neotethys, ocean closure, subduction
    ... bimodal suites in which olivine tholeite to mildly alkaline basalts are associated with rhyolites; such suites, albeit incomplete, occur on Požeška Gora and Papuk (Croatia), near Krupanj and Topola and on the Mt. Jelica (Serbia), whercas the presence of similar rocks is found by drillings: n the ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... металогенија Брсков- ског рудног поља, Бјеласица (Црна Гора), 2002. 206. Миличић М., Миличић Н., Станков Д.: Елементи нумеричке анализе: теорија, алгоритми, програми, задаци, 2003. 207. Вујић С. (уредник): Минерално-сировински комплекс Србије и Црне Горе: монографија = Mineral Material Complex of Serbia ...
    ... боксита Црне Горе Геологија А. Грубић; Н. Блечић; И. Мудринић 62. Костовић Милена 25.01.1997. Галвански ефекат мељуће средине на колектирање галенита ксантатима Рударство Ј. Павлица; С. Попоц; Н. Магдалиновић 63. Радуловић Мићко 31.01.1997. Хидрогеологија карста Црне Горе ...
    ... the Fruška Gora national park. The Journal of the South African Institute of Mining and Metallurgy, Volume 111, May 2011, 365–370. Уџбеници, скрипте, практикуми, монографије VUJIĆ S., PETROVSKI A., MILJANOVIĆ I., JOSIPOVIĆ M., 2003: Mineralno sirovin- ski kompleks Srbije i Crne Gore na razmeđi ...

  • Хазард од клизишта у Србији у 21. веку

    Biljana Abolmasov (2019)
    клизишта, хазард од клизишта, промене климе
    ... p. [22] Marjanovi� M., Abolmasov B., ¶uri� U., Ze¥evi� S. (2013). Impact of ge factors on landslide susceptibility using an AHP method: A case s Gora Mt., Serbia. Annales Geologiques de la Peninsule Balkanique 74: 91�100. [23] Marjanovi�, M., Kova¥evi�, M., Bajat B., Mihali�, S., Abolmasov, B. (2011) ...
    ... Struga 199 208 p. Marjanovi M., Abolmasov B., Quri U., Ze¥evi S. (2013). Impact of g factors on landslide susceptibility using an AHP method: A case Gora Mt., Serbia. Annales Geologiques de la Peninsule Balkanique Marjanovi , M., Kova¥evi , M., Bajat B., Mihali , S., Abolmasov, B. Assessment of Star¥a ...

  • Geotehnički aspekti izgradnje visećeg pešačkog mosta u Starom gradu u Užicu

    Zoran Berisavljević, Miloš Marjanović, Uroš Đurić (2023.)
    U radu su prikazani rezultati geotehničkih istraživanja za potrebe izgradnje visećeg pešačkog mosta preko klisure reke Đetinje u Užicu. Predviđeno je da most, sistema prednapregnute trake, omogući prelaz pešacima sa desne dolinske strane na stranu Starog grada, koja je opasana strmom liticom (cca. 40 m visine). Za potrebe formiranja geotehničkog modela i strukturnog sklopa krečnjačke stenske mase korišćen je postupak fotogrametrijskog snimanja dronom. Predviđeno je da se zatežuća sila (od oko 30 MN), koju most prenosi na obalni stub, ...
    fotogrametrija, stabilnost kosina, pukotine, prednapregnuta sidra, test granične nosivosti, paker (Ližonov) test
    ... na generisanom modelu. U prvoj misiji napravljeno je 344 snimaka, u drugoj 242, a u trećoj 155. Snimanje je vršeno manuelno krećući se letelicom gore-dole po vertikalama na udaljenosti od 10-15 m od stene pri čemu je kamera bila nagnuta 15" od horizonta. Način snimanja je bio /free/f/Tght, pri čemu ...
    ... određeni su inženerskogeološkim kartiranjem izdanaka stenske mase i jezgra bušotina, pri čemu je korišćena najnepovoljnija situacija, tJ. slučaj najgoreg stanja diskontinuiteta. Za datu stensku masu okolnosti su takve da su sve familije pukotina sličnih karakteristika. RMR vrednost određena je na ...

  • Hidrogeološke karakteristike područja Cerničkog polja (Istočna Hercegovina) sa posebnim osvrtom na rizik od zagađena podzemnih vodnih resursa

    Petar Vojnović (2023)
    ... nanoplastika u životnoj sredini i metode njihove karakterizacije OR-4. Milan Bićanin: Ekološko - tipološka pripadnost veštački podignutih sastojina crnog bora i američkog jasena u „Lipovačkoj šumi“ i ocena ekološke funkcionalnosti OR-5. Dragan Z. Troter, Dušica R. Đokić-Stojanović, Aleksandra B. Cvejić ...
    ... Milica M. Rajačić, Ivana S. Vukanac, Marija M. Janković, Goran Češljar, Ilija Đorđević: Procena radioekološke situacije u životnoj sredini Mokre Gore Sekcija: Voda (V) V-1. Milica Svetozarević, Nataša Šekuljica, Ana Dajić, Marina Mihajlović, Zorica Knežević- Jugović, Dušan Mijin: Continuous ...

  • Late and post-collisional tectonic evolution of the Adria-Europe suture in the Vardar Zone

    Emő Márton, Marinko Toljić, Vesna Cvetkov (2022)
    The Vardar Zone is a product of the Triassic-Jurassic opening of the Neotethys, Jurassic obduction, Late Cretaceous/Paleogene consumption of the oceanic crust and continental collision. During the last process, the Eastern Vardar Zone was thrust over the Central and eventually both onto the Western Vardar Zone. The present paleomagnetic and structural study provided new results from the first two zones in the Belgrade area. The younger set of data, together with published ones from the third zone, provide firm ...
    Adria–Europe suture, Vardar Zone, Paleomagnetism, Thrusting, Vertical axis rotation

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... Geology, 81, 328- 340. Dimitrijević M. D. & Dimitrijević M. N. 1974: O genezi „Dijabaz-roţnačke formacije―. Zavod za geološka istraţivanja Crne Gore. Geološki glasnik, 7, 333- 349. Dimitrijević M. N. & Dimitrijević M. D. 1987: The Paraflysch of the Central Vardar Subzone. In Dimitrijević M ...
    ... Planinice do Ravne gore, iznad zaseoka Ćirovići, snimljen je litološki stub debljine 15 m (Slika 6.2) sa početnim koordinatama X 44°08'35", Y 20°08'48" i Z 608 m (Slika 4.1, tačka PL). Direktan kontakt na izučavanom profilu nije otkriven, ali bočno 50 m dalje, na putu ka Ravnoj Gori, vidljiv je odnos ...
    ... nabresinensis Futt) iz ovih krečnjaka, njihova starost je određena kao santonska. Na Ravnoj Gori „identične tvorevine gornje krede“, kao ove na Rajcu opisala je Pašić 1955. godine. I na Ravnoj gori su crveni krečnjaci u tektonskom odnosu sa serpentinitima, a leže ispod laporovitih krečnjaka ...

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... nalazištima postoje dva varijeteta crnog kalcedona, moguće, različite geneze. To su: potpuno crni kalcedoni u kojima su prisutni fosilni ostaci (sl. 79e) i crni kalcedoni koji podsećaju na obsidijane sa trakama koje nalikuju tragovima tečenja (sl. 79f gore desno). U poslednjem subvarijetetu njima ...
    ... aluvijona Kosanice i Velike Kosanice: a) ahat; b) ahat sličan Matra ahatu; c) crveni jaspis; d) jaspis-kalcedon e) crni kalcedon sa fosilnim ostacima (belo); f) crni kalcedon sa trakama (gore desno) koje podsećaju na tragove tečenja. Mineragenetske karakteristike i potencijalnost juvelirskih mineralnih ...
    ... komplet — minđuše i privezak od crnog kalcedona (Velika Kosanica) u sterling srebru; e) komplet — privezak, miđuše i prsten od crnog kalcedona (Velka Kosanica) sa rubinom; f) privezak od crnog kalcedona (Velika Kosanica) sa rubinom u sterling srebru; g) privezak od crnog kalcedona (Kosanica) u sterling ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... konstituisan je Nacionalni savet za zaštitu geonasleđa (ranije, 1995. god., Nacionalni savet Srbije, kasnije, 2002. god., Nacionalni savet Srbije i Crne Gore). Nacionalni savet za zaštitu geonasleđa (1995) je imao za osnovni zadatak identifikovanje i inventarisanje pojedinačnih objekata geonasleđa. Na ...
    ... Kovačević Bitnu odrednicu položaja Golije i Peštera čini neposredan kontakt, na istoku, sa Ibarskom magistralom koja povezuje Beograd sa Kosmetom, Crnom Gorom i Makedonijom, sa magistralnom saobraćajnicom Raška-Novi Pazar-Sjenica. Važna regionalna čvorišta predstavljaju opštinski centri Ivanjica, Kraljevo ...
    ... doktorskoj disertaciji Barjaktarović Dejan (2010) daje tektonsko-genetske karakteristike neogenih ugljonosnih basena jugozapadne Srbije i severne Crne Gore. Ljiljana V. Grujičić - Tešić Doktorska disertacilja GEONASLEĐE GOLIJE I PEŠTERA 44 U periodu 2012-2014. god. Geološki institut Srbije ...

  • A contribution to the knowledge of facial diversity of Badenian sediments in the Belgrade area

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2018)
    baden, Beograd, facije, facijalna raznovrsnost, sedimenti
    ... u. 442 pp.  Rundić, Lj., Knežević, S., Rakijaš, M., 2013. Middle Miocene Badenian transgression: new evidences from  the Vrdnik Coal Basin (Fruška Gora Mt., northern Serbia). Geološki anali Balkanskog poluostrva,  74, 9–23.  Stevanović, P., 1974. Geološka prošlost Beograda i okoline. U: Istorija Beograda ...

  • Projekcija razvoja osmatračke mreže podzemnih voda u Republici Srbiji

    Petar Dokmanović, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Veljko Marinović (2016)
    ... potom i u odgovarajućoj nacionalnoj legislativi i planskim dokumentima. Kompilaciona karta postojećih lokacija monitoringa PV Srbije na bazi gore prikupljenog dokumentacionog materijala prikazana je na slici 1. 54 VODOPRIVREDA 0350-0519, Vol. 48 (2016) No. 279-281 p. 53-62 Petar Dokmanović ...
    ... značajan deo aktivnih izvorišta za vodosnabdevanje industrijskih postrojenja: prehrambenih, neprehrambenih, za flaširanje voda i dr (podaci kao gore); zahvati PV u poljoprivredi: sistemi za navodnjavanje i(li) odvodnjavanje zemljišta, zahvati za potrebe stočnih farmi, živinarskih farmi, ribnjaka ...