Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Eruptivne bušotine

211 items

  • Одређивање оптималне производње дубинске пумпе на клипним шипкама

    Лука Перишић (2023)
    У условима смањене цене нафте, ради одржавања конкурентности на тржишту, нафтне компаније су приморане да проналазе све више начина оптимизације производне опреме. Нешто што би у време економског раста и „цветања“ нафтне индустрије био прихватив губитак, сад је прилика за уштеду и стварања предности над конкуренцијом. Инжењери производње су у оваквим околностима приморани да користе новије методе анализа и тражења бушотина кандидата за оптимизацију. Применом итеративних метода мењања параметара рада дубинских пумпи који су већ у производњи може се постићи ...
    дубинска пумпа, клипне шипке, оптимизација, прорачун опреме

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... donja kreda, gornja kreda, tercijar i kvartat. Polje „R” se sastoji iz tri ležišta nafte označena sa „I” (postoje 3 bušotine), „II” (postoje 4 bušotine), „III” (postoji 1 bušotina). Produktivni intervali su konstatovani ili se očekuju na dubinama od 2500 do 2800 metara, kolektor stena je pretežno ...
    ... tečne faze ı dehidracije gasne faze bušotinskog fluida, nakon čega se ovako pripremljen gas kompresuje i transportuje do injekcione bušotine. 41 U bušotinu se utiskuje gas sa 83% ugljen-dioksida pod pritiskom od 100 bar- a. Gasovodi su dužine 1135 m, a dimenzije gasovoda su DN 65 (O 73,0 x ...
    ... podzemni skladišni prostor se kupuje ili iznajmljuje od njegovog vlasnika. Dozvola za skladištenje je data, infrastruktura je izgrađena (npr. bušotine, dovodni vodovi, kompresori), a operativni kapacitet Je verifikovan. Operacioni deo koji traja preko 10 godina. Ceo period utiskivanja gasa, ...

  • Primena kiselinskih obrada u cilju poboljšanja karakteristika kolektor stena

    Natalija Burgić, Dušan Danilović, Branko Leković (2022)
    U toku eksploatacionog veka jednog ležišta različiti uticaji uzrokuju nastanak oštećenja stena koje se nalaze u pribušotinskoj zoni. Oštećene stene se odlikuju začepljenjem pornog prostora koje se manifestuje smanjenom propusnošću, pa se kao posledica toga javlja pad proizvodnje fluida. U cilju rešavanja ovog problema postoje različite stimulativne metode koje se sa uspehom primenjuju širom sveta. U Srbiji postoji praksa, da se prilikom rešavanja problema oštećenja stena najčešće koriste tretmani kiselinskih obrada. Ove metode se zasnivaju na primeni kiselinskih rastvora ...
    stimulacije, kiselinske obrade matriksa, obrada karbonata, obrada peščara

  • Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika

    Anastasija Radovanović (2024)
    Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...
    tlo, nasip, analiza stabilnosti, faktor sigurnosti, geosintetici
    ... Razmjera ı 1.1. | Inženjerskogeološka karta 1:2000 i 1.2. | Legenda / 2.1. |istražna bušotina B-1 1:100 2 2.2. | iIstražna bušotina B-8 1:100 i 2.3. |istražna bušotina B-9 1:100 2.4. | Istražna bušotina B-10 1:100 3.1. | iInženjerskogeološki presjek terena 0+380 1:200 3 3.2. | Inženjers ...
    ... ISTRAŽNE || DUBINA(m) X y KOTA(m) BUŠOTINE B-1 20 7580777.7 4714810.1 367.1 B-8 20 7581140.9 4714431.5 367.5 B-9 15.3 7580930.3 4714626.9 361.4 B-10 20 7581242.8 4714373.6 368.75 Tabela 5.2. - Koordinate i kote istražnih bušotina korišćenih u analizi U bušotinama su izvedeni opiti standardne p ...
    ... dubini, uzimanja uzoraka tla radi laboratorijskih geomehaničkih ispitivanja i utvrđivanja pojave i nivoa podzemnih voda u bušotinama. Izvedeno Je ukupno 14 istražnih bušotina dužine 5-20m, a ukupno je izbušeno 170,7m, prečnika od 1460mm do 116mm. Tehnologija bušenja je usklađena sa svojstvima ...

  • Smanjenje sleganja plitkih temelja primenom mikrošipova

    Slobodan Ćorić, Dragoslav Rakić (2021)
    Mikrošipovi su šipovi malog prečnika koji se grade tako što se u tlu specijalni postupkom formira bušotina koja se zatim armira i injektira. Njihov prečnik je najčešće 150 – 300 mm, a dužina može da bude i više desetina metara. Mikrošipovi mogu da se grade u svim vrstama tla i mogu da budu vertikalni i kosi. Oni se, stoga, koriste kao zamena za konvencionalne šipove i ankere. Primena mikrošipova u fundiranju predstavlja jedan savremeni način izgradnje i sanacije temelja/objekata. ...
    mikrošipovi, sleganje plitkih temelja i mikrošipova, krutost tla i mikrošipova

  • Хидротермалне промене у издвојеним стратиграфским јединицама у бушотини јужно од Бора

    Павле Јовичић (2024)
    Анализом уступљених узорака из истражне бушотине јужно од Бора, од стране компаније Serbia Zijin Mining, утврђене су хидротермалне промене (алтерације) које прате стратиграфске чланове набушене самом бушотином. Установљене алтерације директно осликавају класично развиће порфирског Cu система, при чему је указано на њихову повезаност са минерализацијом, као и на потенцијалност самог истражног простора којем изабрана бушотина припада.
    Бор, хидротермалне промене, порфир

  • Merenje u naftnom rudarstvu

    Snežana Aleksandrović, Branko Leković (2020)
    metrologija, ležišta nafte

  • Pregled hidrogeoloških istraživanja novootkrivenih ležišta metaličnih mineralnih sirovina na prostoru Srbije

    Nebojša Atanacković, Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević (2022)
    Rastuća potražnja za mineralnim sirovinama, zavisnost evropske industrije od njihovog uvoza, kao i otvaranje tržišta u zadnjih 20-ak godina bili su pokretač intenzivnih istraživanja ležišta mineralnih sirovina na području Srbije. Ova istraživanja za rezultat su imala otkriće važnih ležišta bora i litijuma „Jadar“ i „Valjevo“, sedimentnih ležišta zlata „Bigar i Korkan“ i bakra i zlata „Čukaru Peki“. Sastavni deo ovih aktivnosti, posebno u okviru značajnijih novootkrivenih metaličnih ležišta, bila je hidrogeološka karakterizacija ležišta i okolorudnih terena. U razmatranom periodu ...
    rudnička hidrogeologija, rudničke vode, metalična ležišta, podzemne vode, Srbija

  • Rezultati geoloških istraživanja lignita Kostolačko-kovinskog ugljonosnog basena – geološke i morfostrukturne karakteristike

    Bogoljub Vučković, Biljana Radovanović, Vesna Matić, Lidija Glamočanin, Bogdan Radić, Ksenija Eraković, Dragana Životić (2022)
    Geološka istraživanja Kostolačkog basena i ležišta Kovin vrše se više od 80 godina, dok eksploatacija traje više od 100 godina. Tokom dugog perioda rudarskih aktivnosti na površini od oko 320 km2, izbušeno je preko 3.200 bušotina i više od 265.000 m jezgra. Nova saznanja o geološkim karakteristikama, morfologiji i kvalitetu ugljenih slojeva nameću neophodnost reinterpretacije i izrade jedinstvenog 3D modela Kostolačko-kovinskog basena. Primenom savremenih softverskih paketa olakšano je povezivanje ugljenih slojeva sa posebnim osvrtom na morfologiju i kvalitet slojeva i ...
    lignit, Kostolac, Kovin, geološka istraživanja, 3D model

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... Slika 65. Profil bušotine St-9z u području ležišta uglja „Strmosten“ (Glišić 2006) 92 debljina može iznositi i do 23,4 m (područje bušotine J-81). Debljina ugljonosnog horizonta u ležištu uglja „Jelovac“, maksimalna je u području bušotine (J-81) i iznosi 25 ...
    ... izvedeno je tokom 1992. godine, više istražnih hidrogeoloških bušotina. U zoni vrela Moravice, izvedena je istražna bušotina KL-92, a najznačajnija karstifikovanost urgonskih krečnjaka je dokazana do dubine 99 m. Istržna bušotina LE-105, izvedena je u blizini bivše direkcije rudnika „Soko” ...
    ... istražne bušotine B-l04/76, pojava samoizliva je registrovana iz sitnozrnih do srednjozrnih peščara koji su zastupljeni u intervalu od 145,0 – 204,0 m dubine (slika 99.). Iz bušotine B-l05/77, pojava samoizliva je registrovana iz peščara sa dubine od 370 m (Đalović 1994). Bušotina B-l06/77 ...

  • Primena digitalne fotogrametrije u rudniku Rudnik

    Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Katarina Urošević (2023)
    Digitalna fotogrametrija, lasersko skeniranje i virtuelizacija sve više pronalaze aktivne uloge u rudarstvu, prvenstveno zbog svoje široke mogućnosti primene. Laserskim skeniranjem i fotogrametrijom snimaju se i kreiraju 3D modeli otkopa, jamskih hodnika, površinskih kopova, površinskih objekata (zgrada, spomenika, predmeta), a vrši se skeniranje celih rudnika koji se rekonstruišu u 3D digitalne modele. Fotogrametrija predstavlja proces fotografisanja objekata pomoću fotoaparata i daljom obradom fotografija u različitim softverskim alatima kreiraju se realne kopije 3D modela objekata ili predmeta u digitalnoj formi. Za ...
    digitalna fotogrametrija, prostorna vizuelizacija, rudarski objekti, podzemna eksploatacija
    ... je u gornjoj polovini slike označen i obeležen zalom. Odnosno, izbušene zalomne bušotine koje služe da stvore novu slobodnu površinu kako bi se izvršilo što efikasnije miniranje. U ovom slučaju vidimo 4 zalomne bušotine većeg prečnika (64 mm) koje su raspoređene u obliku zarotiranog kvadrata pod uglom ...
    ... delove hodnika i napadni front (čelo radilišta) na kom su razgraničene crvenom linijom zone sa rudom ı jalovinom. Zalomne bušotine Minske bušotine Grana bušaćih kola Slika 11. 3D model čela otkopnog hodnika. Prilikom izrade modela fotogrametrijom treba imati u vidu da voda dosta utiče na ...
    ... uglom od 45?* (tip paralelnog 117 zaloma) i koje ostaju prazne. Vide se i minske bušotine (45 mm) koje se pune eksplozivom tipa Amonex ili Demulex. Na Slici 11 se vidi i grana bušaćih kola Boomer (T1D) na kojoj se nalazi bušaći čekić COP 1838. Na donjoj polovini Slike 11 vidimo obeležene delove ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... 35 Kanjiža Duboka bušotina IV 9.2 Ba ka Topola Duboka bušotina IV 10.8 Pali Duboka bušotina IV 17.7 Be ej Duboka bušotina IV 25 Bajmok Duboka bušotina IV 1 Kula Duboka bušotina V 14.2 Prigrevica Duboka bušotina V 20.5 Bezdan ...
    ... vodnih tela Srbije i Ma arske. PRIKAZ LITOSTRATIGRAFSKIH JEDINICA Geološka gra a podru ja severne Ba ke prou ena je na osnovu podataka dubokih bušotina za istraživanje ugljovodonika (nafte i gasa), istraživanja za eksploataciju termomineralnih voda, izvedenih geofizi kih ispitivanja, kao i podataka ...
    ... Bezdan Duboka bušotina III 15 DuSan Polom¢i¢ i saradnici OdrZivo koris¢enje Madarsko-Srpskih medugraniénih vodnih tela Tabela 2: Prikaz karakteristika grani¢nog uslova zadatog proticaja (na podrucju Severne Backe) Vodovod Izvoriste Kaptirani sloj Q We) Q ‘Us _ Ada I Ada Mol I 78 100 Izmedu ...

  • Model za optimizaciju graničnog saržaja metala u rudi u funkciji dugoročnog planiranja površinskih kopova

    Daniel P. Kržanović (2016-06-14)
    Optimizacija graničnog sadržaja metala u rudi jedan je od osnovnih koraka u planiranju i dizajniranju površinskih kopova i ima za cilj postizanje maksimalne neto sadašnje vrednosti (NPV). Iz tog razloga, optimizacija graničnog sadržaja i danas je predmet mnogih istraživanja u rudarskoj nauci, sa ciljem rešavanja praktičnih problema u eksploataciji ležišta.Dugoročno planiranje eksploatacije na površinskim kopovima podrazumeva sagledavanje svih relevantih parametara i faktora (geologije rudnog ležišta, tehnologije proizvodnog procesa, kapaciteta otkopavanja i prerade, troškova, cena metala, iskorišćenja i dr) kako ...
    površinski kop, dugoročno planiranje, optimizacija graničnog sadržaja, maksimizacija neto sadašnje vrednosti (NPV).
    ... Ruda Baza podataka o bušotinama organizovana je na sledeći način:  U tabeli SURVAYS su smeštene koordinate usta bušotine X,Y,Z, za svaku bušotinu pojedinačno, čime je definisana u prostoru, a može se i grafički predstaviti; takođe su unete dubina i devijacija bušotine ukoliko je merena.  U ...
    ... podataka bušotina (Drillhole Worspace), vrši se unos geodetsko geoloških podataka iz istražnih bušotina, iz sistematizovane excel datoteke sa ekstenzijom (.csv), tj. u formi „coma delimited“ vrste tabele. Datoteke sadrže za svaku bušotinu podatke o:  geodetskim elementima svake bušotine (x,y,z, ...
    ... Lb, azimut,..),  litologiji po intervalima svake bušotine,  hemijskim probama za elemente po definisanim intervalima bušotina. Za svaku bušotinu dat je opis izdvojenih tipova stena, odnosno geološki stub bušotine, a zatim su uneti podaci o karakteristikama svakog izdvojenog tipa stene, neophodni ...

  • Automated blasthole drilling in surface mining

    Milanka Negovanović, Lazar Kričak (2021)
    Све већи развој аутоматизације у рударској индустрији утицао је на увођење нових решења у области аутоматизације бушења минских бушотина на површинским коповима. Највећи светски произвођачи опреме за бушење развијају решења аутоматизације која омогућавају рударским компанијама да постигну најбоље резултате у погледу квалитета, продуктивности и оперативних трошкова. Решења из области аутоматизације бушења се крећу од операција даљинског управљања до потпуно аутоматизованог бушења, праћења података у реалном времену и разних специјализованих алата за управљање подацима који повећавају безбедност и продуктивност ...
    Аутоматизација, бушилица,тачност, бушење,рударство,систем даљинског управљања,безбедност, продуктивност

  • Blasting mats for the protection of people, structures and the environment in proximity to the blast site

    Milanka Negovanović, Lazar Kričak, Stefan Milanović, Jovan Marković, Nikola Simić, Snežana Ignjatović (2023)
    Енергија експлозије која се ослобађа током процеса детонације минских пуњења у бушотинама користи се за дробљење чврсте стенске масе на комаде различитих облика и величина, у зависности од карактеристика стене и оптимизације параметара бушења и минирања. Поред позитивних ефеката минирања, постоје и одређени нежељени ефекти сваког процеса минирања који се могу јавити, а то су: потреси тла, разлетање комада одминираног материјала, ваздушни удари, загушљиви и отровни гасови и прашина. Разлетање комада је неконтролисано избацивање комада одминиране стенске масе и ...
    mecevi za miniranje, pokrivanje, razletanje komada, miniranje

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... kategorijama B i C1, na osnovu svih relevantnih parametara. Gustina mreže istražnih bušotina premašuje standarde predviđene propisima za ove kategorije rezervi. U procesu zgušnjavanja mreže, korišćene su kose bušotine, pri čemu je u bogatijim, gornjim delovima ležišta gustina mreže bila 20x20 m, dok ...
    ... Proces izrade početnog zaseka počinje bušenjem vertikalne bušotine većeg prečnika, koristeći bušilicu V30 ili slične mašine, čime se stvara inicijalna slobodna površina. Nakon toga, sledi bušenje i miniranje sistema vertikalnih bušotina, što je ilustrovano na slici 12 (a i b). Ovaj pristup omogućava ...
    ... vrha lepeze: 31,3 m; — Ugao pri vrhulepeze: 60o; — Rastojanje između lepeza: 2,5 m; — Broj bušotina u lepezi: 8; — Dimenzije otkopnog hodnika: 5 x5 m Kako bi se omogućilo bušenje vertikalnih bušotina, neophodno je prethodno proširiti otkopni hodnik u obe strane, do ukupne širine od 14 metara ...

  • Zaštita od miniranja

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić (2024)
    Miniranje

  • Epidotizacija sanidina u kvarclatitima Grota

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarclatiti, sanidin, epidot

  • Epidotized sanidine in quartzlatites from Grot

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarc latiti, sanidin, epidot

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... Лојзиште и Мечковац. На локалитету Брестовац урађено је 5 плитких истражних бушотина укупне дужине од 96,5 m, док је на локалитету Лојзиште урађено 2 плитке бушотине и 5 раскопа (100 m3). На локалитету Мечковац урађене су 3 бушотине, чија је укупна дужина износила 85 m. У поређењу са материјалом из Златокопа ...
    ... различитих бушотина са лежишта зеолитског туфа Нгакуру-Таупо вулканска зона на Новом Зеланду. Табела 3.16. Садржај тешких метала у узорцима из различитих бушотина са лежишта зеолитског туфа Нгакуру-Нови Зеланд (према IZA – Catalog of deposits) Тешки метали (ppm) Бушотине из којих су узети ...
    ... истраживања која су започета 1974. године, на локалитету Златокоп код Врања избушено је 16 вертикалних бушотина укупне дужине од 549 m, по мрежи, од 100 m, односно 120 m до максимално 200 m. Осим бушотина рађени су и истражни раскопи. На основу ових истраживања издвојен је слој жућкасто-белог зеолитског ...