Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Mokra Gora

278 items

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... kenozojskim sedimentnim stenama se pružaju u vidu pojasa izduženog u pravcu SZ-JI, na dužini od oko 20 km. Krupnije mase su Gradska Gora-Ostrovica (ili Grajska Gora-Ostrvica), Ćeramide-Rudnik, Beli Kamen i Šilopaj-Mutanj, nešto manje Krasojevci, Jovičići, Nevade i masa JI od Ugrinovaca, a oko njih ...
    ... Vidačevica ("R-02", Gradska Gora), 2. kvarclatiti, Đajino brdo ("R-07"), 3. kvarclatiti, Ćeramide ("R-12"), 4. kvarclatiti, Gradina ("R-15"); * ukupni sadržaj gvožđa izražen kao Fe2O3. Daciti ekstruzivne (izlivne) facije su zastupljeni u SZ delu kompleksa, gradeći brdo Gradska Gora. Magmatsko telo koje ...
    ... -Gradska Gora) ima najniži srednji sadržaj U i Th, a najviši je u magmatima sa lokalnosti Nevade. Tabela 4.7-2: sadržaji urana i torijuma u vulkanitima Rudnika (Omaljev, 1991b). Lokalnost Sadržaj U (ppm) Sadržaj Th (ppm) Krnja Jela 4,70 31,90 Reljinci 7,06 24,86 Rudnik-Gradska Gora 5,85 18,07 ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... kenozojskim sedimentnim stenama se pružaju u vidu pojasa izduženog u pravcu SZ-JI, na dužini od oko 20 km. Krupnije mase su Gradska Gora-Ostrovica (ili Grajska Gora-Ostrvica), Ćeramide-Rudnik, Beli Kamen i Šilopaj-Mutanj, nešto manje Krasojevci, Jovičići, Nevade i masa JI od Ugrinovaca, a oko njih ...
    ... Vidačevica ("R-02", Gradska Gora), 2. kvarclatiti, Đajino brdo ("R-07"), 3. kvarclatiti, Ćeramide ("R-12"), 4. kvarclatiti, Gradina ("R-15"); * ukupni sadržaj gvožđa izražen kao Fe2O3. Daciti ekstruzivne (izlivne) facije su zastupljeni u SZ delu kompleksa, gradeći brdo Gradska Gora. Magmatsko telo koje ...
    ... -Gradska Gora) ima najniži srednji sadržaj U i Th, a najviši je u magmatima sa lokalnosti Nevade. Tabela 4.7-2: sadržaji urana i torijuma u vulkanitima Rudnika (Omaljev, 1991b). Lokalnost Sadržaj U (ppm) Sadržaj Th (ppm) Krnja Jela 4,70 31,90 Reljinci 7,06 24,86 Rudnik-Gradska Gora 5,85 18,07 ...

  • Ograničenja primene optimizacionih algoritama u slučaju kopova

    Dejan Stevanović, Mirjana Banković, Milica Pešić Georgiadis, Petar Marković, Dejan Ranković (2020)
    Proces optimizacije površinskih kopova, kao sastavni deo strateškog planiranja, veoma je važan sa stanovišta ostvarivanja maksimalnih efekata proizvodnje. To je složen zadatak koji vrlo često podleže vrlo strogim geometrijskim i drugim praktičnim rudarskim ograničenjima. Ova ograničenja u posebno su izražena na površinskim kopovima uglja, te u značajnoj meri mogu povećati stepen neizvesnosti rudarskog projekta, odnosno izazvati neželjena dejstva u pogledu profitabilnosti poslovanja. Iz tog razloga, veoma je važna primena savremenih optimizacionih alata, koji u značajnoj meri mogu olakšati celokupan ...
    ... optimalnih kontura u zavisnosti od faktora prihoda neto vrednosti. On predstavlja neto sadašnju vrednost za svaku optimalnu konturu. Najbolja i najgora kriva neto vrednosti daju gornju i donju granicu vrednosti koja može biti postignuta u praksi (C. Wharton, 2000). BOO 125 — 700 š = i00 600 ...
    ... ·š aooS * |LJ 5 10 • Generisane konture L_ -25 —— Vrednost kopa - najbolj slučaj |___] Okonturene količine jalovine —— Vrednost kopa - najgori slučaj [D Okonturene količine rude -50 Slika 2. Dijagram promene optimalnih kontura u zavisnosti od Jaktora prihoda (D. Stevanović, 2015) Na ...
    ... geomehanički a nekad i ekonomski su neizvodljive ili neopravdane. Kao klasičan primer ovoga slučaja, može se posmatrati ležište Potrlica (Crna Gora). Ugalj se ovde Javlja u sklopu sa miocenskim sedimentima koji se nalaze iznad serije trijaskih krečnjaka, strme strukture. U ovom slučaju, opt ...

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... средњи миоцен на Фрушкој Гори има знатно распростирање и у њему се издваја неколико литофацијалних типова (Simić, 1999). Међу њима се, нарочито на северним падинама Фрушке Горе, јављају туфови, туфити и туфозни седименти (Стангачиловић, 1969). На северним падинама Фрушке Горе зеолитски туфови су ...
    ... Беочин (B), Сланци (S), Игрош (I), Златокоп (Z), Топоница (Т) припремљени су за минералошка, кристалохемијска и друга испитивања (млевени узорци су мокро просејани, 100% < 63 μm). Квалитативне минералошке анализе су добијене коришћењем поларизационог микроскопа ("JENAPOL-U" Zeiss-Jena) у пропуштеној ...
    ... широко распрострањених у миоценским седиментима Србије као што су: Златокоп (Врањски басен), Игрош, Јабланица 1 (Крушевачки басен), Беочин (Фрушка Гора), Топоница (Косовска Каменица) и Сланци (Дунавски кључ код Београда) била су предмет детаљних истраживања. Наведена лежишта зеолитских туфова, просторно ...

  • The correlation of Upper Miocene lithostratigraphic units of the southern part of the Pannonian basin

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2019)
    gornji miocen, litostratigrafske jedinice, formacije, Panonski basen
    ... jedinice u okviru gornjeg miocena. Konkretni prostor obuhvata severni Banat u Srbiji, jugoistočne delove Mađarske, kao i delove Hrvatske (Slavonske gore i Hrvatsko zagorje). Opisane litostratigrafske jedinice su u nivou formacije i člana, a izdvojene su na osnovu litološkog sastava, depozicione sredine ...

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... blizini Beočina, pripada faciji lajtovačkih krečnjaka srednjemiocenske, badenske starosti. Ova facija zauzima veliko prostranstvo na padinama Fruške Gore. Šire područje kamenoloma Mutalj izgrađuju stene paleozojske, mezozojske, neogene i kvartarne starosti (S/ika 2.4). U daljem tekstu sledi kratak ...
    ... oblika. Dijabazi (PP) su svetlozelene do zelene boje, ofitske strukture, izgrađeni od plagioklasa i monokliničnog piroksena. Ofioliti Fruške Gore su predstavljeni serpentinitima (Se) (Toljić i dr. 2013) koji se javljaju u tri izdvojene zone. Severna zona leži u „sremskoj dislokaciji“, svojim ...
    ... većim delom su u tektonskom kontaktu sa kristalastim škriljcima, jurskim, krednim i tercijarnim sedimentima. Sepentiniti delom slede greben Fruške Gore, a zatim se prebacuju na njenu severnu stranu. Severna zona serpentinita Je u jednom području probijena latitima. Središnja serpentinska zona deli ...

  • Primjena magnetometrijskih ispitivanja na arheološkom lokalitetu Nedeljkova humka

    Mirko Petković, Vesna Cvetkov, Milorad Ignjatović, Dejan Naumov (2020)
    ... ra ž i v a n j a t e h n o l o g i j e u a r h e o l o g i j i j u g o i s t o č n e E v ro p e Drugi način akvizicije, paralelni način, od gore opisanog razlikuje se po tome što operater nakon završetka jed- nog profila, vraća se na početak započi- njući sledeći, susjedni profil. Ovim nači- ...

  • Is the Sava-Vardar zone a remnant of an Upper Cretaceous ocen? Pro et contra

    Vladica Cvetković, Dejan Prelević, Ana Mladenović (2024)
    Neotethys, ocean closure, subduction
    ... bimodal suites in which olivine tholeite to mildly alkaline basalts are associated with rhyolites; such suites, albeit incomplete, occur on Požeška Gora and Papuk (Croatia), near Krupanj and Topola and on the Mt. Jelica (Serbia), whercas the presence of similar rocks is found by drillings: n the ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... Рударство Б. Алексић; Н. Ђајић; В. Недељковић; Б. Кузањевић; Б. Прстојевић 30. Бањац Ненад 03.02.1993. Геологија горње креде Мокре Горе (Западна Србија) Геологија Ј. Митровић; А. Грубић; Ј. Јанковић; М. Михајловић 31. Радуловић Владан 02.03.1993. Средње јурски ...
    ... Рударско-геолошком факултету Уни- верзитета у Београду 1977. године, где је и магистрирао 1986. године. Докторску дисертацију под називом "Геологија Мокре горе - Западна Ср- бија" одбранио је на истом факултету 1993. године из уже научне области историјска геологија. Као сарадник за сеизмотектониу, ...
    ... где је 1976. завршио и магистарске студије. Докторску дисертацију под називом "Структурни склоп и после- дице тектонских покрета у теренима Мокре Горе и Жљеба" одбранио је 1981. године на истом факултету из уже научне области регионална гео- логија. Од избора за асистента приправ- ника на ...

  • Хазард од клизишта у Србији у 21. веку

    Biljana Abolmasov (2019)
    клизишта, хазард од клизишта, промене климе
    ... p. [22] Marjanovi� M., Abolmasov B., ¶uri� U., Ze¥evi� S. (2013). Impact of ge factors on landslide susceptibility using an AHP method: A case s Gora Mt., Serbia. Annales Geologiques de la Peninsule Balkanique 74: 91�100. [23] Marjanovi�, M., Kova¥evi�, M., Bajat B., Mihali�, S., Abolmasov, B. (2011) ...
    ... Struga 199 208 p. Marjanovi M., Abolmasov B., Quri U., Ze¥evi S. (2013). Impact of g factors on landslide susceptibility using an AHP method: A case Gora Mt., Serbia. Annales Geologiques de la Peninsule Balkanique Marjanovi , M., Kova¥evi , M., Bajat B., Mihali , S., Abolmasov, B. Assessment of Star¥a ...

  • Geotehnički aspekti izgradnje visećeg pešačkog mosta u Starom gradu u Užicu

    Zoran Berisavljević, Miloš Marjanović, Uroš Đurić (2023.)
    U radu su prikazani rezultati geotehničkih istraživanja za potrebe izgradnje visećeg pešačkog mosta preko klisure reke Đetinje u Užicu. Predviđeno je da most, sistema prednapregnute trake, omogući prelaz pešacima sa desne dolinske strane na stranu Starog grada, koja je opasana strmom liticom (cca. 40 m visine). Za potrebe formiranja geotehničkog modela i strukturnog sklopa krečnjačke stenske mase korišćen je postupak fotogrametrijskog snimanja dronom. Predviđeno je da se zatežuća sila (od oko 30 MN), koju most prenosi na obalni stub, ...
    fotogrametrija, stabilnost kosina, pukotine, prednapregnuta sidra, test granične nosivosti, paker (Ližonov) test
    ... na generisanom modelu. U prvoj misiji napravljeno je 344 snimaka, u drugoj 242, a u trećoj 155. Snimanje je vršeno manuelno krećući se letelicom gore-dole po vertikalama na udaljenosti od 10-15 m od stene pri čemu je kamera bila nagnuta 15" od horizonta. Način snimanja je bio /free/f/Tght, pri čemu ...
    ... određeni su inženerskogeološkim kartiranjem izdanaka stenske mase i jezgra bušotina, pri čemu je korišćena najnepovoljnija situacija, tJ. slučaj najgoreg stanja diskontinuiteta. Za datu stensku masu okolnosti su takve da su sve familije pukotina sličnih karakteristika. RMR vrednost određena je na ...

  • Hidrogeološke karakteristike područja Cerničkog polja (Istočna Hercegovina) sa posebnim osvrtom na rizik od zagađena podzemnih vodnih resursa

    Petar Vojnović (2023)
    ... Nikolić, Milica M. Rajačić, Ivana S. Vukanac, Marija M. Janković, Goran Češljar, Ilija Đorđević: Procena radioekološke situacije u životnoj sredini Mokre Gore Sekcija: Voda (V) V-1. Milica Svetozarević, Nataša Šekuljica, Ana Dajić, Marina Mihajlović, Zorica Knežević- Jugović, Dušan Mijin: Continuous ...

  • Late and post-collisional tectonic evolution of the Adria-Europe suture in the Vardar Zone

    Emő Márton, Marinko Toljić, Vesna Cvetkov (2022)
    The Vardar Zone is a product of the Triassic-Jurassic opening of the Neotethys, Jurassic obduction, Late Cretaceous/Paleogene consumption of the oceanic crust and continental collision. During the last process, the Eastern Vardar Zone was thrust over the Central and eventually both onto the Western Vardar Zone. The present paleomagnetic and structural study provided new results from the first two zones in the Belgrade area. The younger set of data, together with published ones from the third zone, provide firm ...
    Adria–Europe suture, Vardar Zone, Paleomagnetism, Thrusting, Vertical axis rotation

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... Planinice do Ravne gore, iznad zaseoka Ćirovići, snimljen je litološki stub debljine 15 m (Slika 6.2) sa početnim koordinatama X 44°08'35", Y 20°08'48" i Z 608 m (Slika 4.1, tačka PL). Direktan kontakt na izučavanom profilu nije otkriven, ali bočno 50 m dalje, na putu ka Ravnoj Gori, vidljiv je odnos ...
    ... nabresinensis Futt) iz ovih krečnjaka, njihova starost je određena kao santonska. Na Ravnoj Gori „identične tvorevine gornje krede“, kao ove na Rajcu opisala je Pašić 1955. godine. I na Ravnoj gori su crveni krečnjaci u tektonskom odnosu sa serpentinitima, a leže ispod laporovitih krečnjaka ...
    ... vrtače koje su najčešće grupisane u nizove. Podzemni kraški oblici predstavljeni su jamama i pećinama od kojih su najznačajnije Rajačka pećina, Mokra pećina i Ribnička pećina. Hidrografske odlike istraživanog područja kao posledica geološkog sastava i tektonskog sklopa, izražene su rekama, izvorima ...

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... uočiti samo istočni deo ove kaldere u području Petrove gore. Pretpostavlja se da su zapadni i severni deo kaldere uništeni prilikom formiranja đavoljevaroške kaldere, dok je južni deo iste erodovan. Slika 8. — Gajtanska kaldera, Petrova gora. Na otvorenim profilima je jasno uočljivo da su unutrašnji ...
    ... sastavu. Dominantno su porfirske strukture, tamno-sive boje sa fenokristaima feldspata i amfibolima manjih dimenzija. Nalaze se na prostoru Petrove gore, Radana, u dolini Prolomske reke, na Arbanaškoj planini, Sokolovici i u dolini Kosanice gde grade izlive i žična tela značajne dužine. Kada se radi ...
    ... izdvojiti tri zone sa preovlađujućom zastupljenošću piroklastita: a) severni i severozapadni obod kompleksa, b). istočni deo kompleksa (oblast Petrove gore) i c) jugozapadni deo kompleksa (područje oko Orlana). U jugozapadnoj zoni, za razliku od drugih, a posebno u odnosu na na severnu zonu, dominiraju ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... gornjokredne faune za list Ivanjica Ibid. Beograd. pp.44. Pejović, D., Radoičić, R. (1974) Biostratigraphic investigation of the Cretaceous of Mokra Gora. Internal report .Geological Survey of Serbia. pp. 44 - 58. Pejović, D., Radoičić, R. (1985/86): Prilog stratigrafiji gornje krede ostrva Brača ...
    ... zaštite) sa lokalitetima Fruške Gore i Papuka, koji su evaluirani GAM metodom. Srednja vrednost za grupu pokazatelja dodatne vrednosti je znatno niža u odnosu na geolokalitete planine Papuk u Hrvatskoj, ali istovremeno i znatno viša od ocenjivanih geolokaliteta Fruške Gore. Evaluacijom objekata geonasleđa ...
    ... konstituisan je Nacionalni savet za zaštitu geonasleđa (ranije, 1995. god., Nacionalni savet Srbije, kasnije, 2002. god., Nacionalni savet Srbije i Crne Gore). Nacionalni savet za zaštitu geonasleđa (1995) je imao za osnovni zadatak identifikovanje i inventarisanje pojedinačnih objekata geonasleđa. Na ...

  • A contribution to the knowledge of facial diversity of Badenian sediments in the Belgrade area

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2018)
    baden, Beograd, facije, facijalna raznovrsnost, sedimenti
    ... u. 442 pp.  Rundić, Lj., Knežević, S., Rakijaš, M., 2013. Middle Miocene Badenian transgression: new evidences from  the Vrdnik Coal Basin (Fruška Gora Mt., northern Serbia). Geološki anali Balkanskog poluostrva,  74, 9–23.  Stevanović, P., 1974. Geološka prošlost Beograda i okoline. U: Istorija Beograda ...

  • Projekcija razvoja osmatračke mreže podzemnih voda u Republici Srbiji

    Petar Dokmanović, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Veljko Marinović (2016)
    ... potom i u odgovarajućoj nacionalnoj legislativi i planskim dokumentima. Kompilaciona karta postojećih lokacija monitoringa PV Srbije na bazi gore prikupljenog dokumentacionog materijala prikazana je na slici 1. 54 VODOPRIVREDA 0350-0519, Vol. 48 (2016) No. 279-281 p. 53-62 Petar Dokmanović ...
    ... značajan deo aktivnih izvorišta za vodosnabdevanje industrijskih postrojenja: prehrambenih, neprehrambenih, za flaširanje voda i dr (podaci kao gore); zahvati PV u poljoprivredi: sistemi za navodnjavanje i(li) odvodnjavanje zemljišta, zahvati za potrebe stočnih farmi, živinarskih farmi, ribnjaka ...

  • The oil industry and climate changes

    Dejan Radivojević (2020)
    Uprkos tome što je problem klimatskih promena poznat dugi niz godina i dalje veliki broj ljudi poistovećuje pojam vremenskih prilika sa klimom ne uzimajući u obzir različitu dužinu njihovog trajanja. U medijima se vrlo često mogu naći katastrofična predviđanja vezana za zagrevanje naše planete usled neodgovornog ponašanja čoveka. Sa druge strane geolozi znaju da je tokom geološke prošlosti naše planete bilo mnogo toplijih intervala od današnjih kao i da ti intervali nisu neminovno rezultovali masovnim izumiranjem živog sveta već su ...
    vremenske prilike, klima, naftne kompanije, strategije, Srbija
    ... klimatske pro- mene. Geolozima je poznato da je naša planeta u ge- ološkoj istoriji imala periode koji su bili znatno topliji od današnjeg (slika 1, gore), ostali smatraju da je danas mnogo toplije nego pre sto i više godina (slika 1, dole). Takođe jasno se uočava porast temperature u odnosu na period ...
    ... toplije mezozojske kli- me (recimo dinosaurusi u vreme krede, amoniti i dr). Slika 1 - Promena temperature na planeti od fanero- zoika do danas (gore) [1, 2]. Globalna tem- peratura na površini Zemlje u odnosu na po- datke Goddard instituta za svemirske studije o globalnim analizama temperature ...