Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Rudistna fauna

115 items

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... Pretežno je terigenog i terigeno-karbonatnog sastava, a sadrži bogatu globotrunkansku faunu. Laporoviti krečnjaci i laporci (3K2 3) – Njihovo rasprostranjenje uglavnom je usko prostorno povezano sa rudistnim krečnjacima, u čijoj se povlati ovi sedimenti javljaju i sa kojima su vezani postupnim ...
    ... trijasa izgrađeni su od laporovitih krečnjaka, liskunovitih peščara i glinenih škriljaca. U višim odeljcima donjeg trijasa nađena je makro i mikro fauna karakteristična za kampilski potkat. Trijaska serija u ovim oblastima završava se dolomitima anizijskog kata i nestratifikovanim krečnjacima ladinskog ...
    ... Prodorom mora na ove prostore u gornjem pontu prekinuta je baruštinsko – močvarska faza, taliženi su glinovito – peskoviti sedimenti sa kaspibarkičnom faunom da bi, usled ponovnog oplićavanja mora, ovi naviše prešli u čist ili slabo šljunkovit pesak (Nikolić i Pantić, 1997). Željko R. Cvetković ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... ugljeni sloj lijaske ugljenosne serije sa proslojcima uglja debljine do 1,8 m (Stakić 2006). Preko ovog ugljenog sloja, leže alevroliti sa marinskom faunom. Ugljonosni horizont ležišta uglja „Jarando“, izgrađuju ugljeviti škriljci, glinci i laporci, ugljeviti glinci, ređe proslojci peščara, tufozni ...
    ... ležišta uglja, čine dva relativno plitka sloja uglja, koja skoro imaju isto prostorno razviće u ležištu. Pored njih, zastupljen je „šifer“ (marinska fauna, koja često gradi lumakele), ugljeviti škriljci, ugljeviti glinci, kao i proslojci glinaca, laporaca, laporovitih krečnjaka, tufova i peščara. ...
    ... paketa ovih sedimenata, izgrađuju peskoviti alevriti i trošni peščari sa proslojcima jako obogaćenim ugljenisanim fosilnim ostacima flore i faune. 3.1.2.3. Geološke karakteristike povlate ugljonosnog horizonta Povlatni sedimenti ugljonosnih horizonata, čine završni ili krovinski ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... Kopaonika" (Urošević i dr., 1973a,b) odnosno "kopaonički metamorfni kompleks" (Zelić et al., 2010a). Mićić i dr. (1972) su na osnovu konodontne faune utvrdili da je ova serija trijaske starosti. Izgrađena je od sericitsko-hloritskih škriljaca, 150 metapeščara, epidot-aktinolitskih škriljaca ...
    ... – Petrologija, geohemija, tektonika, str. 45-61, Tara. Mićić I., Urošević D., Kandić M., Klisić M. i Simić D., 1972: Nalazak trijaske konodontne faune u metamorfnom kompleksu Kopaonika.- Zapisnici SGD za 1968., 1969. i 1970. godinu, str. 103-104. 245 Mihailović N., 1981: Geološko-petrološka ...

  • Mikroelementi u uljnim šejlovima Aleksinca i njihov uticaj na životnu sredinu

    Nikoleta Aleksić (2021)
    ... veoma niske koncentracije rastvorenog kiseonika (III klasa). Niske vrednosti rastvorenog kiseonika utiču na smanjenje diverziteta akvatične flore i faune [11]. Vrednosti DO ispod 5 mg/dm3 mogu negativno Voda VIII Memorijalni naučni skup iz zaštite životne sredine „Docent dr Milena Dalmacija“, 2021 ...
    ... graničnih vrednosti. Ključne reči: sediment, nano nula valento gvožđe, teški metali Uvod Zagađeni sediment metalima ima direktan uticaj na faunu dna i kao takav predstavlja ekološki problem svetskih razmera usled negativnih ekoloških efekata metala na životnu sredinu i ljude kroz lanac ishrane ...

  • Upravljanje proizvodnjom nafte – novi alat na bazi fazi logike

    Мирослав Црногорац, Душан Даниловић, Лола Томић (2020)
    ... dešavati i u budućnosti [2]. U najširem smislu, resursi se mogu svrstati u sledeće kategorije:  Prirodni resursi – predstavljaju kompletnu floru i faunu jedne zemlje, njeno zemljište sa svim svojim karakteristikama (plodnost, rudna bogatstva, morfologija i dr.), kao i sve vodotokove, vodne površine ...
    ... PIM9 82 kapaciteta i osnovnih elemenata prirodne sredine (zemljišta, vode, vazduha, flore, faune i drugih). Fokus bi morao da bude usmeren na doprinos naših talenata inovativnom sistemu zemlje i na način njihove saradnje sa poslenicima nauke i ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... Kopaonika" (Urošević i dr., 1973a,b) odnosno "kopaonički metamorfni kompleks" (Zelić et al., 2010a). Mićić i dr. (1972) su na osnovu konodontne faune utvrdili da je ova serija trijaske starosti. Izgrađena je od sericitsko-hloritskih škriljaca, 150 metapeščara, epidot-aktinolitskih škriljaca ...
    ... – Petrologija, geohemija, tektonika, str. 45-61, Tara. Mićić I., Urošević D., Kandić M., Klisić M. i Simić D., 1972: Nalazak trijaske konodontne faune u metamorfnom kompleksu Kopaonika.- Zapisnici SGD za 1968., 1969. i 1970. godinu, str. 103-104. 245 Mihailović N., 1981: Geološko-petrološka ...

  • Методологија интегралне анализе сценарија енергетског развоја

    Александар Маџаревић (2019)
    енергетска безбедност, сценарио развоја, фази логика, сигурност снабдевања, доступност, расположивост, природни гас
    ... киселост, штио утиче на успорени раст и развој флоре. Истовремено, контакт са водом која се налази на површини наше планете, негативно утиче и на флору и фауну у самој води (Holleman, A. F. et Wiberg, E., 2001). Анализе показују да је сагоревање угља највећи извор емисије оксида сумпора. Деривати нафте, течна ...

  • Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko-energetskim kompleksima

    Jelena R. Malenović - Nikolić (2016-07-12)
    Efikasnost funkcionisanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarskoenergetskimkompleksima zavisi od stepena sprovođenja usvojene politike zaštiteživotne sredine i primene preventivnih mera zaštite životne sredine. Nedostatakfinansijskih sredstava za unapređivanje tehnologije eksploatacije, transporta, pripreme iprerade energetskih mineralnih sirovina u našim rudarsko-energetskim kompleksima,negativno utiče na ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, a posledice radnihaktivnosti rudarsko-energetskih kompleksa dovode do smanjenja nivoa kvalitetavazduha, vode i zemljišta...
    rudarsko-energetski kompleks, životna sredina, sistem upravljanja,višekriterijumsko odlučivanje, modeliranje
    ... ih za transformaciju energije uglja. Praćenje strukture vazduha, vode i zemljišta, vršeno je s ciljem da se utvrdi negativan uticaj na floru i faunu. Predstavljena su i potencijalna rešenja problema, bazirana na rekonstrukciji i inovacijama, s ciljem da se ublaže posledice po životnu sredinu. ...

  • Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима

    Dejan Brkić (2010-03-30)
    Природни гас ће се у будућности све више користити као енергент за подмиривање грејних потреба становништва у српским градовима. Стога је потребно изнаћи најповољнији начин употребе природног гаса. Природни гас се може користити за подмирење грејних потреба становништва на два дијаметрално супростављена начина, и то директно, тако што би се гас директно уводио у зграде путем дистрибутивног система за снабдевање гасом и затим сагоревао у гасном котлу којим је сваки стан опремљен (гасни дистрибутивни систем), или индиректно, тако што ...
    prirоdni gаs, distribuciја gаsа,grејаnjе, cеvоvоdi, cеvоvоdnе mrеžе,fаktоr trеnjа pri prоtоku fluidа,urbаnizаm
    ... st‐Стандардни  r‐Релативни  vaz‐Ваздух  101:, 105:, 102:, 106: ‐ једначине из www.bre.co.uk/sap2005, у докторату (229‐232)    ix            Фауна Чилеа    Alicanto  је  ноћна  птица  која  се  храни  златним  или  сребрним жилама.  Врста  која  се  храни златом може се препознати по златном  ...

  • Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима

    Dejan Brkić (2010-03-30)
    Природни гас ће се у будућности све више користити као енергент за подмиривање грејних потреба становништва у српским градовима. Стога је потребно изнаћи најповољнији начин употребе природног гаса. Природни гас се може користити за подмирење грејних потреба становништва на два дијаметрално супростављена начина, и то директно, тако што би се гас директно уводио у зграде путем дистрибутивног система за снабдевање гасом и затим сагоревао у гасном котлу којим је сваки стан опремљен (гасни дистрибутивни систем), или индиректно, тако што ...
    prirоdni gаs, distribuciја gаsа,grејаnjе, cеvоvоdi, cеvоvоdnе mrеžе,fаktоr trеnjа pri prоtоku fluidа,urbаnizаm
    ... st‐Стандардни  r‐Релативни  vaz‐Ваздух  101:, 105:, 102:, 106: ‐ једначине из www.bre.co.uk/sap2005, у докторату (229‐232)    ix            Фауна Чилеа    Alicanto  је  ноћна  птица  која  се  храни  златним  или  сребрним жилама.  Врста  која  се  храни златом може се препознати по златном  ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... voda, kontrole eventaulnih isparenja, kontrole zagađenosti vazduha, kontrole stabilnosti kosina, kontrole sleganja otpada, narušavanje flore i faune i sl.); - zatvaranja deponije, njen spoljašnji izgled sa integracijom deponije u prirodno okruženje. Međutim, i pored primene propisanih ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... voda, kontrole eventaulnih isparenja, kontrole zagađenosti vazduha, kontrole stabilnosti kosina, kontrole sleganja otpada, narušavanje flore i faune i sl.); - zatvaranja deponije, njen spoljašnji izgled sa integracijom deponije u prirodno okruženje. Međutim, i pored primene propisanih ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... istraživanja) u oblasti "zapadnog krečnjačkog pojasa", gde prate formaciju crvenih peščara i tonu ka zapadu. Na osnovu superpozicionih odnosa i faune utvrđeno je da je trijas zastupljen samo donjim i srednjim delom, dok prisustvo gornjeg trijasa paleontološki nije utvrđeno. Ljiljana M. Vasić ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Mineral Resources of Serbia: Environmental, Societal and Economic Challenges

    Vladimir Simić, Rade Jelenković, Dragana Životić (2019)
    ... disease in Denmark: a case-control study.” Environmental Health Perspectives 124, no. 3 (2016): 351. Savić, Ivo R. “Diversification of the Balkan fauna: its origin, historical development and present status.” Advances in Arachnology and Developmental Biology 12 (2008): 57-78. Seinfeld, John H., ...