Претрага

Упит dcterms_subject_txt:brzina oscilovanja stenske mase

286 items

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... 1. Opšte o kinematskoj stabilnosti stijenske mase-teorijski osvrt Nestabilnosti u stijenskoj masi se mogu podijeliti u četiri osnovne grupe: a) Preturanje blokova b) Planarno klizanje c) Klizanje klina d) Složeno klizanje (lom kroz stijensku masu). Ove nestabilnosti prikazane su na slici broj ...
    ... terena...aaaaaaaaaaaaaa a anaaeaaaaaaaaaaaaaaaaakaaaei 7 5.3. Inženjerskogeološka svojstva stijenske mase ......aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaanaaanoe 8 5.4. Hidrogeološke karakteristike stijenske mase..............L.aaaaaaaaa da 11 5.5. Savremeni geodinamički procesi i pojave a aaaaaaaaakakaot 11 5.6 ...
    ... značajno utiče na čvrstoću stijenske mase. U zavisnosti od veličine izmjene razlikujemo: 1. Neizmijenjen-nema vidljivih znakova alteracije Djelimično izmijenjen- Vidljiva pojava fleka Srednje izmijenjen Veoma izmijenjen- Promjena boje se proširuje duž stijenske mase m R O Raspadnut- Promjena ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... 1. Opšte o kinematskoj stabilnosti stijenske mase-teorijski osvrt Nestabilnosti u stijenskoj masi se mogu podijeliti u četiri osnovne grupe: a) Preturanje blokova b) Planarno klizanje c) Klizanje klina d) Složeno klizanje (lom kroz stijensku masu). Ove nestabilnosti prikazane su na slici broj ...
    ... terena...aaaaaaaaaaaaaa a anaaeaaaaaaaaaaaaaaaaakaaaei 7 5.3. Inženjerskogeološka svojstva stijenske mase ......aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaanaaanoe 8 5.4. Hidrogeološke karakteristike stijenske mase..............L.aaaaaaaaa da 11 5.5. Savremeni geodinamički procesi i pojave a aaaaaaaaakakaot 11 5.6 ...
    ... značajno utiče na čvrstoću stijenske mase. U zavisnosti od veličine izmjene razlikujemo: 1. Neizmijenjen-nema vidljivih znakova alteracije Djelimično izmijenjen- Vidljiva pojava fleka Srednje izmijenjen Veoma izmijenjen- Promjena boje se proširuje duž stijenske mase m R O Raspadnut- Promjena ...

  • Merenje mase iskopanog uglja na površinskim kopovima

    Snežana Aleksandrović (2015)

  • Uticaj parametara bušačko minerskih radova na stepen drobljenja raspucale rudne mase sa posebnim osvrtom na površinski kop rudnika bakra Bor i kamenoloma krečnjaka Novi Popovac

    Ivan Krsmanović (1978)
    Bušenje, miniranje, drobljenje, bakar, krečnjak, Bor, Novi Popovac

  • Ispitivanje anizotropije stenskih masa merenjem brzine prostiranjja ultrazvučnih talasa

    Gligorić Miloš, Majstorović Jelena, Lutovac Suzana (2017)

  • Modeliranje buke u urbanoj sredini u okolini Doma zdravlja u Pančevu

    Stefan Mandić (2024)
    Prisustvujemo epohi gde buka predstavlja veoma rasprostranjen i moderan fenomen koji možemo deklarisati kao problem. Svedoci smo toga da moderni problemi zahtevaju malo drugačiji pristup nego u prošlosti, odnosno zahtevaju moderna rešenja. Samim tim, vremenom je došlo do modernizacije alata,u ovom slučaju došlo je do razvoja modela za rasprostiranje buke koji su se vremenom unapređivali pa tako danas imamo jedno moćno sredstvo za borbu protiv buke u vidu kompjuterskog softvera.Ovaј master rad, pod nazivom „Modeliranje buke u urbanoj sredini ...
    buka, zvuk, saobraćaj, modeliranje, merenje buke
    ... zvučni talasi ı prostiranje zvučnih talasa su: • frekvencija oscilovanja, f [Hz], u frekvencijskom domenu, odnosno period oscilovanja, T [s], u vremenskom domenu, • talasna dužina, M[m], i • brzina prostiranja zvučnih talasa – brzina zvuka, c [m/s] 9 Stefan Mandić R506-22 Rudarsko geološki fakultet- ...
    ... kroz sredinu. Brzina zvuka- dok frekvencija daje odgovor na pitanje - koliko se često dešavaju promene u elastičnoj sredini pri prostiranju zvučnih talasa, brzina zvuka daje odgovor na pitanje - koliko se brzo te promene prostiru kroz elastičnu sredinu, odnosno kojom se brzinom izazvani poremećaj ...
    ... i veličine koja opisuje prostiranje zvučnih talasa (brzina zvuka) povezane su relacijom: X= im] Iz izraza proizilazi da: • brzina zvuka ne zavisi ni od talasne dužine ni od frekvencije, iako se iz prikazanog izraza može izračunati brzina zvuka na osnovu frekvencije i talasne dužine; • su ...

  • Zbirka rešenih zadataka iz termodinamike

    Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2023)
    termodinamika
    ... temperaturu 195°C je: 169VODENA PARA ZADACI 58 - 59 Masa ključale vode je: dok je masa suvozasićene pare: Po definiciji stepen suvoće predstavlja odnos mase parne faze i mase smeše, pa je: Masa vlažne vodene pare jednaka je zbiru mase ključale vode i suvozasićene pare: Poznavanjem temperature ...
    ... sekundi vodenoj pari dovede 580 J toplote. Sledi da je potrebno vreme rada grejača: U početnom trenutku stepen suvoće iznosio je: pa je masa pare u početnom stanju: Masa tečne faze je: Iz Sledi da je zapremina koju zauzima voda: 222 ZBIRKA REŠENIH ZADATAKA IZ TERMODINAMIKE 89. REŠENJE: Skica uz ...
    ... procesa jednaka je zapremini u kraj- njem stanju procesa: v 1 = v 2 Zapremina suda je poznata i iznosi: V = 23 l = 23 ∙ 10-3 m3 Za određivanje mase vlažne vodene pare potrebno je da se odredi stepen suvoće za neku od tačaka procesa. U ovom slučaju stepen suvoće može se odrediti za krajnju tačku ...

  • Analiza stabilnosti kosina u blokovski izdeljenoj stenskoj masi

    Berisavljević Zoran, Čaki Laslo, Rakić Dragoslav, Hadži-Niković Gordana, Berisavljević Dušan (2017)

  • Karakteristike merenja protoka mase materijala na transportnim trakama

    Aleksandrović Snežana, Grozdanović Ines, Jeftenić Ilija (2018)

  • Laboratorijsko ispitivanje parametara smicanja kroz stensku masu i po diskontinuitetima - Brana Komarica

    Majstorović Jelena, Аnđelković V., Dimitrijević Bojan, Savković Snežana (2012)

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... Uzorkovano Namena materijala: Ispitivanje ekvivalenta peska za diplomski rad Masa vlažnog uzorka - WI (g) Masa suvog uzorka - W2 (g) Sadržaj vlage - W = (W1-W2)/W2 *100% Masa MI (g) - Početna masa Masa M2 (g) - Masa ostala na situ 0,063 mm posle pranja Sadržaj finih čestica f(%) f= 100 - ...
    ... količine u odnosu na ukupnu masu uzorka daju sliku granulometrijskog sastava analizirane stene imajući u vidu da se sejJanjem utvrđuju veličine zrna veće od 0,063 mm. Ukoliko je ukupna masa materijala koji prolazi kroz sito otvora 0,063 mm iznosi 10% (ili više) od ukupne mase materijala, radi se metoda ...
    ... situ otvora 1,6 mm. Deo zadržan na situ 1,0mm je osušen na do konstantne mase. Koeficijent „Los Angeles” je izražen sledećim odnosom u % ___m0-m1l LA= x50 mo Gde Je: mo – masa uzorka pre ispitivanja u gramima; ml — masa ostatka uzorka na situ 1,0 mm u gramima ı LA – Koeficijent „,Los Angeles” ...

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... podaci: Zapreminska masa Ym= 0,9 t/m3 Zapremina vedrice sa prstenastim prostorom qp= 0,55m? Debljina reza Smax= 0,53 m Koeficijent rastresitosti materijala ki= 1,3 Maksimalna brzina okretanja strele radnog tocka Dbo,max= 43 m/min Brzina transporta bagera Vu= Om/min Brzina dizanja strele radnog ...
    ... o ii + 1809 Brzina kružnog kretanja odložne strele, merena u centru odložnog žljeba...15 m/min Brzina dizanja odložne strele, merena u centru odložnog žljeba............... 2 m/min Radni položaji pretovarnog oruđa kad je osnovna sprava u položaju... +#0. max.+10 m Zvanična masa pretovarnog oruđa ...
    ... Pk- sila kopanja, N V- brzina okretanja rotornog točka, m/s 60 %v _n*D*nr D- precnik rotornog točka nr- broj obrtaja rotornog točka u minuti Snaga za podizanje materijala do visine pražnjenja: Nd = E8 [kW] 3600 Qt- teoretski kapacitet Ym- zapreminska masa, t/m? ha- visina podizanja ...

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... Odsjev sita svakog pojedinačnog mlevenja je zasebno osušen gde su mase izmerene i na osnovu rezultata dobijenih merenjem odseva dobili smo finoću mlevenja: Tabela 3. Finoća mlevenja Preme mlevenja /{min} % klase -0,074 mm Mase +0,074 mm /ge} | ______ ______|45 _ _______ |45 ________| 5 |i5 ...
    ... kondicioniranja minerala cinka je iznosilo 10 min, dok je vrijeme flotiranja iznosilo 10 min. Tabela 5 Bilans metala - opit 1 Proizvodi | Masa [g] Masa [%] |Pbi%]|]|Zni%] IPb[%] |IZni%] Ulaz 1012,38 100,00 2,69 3,11 100,00 100,00 GK/Pb 59,58 5,89 28,81 19,46 36,86 KK/Pb 16,00 1,58 18,07 |23 ...
    ... flotiranja [min] 10 Kontrolno flotiranje minerala cinka KAX [g/t] 10 Vreme flotiranja [min] 10 Tabela 6 Bilans metala - opit 2 Proizvodi | Masa [g] | Masa [%] | Pb [%] | Zn [%] | I Pb[*%]| | I Zn [%] Ulaz 940.38 100.00 2.51 3.15 100.00 100.00 GK/Pb 40.93 4.35 | 20.02 | 1151 ||7340700| 1593 | ...

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... holokristalasto-porfirska, a lokalno i ređe hipokristalasto-porfirska. Osnovna masa im je kripto do mikrokristalasta; njen procentualni sadržaj spram fenokristala oscilira između 50 i 60%. Mikrolite u osnovnoj masi uglavnom čine kvarc i manje feldspat. Retki su promenjeni femski minerali. Među ...
    ... alotriomorfna, a tekstura planparalelna i određena položajem liski biotita. Krupni liskuni dominiraju alotriomorfnom osnovnom masom, i podređeno augit. Feldspati u Osnovnoj masi su izmenjeni. Takođe se zapažaju diseminacije metaličnog minerala. Od akcesornih minerala zapaženi su apatit ı magnetit, a ...
    ... uklapa raspadnuti mineral, verovatno plagioklas, potpuno redukovan u osnovnu masu (XPL) 22 Uzorak 24KR03 Stena je svetlo braon boje, slabo do srednje oksidovana. Struktura je porfirska. Količina osnovne mase preovlađuje nad fenokristalima. Primećuje se mnoštvo biotita i flogopita sa žućkastim ...

  • Arhitektonsko-građevinski kamen Crne Gore, stanje i potencijali

    Darko Božović, Vladimir Simić (2023)
    arhitektonsko-građevinski kamen, rezerve, kvalitet, potencijalnost

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... uzorkovati tako da bude reprezentativan. Masa uzorka treba da je oko 10 g. Postupak određivanja tačne gustine se obavlja na sledeći način: Prvo se izmeri masa uzorka kao usitnjenog materijala, piknometar se napuni ksilolom i izmeri njegova masa zajedno sa masom usitnjenog. uzorka. Zatim se isprazni ...
    ... ksilol i izmeri ukupna masa. Slika 11. Stakleni piknometar Da bi odredili gustinu p staklenim piknometrom za izračunavanje se koristi sledeći obrazac: _ m:—ml al |m,-m,)-(m,-m,) P gde su: > m;y - masa praznog piknometra, m - masa piknometra sa uzorkom, my - masa piknometra sa uzorkom ...
    ... podclu na petrološkim svojstvima ugljeva. Naime, masa humusnih ugljeva nije po svojoj strukturi jedinstvena i homogena te se može zaključiti da u njen sastav ulazi osnovna masa i maceral (mineral uglja). Mineral uglja je na neki način uronjen u osnovnu masu i tako gradi ovaj petrografski tip uglja. Ovi ...

  • Sorpcija herbicida na neorganski i organski modifikovanom prirodnom montmorionitu iz Bogovine

    Lazar M. Kaluđerović (2018-01-17)
    fikasnost prilikom sorpcije S-metolahlora i klomazona od strane neorganskih iorganski modifikovanih montmorionita sa lokaliteta Bogovina odreĎena je metodombach adsorpcije. Uzorci montmorionita su tretirani prvo rastvorom NaCl a zatim irazličitim koncentracijama organskih kompleksa. Adsorpcione izoterme su dobijenetretiranjem uzoraka različitim koncentracijama herbicida. Detaljna mineraloškakarakterizacija uzoraka uraĎena je metodom rendgenske difrakcije. Rezultati interakcijemontmorionita sa organskim kompleksima i herbicidima dobijeni su primenomrendgenskih, optičkih, termičkih i spektroskopskih metoda.Na osnovu rezultata rendgenskih ispitivanja uzoraka, utvrĎeno je prisustvoorganskih kompleksa i herbicida u meĎuslojnom prostoru montmorionita.Montmorioniti modifikovani ...
    adsorpcija, montmorionit, heksadeciltrimetilamonijum bromid,feniltrimetilamonijum hlorid, S-metolahlor, klomazon
    ... zasićenja organskog katjona (He et al., 2005). Treba pomenuti da različita brzina zagrevanja uzoraka moţe dovesti do malih razlika u temperaturi izmeĎu ispitivanih uzoraka i literaturnih podataka. Drugi i treći gubitak mase HDTMA-montmorionita su vezani za oksidaciju organskog kompleksa kako na ...
    ... S-metolahlorom mogu se videti četiri gubitka mase (slika 41). Prvi gubitak mase od 7,6%, javlja se u temperaturnom intervalu do 150°C sa DTG maksimumom na 87°C vezan je za dehidrataciju adsorbovane vode. U intervalu od 150°C do 450°C postoji gubitak mase od 3,4% koji predstavlja razgradnju molekula ...
    ... gubitak mase od 9% što je vezano za proces dehidroksilacije. Termogravimetrijska analiza HDTMA-montmorionita sa sorbovanim klomazonom pokazuje nekoliko koraka gubitka mase koji se mogu jasno videti kao DTG maksimumi na 79, 245, 364, 415, 482, 525, 749 i 860°C (slika 47). Gubitak mase pri prvom ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... predstavljene rudistnim i laporovitim krečnjacima i laporcima, a javljaju se i manje izlivne mase latita, miocenske starosti. Na datom području ukršta se nekoliko rasednih struktura, to jest, stenske mase su intenzivno tektonizirane. Jedna od tri bušotine, KR-2, na kojoj je izgrađena i spomen-česma ...
    ... da su u pomenutim rejonima najzastupljenije mineralne vode koje se genetski vezuju za metamorfite, granitoidne masive i izlive vulkanita, tj. stenske mase u kojima je naglašen sadržaj razmatranih mikroelemenata. Ova doktorska disertacija sastoji se od tri celine. To su: I Pregled geohemijskih ...
    ... Jošaničke Banje, Novopazarske Banje i Brestovačke Banje (Slika 3.12). Kod ovih pojava dolazi do izražaja dejstvo voda povišene temperature na stenske mase koje sadrže silikatne minerale bogate fluorom, a u određenom broju slučajeva i litijumom. Na taj način se, procesima razlaganja olivina, piroksena ...

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... 17892-12:2018 l= 0.22 Indeks konzistencije SRPS EN ISO 17892-12:2018 l-= 0.8 Zapreminska masa SRPS EN ISO 17892-2:2015 p= 1.93 Mg/mš Zapreminska masa suva SRPS EN ISO 17892-2:2015 Pd= 1.57 Mg/mš Zapreminska masa čvrstih čestica SRPS EN ISO 17892-3:2016 Ps= 2.68 Mg/mš Stepen zasićenja Sr= 87 % ...
    ... 17892-12:2018 l= -0.69 Indeks konzistencije SRPS EN ISO 17892-12:2018 l= 1.7 Zapreminska masa SRPS EN ISO 17892-2:2015 p= 1.80 Mg/mš Zapreminska masa suva SRPS EN ISO 17892-2:2015 Pd= 1.60 Mg/mš Zapreminska masa čvrstih čestica SRPS EN ISO 17892-3:2016 Ps= 2.68 Mg/mš Stepen zasićenja Sr= 50 % ...
    ... 17892-12:2018 l= -0.26 Indeks konzistencije SRPS EN ISO 17892-12:2018 l-= 1.3 Zapreminska masa SRPS EN ISO 17892-2:2015 p= 1.93 Mg/mš Zapreminska masa suva SRPS EN ISO 17892-2:2015 Pd= 1.67 Mg/mš Zapreminska masa čvrstih čestica SRPS EN ISO 17892-3:2016 Ps= 2.68 Mg/mš Stepen zasićenja Sr= 71 % ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... ГЕОЛОГИЈА ЛЕЖИШТА ЗЕОЛИТСКИХ ТУФОВА СРБИЈЕ Зеолитски минерали често представљају основу ,,пепеластих,, туфова, чинећи у њима и до 90% укупне стенске масе. Током геолошког развоја земљине коре више пута су обнављани повољни геолошки услови за стварање већих концентрација зеолитских минерала и настанак ...
    ... карактер. Веома ситнозрно вулканско стакло, јавља се ретко у карактеристичним одломцима, чини основну масу. Његова заступљеност варира од 80 – 90 % ретко више. У таквој основној маси где је стакласта маса потпуно зеолитисана налазе се ретка поломљена зрна кварца, понекад бипирамидална, затим свежи п ...
    ... апатит. У основној маси могу да се запазе минерали карбоната, као и релативно чести фосили који су најчешће биљног порекла. 58 Слика 3.2. Кристал кварца у основној маси узорка зеолитског туфа лежишта Опћиште-Беочин Лежиште зеолитског туфа Сланци Основна маса узорка зеолитски туфa ...