Претрага

Упит dcterms_subject_txt:crveni krečnjak

166 items

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... su karsti'kovani krečnjaci srednjeg i gornjeg trijasa u okviru jugozapadnog dela unutrašnjih Dinarida. U ovoj geostrukturnoj jedinici izdvojeno je ukupno 14 regionalnih ležišta (lit. 20). Osnovna karakteristika je znatna pokrivenost karstnih ležišta izgrađenih od trijaskih krečnjaka tvorevinama jure ...
    ... vodosnabdevanje. Najjače vrelo u karstu Dinarida zapadne Srbije je Perućačko vrelo. Javlja se na desnoj obali Drine na kontaktu masivnih trijaskih krečnjaka Tare (delom pokrivenih stenama dijabaz- rožnačke formacije i ultrama'tima) i verfenskih klastita. Vrelo je gravitaciono, manji deo voda je kaptiran ...
    ... više stotina l/s. Vrelo Mlave na severnom obodu Beljanice, najjače je vrelo u Karpato-balkanidima. Vrelo je uzlaznog tipa na kontaktu urgonskih krečnjaka i bazalnog dela tercijarne serije Žagubičke kotline. Izdašnost vrela varira od 0.25 do 14.8 m3/sec. Vrelo nije kaptirano. U grupu jačih vrela sa ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... može biti predstavljen krečnjacima i laporcima. Procenjena debljina M,PI sedimenata je oko 270 m. Paket M,PI sedimenata leži konkordantno preko sarmatskih sedimenata. Sarmat je predstavljen sitnozrnim klastičnim stenama, laporima i različitim varijetetima krečnjaka. 3.3. Tektonika Stru ...
    ... istraživanja u okolini Beograda obavio Je V. Petković (1911, 1912, 1913, 1914, 1925). On daje tektonsku skicu okoline Beograda, izdvaja urgonske krečnjake u dolini Bele reke i dr. K. Petković (1937 ı 1949) daje podatke o mezozojskim sedimentima u okolini Beograda (Košutnjak, zajedno sa O. Miletić-Spajić ...
    ... Bogićević, 2010). Vodonepropusnu podlogu kvartara čine gline, a na pojedinim delovima terena (zona Ušća) kvartarni sedimenti direktno leže preko krečnjaka sarmata. Završni članov kvartara predstavljeni su glinovitim i alevritičnim sedimentima. Udaljavanjem od korita Save ka zapadu, tJ. ka istražnom ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... magmatskog kompleksa su zastupljeni gornjetrijaski masivni krečnjaci, donjejurski krečnjaci, jurski serpentiniti, sedimenti srednje i gornje jure (peščari, glinci, rožnaci, konglomerati i krečnjaci), gornjekredni sedimenti (konglomeratični krečnjaci i peščari) i tvorevine tzv. ljiškog fliša (liskunoviti ...
    ... Legenda: 1. masivni krečnjaci gornjeg trijasa (norički i retski kat); 2. krečnjaci donje jure (lijas); 3. peščari, glinci, rožnaci, konglomerati i krečnjaci (dijabaz-rožnačka formacija); 4. serpentiniti; 5. glinci i peskoviti laporci donje krede (alb); 6. konglomeratični krečnjaci i peščari gornje krede ...
    ... sedimenti (krečnjaci, laporci i peščari); 3. serpentiniti; 4. kredni sedimenti (peščari, laporci i krečnjaci); 5. vulkanoklastiti; 6. izlivne magmatske stene – dacito-andeziti, kvarclatiti i trahitoidne stene (v) i subvulkanske stene (sv); 7. pluton Brajkovca; 8. miocenski sedimenti (krečnjaci, laporci ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... magmatskog kompleksa su zastupljeni gornjetrijaski masivni krečnjaci, donjejurski krečnjaci, jurski serpentiniti, sedimenti srednje i gornje jure (peščari, glinci, rožnaci, konglomerati i krečnjaci), gornjekredni sedimenti (konglomeratični krečnjaci i peščari) i tvorevine tzv. ljiškog fliša (liskunoviti ...
    ... Legenda: 1. masivni krečnjaci gornjeg trijasa (norički i retski kat); 2. krečnjaci donje jure (lijas); 3. peščari, glinci, rožnaci, konglomerati i krečnjaci (dijabaz-rožnačka formacija); 4. serpentiniti; 5. glinci i peskoviti laporci donje krede (alb); 6. konglomeratični krečnjaci i peščari gornje krede ...
    ... sedimenti (krečnjaci, laporci i peščari); 3. serpentiniti; 4. kredni sedimenti (peščari, laporci i krečnjaci); 5. vulkanoklastiti; 6. izlivne magmatske stene – dacito-andeziti, kvarclatiti i trahitoidne stene (v) i subvulkanske stene (sv); 7. pluton Brajkovca; 8. miocenski sedimenti (krečnjaci, laporci ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... Ova povlata je debljine oko 320 m, uključujući dogerske peščare i krečnjake. Malmski Krečnjaci: Ovi krečnjaci su debeli oko 320 m i nalaze se iznad donjokrednih sedimenata. Neokomski i Urgonski Krečnjaci: Neokomski krečnjaci su debeli do 150 m, dok urgonski karbonatni kompleks ima sličnu debljinu ...
    ... peščar, lapor Pukotinska Niska Andeziti ı vulkaniti Amkf"' amlu.}?n \hu:a. Pukotinska Niska vulkanoklastične stene Mezozojske sedimentne stenc Krečnjak, laporac, peščar, breča Pukotinska, karstna S'f::a&' Pukotimska, sa Magmatske stene Dionti, daciti slobodnim nivoom i pod Niska itiskom Tabela ...

  • Ograničenja primene optimizacionih algoritama u slučaju kopova

    Dejan Stevanović, Mirjana Banković, Milica Pešić Georgiadis, Petar Marković, Dejan Ranković (2020)
    Proces optimizacije površinskih kopova, kao sastavni deo strateškog planiranja, veoma je važan sa stanovišta ostvarivanja maksimalnih efekata proizvodnje. To je složen zadatak koji vrlo često podleže vrlo strogim geometrijskim i drugim praktičnim rudarskim ograničenjima. Ova ograničenja u posebno su izražena na površinskim kopovima uglja, te u značajnoj meri mogu povećati stepen neizvesnosti rudarskog projekta, odnosno izazvati neželjena dejstva u pogledu profitabilnosti poslovanja. Iz tog razloga, veoma je važna primena savremenih optimizacionih alata, koji u značajnoj meri mogu olakšati celokupan ...
    ... Može se doći do zaključka da se sa povećanjem faktora prihoda povećavaju i zapremine optimalnih kontura, odnosno rastu količine Jalovine ı rude. Crvena i zelena linija na dijagramu predstavljaju ckonomske vrednosti generisanih kontura. Za razliku od količine rude i jalovine, sa povećanjem faktora ...
    ... može se posmatrati ležište Potrlica (Crna Gora). Ugalj se ovde Javlja u sklopu sa miocenskim sedimentima koji se nalaze iznad serije trijaskih krečnjaka, strme strukture. U ovom slučaju, optimizacioni algoritmi će uvek generisati optimalnu konturu sa najvećon ekonomskom vrednošću, i po pravilu će ...
    ... krečnjačkoj podlozi (Slika 9). Ovakva kontura Je matematički optimalna ali praktično neizvodljiva. 85 [___] MIOCENSKI SEDIMENTI EI rIJASKI KREČNJACI Slika 9. Primer generisanja optimalne, ali neizvodiljive konture - PK Potrlica 4. Zaključak Optimizacioni algoritmi za granice kopa, funkcionišu ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... i 2a. tzfic'ijamti' u okviru peikova sarmatsko– . . sedimenti anonske starosti 2. sedimenti P HGTST u okviru krečnjaka tortona i sarmata 2b. | kredni sedimenti u okviru krečnjaka urgonske starosti 25 5.3.1 Hidrogeotermalni sistem u okviru kvartarnih sedimenata — HGTSQ Hidrogeotermalni ...
    ... poprečni preseci analiziranih bunara. Na ovim slikama, plavom bojom su označeni svi kartirani vodonosni slojevi kao i njihove debljine, dok su crvenom bojom obeležene dubine bunara. 35 Prva grupacija sastoji se od četiri bunara i obuhvata severni ı zapadni deo istražnog terena. To su bunari ...
    ... 175 200 200 B-5 B-4 Slika 16. Poprečni presek bunara na liniji Ugrinovci - Batajnica (Plavom bojom označeni su vodonosni slojevi, dok je crvenom bojom označena dubina bunara) 36 Druga grupacija sastoji se od četiri bunara ı obuhvata naselja Zemun polje i 13. Maj. To su bunari B-17, B-18 ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... ležištima: Bor, Majdanpek, V. Krivelj, Cerovo i dr. Na istočnom obodu TMK nalazi se ı više ležišta nemetaličnih mineralnih sirovina: ležište krečnjaka Zagrađe, kvarcnih peščara Deo - Donja Bela Reka, kvarcnog peska Oblaci (Rgotina) ı dr. Pregledna geografska karta sa prikazom prostora TMK ...
    ... sistema Bor. Najmlađe tvorevine na području Bora su kvartarni aluvijalni nanosi Borske reke. Predstavljeni su serijom peskova, šljunkova i valutaka krečnjaka. Takođe Je markantno prisustvo nusprodukata eksploatacije i prerade rude, koje su predstavljeni stenskom otkrivkom (Jalovinom), flotacijskom Jalovinom ...
    ... Izgrađeni su od odlomaka različitih stena kao što su kristalasti škriljci, kvarciti, graniti, gabrovi, andeziti, laporci, peščari, mermerisani krečnjaci i dr. Njihova starost nije pouzdano i Jednoznačno utvrđena i o tome postoje suprostavljena mišljenja. Danas se smatra da su nastali u postrudnim ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... seta podataka (plave oznake) i modeliranog seta podataka (crvene oznake) Slika 5.4. Dijagram verovatnoće aktivnosti koncentracija ukupne β-aktivnosti na osnovu određenog seta podataka (plave oznake) i modeliranog seta podataka (crvene oznake) Odnos broja detektovanih i nedetektovanih podataka ...
    ... određenog seta podataka (plave oznake) i modeliranog seta podataka (crvene oznake) Slika 5.6. Dijagram verovatnoće aktivnosti koncentracija 226Ra na osnovu određenog seta podataka (plave oznake) i modeliranog seta podataka (crvene oznake) 61 5.2. Osnovni hemijski sastav podzemnih voda i ...
    ... starosti, predstavljeni su uslojenim konglomeratima, peščarima, peskovitim i laporovitim krečnjacima, laporcima i glincima. 31 Najveće rasprostranjenje među krednim sedimentima imaju bankoviti i masivni krečnjaci barem-apta. Tereni izgrađeni od donjokrednih krečanjaka su izrazito karstifikovani ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... Majdanpeka i zapadnog oboda plutona Valja Strţ. Tvorevine donje krede su predstavljene masivnim i bankovitim krečnjacima, slojevitim i masivnim krečnjacima, slojevitim i bankovitim krečnjacima, konglomeratima, peščarima i glincima. Gornja kreda Stene gornjokredne starosti su najzastupljenije ...
    ... Timočkog magmatskog kompleksa 15 donjokrednih krečnjaka, kao i svih stena koje ulaze u sastav TMK (ĐorĎević i Banješević, 1997). Pojave sprudnih sedimenata su vezane za centralne delove TMK, a sastoje se od peščara, krečnjaka, peskovitih krečnjaka, krečnjačkih klastita, breča sa fragmentima a ...
    ... severoistok (Slika 15b). Detaljnom analizom ove dve karte prikazane su granice uzročnika anomalija i kontaktne zone, koje su na Slici 15a prikazane crvenom bojom, a na Slici 15b plavom bojom. Kontaktne zone ukazuju na mogućnost postojanja raseda, odnosno rasednih zona, na istraţnom području. Da ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... гнајсевима и мигматитима, палеозојским и ретко мезозојским карбонатним стенама (мермерима, мермерисаним кречњацима и др.) и палеозојским високометаморфним и нискометаморфним шкриљцима са кречњацима. Издани ових стена су покривене терцијарним и квартарним седиментима (слике 25 и 26). По хемијском саставу ...
    ... састава угљеника хидротермалних лежишта у свету (H.Omoto and R.O.Raj, 1982) са приказом опсега вредности изотопа 13 C слободног угљендиоксида (црвене линије) и хидрокарбоната (жуте линије) у угљокиселим водама Србије На генетску везу угљокиселих вода из Србије и магматских процеса, указују повишен ...
    ... вулканити; 3. терцијарни гранити; 4. палеозојски гранитоиди; 5. повишен садржај у води: SiO2 > 20 mg/l (љубичаста); К > 20 mg/l (зелена); Fe > 3 mg/l (црвена) и Al > 1 mg/l (наранџаста); 6. граница геотектонске јединице. 103 Садржај SiО2 за преко 80 % појава се налази у интервалу 20 – 120 mg/l ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... MGM 1/3 Makroskopski opis Stena je klastična sastavljena od zaobljenih klasta krupnijih od 2 mm (Slika 18) međusobno povezanih vezivom tamno crvene boje. Slika 18. Makroskopski izgled uzorka valutice MGM 1/3. Mikroskopski opis Prema strukturnim karakteristikama stena je sitnozrni psefitolit ...
    ... ispekni — Ls · albari | alkarenii Baskovili irežnjaci (urganiki slojevi)– f yeščari \ ginai liaci | laporci : peščar | gind, feće aporil ı krečnjaci (heohom) Shijeiti i harkoviti kročnjaci Slika 2. Istočni deo geološke karte i legenda kartiranih jedinica – OGK 1:100 000, list Beograd (Marković ...
    ... starosti su veoma poremećeni, ubrani i izrasedani, i izgrađeni su od peščara, zatim od alevrolita, laporaca i glinaca sa proslojcima i sočivima krečnjaka. U vreme gornje krede talože se pelaške facije kao što su laporci, zatim flišni sedimenti ı na kraju plitkovodne formacije. Laporci i flišni sedimenti ...

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... iz povlate i podine ugljenog sloja. Podinu ugljenih slojeva uglavnom grade gline, glinac i peskovita glina, ređe peščari i krečnjaci, a povlatu gline, ređe peščari i krečnjaci. U dostupnoj literaturi može se naći Još jedna podcla pepela koja je izvršena prema poreklu, te koja ukupni pepeo svrstava ...
    ... dijageneze. Navedeni uklopci su mahom konkrecije, agregati, bubrežaste i loptaste forme kvarca, opala, pirita, markasita, limonita, siderita, krečnjaka, dolomita, liskuna, gline i dr. Epigenetski mineralni uklopci formiraju se nakon kreiranja samog ugljenog sloja, tjJ. posle dijageneze i metamorfizma ...
    ... dela i uglavnom su to kvarc, liskun, glina i konkrecija (bubrežaste i loptaste forme promenljivih veličina) pirit, markasit, limonit, siderit, krečnjak i dr. Epigenetske mincralne primese dolaze u ležište nakon njegovog formiranja pa na osnovu toga kažemo da je to tzv. infiltraciona Jalovina. Takva ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Soil oscillation law parameter determination with the application of Lagrange’s theorem at “Kovilovača“ open pit

    Suzana Lutovac, Nebojša Vidanović, Čedomir Beljić, Zoran Gligorić (2015)
    ... MINIRANJA NA PK „KOVILOVAČA“ - DESPOTOVAC 4.1. Opšte karakteristike površinskog kopa „Kovilovača" Ležište krečnjaka "Kovilovača" ima izuzetno prostu geološku građu. Krečnjaci ove zone su masivni ili slojeviti, pri čemu su slojevi debljine 0,20–0,80 m, pravac pruža- nja im je SI-JZ i pad od ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... iznosi oko 320 m. Ovi sedimenti uključuju dogerske peščare i krečnjake debljine oko 30 m, dok se iznad njih nalaze malmski krečnjaci sa debljinom od oko 320 m. Konkordantno u geološkom stubu, slede neokomski slojevi viti i bankoviti krečnjaci debljine do 150 m, dok ih preko njih prekriva urgonski karbonatni ...
    ... Mezozoik obodne zone (Jura — Kreda) o 4 [ 12 16 km JAAR V 3 Slika 2 Geografski položaj ležišta: plava boja – kontura eksploatacionog polja , crvena boja – kontura rudnog tela 2.3.Istražni radovi Geološka istraživanja ležišta započela su još tokom prošlog veka, ali su sa razvojem tehnologije ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... slojevitost, koja je veoma Jasna na kvarcitima i prekristalisalim krečnjacima. Na širem delu područja istraživanja se nalazi sinklinala Kladurovo-Ranovac, koja se sastoji od gornjokarbonskih ugljonosnih tvorevina i permskih crvenih peščara. Moravsko-banatska strukturna jedinica je basenska struktura ...
    ... markantna i složena dislokacija pružanja skoro sever-jug, duž koje su dovedeni u ne-normalan kontakt paleozojske tvorevine Lužničke zone sa permskim crvenim peščarima i mezozojskim sedimentima gornjačko-suvoplaninske zone. Gornjačko-suvoplaninska zona se nalazi istočno od moravske dislokacije i Lužničke ...
    ... prašinastim inkluzijma. DOLOMITSKI MERMERI I MERMERI (Md) Otkriveni su na Crnom vrhu i Batočinskoj straževici. Genetski su vezani za organogene krečnjake koji su metamorfisani u mermere. Boje su bele, sive, rumenkaste i zućkaste. Teksture su reliktno slojevite i trakaste, a strukture su granoblastične ...

  • Eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje

    Marko Lazić, Filip Miletić, Milena Lekić, Veljko Rupar, Željko Petrović, Lazar Žujović (2021)
    U radu su analizirani eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje. Period analize je prvih šest meseci tekuće godine. Analiza je vršena sa aspekta ostvarene proizvodnje, kvaliteta uglja, efektivnog vremena rada, kapacitetnog i vremenskog iskoršćenja i zastoja sistema. Za poređenje podataka različitih parametara koji po svojoj prirodi nisu međusobno uporedivi, u radu su korišćene metode višekriterijumskog odlučivanja.
    proizvodnja uglja, zastoji, metode višekriterijumskog odlučivanja
    ... investiranja za nabavku osnovne otkopne mehnizacije i ocena efikasnosti rada bagera Liebherr u diskontinualnim sistemima površinske ekspolatacije krečnjaka” Rudarstvo 2019., Privredna komora Srbije; [2] Izveštaj o proizvodnji i ostvarenom planu proizvodnje u RB „Kolubara“ za period od I–VI meseca 2021 ...

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... (mapiranih kao serpentinit) i njihovih sedimentnih sekvenci predstavljenih gornjojurskim muljem, peščarima i krečnjacima ı gornjokrednom flišnom serijom sastavljenom od peščara, mulja i krečnjaka. (Filipović et al., 1978; Brković et al., 1980). Tokom kenozojske vulkano- intruzivne aktivnosti, gore navedene ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... седименти изграђују југозападни обод басена. Творевине средњег и горњег тријаса развијене су у јужном ободном делу басена, а изграђене су од кречњака, кречњака са рожнацима, местимично од чистих рожнаца, дебљине 800 до 1000 m. Леже трансгресивно преко старијих стена, док је у долини Оскове ова серија ...
    ... 1,4 3 Глиновити и песковити лапорци са танким прослојцима угља 1800 800 1,7 4 Лапоровити кречњаци и лапорци 2800 1500 2,3 5 Главни угљени слој 2200 100 1,3 6 Глинци, пешчари, песковити кречњаци, лапорци и шљункови 300 1600 2,2 7 Шљунак са прослојцима угља 2500 1000 1,8 Моделирање ...
    ... случајних сметњи N(t), тако да ће бити: S(t) = R(t) ∗ W(t) + N(t) (3.13) Пример примене деконволуције на сеизмичку секцију дат је на слици 3.25. Црвеним стрелицама на слици су назначене карактеристичне позиције на којима је деконволуирана секција пружила очекивани резултат, а процес деконволуције ...