Претрага

Упит dcterms_subject_txt:cyprida,kongeriski slojevi

232 items

  • Sinteza i strukturna karakterizacija mikroporoznih arsenata i fosfata

    Sabina Z. Kovač (2015-09-28)
    Predmet rada i istraživanja ove doktorske disertacije su sinteza i strukturnekarakteristike novih kristalnih arsenata i fosfata koji sadrže Mg, K, Ca, Mn, Fe, Co, Ni,Cu, Zn, Sr, Ba i druge katjone. U strukturama arsenata i fosfata, AsO4- i PO4-tetraedrinajčešće se vezuju sa tetraedarski ili oktaedarski koordinisanim katjonima prelaznihmetala formirajući otvorene strukture (slojeve ili 3D mreže) sa širokim opsegomrazličitih topologija. U šupljinama ili porama u obliku povezanih ili nepovezanihkanala, tunela, kaveza i međuslojnog prostora mogu se ugraditi različiti vanmrežni joni(obično ...
    hidrotermalna sinteza, mikroporozna jedinjenja, arsenati, fosfati,rendgenska strukturna analiza
    ... dok cc2‒3:4‒6 (slika 37.g) odgovara slojevima normalnim na 8M kanale u (CH6N)[Zn4(PO4)3] (Song et al., 2003) i Zn4P3. Iako obe strukture odgovaraju istom cc2‒3:4‒6 grafu, slojevi u ove dve strukture razlikuju se po orijentaciji tetraedara u odnosu na ravan slojeva. Slike 37.h i 37.i predstavljaju ...
    ... razlike u slaganju delova slojeva. Kod izotipskih struktura, koje kristališu u prostornoj grupi P21/c, svi slojevi su identični, a Cu3O12-grupe raspoređene su po šemi tzv. riblje kosti (slika 43.a). Međutim, u neizotipskom jedinjenju Sr3Cu3(PO4)4 (Effenberger, 1999) slojevi imaju pakovanje ABABAB ...
    ... sa Zn:P odnosom 4:3 dati su na slici 37. Slika 37.a predstavlja slojeve u 2D strukturi (dabcoH)2[Zn8(pbc)6]·6H2O, sačinjenoj od ZnO4 i PO3C-tetraedara (tetraedarske fosfonatne grupe) koji dele rogljeve, formirajući neorganski sloj sa velikim 12M prstenovima (Cui and Yao, 2001). Slika 37.b prikazuje ...

  • Značaj geografske širine za lociranje uzročnika magnetnih anomalija kod prospekcije arheoloških lokaliteta

    Vesna Cvetkov (2020)
    ... magnetne nehomogenosti deformiše polje, što se manifestuje kao anomalija MPZ ili skraćeno magnetna anomalija. S obzirom na to da većina ar- heoloških slojeva, struktura i objekata poseduje magnetna svojstva koja ih ra- zlikuju od okolne sredine i da samim tim izazivaju magnetne anomalije doprinelo je ...
    ... umerenim temperatu- rama kao što su na primer šumski požari (Oldfield 1992; Mullins 2006). Biomine- ralizacija utiče dvojako, delovanjem mi- kroba u slojevima sa velikom količinom organske materije gde dolazi do „fer- mentacije” (Weston 2002) koja izaziva konverziju slabo magnetičnih oksida gvožđa u ...
    ... paljenja (krčenja šume), na- gomilavanje organskog materijala pri dužem boravku na jednom mestu (Gaf- fney et al. 2002), uklanjanje površinskog sloja zemlje (rovovi, grobovi, udubljenja od nosećih greda kuća), kao i prisustvo gvozdenih artefaka, konstrukcija od ka- mena (temelji kuća, popločane ...

  • Značaj izvodjenja Proktorovog opita na komunalnom otpadu

    Jovana Janković, Dragoslav Rakić, Tina Đurić, Irena Basarić Ikodinović, Laslo Čaki (2019)
    Komunalni otpad predstavlja jedan od ključnih problema današnjice. U Srbiji je najčešći vid odlaganja otpada na komunalne deponije i zbog toga je bitno ispravno i sigurno ga skladištiti. Zbijanje komunalnog otpada predstavlja jednu od osnovnih komponenti procesa odlaganja. Kako bi se što bolje predvidelo ponašanje komunalnog otpada neophodno je pre zbijanja na terenu laboratorijski odrediti maksimalnu suvu zapreminsku težinu i optimalnu vlažnost. U dosadašnjoj praksi u svetu za to se koristi standardizovan Proktorov opit. U radu će biti prikazani ...
    komunalni otpad, zbijanje, deponija, Proktorov opit
    ... Dobro zbijeni komunalni otpad zauzima podataka o zbijanju komunalnog otpada. Razl heterogenost i promenjivost, zbijanje se po pravilu vrši u slojevima jednake debljine. Kako bi se što bolje iskoristio radni prostor deponije, neophodno je poznavati parametre zbijanja: oji praksa da se komunalnom ...
    ... OPTIMALNE VLAŽNOSTI Proktorov opit je izveden na predhodno pripremljenim uzorcima u kalupu zapremine 2125cm3 (Slika 2). Zbijanje je izvedeno u 3 sloja sa 56 udaraca težine 2,5 kg koji pada sa visine od 30,5 cm. Energija zbijanja za ovako izveden opit iznosi 600kJ/m3 alnog otpada. 443 Slika 2: ...

  • Facies analyses, biostratigraphy and radiometric dating of the Lower-Middle Miocene succession near Zajecar (Dacian basin, eastern Serbia)

    Ljupko Rundić, Nebojsa Vasić, Miodrag Banješević, Dejan Prelević, Violeta Gajić, Bojan Kostić, Jelena Stefanović (2020)
    Седиментна сукцесија између доњег и средњег миоцена и складан тј. дискордантан однос између језерско-континенталних наслага (нпр. DLS, SLS) и баденских морских седимената представља једну од занимљивих тема. У овом раду смо проучавали пет истражних бушотина (источна Србија) и анализирали главни фацијални образац, биостратиграфске карактеристике миоценске сукцесије и применили U-Pb радиометријско датирање вулканских туфова интерстратификованих у седиментној серији са слојевима угља (бушотина NRKR-17002). Добиjeна је конкордија старост од 16,9 ± 0,2 милиона година за сва анализирана зрнца циркона без наследних ...
    Доњи–средњи миоцен, језерске фације, морска трансгресија, U-Pb геохронологија, источна Србија.

  • Mikroelementi u kvartarnim sedimentima i lignitu Kostolačko-kovinskog ugljonosnog basena, istočna Srbija – odabrani primeri

    Bogoljub Vučković, Biljana Radovanović, Dragana Životić (2022)
    Sadržaj, distribucija i način pojavljivanja elemenata u tragovima (mikroelemenata), posebno potencijalno toksičnih i radioaktivnih elemenata u uglju, su od velikog značaja, posebno ako se koriste kao gorivo u termoelektranama (TE). Na osnovu sistematski prikupljenih podataka o elementima u tragovima u uglju, zemljištu i sedimentima, moguće je utvrditi stepen zagađenosti vazduha, zemljišta, vode, kao i negativan uticaj na zdravlje ljudi. Eksploatacija i istraživanje lignita u Kostolcu i Kovinu traje više od jednog veka, dok se sagorevanje lignita sa površinskih kopa ...
    mikroelementi, sedimenti, lignit, Kostolac

  • Novi model za postizanje optimalne proizvodnje na naftnom polju Amal

    Elnori Elmabrouk Ali Elhaddad (2015-04-16)
    Doktorskom disertacijom analizirani su i proučavani problemi proizvodnje nafte iprimenjene metode za njihovo rešavanje na naftnom polju Amal. Ukratko jeprikazana proizvodnje nafte u Libiji, njene karakteristike i rezerve, da bi se videoznačaj ovog naftnog polja.Utvrđeno je da su na naftnom polju Amal ključni problemi koji prate procesproizvodnje taloženje parafina, pojava slojnog peska, neefikasan rad gasliftsistema, neefikasna desalinizacija nafte i ekološki problemi. Proizvodniproblemi, pojedinačno i više njih zajedno, na nekim bušotinama uzrokovali susmanjenje proizvodnje nafte od 40 do 75%. Zbog ...
    nafta, proizvodnja, optimizacija, Amal, Libija
    ... sprečava njegov eventualni prodor u konstrukciju filtera. Drugi sloj filtera predstavlja ispunu između prvog i trećeg sloja filtera. Ispuna predstavlja sigurnosni sloj koji takođe treba da onemogući eventualni prodor slojnog peska kroz treći sloj filtera. Slika 5.9. Izabrani filter Slika ...
    ... (Prstojević, 2012). Kamenac uzrokuje habanje pumpi za utiskivanje slojne vode, začepljuje filtere i porne kanale sloja, što dovodi do povećanja troškove održavanja opreme i sloja za utiskivanje. Odgovarajućim projektnim rešenjima može se preventivno sprečiti nastajanje kamenca tako što će se o ...
    ... nafta će se prelivati sa vrha hidrofobnog sloja na visini od 8.0 mm i vraćati u tehnološke rezervoare za pripremu nafte (R-1, R-2 ili R-3). Odvod slojne vode je pri dnu rezervoara preko sifonske cevi DN 150. Nivo nafte, odnosno debljina hidrofobnog sloja regulisaće se prelivom na sifonskoj cevi ...

  • Novi model za postizanje optimalne proizvodnje na naftnom polju Amal

    Elnori Elmabrouk Ali Elhaddad (2015-04-16)
    Doktorskom disertacijom analizirani su i proučavani problemi proizvodnje nafte iprimenjene metode za njihovo rešavanje na naftnom polju Amal. Ukratko jeprikazana proizvodnje nafte u Libiji, njene karakteristike i rezerve, da bi se videoznačaj ovog naftnog polja.Utvrđeno je da su na naftnom polju Amal ključni problemi koji prate procesproizvodnje taloženje parafina, pojava slojnog peska, neefikasan rad gasliftsistema, neefikasna desalinizacija nafte i ekološki problemi. Proizvodniproblemi, pojedinačno i više njih zajedno, na nekim bušotinama uzrokovali susmanjenje proizvodnje nafte od 40 do 75%. Zbog ...
    nafta, proizvodnja, optimizacija, Amal, Libija
    ... sprečava njegov eventualni prodor u konstrukciju filtera. Drugi sloj filtera predstavlja ispunu između prvog i trećeg sloja filtera. Ispuna predstavlja sigurnosni sloj koji takođe treba da onemogući eventualni prodor slojnog peska kroz treći sloj filtera. Slika 5.9. Izabrani filter Slika ...
    ... (Prstojević, 2012). Kamenac uzrokuje habanje pumpi za utiskivanje slojne vode, začepljuje filtere i porne kanale sloja, što dovodi do povećanja troškove održavanja opreme i sloja za utiskivanje. Odgovarajućim projektnim rešenjima može se preventivno sprečiti nastajanje kamenca tako što će se o ...
    ... nafta će se prelivati sa vrha hidrofobnog sloja na visini od 8.0 mm i vraćati u tehnološke rezervoare za pripremu nafte (R-1, R-2 ili R-3). Odvod slojne vode je pri dnu rezervoara preko sifonske cevi DN 150. Nivo nafte, odnosno debljina hidrofobnog sloja regulisaće se prelivom na sifonskoj cevi ...

  • Analiza uporednog praćenja temperature površine ohlađenih materijala pri njihovom zagrevanju do ambijentalne temperature

    Stevan Đenadić, Ljubiša Tomić, Vesna Damnjanović, Katarina Nestorović (2021)
    U datom eksperimentalnom radu su termografskim metodama ispitivane termofizičke karakteristike različitih materijala. Za ispitivanja su izabrani mesingani niovčić, ugalj i pelet, jer imaju različita termoizolaciona svojstava i različito stanje površine. Uzorci su najpre hlađeni, a zatim je njihovo zagrevanje na sobnoj temperaturi praćeno termalnom kamerom. U drugom delu eksperimenta, korišćena je impulsna termografija, a zagrevanje površine uzoraka vršeno je svetlosnom pobudom.
    termografija, impulsna termografija, nedestruktivno testiranje materijala, mesing, ugalj, pelet

  • Modeliranje buke u urbanoj sredini u okolini Doma zdravlja u Pančevu

    Stefan Mandić (2024)
    Prisustvujemo epohi gde buka predstavlja veoma rasprostranjen i moderan fenomen koji možemo deklarisati kao problem. Svedoci smo toga da moderni problemi zahtevaju malo drugačiji pristup nego u prošlosti, odnosno zahtevaju moderna rešenja. Samim tim, vremenom je došlo do modernizacije alata,u ovom slučaju došlo je do razvoja modela za rasprostiranje buke koji su se vremenom unapređivali pa tako danas imamo jedno moćno sredstvo za borbu protiv buke u vidu kompjuterskog softvera.Ovaј master rad, pod nazivom „Modeliranje buke u urbanoj sredini ...
    buka, zvuk, saobraćaj, modeliranje, merenje buke
    ... povećava gustina sloja sredine neposredno uz izvor. U tom sloju dolazi do zgušnjavanja čestica koje prodiru u naredni sloj, potiskujući njegove čestice ka sledećem sloju čime se oscilacije izvora prenose na daljinu, sa sloja na sloj. Kada izvor osciluje u suprotnom smeru, u sloju neposredno pored ...
    ... pored stvara se praznina koju odmah popunjavaju čestice najbližeg sloja. Na njihovo mesto, zbog nastalog razređenja, dolaze čestice iz susednog sloja. Na taj način se čestice pomeraju u suprotnom smeru a talas razređenog vazduha širi se koncentrično odmah iza talasa zgusnutog vazduha. Cela pojava se ...
    ... transverzalnog talasa. Mopu se Javiti na površinama tečnosti ili čvrstih tela, pri čemu su oscilacije ograničene samo na određeni deo površinskog sloja. smer prostiranja talassa . - ——— .. i bvž ... ...... eeeve . .... .. · ..... ..... ...... ...... ...... •.•...... Slika 9: Kretanje čestica ...

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... adsorbovani sa pozitivno naelektrisanim glavama na površini minerala formiraju monomerni sloj. Kako se surfaktant subvencioniše, primećuje se zadebljanje strukture. Formiranje drugog, suprotno pozicioniranog sloja je rezultat težnje organskih katjona da formiraju micele. Kada je ECEC vrednost prekoračena ...
    ... rs/filferi-zca-vodu/za-domacinstvo/omeksivac-vode/) Proces omekšavanja vode i regeneracija zeolita se odvija na sledeći način: Tvrda voda prolazi kroz sloj natrijskih zeolita pri čemu joni natrijuma zamenjuju Ca** i Mg** jone Na»Ze + Ca* — CaZe + 2Na? Na»Ze + Mg*? — MgZe + 2Na? Kada svi natrijumovi ...
    ... su prikupljeni na lokalitetu ispod glavnog jalovišta rudnika Rudnik (slika 4.1). Naime, voda se iz tela flotacijske brane drenira kroz filtarski sloj i odvodi do betonskog kolektora Rudničkog potoka kroz drenažni tepih postavljen ispod tela nasipa. Evakuacione organe čine stari i novi kolektor ...

  • Razvoj modela upravljanja cirkulacijom u postupku bušenja korišćenjem neuro fazi sistema zaključivanja

    Seyed Ali S. Razeghi (2022)
    Gubitak isplake predstavlja nekontrolisano isticanje bušaćeg fluida kroz formacije kao što su kaverne, pukotine, ili drugi slojevi. Tradicionalne metode procene gubitka isplake se zasnivaju na primeni seizmičkih podataka ili pronalasku „mesta“ gubitka isplake na osnovu raspoloživih podataka iz susednih bušotina. Međutim, ove metode procene nisu pouzdane.‘ U disertaciji je izvršena analiza i procena uticaja parametara bušenja, geoloških faktora, karakteristika formacije i fluida na gubitak isplake kao i na formiranje fraktura u formacijama. Uspostavljeni su modeli koji podrazumevaju proces obrade ...
    naftna bušotina, gubitak isplake, fuzzy logika, ANFIS model

  • The Effect of Gravel and Sand Mining on Groundwater and Surface Water Regimes — A Case Study of the Velika Morava River, Serbia

    Milan Kresojević, Vesna Ristić Vakanjac, Dragan Trifković, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2023)
    Овај рад описује како неконтролисано и нелегално откопавање песка и шљунка може утицати на режим површинских и подземних вода на местима где постоји активна хидрауличка веза између њих, са студијом случаја реке Велике Мораве у Србији. Такође, промена геометрије попречног профила, као последица антропогених и природних фактора, отежава уливање ове реке за укључивање у водне токове Србије. Плодност Велике Мораве омогућила би развој речног саобраћаја како за трговачке бродове, тако и за пловила Речне флотиле Војске Србије. Корелације између ...
    експлоатација песка и шљунка, режим површинског тока, режим подземних вода

  • Funkcionisanje i uticaj epikarsta na režim, bilans i kvalitet podzemnih voda istočnog dela karstnog sistema Suve planine

    Branislav Z. Petrović (2020)
    Epikarst je deo karstne izdani koji se nalazi u okviru nadizdanske zone i predstavlja kompleksnu tačku dodira i mešanja nekonsolidovanog materijala sa površine terena, ostataka karbonatnih stena izmenjenih korozivnim delovanjem vode, živog sveta i njihovih ostataka, koja je delimično zasićena podzemnom vodom. Kompletan sud o stepenu razvoja i prisustva epikarsta na nekom krečnjačkom terenu moguće je doneti uz multidisciplinarna i obavezna detaljna hidrogeološka istraživanja. Poligon za sprovedena istraživanja je bio karstni masiv Suve planine, koja u geološkom i geografskom smislu ...
    epikarst, karstni sistem, podzemne vode, procesi samoprečišćavanja, hidrohemijski i mikrobiološki procesi u podzemnoj vodi

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.
    ... gornje noseće slojeve od bituminiziranog materijala po vrućem postupku za sve grupe saobraćajnog opterećenja (SRPS U.E9.021),  proizvodnju agregata za donje noseće slojeve od bituminiziranog materijala po vrućem postupku (SRPS U.E9.028),  proizvodnju agregata za donje slojeve cementbetonskog ...
    ... potencijalnost resursa karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora) - doktorska disertacija 48 - osobine kontakta slojeva, - interne teksturne osobine slojeva, - sadrţaj konkrecija, - fosilni sadrţaj, - dijagenetske promjene, te - strukturni elementi duţ profila. Formacioni tipovi ...
    ... dolomitični krečnjaci sa redovnim intraformacionim brečama krajem i sredinom sloja, kao i sitnim sparitskim i ovalnim šupljinama (strukture ptičjeg oka - “birdseyes structure”). U intervalu od 37,75 do 42,75 m javljaju se slojevi krečnjaka homogene strukturne i teksturne građe sa pravilnom izmjenom ...

  • Određivanje zbijenosti starog komunalnog otpada

    Jovana Janković, Dragoslav Rakić, Irena Basarić Ikodinović, Tina Đurić (2021)
    Bez obzira na savremene tretmane komunalnog otpada u svetu, u Srbiji je i dalje najčešći vid odlaganja na komunalne deponije, pa zbijanje otpada predstavlja jednu od ključnih faza formiranja deponije. Na ovaj način znatno se smanjuje zapremina otpada, ubrzava proces degradacije i produžava radni vek deponije. Zbog toga su geotehničke karakteristike komunalnog otpada prilikom zbijanja, veoma bitne kako u fazi projektovanja tako i u fazi izgradnje deponije i optimizacije prostora. Tu se pre svega misli na maksimalnu suvu zapreminsku ...
    komunalni otpad, deponija, Proktorov opit, optimalna vlažnost, maksimalna suva zapreminska težina

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... neogenu se mopgu razlikovati tri strukturna podsprata-nešto više poremećeni slojevi slatkovodnog donjeg miocena Ćićevca i Dragova; poremećeni slojevi slatkovodnog.srednjeg miocena i manje poremećeni morsko-brakični slojevi Paratetisa. Ovi podspratovi su međusobno razdvojeni i diskordancijama. P ...
    ... Jagodina na lokaciji u Jagodini 6 Katedra za geotehniku 3.2.2. Iskop istražnih jama U cilju sticanja detaljnije slike o sastavu i debljini slojeva na ispitivanoj lokaciji izvršen je iskop 6 istražnih jama. Osim navedenih, glavni cilj izrade istražnih jama bio je tačno definisanje kote fundiranja ...
    ... jedinici mogu se razlikovati dve kategorije sedimenata. U neposrednoj blizini oboda, na južnim padinama Crnog vrha i oko Juhora, nalaze se sočiva i slojevi krupnozrnih i slabo sortiranih šljunkova, aglomerata, a ređe i sedimentnih breča. Sastoje se od poluzaobljenih do nezaobljenih komada raznih m ...

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... sa sporadičnim tankim proslojcIma peščara, Delimično oštećen Delimično oštećen siltit sa retkim ~ |{peščar sa slitit sa slojevima peščara đ L proslojcima slojevima siltita Veoma oštećena nabrana stenska masa očuvane strukture, sa približno sličnim procentualnim učešćem peščara | slitita ...
    ... slitit III glinoviti šeji sa polomijenim | deformisanim slojevima slojevi peščara su polomljeni | pretvoreni u N/A N/A male fragmente ...
    ... ti. 'GEOLOŠKI INDEKS ČVRSTOĆE (GSI) ZA HETEROGENE FLIŠNE STENSKE MASE (V. Marinos, 2007) Heterogene slenske mase su one kod kojh se smenjuju slojevi različhth lhološ}h sastava sa Izraženim razlkama u čvrstoći, Kod fil&ne sexvence, tiplčne heterogene stenske mase, smene se sastcje od pećčara | slhita ...

  • Srbija u OneGeology Europe

    Danka Blagojević, Ranka Stanković, Petar Stejić, Velizar Nikolić (2014)
    Геолошки завод Србије као носилац Пројекта ОneGeologyEurope заједно са Рударско геолошким факултетом и Министарством за природне ресурсе, рударство и просторно планирање су се укључили у међународни Пројекат OneGeology Europe у мају 2013. године у већ поодмаклој фази израде Пројекта. До краја 2013. године испунили су завршене активности које треба да доведу до пуноправног укључења у Пројекат чиме је Република Србија нашла своје место на Геолошкој карти Европе 1:1М. Геолошка карта Србије 1:1М представља компилациону односно поједностављену верзију ОГК 1:500 ...
    OneGeologyEurope, метаподаци, хармонизација података, вишејезични мета-информациони систем
    ... rs:6080/arcgis/services/RGF_GZS_Bedrock_and_Superficial_Geology/MapServer/WMSSe rver , а у њему се налазе: слој са геолошким јединицама и слој са геолошким структурама. Називи сервиса и слојева су прецизно дефинисани пропозицијама пројекта и носе информације о власнику података (ГЗС), провајдеру-добављачу ...
    ... rgf.rs:6080/arcgis/services/RGF_GZS_Bedrock_and_Superficial_Geology/MapServer/WMSServer , а у њему се налазе: слој са геолошким јединицама и слој са геолошким структурама. Називи сервиса и слојева су прецизно дефинисани пропозицијама пројекта и носе информације о власнику података (ГЗС), провајдеру-добављачу ...

  • Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac

    Vasilije Zejak (2024)
    U radu se govori o značaju optimizacije u savremenom rudarstvu i kako nam to softveri štede vreme, novac i olakšavaju procese planiranja.Konkretno u izradi ovog rada korišćen je softverski paket Whittle.Da bi se optimizacije mogla uspešno sprovesti, potrebno je konstruisati pre svega blok model ležišta kao i definisati niz tehno – ekonomskih parametara. Na osnovu tih podataka definiše se optimalna kontura i dinamika razvoja radova. U skladu sa definisanim podaci i odgovarajućim podlogama definisana je optimalna kontura površinskog kopa Ciganuša ...
    optimizacija, površinski kop Ciganuša - Škorac, blok model, strateško planiranje, optimalna kontura, dinamika razvoja, fazni razvoj
    ... odnosno uvodi kontrola po kojoj se osobine nekog sloja "A” definišu samo na osnovu podataka iz uzoraka dodeljenih sloju "A". Nakon definisanja pripadnosti svih uzoraka prema imenima slojeva (nakon definisanja domena) geometrija sloja između bušotina formira se automatski, upotrebom prikladne metode ...
    ... modeliranja, geometrija rudonosnih slojeva se ne formira manuelnom digitalizacijom već se vrši automatski, korišćenjem neke metode interpolacije. Za primenu implicitnog modela neophodno Je nabušene uzorke svrstati u slojeve označene imenima. Na ovaj način (imenovanjem slojeva) kreiraju se domeni odnosno ...
    ... jJe za činjenicu da se rudne serije sastoje 28 Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac od većeg broja slojeva različite ı promenljive debljine. Kod grid modela, slojevi su predstavljeni serijom međusobno zavisnih površi (gridova). Ove površi kreirane su od pravilne mreže (grida) pri ...

  • Daljinsko merenje temperature na bušotinskom cevovodu

    Aleksa Petrović (2024)
    Ovaj diplomski rad analizira daljinsko merenje temperature na bušotinskim cevovodima, koje je od velike važnosti za kontrolu i nadzor nad industrijskim procesima posebno u ekstremnim uslovima kao što su visoke temperature i pritisci u bušotinama. Opisane su različite vrste temperaturnih senzora, kao što su termoparovi, bimetalni i otpornički termometri, kao i senzori na bazi optičkih vlakana, koji se primenjuju za kontinualno merenje temperature duž cevovoda u realnom vremenu. Daljinsko merenje temperature omogućava pravovremeno otkrivanje curenja i nepravilnosti, što je ...
    temperatura, daljinsko merenje temperature, bušotinski cevovodi, DTS sistemi, infracrveni senzori, bežične mreže
    ... naziv "izgubljena". 17 • Eksploataciona kolona Ova kolona koristi se kroz produktivne slojeve i služi za ispitivanje otvorenih slojeva ili u proizvodnji. Osnovni zadatak je zaštita proizvodnih slojeva tj. formacija i omogućavanje ugradnje i zamene proizvodne opreme u toku eksploatacionog veka ...
    ... koristi se za sprečavanje obrušavanja iz gornjih rastresitih slojeva zemlje, kao što su humus i šljunak. Ugrađuje se na relativno plitkim dubinama. • Površinska kolona Površinska kolona ima zadatak da spreči prodor vode iz vodonosnih slojeva u bušotinu i da nosi opterećenje svih ostalih zaštitnih ...