Претрага

Упит dcterms_subject_txt:permo-trijaski sedimenti

156 items

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... Горњетријаски седименти заступљени су и на западу, у широј околини Градине. Развијени су у фацији масивних, рјеђе банковитих и слојевитих доломита. Мјестимично се јављају доломитични кречњаци, као и партије чистих кречњака (Мирковић, 1974). Јура (Ј) У грађи слива Требишњице седименти јурске старости ...
    ... Билеће, седименти сенона се простиру у подножју Ситнице, између Плане и Фатничког поља и око Селишта. Представљени су чистим кречњацима, танко услојеним у нижим дијеловима, до слојева дебљине од 1 метра у вишим дијеловима (Мојићевић, Лаушевић, 1965). У сјеверним дијеловима слива, седименти ценомана ...
    ... Вучево поље изграђују претежно карбонатни седименти. Идентификовани су крупнозрни кречњачки конгломерати и брече лапоровито–глиновитог везива, лапоровити кречњаци и лапорци са муглама и прослојцима рожнаца. Све одлике правог флиша показују само седименти заступљени на сјеверним и сјевероисточним ...

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... facije laporaca, krečnjaka i sprudnih sedimenata. U istom radu bavi se i odnosima flišnih sedimenata sa ostalim krednim tvorevinama. Ističe da sedimenti senonske starosti od područja centralne Srbije prema zapadnoj Srbiji horizontalno i vertikalno prelaze u flišne sedimente. U svom kasnijem radu (1978) ...
    ... laporovite krečnjake i laporce. Popović (2008) smatra da geološku građu užeg područja planine Rudnik izgrađuje mali broj jedinica. Smatra da sedimenti flišnog porekla, koji su klastično-karbonatnog, klastičnog ili samo karbonatnog sastava, grade kompletnu seriju stena kredne starosti. Takođe napominje ...
    ... tri metamorfne zone, koje odgovaraju različitim facijama regionalnog metamorfizna. Najnižu zonu predstavljaju nemetamorfisani, slabo kristalasti sedimenti kredne starosti, srednju čine stene izmenjene u faciji zelenih škriljaca, a najvišu zonu čine metamorfiti epidot-aktinolitske facije. Gotovo svi ...

  • Оцена перспективности изворишта "Вић баре" за водоснабдевање Обреновца

    Бојан Хајдин, Душан Поломчић, Зоран Стевановић, Драгољуб Бајић, Катарина Хајдин (2012)
    ... dobro sortiranim naslagama od sitnozrnih do srednjozrnih peskova debljine do 15 m, u gornjem delu serije i Sljunkovitin peskova i Sljunkova u podini. Sedimenti se karakteriSu dobrim filtracionim svojstvima, sa srednjim vrednostima koeficijenta filtraciie u rasponu od 2.0-3.5 x 10° mis, pri Cemu donji deo ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... Мезозоик Мезозоик (MZ) је представљен стенама тријаске и јурске старости. Тријас (Т) На ширем подручју басена развијен је комплетан тријас. Доњи тријас представљен је белим, пешчарима, кварцитима и кварцним конгломератима, дебљине до 200 m. Ови седименти изграђују југозападни обод басена. Творевине ...
    ... m. 2.3.3.4. Плиоцен (Pl) Плиоценски, алувијални конгломерати и песковито-глиновити седименти, леже трансгресивно преко миоценских седимената, дебљине 20 до 30 m. 2.3.3.5. Квартар (Q) Квартарни седименти изграђени су од алувијалних конгломерата и песковито-глиновитих седимената, дебљине 20 ...
    ... Ђурђевик припада равничарском терену са благим нагибом према северу. У том правцу и теку мањи потоци међу којима је нешто већа река Вишћа. Завршни седименти су терасно-квартарног карактера са дебелим покривачем обрадивог тла, који у природним условима стоји стабилно. Такву природну равнотежу ремете ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... na istražnom prostoru formiran je zbijeni tip izdani u: – vodopropusnosti - sedimenti kvartara (aluvion i terasa) u povlati neogena, – peskovima slabije vodopropusnosti i peskovima sa glinama i alevritima – sedimenti gornjeg ponta (kompleks između prvog i drugog i drugog i trećeg ugljenog sloja ...
    ... plastična glina, alevriti. Maksimalna debljina ovih naslaga je oko 37 m. Preko II ugljenog sloja su formacije tercijara, peskovito-glinoviti sedimenti. Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od_površinskih i podszemnih voda Obično neposredno na ugalj naleže alevrit, ali javlja ...
    ... litološki profil ležišta Kostolac Zapadno polje Ležište mekog mrkog uglja – lignita i šljunka u zapadnom delu Kostolačkog uglje- nog basena, čine sedimenti ponta, koji su na grafičkoj dokumentaciji označeni kao donji pliocen (Pli;) (po staroj podeli), zatim kvartarne naslaga — pleistocena i holocena ...

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... prvog i drugog ciklusa, pri čemu se uzorci svrstavaju u šest grupa, tabela 3. U ovoj klasifikaciji sedimenti su podeljeni u grupe od veoma male do vrlo velike otpornosti, pri tome permski sedimenti spadaju u grupe sa vrlo velikom do velikom otpornosti. Indeks otpornosti prema raspadanju određuje ...
    ... ciklusa. Dobijen DgL laboratorijskim opitima nakon drugog ciklusa, kada se uporedi sa pomenutom klasifikacijom, dolazi se do zaključka da permski sedimenti odgovaraju grupi sa vrlo velikom do velikom otpornosti. U tabeli se mogu videti vrednosti koeficijenta DR nakon 2, 5, 9 i 12 meseci koje su određene ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... pontiski sedimenti. Sjuga su ograničeni starijim, paleozojskim i trijaskim, stenama, preko kojih leže Željko R. Cvetković Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj... 15 transgresivno. Ka severozapadu i istoku ugljonosni sedimenti pružaju se ...
    ... donjeg trijasa nađena je makro i mikro fauna karakteristična za kampilski potkat. Trijaska serija u ovim oblastima završava se dolomitima anizijskog kata i nestratifikovanim krečnjacima ladinskog kata. Sedimenti donjeg trijasa otkriveni su sa obe strane reke Kolubare. Debljina donjotrijaske i ...
    ... tvorevina konstatovani su kvarc-latitski ignimbriti i sasvim podređeno kvarc-latitski tufovi. Neogeni sedimenti pripadaju Kolubarskom basenu, koji je na jugu ograničen paleozojsko-trijaskim tvorevinama Slovačkih visova i eruptivno metamorfnim tvorevinama Vagansko-bukuljskog horst antiklinarijuma ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... pontiski sedimenti. Sjuga su ograničeni starijim, paleozojskim i trijaskim, stenama, preko kojih leže Željko R. Cvetković Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj... 15 transgresivno. Ka severozapadu i istoku ugljonosni sedimenti pružaju se ...
    ... donjeg trijasa nađena je makro i mikro fauna karakteristična za kampilski potkat. Trijaska serija u ovim oblastima završava se dolomitima anizijskog kata i nestratifikovanim krečnjacima ladinskog kata. Sedimenti donjeg trijasa otkriveni su sa obe strane reke Kolubare. Debljina donjotrijaske i ...
    ... tvorevina konstatovani su kvarc-latitski ignimbriti i sasvim podređeno kvarc-latitski tufovi. Neogeni sedimenti pripadaju Kolubarskom basenu, koji je na jugu ograničen paleozojsko-trijaskim tvorevinama Slovačkih visova i eruptivno metamorfnim tvorevinama Vagansko-bukuljskog horst antiklinarijuma ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... vеzuјu bоr iz vоdе, tаkо štо gа pоvršinski аdsоrbuјu, аli tаkоđе i ugrаđuјu u svојu strukturu, tј. аpsоrbuјu. Моrski sеdimеnti sаdržе višе bоrа nеgо rеčni i јеzеrski sеdimеnti, zbоg pоvišеnоg sаdržаја оvоg еlеmеntа u mоrskој vоdi (Aggarwal 1999). Kао pоslеdicа tоgа јаvlјајu sе pоvišеni sаdržајi ...
    ... morskih organizama. Morski silicijumski sedimenti formiraju se uz učešće biljaka i životinja (dijatomeje, radiolarije, sunđeri i dr.), a ostaci njihovih skeleta bitna su komponenta marinskih sedimenata (Rankama and Sahama 1950). Neorganski silicijumski sedimenti stvaraju se taloženjem SiO2 u blizini ...
    ... pojavama ugljokiselih mineralnih voda po obodu tercijarnog basena Smederevske Palanke (Cerovac, Vodički kiseljak i Miraševac), čiju podinu čine trijaski krečnjaci i peščari, kao i proterozojski kristalasti škriljci (i ovde su mestimično registrovana sočiva mermera). U blizini se nalazi i pojava hladne ...

  • The different approaches in seismic stratigraphy interpretation

    Dejan Radivojević (2018)
    U tekstu su prikazana dva osnovna pristupa u seizmostratigrafskoj interpretaciji. Prvi kao polaznu osnovu ima seizmičke sekcije, čija se interpretacija u kasnijoj fazi koreliše sa bušotinskim podacima. Drugi u prvoj fazi analizira podatke dobijene dubokim bušenjem koji se kasnije korelišu sa seizmičkim sekcijama. Prikazan je hronološki redosled i objašnjen postupak pri seizmostratigrafskoj interpretaciji oba pristupa. Ovakav način interpretacije omogućio je naftnim kompanijama detaljnije i preciznije sagledavanje geoloških odnosa, smanjenje rizika istraživanja i racionalnije projektovanje razradnih bušotina.
    seizmostratigrafija, istraživanje nafte i gasa, karakteristične seizmičke sekvence, seiz-mofacijalna analiza
    ... reflektivnih talasa sa gubitkom signala ispod akustične baze, česta pojava peg-leg1 multipla unutar paketa sedimenta - posebno ako su u povlati sedimenti sa velikim koeficijentom refleksije, prisustvo difra- kcija ili gull-wing2 artefakta (ukoliko je sekcija nemi- grirana), ukazuje na najveće brzine ...

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... slična, sa paleozojskim, trijaskim, jurskim, krednim ı miocenskim stenskim masama. Paleozojske stene se nalaze sa severoistočne i istočne strane Zlatiborskog masiva, a u okviru njih se najviše sreću klastiti ı karbonati, a nešto ređe bazične vulkanske stene i silicijski sedimenti. Ove stene su podlegle ...
    ... faune, odnosno zahvaljujući biostratigrafskim proučavanjem. Prema literaturnim podacima šira okolina ovog područja je izgrađena od stenskih masa trijaske, jurske ı miocenske starosti. Donjem trijasu pripadaju peščari koji se smenjuju sa glincima, alevrolitima, peskovitim laporcima i krečnjacima ...
    ... godina, a krečnjak koji se eksploatiše je vrlo popularan arhitektonski kamen. Površinski kop velik je 12 ha odakle se etažno vrši eksploatacija trijaskih krečnjaka koji se u geološkoj literaturi često nazivaju i „buloški krečnjaci“. Komercijalni nazivi ovih stena su „Sırogojno crveni“ — za crveni ...

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... zelenih žaba, kao i vrste iz najbliže terestrične okoline. Sedimenti močvarnih sredina većinom sadrže samo vrste koje su stanovnici ovih sredina, a slično je i u slučaju fosilizacije fosorijalnih (ukopanih) vrsta. Proluvijalno–deluvijalni sedimenti nastali tokom povremenih bujičnih spiranja tla obično sadrže ...
    ... sakupljen sa ovog lokaliteta čine većim delom sisarski ostaci. Milošević je 1967. godine opisao ostatke jaja i oklopa neidentifikovane kornjače. Sedimenti ovog lokaliteta predstavljaju tipski razvijenu „prebrešku“ seriju, izgrađenu od peskovitih glina, glinaca, glinovitih i liskunovitih slabo vezanih ...
    ... T. fallax, Colubridae indet, Natrix sp., Vipera ammodytes i Vipera. cf. V. berus. 26 3.2. LOKALITETI KVARTARNE STAROSTI Kvartarni sedimenti su široko rasprostranjeni u Srbiji, uglavnom kao kontinentalne naslage eolskog, rečnog, jezerskog i padinskog tipa. Najčešće sedimentne tvorevine ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... hidrogeološkim sistemima (modifikovano prema Marinović 1982): 1) prekambrijumske i paleozojske stene podine Panonskog basena, 2) trijaski i kredni sedimenti, 3) kenozojski sedimenti Podzemne vode CaMg-HCO3 tipa se uglavnom formiraju u kvartarnim naslagama Panonskog basea, pri čemu se sa povećanjem dubine ...
    ... pripadaju geodinamičkom modelu na osnovu kojeg je izvršena klasifikacija:  Granitoid Plavne (karbonska starost);  Granitoid Bujanovca (permo-trijaska starost). Pojave podzemnih voda unutar grupa karakterišu se sličnim hidrogeohemijskih i hidrogeološkim uslovima formiranja. 29 ...
    ... hidrogeološki profil terena u okviru Dinaridskog ofiolitskog pojasa: 1 – Trijaski krečnjaci, 2 – Ofioliti, 3 – nivo podzemnh voda (Krešić 1988) Na prostoru spoljašnjeg Dinarskog ofiolitskog pojasa značajno je razviće trijaskih karbonata, uglavnom krečnjaka, koji su karstifikovani i često pokriveni ...

  • Ograničenja primene optimizacionih algoritama u slučaju kopova

    Dejan Stevanović, Mirjana Banković, Milica Pešić Georgiadis, Petar Marković, Dejan Ranković (2020)
    Proces optimizacije površinskih kopova, kao sastavni deo strateškog planiranja, veoma je važan sa stanovišta ostvarivanja maksimalnih efekata proizvodnje. To je složen zadatak koji vrlo često podleže vrlo strogim geometrijskim i drugim praktičnim rudarskim ograničenjima. Ova ograničenja u posebno su izražena na površinskim kopovima uglja, te u značajnoj meri mogu povećati stepen neizvesnosti rudarskog projekta, odnosno izazvati neželjena dejstva u pogledu profitabilnosti poslovanja. Iz tog razloga, veoma je važna primena savremenih optimizacionih alata, koji u značajnoj meri mogu olakšati celokupan ...
    ... ovoga slučaja, može se posmatrati ležište Potrlica (Crna Gora). Ugalj se ovde Javlja u sklopu sa miocenskim sedimentima koji se nalaze iznad serije trijaskih krečnjaka, strme strukture. U ovom slučaju, optimizacioni algoritmi će uvek generisati optimalnu konturu sa najvećon ekonomskom vrednošću, i po ...
    ... sedimenata, na strmoj krečnjačkoj podlozi (Slika 9). Ovakva kontura Je matematički optimalna ali praktično neizvodljiva. 85 [___] MIOCENSKI SEDIMENTI EI rIJASKI KREČNJACI Slika 9. Primer generisanja optimalne, ali neizvodiljive konture - PK Potrlica 4. Zaključak Optimizacioni algoritmi za ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... [20]: 1– nadizdanska zona; 2– izdanska zona; 3 – vodonepropusna sredina; 4– peskovito-šljunkoviti sedimenti (facija korita); 5– glinoviti sedimenti; 6– muljeviti sedimenti (facija povodnja); 7– slobodni nivo izdani; 8– izvor 84 O s n o v i h i d r o g e o l o g i j e Izdani ...
    ... cijalni sedimenti. Fluvio- i limno-glacijalni sedimenti, pretežno šljunkovito-peskovitog sastava, pogodni su za formiranje (zbijenih) izdani, sa slobodnim ili nivoom pod pritiskom. PV su uglavnom malo- mineralizovane i dobrog kvaliteta za piće. Izdani u močvarnim sedimentima. Sedimenti močvara stvarani ...
    ... nadizdanska zona; 2– izdanska zona; 3 – vodonepropusna sredina; 4– karstifikovani krečnjak; 5– kristalaste stene; 6– glinoviti sedimenti; 7– nivo izdani; 8– topografska vododelnica; 9– padavine; 10– izvor Zona isticanja (dreniranja) izdani je deo terena u kome se izdan ...

  • Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala

    Miodrag Čelebić (2024)
    Izbor optimalne mehanizacije u diskontinualnom sistemu transporta je jedna od najvažnijih odluka koju treba donijeti prilikom projektovanja površinskih kopova. Pri izboru optimalne mehanizacije, uticaj ima veliki broj faktora, kako prirodnih – geoloških i ekoloških, tako i tehničkih, ekonomskih i socijanih. Neki od njih se mogu izraziti numerički, u određenim mijernim jedinicama, a neki opisno, lingvističkim varijablama, shodno uslovima koji vladaju na rudnim ležištima, a koje karakterišu visok stepen neizvjesnosti i neodređenosti kako prilikom istraživanja, tako i tokom procesa eksploatacije ...
    izbor mehanizacije, tehnologija eksploatacije, diskontinualani sistem, ekspertsko odlučivanje, lingvističke varijable, MCDM, FAHP

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... istraživanog područja otkriveni su gornjokredni sedimenti i vulkaniti. Debljina sedimenata varira, sa slojevima krečnjaka, glaukonitskih peščara, i gvožđevitih peščara. Konkordantno su prisutni cenomanski sedimenti iznad kojih se nalaze sedimenti, vulkaniti i vulkanoklastiti gornje krede. Ova ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... karstni tip izdani. Predstavljene su delimično trijaskim, a dominatno srednje i gornjejurskim, kao i donjokrednim tvorevinama. Rasprostranjenje karbonatnih tvorevina ujedno zauzima najveću površinu istražnog prostora. Trijas (T) Trijaski sedimenti u okviru Kučajsko-beljaničkog masiva nisu ...
    ... oko 400 metara. Kreda (K) Na području Kučaja i Beljanice, sedimenti kredne starosti imaju najveće rasprostranjenje od stena mezozoika, a među krednim sedimentima, najrasprostranjeniji su sedimenti donje krede. Sedimenti gornje krede nisu prisutni u zapadnoj i centralnoj oblasti Kučaja ...
    ... Najveće rasprostranjenje imaju sedimenti valend-otriva i barem-apta, dok se sedimenti alba javljaju u vidu izolovanih partija. Donja kreda (K1) leži preko titona i zajedno grade kontinualnu seriju neritskih sprudnih i subsprudnih krečnjaka. (K1 1+2) Sedimenti valendijskog i otrivskog kata ...

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... Moćnost rudnog tela je veoma ncujednačena i kreće se od 1,5-82 metra (u proseku 28m). Bazalni kredni sedimenti (Ki) koji su ranije tretirani kao "neogen" leže diskordantno preko boksita i trijaskih krečnjaka čineći neposrednu krovinu boksita na ležištu. Moćnost ovih sedimenata kreće se od 5-180m ...
    ... sedimente trijaske i kredne starosti. Srednjetrijaski krečnjaci (T+> izgrađuju neposredni obod kao i podinu boksitnog ležišta. To su uglavnom masivni, jako karstifikovani, sprudni krečnjaci. Starost im je utvrđena na osnovu paleontoloških ispitivanja šire okoline. Diskordantno preko trijaskih krečnjaka ...
    ... vodonepropusnu sredinu, koja po hidrogeološkim karakteristikama predstavlja povoljnu radnu sredinu sa stanovišta stabilnosti. Podinski karbonatni sedimenti Podinski i obodni kompleks karbonatnih sedimenata karakteriše dobra vodopropusnost. Povećanjem stepena karstifikacije podinskih krečnjaka povećava ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... састоји од три стратиграфска члана: пермског, тријаског и кредног. Пермске јединице су у својим нижим деловима састављене од слабо метаморфисаних глинаца и пешчара, а у вишим деловима од слојевитих до банковитих битуминозних кречњака. У доњим деловима тријаских чланова доминирају кречњаци са повећаним ...
    ... метаморфне серије. Преко метаморфне серије и обдукованих офиолита трансгресивно леже горњокредни седименти који садрже велике олистолите офиолита и метаморфних стена. Сматра се да ови седименти представљају јужни продужетак Сава зоне (Schmid et al. 2008). У истраживаном подручју је Сава зона ...
    ... – спрудни кречњаци (слика 5.2). Местимично достижу дебљину и до 500 метара. Неогени седименти припадају Ваљевско-мионичком басену. То је био изоловани басен у коме су се таложили слатководно-бочатни седименти, који су представљени конгломератима, лапорцима, глинама, песковима и лапоровитим ...