Претрага

Упит dcterms_subject_txt:petrologija,granitoidi,Stara planina

179 items

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... završila se tokom gornjeg miocena u blizini Apuseni planina i Južnih Karpata. Pored toga, uočava se da do promene vremena ekstenzije dolazi čak i duž pružanja iste strukture. Normalno rasedanje u pančevačkoj strukturi je starije miocensko – starije sarmatsko, dok je u njenom severnom produžetku ...
    ... detačmenta (slika 9.3) i formirao je lokalne subbasene u blizini Vršac/Varadija planina (depresija Zagajice, slika 9.1, prilog 4). Struktura je zapunjena kontinentalnim, aluvijalnim do jezerskim sedimentima starijeg miocena. Srednje–mlađe miocenska sedimentacija odvijala se tokom početka ...
    ... materijala smeštenih na severozapadu, severu i severoistoku (Transdanubija, centralni deo Panonskog basena i Apuseni planine). Progradacija, koja je starija u pravcu izvora sedimenata, odvijala se ka jugu, jugozapadu i jugoistoku. Ovakva geometrija predstavlja produžetak slične p ...

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... of Serbian Geological Society and CKH from May 15 to 17, 2015. It included touring of the terrains of Mt. Suva Planina, the Svrljig Mountain Range, Mt. Belava, and Mt. Stara Planina : e . ČOECO Učesnici ekskurzije ispred vodopada Tupavica Participants in front of Tupavica waterfall Professional ...
    ... Suva Planina Mountain (SE Serbia), Environmental Earth Sciences, 79: 85, p. 14, https://doi.org/10.1007/s12665-020- 8825-8 Dimović, S., Vakanjac, B., Jelić, |., Rikalović, M., Ristić Vakanjac, V., Banković, R. (2020): Assessment of environmental radioactivity and health hazard at Stara Planina region ...
    ... Komisije za karst Srpskog Geološkog Društva i CHK u periodu od 15. do 17. maja 2015. godine. Ekskurzija je obuhvatila terene Suve planine, Svrljiških planina, Belave i Stare planine. Stručna ekskurzija po severozapadnim delovima Bosne i Hercegovine, karstnim terenima u slivu Save Ekskurzija na području ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... koja pripada slivu Vardara, odnosno Egejskog mora. Po obodu kotline izdiţu se visoke planine (Selečka, Baba, Nidţe i Ilinske planine), sa nadmorskom visinom i preko 2000 m.n.m. Paleoreljef kotline čine starije prekambrijumske kristalaste stene (mikašisti i gnajsevi), preko kojih su nataloţene ...
    ... a glavni vodotok je CrnaReka koja predstavlja sliv svih vodotoka neposredne i šire okoline terena. Obod terena čine visoke planine (Selečka, Baba, Nidţe i Ilinske planine), sa nadmorskom visinom vrhova i preko 2000 metara. U hidrogeološkom pogledu dominira zbijeni tip izdani formiran u peskovitim ...
    ... 15-30 km (slika 1.1). Na istoku i severoistoku, obod ugljenog basena čini Selečka planina, čiji vrhovi imaju nadmorske visine preko 1000 m. Planinski deo terena uglavnom je nenaseljen, dok po obodu visokih planina uglavnom egzistiraju manja naseljena mesta. Slika 1.1. Geografski poloţaj leţišta ...

  • Connections between the Levant and the Balkans in the late Middle Pleistocene: Archaeological findings from Velika and Mala Balanica Caves (Serbia)

    Dušan Mihailović, Steven L. Kuhn, Katarina Bogićević, Vesna Dimitrijević, Ana B. Marín-Arroyo, Jelena Marković, Norbert Mercier, Bojana Mihailović, Mike W. Morley, Predrag Radović, William J. Rink, Senka Plavšić, Mirjana Roksandić (2022)
    Major changes in the technological, economic, and social behavior of Middle Pleistocene hominins occurred at the onset of the Middle Paleolithic, 400e200 ka. However, until recently it was not possible to establish when, where, and how certain forms of Middle Paleolithic behavior appeared and spread into Southeastern Europe, mainly owing to gaps in the Paleolithic record. Here we report new results of dating, material culture, and the archaeological context of finds from the Balanica Cave Complex in Sicevo (Serbia). ...
    Neandertalci, starija Kina tehnologija, jabrudijen, populaciona kretanja, kulturni prenos

  • Dosadašnja saznanja o bijelim boksitima na prostoru Crne Gore

    Mia Jovanović, Slobodan Radusinović, Vladimir Simić (2023)
    bijeli boksit, geološka istraživanja, geologija, geohemija

  • Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина)

    Александар Танасковић (2024)
    Карстно врело Горњи Душник налази се у истоименом селу у југоисточној Србији, у општини Гаџин Хан. Врело је узлазног типа и дренира западне делове Суве планине.Каптирано је за потребе водоснабдевања Гаџиног Хана, као и села Горњи и Доњи Душник.Током 2023. и 2024. године спроведена су хидрогеолошка истраживања, са циљем дефинисања режима и биланса подземних вода врела Горњи Душник. У ту сврху, коришћени су подаци из два осматрачка периода.Прва осматрања режима истицања је вршио Геозавод, од 1.11.1977. до 31.01.1979. године.Затим су ...
    карстно врело, режим истицања, аутокорелација, кроскорелација, рецесиона анализа
    ... Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина) Александар Танасковић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина) | Александар Танасковић | | 2024 | | http://dr.rgf.bg ...
    ... & Mouepgh, J. (2023). A contribution to the understanding of the discharge dynamics and water balance of the karst spring Gornji Dušnik (Suva Planina). In Review of the Bulgarian Geological Society (pp. 315–-318). Codnja, Byrapcka. Bulgarian Geological Society IInujah, J. (1926). Cyea naanuna ...

  • A contribution to the knowledge of facial diversity of Badenian sediments in the Belgrade area

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2018)
    baden, Beograd, facije, facijalna raznovrsnost, sedimenti
    ... ubfacije:  litotamnij‐ sko‐briozojski krečnjak, amfisteginski krečnjak i ceritski krečnjak. Facije slične ovima se sreću na tipskom lo‐ kalitetu, planini Lajta u blizini Beča, po kojoj su  i dobili  ime „lajtovac“  (Wiedl et al., 2012; Rundić et al.,    233 2013). To su bioklastična koralolika f ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... predstavljeno prostornim terasama, a visoko površinama u koje su se duboko usekle rečne doline. Visokom pobrđu sliva pripadaju delovi planina Kučaja i Samanjca i cela planina Baba. Baba predstavlja oko 5km dugačak greben nagnut ka severu, ona se Jasno ističe u reljefu Jer se sa svih stana završava strmim ...
    ... slivu ima stena različitog postanka i starosti, obzirom da sliv leži na kontaktu dve veće morfološke celine. Izvorišta reka nalaze se u Karpatskim planinama, dok niži delovi sliva leže u dolini Velike Morave. Najzastupljenije su sedimentne stene, ali ima i metamorfnih i magmatskih stena. Najzastupljeniji ...
    ... Jako karstno vrelo u selu Izvor - vrelo Svete Petke. Takođe od Donje Mutnice do Davidovca u Grzu se uliva veći broj slabijih pritoka sa podnožja planine Babe (Ristić, 2007). Slika 3.1. Hidrografska karta sliva reke Crnice 16 3.2. Hidrološke karakteristike Hidrološke karakteristike sliva reke ...

  • Geochemical study of U, Th and REE mineralizations in Jurassic sediments and hydrochemical characterization of groundwaters in Eastern Serbia – Case study: Plavna area

    Jovan Kovačević, Maja Todorović, Marina Ćuk, Petar Papić (2016)
    jurski sedimenti, uran, torijum, elementi retkih zemalja, podzemna voda, istočna Srbija

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... teritoriji Srema u kome dominira planina Fruška gora. U morfološkom pogledu Fruška gora je niska planina sa svojim najvišim vrhom od 539 m. Istočno i zapadno od ovog vrha postepeno opadaju visine. Dužina Fruške gore u pravcu istok – zapad (od Teleka do Starog Slankamena) je oko 78 km, a u pravcu ...
    ... Публиковани радови Категорија М 23 1. Radulović, V., Radulović, B., Jovanović, G.: Early Hauterivian brachiopod fauna from the Stara Planina Mountain (eastern Serbia): taxonomy, palaoeocology and palaeobiogeography. - Neues Jahrbuch für Geologie und paleontologie, vol. 246, no. 1, pp ...
    ... predstavljalo jedinstvenu kopnenu sredinu koje je u starijem badenu bilo povezano sa Šumadijsko-dinarskim kopnom. U zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji kopnene sredine su bile padine Cera i Gučeva (Cersko-gučevsko kopno), a u severoistočnoj Bosni planina Majevica. Badensko more je na prostorima Srbije ...

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... podnožju Kučajskih planina. Severna granica prostire se od manastira Ravanica, preko Velikog Grabara i Senjskog Rudnika pa sve do Ravne reke u severozapadnom delu. Zapadna granica područja istraživanja počinje od Velikog Grabara na severu, preko Popovca i Donje Mutnice do planine Samanjac na krajnjem ...
    ... svežeg snega ima vrlo malu gustinu pa prema tome i mali sadržaj vode. Jednaka debljina starog i slegnutog snega ima veću gustinu iz čega proizilazi da sadrži mnogo veću količinu vode u istom volumenu. Gustina starog, slegnutog ı delimično zaleđenog snega može biti i 20 puta veća od gustine tek palog ...
    ... “Sveta Petka”, u Grzu se uliva jako karstno vrelo “Izvor”. Grza dalje teče erozionim proširenjem Donje Mutnice sve do ulaska u krečnjačku klisuru planine Babe, gde se uliva desna pritoka Suvača. Nizvodno od sela Lešje, Grza ponovo ulazi u dolinsko proširenje do sastava sa Crnicom. Na ovom delu Grza ...

  • Early–Middle Jurassic brachiopods from Ponor Mountain, Western Balkan Mountains, Bulgaria; taxonomy, biostratigraphy and occurrence in the context of the early Toarcian Oceanic Anoxic Event

    Barbara V. Radulović, Lubomir S. Metodiev, Neda Motchurova-Dekova, Platon Tchoumatchenco (2023)
    Brachiopods, taxonomy, biostratigraphy, early Toarcian Anoxic Event, Bulgaria

  • High-resolution sequence stratigraphy of carbonates - theory and examples

    Jelena Stefanović, Dejan Radivojević (2020)
    Циљ рада је да кроз теоријски аспект и примере примене представи секвенциону стратиграфију високе резолуције карбонатних седимената. У том смислу први део се односи на појам и значење високе резолуције у секвенционој стратиграфији. Од временских и просторних скала које одговарају сеизмичким профилима у последњих двадесет година метода је нашла примену на скалама које одговарају бушотинским подацима или изданцима. Као најпогоднији седименти за овај тип истраживања су се показали карбонати јер су осетљиви на еустатичке промене, а основе секвенционе стратиграфије ...
    изданак, системска група, јура-креда, карбонатна платформа, плитководна средина
    ... и делом циклостратиграфије на плитководне карбонатне седименте настале на платформама Тетиса (острво Мајорка, Швајцарски Алпи, Румунија, Трарас планине у Алжиру) током периода јуре и креде. Број секција у издвојеним радовима варира од 4 до 12 (Табела 2) и расте у складу са повећањем временског оквира ...
    ... 1–3), restricted lagoon (facies 4), internal bars and shoals (facies 5), and open lagoon (facies 6) // BELKHEDIM et al , 2019 Трарас планине, Алжир Шест стратиграфских секција Просечна дебљина 60-65 m (максимална 80 m) д пленсбах – д бат (~17 милиона година) Симетрични ...

  • Listvenite as gemstone: the Antina Čuka occurrence (Eastern Serbia)

    Vladimir Simić, Zoran Miladinović, Kristina Šarić, Nevena Andrić-Tomašević, Nikola Vuković, Rajko Kondžulović (2022)
    listvenit, mineralogija, petrologija, gemološka analiza, dragi kamen, ekonomski potencijal

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... модификовано) 3.5.1. Литостратиграфске јединице Тријас (Т) Најстарије стијене у сливу чине седименти горњег тријаса, заступљени на малом простору у околини Ластве, Гранчарева, Автовца, Самобора и западним падинама Капић планине. У оквиру горњег тријаса овдје је могуће издвојити карнијски и ...
    ... релативне висине. У оквиру Хумина источне Херцеговине, Гњато и Јевтић (Гњато, Јевтић, 1989) издвајају и сјеверозападни дио планине Орјен. То је једини дио ове планине гдје се може пратити динарска тектоника смјера сјеверозапад-југоисток. Сјеверни дио Орјена рељефно се манифестује низом изолованих ...
    ... заравњеним кречњачким тјеменима Живња и Лебршника, док су шкрапари заступљени само на југозападним падинама ових планина. На Пониквама, површи између Гатачког поља и поменутих планина, најчешће се јављају облици кластокраса, представљени затвореним депресијама са дном у флишним наслагама. Њихов ...

  • Investigating distant effects of the Moesian promontory: Brittle tectonics along the western boundary of the Getic unit (East Serbia)

    Ana Mladenović, Milorad D. Antić, Branislav Trivić, Vladica Cvetković (2019)
    In this study, we report evidence for brittle deformation in a part of the Carpatho–Balkan orogen, which is explained in terms of effects of the rigid Moesian promontory of the European plate on fault kinematics in East Serbia. We focus on the westernmost part of the Getic Unit of the East Serbian Carpatho–Balkanides, i.e. the Gornjak–Ravanica Unit, located between two main thrusts that were repeatedly activated from Early Cretaceous to recent times. We combine a new data set on ...
    Getikum, Mezijska jedinica, Karpato-balkanski orogen, krte deformacije, Gornjačko-ravanička jedinica

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... i-Stragari-Kosmaj-Avala-Kovačica-Fruška Gora- istočni obod slavonskih planina. Slika 3-7: Dubinski razlomi i magmatski kompleksi Vardarske zone (prema Vukašinoviću, 1976, mod.). Legenda: "v" – vulkaniti; "+" – granitoidi; šrafirano – osnovni dubinski razlomi (razlomne zone); isprekidane linije ...
    ... teritoriji NR Srbije.- Referati 5. Savetovanja Saveza geoloških društava FNRJ, 2. deo - mineralogija, petrologija, rudna ležišta, str. 159-166, Beograd. Vuković M., 1964/65: Granitoidna stena planine Rudnika i njen petrohemijski položaj u tercijarnom magmatizmu Šumadije.- Vesnik Zavoda za geološka i ...
    ... FNRJ, 2. deo - mineralogija, petrologija, rudna ležišta, str. 167-173, Beograd. Tomić V., 1989: Poroznost i vodopropusnost čvrstih stenskih masa.- Zbornik radova RGF, sv. 27-28, str. 7-14. Topalović A., 1966: Prilog tektonskoj građi Kopaonika sa osvrtom na područje Starog Trga.- Referati 6. savetovanja ...