Претрага

Упит dcterms_subject_txt:prvi gornji molar (M1)

301 items

  • Палеомагнетски резултати из Тимочког магматског комплекса, Источна Србија

    Весна Лесић, Емо Мартон, Драган Лукић, Весна Цветков (2018)
    ... се  састоји  од  протерозојских  до  доњо  кредних стена. Седиментација  се наставила  током  горње креде од доњег  турона,  а  завршила се  депоновањем  спрудних  седимената,  конгломерата  и  пешчара  у  горњем  кампану‐мастрихту.  То‐ ком овог периода вулканска активност произвела је различите калко ...
    ... састав. Мерења Киријеве  температуре показују да  се  током  првог грејања могу препознати два магнетична минерала, један на 409°C, други на Киријевој тем‐ ператури магнетита, на 580°C. Код хлађења, као и током поновног грејања и хлађења прва магнет‐ на  фаза  се  појављује  на  300°C,  док  магнетит  ...
    ...  и променљивом Киријевом тачком хемоилменит, али процењени састав  са  таквим  Киријевим  тачкама  је  35  (оригинални  минерал)  или  40  (после  првог  грејања)  мол%  илменита.  Пошто  минералошка  и  магнетска  истраживања  нису  изведена  на  истом  узорку,  (али  јесу  са истог локалитета), мо ...

  • A contribution to the knowledge of facial diversity of Badenian sediments in the Belgrade area

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2018)
    baden, Beograd, facije, facijalna raznovrsnost, sedimenti
    ...  (1997) su u svom radu badenske sedimente Srbije podelili u dva ciklusa sedimentacije, gornji i  donji. Prema njihovom shvatanju, facije tašmajdanskih krečnjaka i rakovičkih klastita, koji su u fokusu ovog  rada, pripadaju gornjem ciklusu, a facije višnjičkih glina i konjarničkog šlira pripadaju donjem ciklusu ...
    ...  6‐ Cerithium limestone    ZAKLJUČAK    Područje Beograda se zbog svoje facijalne raznovrsnosti može smatrati drugom tipskom oblasti  za badenski kat. Prvu tipsku oblast predstavlja Bečki basen (Anđelković M., 1987).   Umesto  strogih  granica  između  subfacija  tašmajdanskih  krečnjaka,  kao  i  facija  ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... Debljina donjeg ponta varira između 100 m i 1400 m, dok se debljina gornjeg ponta kreće od 120 m do 500 m. Slatkovodni paludinski slojevi Slatkovodni paludinski slojevi (Plz,s) pripadaju srednjem i gornjem pliocenu. Granica sa gornjim pontom je konkordantna i obuhvata različite vrste gline, peska ...
    ... ocena stepena istraženosti Prvi podaci o dubljoj geološkoj strukturi Vojvodine dolaze iz vremena kada su bušeni prvi arteški bunari kako bi se obezbedilo vodosnabdevanje za stanovništvo. Ovi radovi su započeti krajem 19. veka i nastavili su se sve do početka Prvog svetskog rata, pretežno u Bačkoj ...
    ... hidrogeološke karakteristike Vojvodine. Prva hidrogeološka karta SAP Vojvodine (1:500 000) u okviru hidrogeološke karte Srbije štampana je 1957. godine. Istraživanje podzemnih voda na području Banata započelo je u prvoj polovini prošlog veka izradom prvih arteskih bunara. Kasnija sistematska is ...

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... nepovoljni fazni sastav i krupnoća poroznosti lesa gornje - nadizdanske zone, uslovili su u njemu znatno veću deformabilnost, od lesa donje -– nadizdanske zone. Klasični edometarski opiti na uzorcima uz uvažavanje uticaja provlaživanja, dali su, za prvi horizont lesa module stišljivosti ispod 5 000 ...
    ... ı dopunsko opterećenje svih slojeva, pa je manje sleganje svih slojeva, – smanjuje se debljina najstišljivijeg prvog sloja lesa, pa je i zbog toga sleganje ovog sloja manje. Prvi sloj lesa ima najmanji modul stišljivosti, a istovremeno ima najveće dopunsko opterećenje. Kada se poveća dubina ...
    ... sloja (za dubinu fundiranja 4.0 m, kontaktno opterećenje Je 52 kPa i debljina najstišljivijeg prvog lesa 3.2 m, za dubinu fundiranja 6,0 m kontaktno opterećenje je 18 kPa, a debljina najstišljivijeg prvog lesa je 1.2m). 3. Fundiranje na šipovima Temeljenje na šipovima se primenjuje u slučajevima ...

  • Дефинисање археолошких објеката на локалитету Кремените њиве применом Ојлерове 3Д деконволуције на магнетометријске податке

    Весна Цветков, Илија Васиљевић, Бранислав Сретеновић, Весна Дамњановић (2018)
    ... 3DD vrši samo na mestima maksimuma u mreži  analitičkog  signala.  Takav  način  detekcije  pikova možemo  da  koristimo  za  procenu  dubine  do  gornje  površine uzročnika anomalija.  Na  osnovu  rezultata  testa  nad  sintetičkim  podacima,  za  proračun  dubine  do  uzročnika mag‐ netskih anoma ...
    ... t u jugoistočnoj anomalijskoj zoni. Tu su pozicije Ojlerovih rešenja prilično do‐ bro okonturile  ivice uzročnika  anomalija. Očekivane dubine do  gornje  granice uzročnika  anomalija  su  između 0,4 i 0,6 m.   Sam  izbor metode O3DD se svodi na subjektivnu procenu. Obe metode daju dobre rezultate ...
    ... Locirana  O3DD,  osim  što  daje  preciznije  definisane  ivice  uzročnika,  ima  za  prednost  i  manju  hardversku zahtevnost. Procena dubine do gornje površine objekta O3DD može poslužiti za dalja arheo‐ loška i geofizička istraživanja na ovom lokalitetu.    ZAHVALNOST    Ovaj  rad  je  finansij ...

  • Influence of Initial Treatment on the Survival and Recurrence in Patients With Differentiated Thyroid Microcarcinoma

    Jasna Mihailović, Ljubomir Stefanović, Ranka Stanković (2013)
    ... various histopathological findings may have diverse impact on long-term outcome. TABLE 3. Review of Author’s Data Author Reference No. n MF, % N1, % M1, % R, % DSR, % Mortality, % Dietlin et al 1 142 PTM 15.5 ND ND ND 0 0 Roti et al 2 243 PTM 32.1 13.2 1.6 1.7* 0 0 Chow et al 3 203 31 24.6 1 13.3† ...
    ... 2.6† 0 0 1.9* 1.1‡ Wada et al 29 259 25.1 69.5 0 2.3† ND 0 Our study V 130 25 34.6 1.5 10.8† 2.3 3 6.9* 1.5‡ DSR, distant site of recurrence; M1, distant metastasis at presentation; MF, tumor multifocality; N1, lymph node metastasis at presentation; ND, no data; R, recurrence rate. *Recurrence ...

  • Integracija heterogenih tekstualnih resursa

    Ranka Stanković, Ivan Obradović (2007)
    U radu je opisan pristup integraciji heterogenih tekstualnih resursa za srpski jezik uz pomoć jednog kompleksnog softverskog alata, razvijenog specijalno za ove potrebe. Opisani su struktura i osnovne komponente razvijenog sistema. Iznete su i mogućnosti unapređivanja resursa međusobnom razmenom informacija, koje pruža razvijeno integrisano okruženje. Konačno, opisana je i mogućnost primene integrisanih heterogenih resursa za proširenje upita, kao i pretraživanje tekstova uopšte, a naznačeni su i neki od pravaca daljeg razvoja.
    ... postojećih lema za složene reči zahteva unošenje više informacija. Na slici 3 je prikazana ova forma za složenu reč bruto nacionalni dohodak. U gornjem delu forme unose se, odnosno prikazuju informacije koje se odnose na složenicu kao celinu: kôd promene složene reči, sintaksičke i semantičke ...
    ... na primeru u kome se korisnik, tokom pretraživanja dvojezične liste, gde je kriterijum za izdvajanje da literal na srpskom počinje sa kucx (u gornjem desnom uglu), pozicionirao na reč kucxa odnosno house. Na osnovu toga, izdvojeni su svi sinsetovi koji među literalima sadrže i ove reči i to u ...
    ... (sa hiperonima/hiponima ili bez njih) na osnovu zadate leme. Na slici 12 prikazan je panel na kome je generisan upit sa semantičkim proširenjem. U gornjem desnom uglu prikazani su sinsetovi u kojima se pojavljuje igra kao literal, i na osnovu kojih se korisniku nudi da upit proširi i literalima kocka ...

  • Izdvajanje vode iz prirodnog gasa

    Dejan Nedeljkov (2024)
    U radu je istaknuto važnost prirodnog gasa kao vitalna komponenta svetske energetike.Spada u najsigurnije,najčistije i najkorisnije fosilno gorivo. Sama pojava vode u vidu vlage u gasu je pokazatelj lošeg kvaliteta gasa. parametri koji mogu dovesti do lošeg kvaliteta prirodnog gasa kao pokazatelj je Wobbe index.U okviru istraživanja u master radu glavni problem funkcionisanja na KPG Paliću predstavlja vlaga u gasu,takođe se može zaključiti da kvalitet gasa zavisi od Wobbe indeksa odnosno, što je Wobbe veći, čistiji je gas, ili ...
    prirodni gas, separatori, separacija, grejači, čileri, tačka rose, Wobbe indeks
    ... prilikom pražnjenja donjeg dela separatora.Između ove dve sekcije separatora postoji vod koji služi za izjednačenje pritiska u donjem I gornjem delu. Obzirom da prva, gruba separacija na ulaznom elementu, kao I gravitaciona sedimentacija u gasnom delu separatora nije uspela da odstrani finiji deo zaostalih ...
    ... koristi kao prva faza u pripremi gasa za transport. Kao prvo iz gasa se izdvaja tečna faza ı mehanička nečistoća. Potom gas ide kroz hladnjak (1) u separator (2) u kome se odvaja novonastala tečna faza. Iz separatora (2) gas ide u kompresor (3) na prvi stepen komprimovanja. Posle prvog stepena ...
    ... je komora za gas odvojena od komore za tečnost. Fluid ulazi u separator u gornju komoru udara u ulazni element. Slobodna tečnost pada u donju komoru kroz vodove koji spajaju gornju i donju komoru. Gas struji kroz gornju komoru u kojoj se odvija gravitaciono odvajanje tečnih čestica da bi potom ...

  • Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“

    Никола Анђелић (2024)
    Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...
    дацит, површинска експлоатација, стабилност косина, Бисхоп
    ... okviru njega i ležište tehničko-građevinskog kamena - dacita, nalazi se u ataru sela Zagrađe koje pripada teritoriji Opštine Gornji Milanovac, slika 1. Udaljeno je od Gornjeg Milanovca oko 16 km, a od varošice Rudnik 3 km. Na rastojanju nešto dužem od dva kilometra, južno od ležišta prolazi magistralni ...
    ... promena. Usled karakteristika paleoreljefa, gornji delovi izliva konsolidovani su u aerobno-akvatičnoj sredini. To Jje uslovilo oksidaciju efuziva ı obrazovanje tekstura rolovanja sa destrukcijom, koja je označena kao druga faza izlivanja. Gornji nivo ležišta koji odogovara grusifikovanom dacitu ...
    ... izdvojeni su kao kartirane jedinice sedimenti aptskog fliša K+ , svetlosivi dacit (o„) prve faze izlivanja, mrko žuti dacit (o„)' druge faze izlivanja, grusifikovani dacit (aq)". Centralni deo ležišta sa prvom etažom zahvata svetlo sivi dacit koji Je sirovina za tehničko građevinski kamen, drugu ...

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... rifejsko- kambrijskih škriljaca. Litološki profil permskih naslaga pokazuje bazalne konglomerate, iznad kojih se nalaze finozrni peščari i glinci, a u gornjim slojevima dominiraju debeloslojeviti arkozni konglomerati (Anđelković, 1978). U dolini reke Jelovice, donjotrijaske naslage pokazuju transgresivni ...
    ... sediment ladinskog kata sačinjeni od dolomita, dolomitičnih krečnjaka sa ostacima gastropoda: Omphalopthicha, Undularia (Anđelković, 1978). Naslage gornjeg trijasa su manje zastupljene na Staroj planini u poređenju sa donjim i srednjim trijasom. Najstarije naslage obuhvataju alevrolite, zelene peščare ...
    ... zrno sa sferičnom ekvatorijalnom konturom. Centralno telo jJe sferičnog oblika i na njemu se nalazi Y – marka. Stratigrafsko rasprostranjenje: Gornji perm. Nalazište: Gostuška reka (G - 1/1) Botanička pripadnost: Conifer. Rod Triadispora Klaus, 1964 Triadispora crassa Klaus, 1964 Tab. 2 ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... je 60m, sa po tri visine od po 20m i pločom između njh, · moćnosti 15m. Prvi otkopni blok, od K-150m do K-9Om (donji, srednji i gornji otkopni nivo); Drugi otkopni blok, od K-225m do K-165m (donji, srednji i gornji otkopni nivo). Visina malog bloka, koji je korišćen pri proračunu rezervi se ...
    ... izrade okana, ruda dobijena izradom prostorija na etažama spušta se na utovarno-transportnu etažu. Za prvi eksploatacioni zahvat na nivou K-150 m, etaža -150 m je utovarno- transportna, dok su gornje etaže K-130, K-110 i K-90 sabirno-transportne. Između K- 150 m ı K-90 izrađuju se dva rudna okna ( ...
    ... među kojima Je najvažniji laporac otkriven južno od Brestovca. 27 U okviru hidrotermalnog sistema, dve ključne Jedinice su „Gornji andeziti" i „Donji andeziti". „Gornji andeziti" su lava tokovi debljine do 300 m, dok „Donji andeziti" u centralnom delu istraživanog. područja imaju debljinu oko ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... Srednja i gornja jura (J:/3) ima razvijenu seriju dolomita ı dolomitičnih krečnjaka, koji mestimično leže preko slojeva srednje jure ili preko paleozoika ı najviše postupno prelaze u fosilne krečnjake gornjeg malma. Bankoviti su ili bez jasne slojevitosti, dostižu debiljinu od 100m. Gornja jura-maim ...
    ... konglomeratični peščari, argilofiliti ı metamorfisani glinci. Gornji deo serije izgrađen je pretežno od argilofilita. Debljina serije procenjena jJe na 700 metara. Silur (S) njegovi sedimenti zastupljeni su na površini u gornjem toku reka Nekudovo ıi Resavice, ı otkriveni u jezgru Kučaja. Sastoji ...
    ... (1951. 1954. 1958) raščlanjivanje mezozojskih krečnjaka na zapadnom obodu crvenih peščara, izdvajanje srednjeg i donjeg trijasa, kao ı lijas I gornju jJuru. 24 B. Z. Milojevic (1951), J. Markovic-Marjanovic (1952), Z. Jovicic (1957), B. Jovanovic, C. Milic, M. Zeremski, M. Kostic i R. Ršumovic ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... дубока разломна зона Преполца. Куршумлијска бања се налази у горњем сливу Бањске реке, десне притоке реке Топлице,чине је Доња бања и Горња бања. Доња бања је смештна у дну котлине код ушћа две мање реке које граде Бањску реку, а Горња бања, на левој нижој и блаже 72 нагнутој долинској ...
    ... о њиховом постојању. Угљокиселе воде распрострањене су у области Влашићких планина, Шумадије, централне Србије, Голије, средњег и горњег слива Топлице, горњег слива Јабланице, јужноморавског рова и на Косову у Метохији. На територији Војводине нису регистроване, а у источном и крајње западном ...
    ... вода краљевства“ са сажетим описима свих појава. Већ 1856. године ступио је на снагу и први закон о минералним водама, под називом: „Закон о заштити минералних извора“. Француска је позната и по првом комерцијалном флаширању вода у Европи, још 12 1873.године. У Европи она има и водећу ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... dva načina. Prvi način podrazumeva Beograd kao polaznu stanicu: Autoputem E-75 do Ćićevca, gde se isključuje sa autoputa, preko Kruševca, Razbojne, Blaca do Kuršumlije. Drugi način je iz pravca Kragujevca, kada se prati regionalni put Kragujevac-Kruševac, 9 preko Gornje i Donje Sabante ...
    ... ksenolitima i lamproitskim lavama Balkanskog poluostrva, koji ukazuju da su da su delovi gornjeg omotača ispod glavne šavne zone mezozojskog Tetisa po sastavu slični okeanskom supra- subdukcionom gornjem omotaču. Klјučne reči: Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološki ...
    ... 2006; Prelević and Foley, 2007). Dokazi proistekli iz istraživanja ksenolita gornjeg omotača ispod sadašnje istočne Srbije, kao i dokazi dobijeni petrogenetskim proučavanjima lamprofirskih lava u Srbiji, ukazuju da gornji omotač, koji se, grubo uzev, nalazi ispod aksijalnog dela Balkanskog poluostrva ...

  • Merenje pritiska u bušotinskom cevovodu

    Ratko Matija (2024)
    Merenje pritiska ima veliki značaj u naftovodima i gasovodima. U ovom završnom radu analizirane su različite metode merenja pritiska , kao što su merenje pritiska manometrima sa tečnostima, kapacitivnim manometrima, električnim manometrima nekim drugim. Objašnjena je kalibracija senzora pritiska koja u velikoj meri utiče na tačnost merenja. Navedeni su i objašnjeni elementi cevovoda i u vezi s tim pad pritiska, čije je merenje tema ovog završnog rada.
    merenje pritiska, manometri, kalibracija, elementi cevovoda, pad pritiska
    ... nivoa tečnosti u manometru. Delovi: prstenasta cev je do pola ispunjena tečnošću, dok je u gornjem delu pregrađena. Cev je gornjim levim krakom, preko cevčice 1 povezana sa prostorom višeg pritiska p:, a gornjim desnim krajem, preko cevčice 2 sa prostorom nižeg pritiska p:•. Na donjoj strani prstena ...
    ... sa tečnostima 3.1.1. Stakleni barometar Stakleni barometar sluzi za merenje atmosferskog pritiska. Sastoji se od staklene cevi zatvorene sa gornje strane, koja se ispuni tčnošću, potopi u sud sa istom tečnošću i pažljivo podigne u vertikalni polozaj. Ako je cev dovoljno dugačka, u zatvorenom ...
    ... očitavanja žive na skali, živa podešava zavrtnjem Z tako da bude na nultom podeoku u rezervoaru. Živin barometar za merenje atmosferskog pritiska je prvi otkrio Toričeli. Pored smanjenja dužine barometra, upotrebom Žžive se smanjuju i greške nastale iz pretpostavke o idealnom vakuumu iznad tečnosti ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... je razvijena uz aluvijalne ravni Velike Morave i Resave. Prva terasa (8-15 m) je najmlađa terasa, koja je najrasprostranjenija i najbolje morfološki izražena. Mestimično, bliže aluvijalnoj ravni, su izraženi terasni odseci visina 3-4 m. Prva terasa je razvijena na celom potezu Bagrdan - Ušće (Mladenović ...
    ... i B. Maksimovića (1963). Proučavanjem miocenskih naslaga na širem prostoru Požarevca najviše se bavio O. Miletić-Spajić, prikazom srednjeg i gornjeg miocena. Takođe miocenskim naslagama su proučavali M. Novković, D. Jovanović, D. Dolić i C. Lončarević. Na području Pomoravlja i Podunavlja su ...
    ... amfibolskih škriljaca, proslojaka mermera, gvožđevitih kvarcita ı liskunskih škriljaca sa organskom materijom. KVARCITI (Qm) U okolini Botunja, Gornje i Donje Komarice, iznad mikašista sa staurolitom leže kvarciti debljine do oko 20 metara. Skoro su monomineralne stene u kojima su srednje i sitnozrni ...

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... Литостратиграфске јединице Тријас (Т) Најстарије стијене у сливу чине седименти горњег тријаса, заступљени на малом простору у околини Ластве, Гранчарева, Автовца, Самобора и западним падинама Капић планине. У оквиру горњег тријаса овдје је могуће издвојити карнијски и норички кат. Карнијски кат ...
    ... непосредној околини Гатачког поља, седименти горње јуре (Ј3) имају највеће распрострањење. Откривени су на Степену, на источним и југоисточним падинама Бјелашнице, на јужном ободу Гатачког поља, у околини Гацка и на Капић планини. На овом простору горња јура је развијена у фацији зоогеноспрудних ...
    ... западним дијеловима (уски појас Луковица и Бјелшнице). Представљени су углавном кречњацима, који конкордантно леже преко слојева горње јуре (Мирковић, 1974). Горња креда (K2) и по површини коју покрива и по дебљини (више од 1500 m), заузима доминантно мјесто у односу на остале седиментне творевине ...

  • Претрага корпуса заснована на употреби екстерних лексичких ресурса путем веб-сервиса

    Милош Утвић, Ранка Станковић, Александра Томашевић, Михаило Шкорић, Биљана Лазић (2019)
    У раду се разматра хибридни приступ претрази корпуса, илустрован на примеру алатки OCWB и NoSketch Engine, примењених на специјални корпус из области рударства (РудКор) и Корпус савременог српског језика (СрпКор). Разматрани приступ комбинује постојеће могућности алатки OCWB и NoSketch Engine, које своју претрагу заснивају на лингвистичкој анотацији корпуса, са новим могућностима претраге у виду консултовања екстерних језичких ресурса (морфолошки електронски речници српског језика и лексичка база података Српски ворднет). Хибридни приступ је реализован надоградњом вебсучеља која поменуте алатке користе ...
    корпус, рударство, претраживање информација, проширивање упита, лексички ресурси, лексичке релације
    ... развој- ним технологијама карактеристичним за њих: CQPweb — у програмском језику PHP, Bonito — у програмском језику Python. Модификације се односе на: (М1) начин на који корисник преко веб-сучеља захтева семантичко проширење упита; (М2) остваривање контакта веб-сучеља и веб-сервиса, укључујући и прослеђивање ...
    ... проширеног упита у формату који је дозвољена синтаксичка конструкција упитног језика, односно који процесор упита може да интерпретира. Модификација (М1) се, пре свега, односи на формат (синтаксичку струк- туру) упита који корисник може да постави. У ту сврху се уводе квази-пози- циони атрибути (у даљем ...
    ... [lemma=”put”]) Значење овако добијених упита је „наћи све парове токена такве да је лема првог токена kazneni, а лема токена који за њим следи — zavod”, однос- но „наћи све уређене тројке токена такве да је лема првог токена auto, други токен је цртица, а лема токена који за њима следи — put”. (Г4) Одговор ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... koji u najvećoj meri pokrivaju oblast TMK, primenjena je Drovenikova koncepcija i raščlanjene su sedimentne i vulkanogene tvorevine gornje krede. Autori su prvu vulkansku fazu izdvojili u turon/senonu, a drugu i treću u senonu. Laramijski plutoniti se utiskuju i metamorfišu vulkanite, a uz njih ...
    ... tvorevine gornje krede su „borski konglomerati” i sprudni sedimenti. „Borski konglomerati” su slojeviti do bankoviti klastični sedimenti sa svim prelazima od sitnozrnih peščara do blokovskih konglomerata uz česta proslojavanja, vrlo retko se javljaju alevroliti i laporci. U njima se, po prvi put u ...
    ... , ĐorĎević, M., Karamata, S., Kneţević-ĐorĎević, V., 1992. Prvi podaci o izotopskoj starosti vulkanskih stena Ridanjskokrepoljinske zone (istočna Srbija). Zapisnici SGD za 1992. god., Beograd, 49-55. Pejović, D., Pašić, M., 1962. Gornja kreda (unutrašnji i središnji Karpato-balkanski pojas). Vodič ...

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... Mikinčić (1935, 1936) opisuje eruptivne stene u široj okolini Gornjeg Milanovca. Izdvaja serpentinite i dacite, a daje i kratak pregled sedimentnih stena gornje krede. Tektonski odnos između sedimentnih stena gornje krede i ofiolitskih stena prvi beleži Simić (1935) i klasifikuje ga kao transgresivni. ...
    ... omsku jedinicu“, koju su navedeni autori izdvojili kao poseban član, a koja se nalazi iznad gornjeg dela donje krede i mikrokonglomerata, peščara, alevrolita i laporovitih sedimenata koji pripadaju gornjoj kredi. Ova jedinica je izgrađena od krupnih blokova uglavnom od laporaca, krečnjaka i peščara ...
    ... Autori napominju da ova jedinica, debljine oko 200 metara, u predelu Rudnika predstavlja granicu koja razdvaja donji deo gornje krede, koji je izgrađen od klastične komponente, od gornjeg dela koji je klastično-karbonatnog sastava. Isti autori zaključuju da rudničkom rudonosnom kompleksu pripadaju ...