Претрага

Упит dcterms_subject_txt:rezna sila

131 items

  • Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima

    Nenad M. Marić (2016-09-26)
    Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...
    podzemne vode, naftni ugljovodonici, kerozin, prirodno prečišćavanje,stimulisana bioremedijacija
    ... Uzorkovanje je praćeno merenjima temperature podzemnih voda, koncentracija rastvorenog kiseonika i redoks potencijala izraženog preko elektromotorne sile (EMS). Mikrobiološke analize svih uzoraka su rađene odmah po donošenju u laboratoriju, a hemijske i fizičko- hemijske tokom narednih 12 - 24 časa ...
    ... organske supstance uzorka pomoću plamenika do prestanka izdvajanja belih para, a zatim žarenjem u peći na 800 °C tokom 2h. Elektromotorna sila (EMS) EMS podzemnih voda merena je na terenu, digitalnim pH-metrom model 330i/SET tip 2A20-1012 proizvodnje Wissenschaftlich - Tehnische Werkstäften ...

  • Mikroelementi u uljnim šejlovima Aleksinca i njihov uticaj na životnu sredinu

    Nikoleta Aleksić (2021)
    ... krutosti k2. Kretanje spoljašnjeg bezmasnog tela je u1, a pridodate mase je u2. Sila pobude deluje na spoljašnje telo. Karakteristike dodate mase i opruge su određene tako da ne bude pomeranja spoljašnjeg tela usled dejstva sile. Teorijska razmatranja su pokazala da pri takvim uslovima ovaj model obezbeđuje ...
    ... specijalan slućaj periodičnog oscilatornog kretanja tela sa malim amplitudama. Najčešće su posledica dejstva spoljašnjih periodičnih ili neperiodičnih sila. Mogu poticati od prirodnih izvora (zemljotres), ali su ipak najčešće posledica rada mašina i uređaja. Iako se ovaj oblik kretanja koristi kod pojedinih ...
    ... osnovne mase m1 kojoj je pridodata masa m2 i opruga krutosti k2. Sl.1. Model sistema masa-u-masi Na osnovnu masu deluje spoljašnja pobudna sila F koja izaziva kretanje. Osnovna masa vrši pomeranje u1, a dodata nezavisno kretanje u2. Istraživanjem je utvrđeno da karakteristike dodate mase i ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... temperaturi vazduha na polovima i ekvatoru, i to kretanje je pod uticajem Korolove sile. Naime horizontalno kretanje vazduha izazvano je spregom sile gradijenta pritiska (kao posledica različitog zagrevanja) i Koriolove sile. Kontiunalno, osnovno strujanje vazduha koje tako nastaje, zove se geostrofični ...
    ... da se spontano pomeraju ka mestima niže koncentracije. Ako se pri tome radi o naelektrisanim česticama, molekulska difuzija zavisi i od električnih sila. - Turbulentna difuzija predstavlja prenošenje nekih molekula ili uopšte čestica pri vrtložnom mešanju vazduha. - Termodifuzija se javlja pri ...
    ... i zagađivače, sa jednog mesta na drugo. Važna posledica kretanja vazduha je njegovo mešanje, tj. homogenizacija. Kretanje vazduha – Glavna sila koja izaziva pokretanje vazduha jeste toplota koju prima vazduh ili njegova podloga (tlo, vodene površine). Količina toplote koju prima jedinični ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... temperaturi vazduha na polovima i ekvatoru, i to kretanje je pod uticajem Korolove sile. Naime horizontalno kretanje vazduha izazvano je spregom sile gradijenta pritiska (kao posledica različitog zagrevanja) i Koriolove sile. Kontiunalno, osnovno strujanje vazduha koje tako nastaje, zove se geostrofični ...
    ... da se spontano pomeraju ka mestima niže koncentracije. Ako se pri tome radi o naelektrisanim česticama, molekulska difuzija zavisi i od električnih sila. - Turbulentna difuzija predstavlja prenošenje nekih molekula ili uopšte čestica pri vrtložnom mešanju vazduha. - Termodifuzija se javlja pri ...
    ... i zagađivače, sa jednog mesta na drugo. Važna posledica kretanja vazduha je njegovo mešanje, tj. homogenizacija. Kretanje vazduha – Glavna sila koja izaziva pokretanje vazduha jeste toplota koju prima vazduh ili njegova podloga (tlo, vodene površine). Količina toplote koju prima jedinični ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... Gruboklastiti: Čvrstoća takođe varira od jako slabe do slabe. Sedimenti miocena su granulometrijski raznoliki, skloni raspadanju i ne podnose velike sile. Borski klastiti: Donji deo leži na laporcima gornje krede ı dominiraju peščari sa horizontalnom laminacijom. Debljina paketa je od 70 do 130 ...

  • Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима

    Dejan Brkić (2010-03-30)
    Природни гас ће се у будућности све више користити као енергент за подмиривање грејних потреба становништва у српским градовима. Стога је потребно изнаћи најповољнији начин употребе природног гаса. Природни гас се може користити за подмирење грејних потреба становништва на два дијаметрално супростављена начина, и то директно, тако што би се гас директно уводио у зграде путем дистрибутивног система за снабдевање гасом и затим сагоревао у гасном котлу којим је сваки стан опремљен (гасни дистрибутивни систем), или индиректно, тако што ...
    prirоdni gаs, distribuciја gаsа,grејаnjе, cеvоvоdi, cеvоvоdnе mrеžе,fаktоr trеnjа pri prоtоku fluidа,urbаnizаm
    ... између  притисака  и  сила  отпора протоку у случају стационарног и нестишљивог протока. Као последица, овај метод се  не  може  користити  у  случају  нестационарног  и  стишљивог  режима  протока  када  у  мрежи  постоје велики падови притисака као и када су инерцијалне силе знатне. Како оригинална ...
    ... dr‐дисконтна стопа (%)  у‐број зграда на основном урбанистичком сегменту (‐)  t‐време (године)    Константе:  π‐Лудолфов број (=3,1415)  g‐Убрзање силе земљине теже (9,81 m/s2)  R‐Универзална гасна константа (=8,31441 J/(mol·K))    Ближе одређење ознака (subscript):  1‐Односи се на почетни притисак  ...
    ... условима  градских  гасних  дистрибутивних мрежа може посматрати као проток нестишљивог флуида. Наиме падови  притиска  су  тако мали,  а инерцијске  силе  слабе да  се  врло добри резултати добијају  уз  претпоставку нестишљивости  гаса. Наравно,  не може  се прорачун какав  се примењује  у  случају  ...

  • Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима

    Dejan Brkić (2010-03-30)
    Природни гас ће се у будућности све више користити као енергент за подмиривање грејних потреба становништва у српским градовима. Стога је потребно изнаћи најповољнији начин употребе природног гаса. Природни гас се може користити за подмирење грејних потреба становништва на два дијаметрално супростављена начина, и то директно, тако што би се гас директно уводио у зграде путем дистрибутивног система за снабдевање гасом и затим сагоревао у гасном котлу којим је сваки стан опремљен (гасни дистрибутивни систем), или индиректно, тако што ...
    prirоdni gаs, distribuciја gаsа,grејаnjе, cеvоvоdi, cеvоvоdnе mrеžе,fаktоr trеnjа pri prоtоku fluidа,urbаnizаm
    ... између  притисака  и  сила  отпора протоку у случају стационарног и нестишљивог протока. Као последица, овај метод се  не  може  користити  у  случају  нестационарног  и  стишљивог  режима  протока  када  у  мрежи  постоје велики падови притисака као и када су инерцијалне силе знатне. Како оригинална ...
    ... dr‐дисконтна стопа (%)  у‐број зграда на основном урбанистичком сегменту (‐)  t‐време (године)    Константе:  π‐Лудолфов број (=3,1415)  g‐Убрзање силе земљине теже (9,81 m/s2)  R‐Универзална гасна константа (=8,31441 J/(mol·K))    Ближе одређење ознака (subscript):  1‐Односи се на почетни притисак  ...
    ... условима  градских  гасних  дистрибутивних мрежа може посматрати као проток нестишљивог флуида. Наиме падови  притиска  су  тако мали,  а инерцијске  силе  слабе да  се  врло добри резултати добијају  уз  претпоставку нестишљивости  гаса. Наравно,  не може  се прорачун какав  се примењује  у  случају  ...

  • Sistem poslovne inteligencije za upravljanje zaštitom na radu u rudarskoj industriji

    Ljiljana R. Kolonja (2016-09-23)
    Postojeća organizacija zaštite na radu na površinskim kopovima uglja često nije umogućnosti da blagovremeno i tačno ukaže na nedostatke, koji mogu u bližoj ilidaljoj budućnosti da budu uzrok narušavanja bezbednosti radnika, ali i uzrokoštećenja materijalnih dobara rudnika. Nemogućnost donošenja pravovremenihodluka je moguće izbeći uvođenjem softverski podržanih sistema za praćenje ianalizu bezbednosti i zaštite na radu.Osnovni cilj ove doktorske disertacije je definisanje metodologije i razvoj modelasistema upravljanja zaštitom na radu, koji će omogućiti savremen, adekvatan isveobuhvatan način praćenja i analize ...
    rudarstvo, bezbednost i zdravlje na radu, poslovna inteligencija,tehnička zaštita, ontologije
    ... stručnoj terminologiji i u svakodnevnoj komunikaciji se pojam rada koristi i tumači na različite načine:  Sa stanovišta fizike, rad je proizvod sile i puta.  Sa stanovišta privrede, rad je proizvodnja materijalnih dobara, odnosno stvaranje upotrebnih vrednosti.  Sa aspekta sociologije ...
    ... određenog cilja. Povreda kao posledica nezgode, često se naziva i trauma i predstavlja nasilno oštećenje organizma izazvano određenim dejstvom sile (Ceramilac, 1986). Povreda se može definisati i kao oštećenje ili povreda na telu, koja dovodi do narušavanja ili gubitka zdravlja ...

  • Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala

    Miodrag Čelebić (2024)
    Izbor optimalne mehanizacije u diskontinualnom sistemu transporta je jedna od najvažnijih odluka koju treba donijeti prilikom projektovanja površinskih kopova. Pri izboru optimalne mehanizacije, uticaj ima veliki broj faktora, kako prirodnih – geoloških i ekoloških, tako i tehničkih, ekonomskih i socijanih. Neki od njih se mogu izraziti numerički, u određenim mijernim jedinicama, a neki opisno, lingvističkim varijablama, shodno uslovima koji vladaju na rudnim ležištima, a koje karakterišu visok stepen neizvjesnosti i neodređenosti kako prilikom istraživanja, tako i tokom procesa eksploatacije ...
    izbor mehanizacije, tehnologija eksploatacije, diskontinualani sistem, ekspertsko odlučivanje, lingvističke varijable, MCDM, FAHP

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... redukcionim vodama, gde je U4+ podrazumevani oblik urana u vodi, dok je Th je u svim uzorcima podzemnih voda unošen kao Th4+. Određivanje jonske sile. Analitičkim tehnikama u laboratorisjkim uslovima određuju se stvarne koncentracije elemenata u uzorcima voda (ci izražene u mg/L), a primenom ...
    ... 1997). Rezultati modeliranja specijacije U , Th i K su prikazani u Tabeli 6.1. Debye-Huckel proširena jednačina je korišćena za proračun jonskih sila rastvora, koja je za sve pojave podzemnih voda (I) u intervalu od 0.002 – 0.1065 M. Kalijum, kao makrokomponenta osnovnog hemijskog sastava ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... притисак 19310 kPa - Кохезија C 2569 kPa - Угао унутрашњег трења 36 o Подинска глина на контакту са угљем: - Напон бубрења 88 - 118 kPa - Сила враћања деформација на 0. 6962 - 9315 kPa 15 2.6. Хидрогеолошке карактеристике ...

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Дефинисање геотехничких параметара еолских седимената земуснког платоа на основу лабораторијских и теренских SPT испитивања

    Ђорђе Крзман (2024)
    Циљ овог рада је био да се одреде геотехничке караткеристике предметног терена што представља полазну основу за рационално пројектовање и градњу. Истражним бушењем утврђено је да предметни терен изграђују четри лесна хоризонта и три слоја погребене земље до дубине од 22-23 m. Лабораторијским испитивањем добијени су ефективни параметри смичуће чврстоће, где се кохезија најчешће креће између c’=14 и 18 kPa, а угао унутрашњег трења f'= 25 - 30 °. Теренска SPT испитивањем уз коришћење прихваћених корелација у геотехничкој пракси ...
    лес, лабораторија, SPT, корелације, параметри
    ... na, BonoaaciheHa, jave crauraina, kpra, cna6o 36ujewa, cpe/iyee Ro cnaGo BononponycHa, |crernocwehe Goje. |ALLUVIAL DEPOSITS (food facies): Sandy sili to silty sand (ML/SM), low plasticity, water-saturated, more |compressible, britle, poorly compacted, medium to low permeable, light broum in color ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... endogenih sila, odnosno tektonskim pokretima koji su se tokom geološke istorije različitim intenzitetom odvijali na ovom prostoru. Regionalni rasedi pretercijarne faze i neotektonska aktivnost uslovili su inicijalne oblike reljefa koji su kasnije preoblikovani dejstvom egzogenih sila. Tektonski ...
    ... egzogenih procesa, pre svega fluvijalnog, fluvio-barskog, eolskog i antropogenog, ali je u geološkoj prošlosti incijalni izgled predisponiran endogenim silama, tokom različitih faza alpske orogenze. Aluvijalne ravni Dunava i Tise sa rečnim terasama i prostrana lesna zaravan Telečke u centralnom delu područja ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... на простору борског рудника. У исто време обављају се и прва мерења торзионом вагом, на основу којих је урађена прва карта са изолинијама аномалија силе теже на подручју источне Славоније и Срема, а уз карту дате су и прве геолошке интерпретације добијених резултата. У периоду између два светска ...
    ... геофизичке активности у нашој земљи своде се на рад Ј. Михаиловића у сеизмолошком заводу и повремене актив- ности Д. Просена на мерењу релативних вредости силе теже. По окончању Другог светског рата, Д. Просен, као члан комисије за утврђивање ратне ште- те, успео је да набави неколико модерних инструмената ...
    ... Похарц - Логар Д. Бабич, С. Ђурић, С. Вуковић 91. Миловић Д. Страхиња 05.11.1997. Интеракција тла и шипа оптерећеног хоризонталном силом и моментом МЕХАНИКА ТЛА И МЕХАНИКА СТЕНА С. Ћорић Г. Марковић, Ј. Шутић 92. Тошовић Д. Радуле 07.11.1997. Морфогенетски типови орудњења ...

  • Multiple-Criteria Decision-Making in Mine Development Planning

    Sanja Bajić (2023)
    The Borska Reka ore deposit is an experimental location where developed methodologies have been applied. It is the largest ore body within the Bor mining complex, which has been the subject of numerous studies and analyses for more than three decades. The paper focuses on the application of FAHP and the VIKOR method to address ranking of alternatives and select the optimal mining method by means of fuzzy multicriteria optimization.

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... činjenicom da geomagnetno i gravitaciono polje Zemlje pripadaju grupi potencijalnih polja. Potencijalna polja su ona fizička (vektorska) polja čije su sile-izazivači, gradijenti njihovih potencijala (Kuzmanović i dr., 2003). Ako znamo funkcije promena geomagnetnog i gravitacionog polja, onda moţemo ...

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... a i u dubinu se može pratiti više stotina metara. Piroksenska hornfels facija je zastupljena samo u blizini kontakta sa magmatskim telom u vidu sila ili dajka u bušotini 330A/18, gde se piroksenski hornfelsi smenjuju sa granatsko-piroksenskim skarnovima. Debljina ove facije nije veća od par metara ...