Претрага

Упит dcterms_subject_txt:vremenske serije

181 items

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... kristalasti krečnjaci ispresecani sistemima pukotina i verovatno su deo serije gornjekrednih krečnjaka Kosmaja. U njihovoj povlati su rasprostranjeni glinci, limonitisani peščari i krupni kvarcni peskоvi. Debljina sedimentne serije je oko 26 m i verovatno je sarmatske starosti. Sarmatski sedimenti su ...
    ... peščari, laporci i krečnjaci; 6 – Sedimentno-vulkanogena serija; 7 – Fliš: alevroliti, glinci i peščari (barem i apt); 8 – Serpentiniti; 9 – Harcburgiti; 10 – Kalkšisti i mermeri; 11 – Hlorit – epidot – aktinolitski škriljci i metabazalti; 12 – Serija sericit-hloritskih škriljaca i metamorfisanih peščara ...
    ... glinci, peskovi, peščari, laporci i krečnjaci; 6 – Sedimentno-vulkanogena serija; Pukotinski tip izdani: 8 – Serpentiniti; 9 – Harcburgiti; 10 – Kalkšisti i mermeri; 11 – Hlorit – epidot – aktinolitski škriljci i metabazalti; 12 – Serija sericit-hloritskih škriljaca i metamorfisanih peščara; Uslovno-bezvodni ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... ı Rudog. Spiliti u okviru ove formacije ispoljavaju česte pojave pillow-lava. Preko vulkanogeno-sedimentne formacije razvijena Je tzv. Pogarska serija sa klastitima, a starost im je utvrđena kao titon-berijaska. 10 Krajem malma dolazi do snažnih tektonskih pokreta kada su reaktivirani stari ı ...
    ... za SFRJ 1:100 000 izrađivana relativno davno, tadašnje nedovoljno poznavanje formacije ofiolitskog melanža (ranije jurske vulkanogeno-sedimentne serije) upućuje da se ti podaci ne mogu uzeti sa sigurnošću, bez eventualnih dodatnih ispitivanja. Što se tiče IBD jedinice zastupljene su naborne strukture ...
    ... Mirdita ofiolitima Albanije. Ovo je kasnije potvrđeno radiometrijskim datiranjem gabrova i bazalta na području Dinarida i Helenida (174-158 Ma). Vremenski raspon za metamorfne đonove koji su pripojeni bazi ofiolitske sekvence (174-157 Ma) upućuju na približno vreme početka intra-okeanske subdukcije ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... карактеристика овог подручја, а све са циљем објашњења услова генерисања серије јаких земљотреса који су се у копаоничкој зони догодили за релативно кратко време, као и могућих раседа који су били активирани у том временском периоду и били одговорни за ову сеизмичку активност. Ђоковић и Маровић ...
    ... (Урошевић и др. 1970а; Zelić 2005). Ова тектонска јединица је навучена преко офиолитског меланжа или директно преко Копаоничке метаморфне серије. Преко метаморфне серије и обдукованих офиолита трансгресивно леже горњокредни седименти који садрже велике олистолите офиолита и метаморфних стена. Сматра ...
    ... навлака). Ово навлачење довело је до метаморфизма у фацији зелених шкриљаца (у Копаоничкој метаморфној серији) који је у појединим деловима достигао и амфиболитску фацију (Студеничка метаморфна серија). Горњокредну – горњоеоценску компресиону фазу карактеришу набори са субвертикалним 136 аксијалним ...

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... је изразито сезонског карактера. У периоду између октобра и марта овај простор се налази под утицајем серије циклона који се крећу дуж Јадрана путањом Vd, условљавајући нестабилне временске прилике. Тада се у сливу излучи више од 60 % годишњих падавина, што је главна одлика средоземног (маритимног) ...
    ... AquaChem омогућава израду више различитих типова дијаграма, циљем истраживања предвиђена је употреба њих 4: Пајперовог, расутог, дијаграма временских серија и Вилкоксовог дијаграма. Пајперов дијаграм (Piper Plot) приказује главне катјоне (Ca2+, Mg2+, Na+) и анјоне (HCO3 -, SO4 2-, Cl-) изражене ...
    ... дијаграм (Scatter Plot) користи се за утврђивање и приказивање линеарне зависности између појединих хидрохемијских параметара. Дијаграм временских серија (Time Series Plot) служи за представљање промјене вриједности појединих параметара у функцији времена. Вилкоксов дијаграм (Wilcox Plot) ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... карактеристика овог подручја, а све са циљем објашњења услова генерисања серије јаких земљотреса који су се у копаоничкој зони догодили за релативно кратко време, као и могућих раседа који су били активирани у том временском периоду и били одговорни за ову сеизмичку активност. Ђоковић и Маровић ...
    ... (Урошевић и др. 1970а; Zelić 2005). Ова тектонска јединица је навучена преко офиолитског меланжа или директно преко Копаоничке метаморфне серије. Преко метаморфне серије и обдукованих офиолита трансгресивно леже горњокредни седименти који садрже велике олистолите офиолита и метаморфних стена. Сматра ...
    ... навлака). Ово навлачење довело је до метаморфизма у фацији зелених шкриљаца (у Копаоничкој метаморфној серији) који је у појединим деловима достигао и амфиболитску фацију (Студеничка метаморфна серија). Горњокредну – горњоеоценску компресиону фазу карактеришу набори са субвертикалним 136 аксијалним ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... metara do 15 - 20 m. Serija gornjopontske starosti zaleže približno na dubini između 780 i 1180 m. Njihova debljina dosta je ujednačena i kreće se između 300 - 350 m. Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 43 Paludinski slojevi (Pl2+3) Završnu seriju tercijarnog (neogenog) ...
    ... Najstarije litološke članove neogene serije čine tortonske, sarmatske i panonske naslage. One su i nosioci nafte, gasa i termomineralnih voda. Na površini terena javljaju se na Fruškoj gori dok u severnom Banatu zaležu do dubine od oko 3500 m. U heterogenom delu serije od peščara, konglomerata i krečnjaka ...
    ... Vršačkih planina (Grupa autora, 2005). Zbog vremenski različitog nastanka procesa formiranja sremski i titelski čini 5-7 lesnih slojeva i 4-6 slojeva pogrebene zemlje, dok su u bačkom lesu razvijena samo 1-2 sloja pogrebene zemlje. Nastanak bačkog lesa vremenski je vezan sa nastankom najmlađih lesnih ...

  • Fuzzy stohastički model izbora sistema otvaranja podzemnog rudnika

    Saša M. Jovanović (2016-05-16)
    Investiciono okruženje skopčano sa rudarskom industrijom je veoma svojstveno kada seuporedi sa okruženjima koje susrećemo u tipičnim proizvodnim industrijama. Neke odkarakterisitka rudarstva, koje su često naznačene kao jedinstvene su: visok intenzitetinvesticija, dugi predproizvodni periodi, visok rizik i neobnovljivost resursa.Investiranje u sistem otvaranja rudnika predstavlja dobar primer ireverzibilneinvesticije. Takva investicija zahteva pažljivu analizu, jer nakon njene realizacije ona sene može nadoknaditi bez značajnog gubitka vrednosti. Očigledno je da izbor sistemaotvaranja podzemnog rudnika pripada strateškom planiranju...
    otkopavanje; otvaranje; mreže i grafovi; fuzzy skupovi; stohastičkiprocesi; indeks konveksnosti; sistemi podrške odlučivanju
    ... t kada je dt=t. tNt ectc )1,0( 2 0 2 )(            (65) Primenjujući jednačinu (65) izračunavamo jednu moguću vremensku seriju budućih vrednosti jediničnih troškova transporta (c0,c1,c2,...,cT). Ovaj proračun se ponavlja stotinama puta i na taj način dobijamo kvalitetan ...
    ... eksploatacije. Na ovaj način dobijamo seriju funkcija gustine verovatnoće jediničnih troškova transporta, ci~(fgvi,μi,σi), i=1,2,...,T, gde je T ukupno vreme eksploatacije ležišta. Seriju dobijenih fgvi jediničnih troškova transporta možemo transformisati u seriju trouglastih fuzzy brojeva koji karakterišu ...
    ...             (24) Na slici br. 21 prikazan je proces koji počinje sa vrednošću 0 i slučajno praveći seriju od tri uzastopna skoka "gore" koja je praćena serijom od pet uzastopnih padova "dole". Izgleda da pri kraju slučajni proces prikazuje različito ponašanje kao što je proces ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... Koceljeva, gde leži preko jezerskih sedimenata donjeg miocena sa dacitskim tufovima tipa slanačke serije kod Beograda (Stevanović, 1951, 1953; Stevanović, Milošević, 1959; Gagić, 1968). Preko njih leži serija sarmat-panona. Sedimenti badena predstavljeni su glinama, peskovitim glinama, peskovima sa šljunkom ...
    ... debela serija Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis) Doktorska disertacija 49 šljunkovito-peskovitih sedimenata bez fosila (samo u donjem toku Rasnice nađeni su fosili i to u njegovom nižem delu). Na osnovu svog položaja gruboklastična serija je ...
    ... donjim, srednjim i gornjim badenom. Kompletan stratigrafski stub se nalazi na severnim padinama Fruške gore, na južnim su samo delovi badenske serije. Počevši od Neština na zapadu do krajnjeg istoka (Slankamena), prema Čičučlić (1977; Jovanović, G. 2005) postoji više litostratigrasfkih jedinica: ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... deo polja ˝F˝i severozapadni deo polja Šopić-Lazarevac) gde je ugljena serija predstavljena ugljenim slojevima izrazito raslojeni proslojcima i slojevima glina dm i m debljina. U većem delu basena ugljonosna pontska serija prekrivena je naslagama pleistocena i kvartarnim nanosima. Kroz čitav ...
    ... Baroševac Polje ˝C˝ predstavlja neposredni nastavak polja˝B˝ u pravcu zapada i građa ugljonosne serije i karakteristike ugljenog sloja u ovom polju identični su onom u polju ˝B˝. U seriji čiju podinu grade glinovito – peskoviti sedimenti, a povlatu pretežno gline, laporovite i peskovite gline ...
    ... ugljenog sloja grade uglavnom peskovi u seriji debeloj više desetina metara. Povlata ugljenog sloja izgrađena je od peskova i peskovitih glina koje su usled sadorevanja uglja, izmenjene u širokoj zoni i pretvorene u tz. ˝brand˝. Završni deo povlatne serije čine kvartarne ilovače sa proslojcima ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... deo polja ˝F˝i severozapadni deo polja Šopić-Lazarevac) gde je ugljena serija predstavljena ugljenim slojevima izrazito raslojeni proslojcima i slojevima glina dm i m debljina. U većem delu basena ugljonosna pontska serija prekrivena je naslagama pleistocena i kvartarnim nanosima. Kroz čitav ...
    ... Baroševac Polje ˝C˝ predstavlja neposredni nastavak polja˝B˝ u pravcu zapada i građa ugljonosne serije i karakteristike ugljenog sloja u ovom polju identični su onom u polju ˝B˝. U seriji čiju podinu grade glinovito – peskoviti sedimenti, a povlatu pretežno gline, laporovite i peskovite gline ...
    ... ugljenog sloja grade uglavnom peskovi u seriji debeloj više desetina metara. Povlata ugljenog sloja izgrađena je od peskova i peskovitih glina koje su usled sadorevanja uglja, izmenjene u širokoj zoni i pretvorene u tz. ˝brand˝. Završni deo povlatne serije čine kvartarne ilovače sa proslojcima ...

  • Parametri zbijanja komunalnog otpada određeni različitim laboratorijskim metodama

    Jovana M Janković Pantić, Dragoslav R Rakić, Irena G Basarić Ikodinović, Tina D Đurić, Snežana Bogdanović (2021)
    Zbijanje komunalnog otpada predstavlja jednu od osnovnih faza korišćenja komunalne deponije. Zbog toga je kao i kod drugih nasutih građevina, veoma korisno odrediti parametre zbijanja: maksimalnu suvu zapreminsku težinu (dmax) i optimalnu vlažnost (wopt). Dobijeni rezultati mogu da posluže prilikom projektovanja kapaciteta deponije kao i prilikom definisanja obradivosti otpada. U dosadašnjoj praksi najčešći način određivanja parametra zbijanja je standardna metoda (Proktorov opit) koja se koristi u mehanici tla, uz eventualnu redukciju energije zbijanja. Međutim, različiti tretmani komunalnog otpada na ...
    deponija komunalnog otpada, zbijanje, Proktorov opit, malj sa šiljcima
    ... Yamax = 6 kN/m? postignuta pri optimalnoj vlažnosti od Wop: = 56%. Za hladne vremenske uslove, maksimalna suva zapreminska težina је Yamax — 8.2 kN/m* koja је postignuta рп optimalnoj vlažnosti wopt = 79.5%. Џ toplim vremenskim uslovima, dobijenc su nešto niže vrednosti, pa је za maksimalnu suvu zapreminsku ...
    ... pripremljene u različitim sastavima. Proktorov opit је izveden sa različitim energijama, od E, = 550 kJ/m? i Ex = 2500 kJ/m*. Na slici I prikazane зи dve serije uzoraka koje su formirane od nesagorivog komunalnog otpada. Nesagorivi otpad imao је optimalnu vlažnost wopr = 10-20 % pri maksimalnoj suvoj za ...

  • Primena AHP и WoEmetode u proceni podložnosti terena na kliženje za područje opštine Krupanj

    Biljana Abolmasov, Jelka Krušić, Katarina Andrejev, Miloš Marjanović, Ranka Stanković, Uroš Đurić (2017)
    ... prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. LITERATURA [1] Abolmasov B. Hazard i upravljanje rizikom od kliz- išta. Geološki glasnik 33-nova serija 1, pp.173-189, 2012. [2] Bonham-Carter GF. Geographic Information System for Geoscientists: Modelling with GIS. Per- gamon Press, Oxford. 398 pp ...
    ... stankovic@rgf.bg.ac.rs 6) udjuric@grf.bg.ac.rs 240 IZGRADNJA 71 (2017) 7–10, 239–246 tibility), koja za razliku od procene hazarda nema kom- ponentu vremenske verovatnoće [1], [4], [9]. Teritorija opštine Krupanj je nakon obilnih padavi- na u aprilu i maju mesecu 2014. godine pretrpela najviše šteta od ...
    ... razmere. Rezultati procene su tek prvi korak u proceni hazar- da od kliženja, a dalji doprinos bi trebalo da bude usme- ren na prikupljanje i analizu vremenske verovatnoće, što za krajnji cilj ima procenu kvantitativnu hazarda i rizika od procesa kliženja. Primenljivost ovakvih modela je najveća u oblasti ...

  • Ograničenja primene optimizacionih algoritama u slučaju kopova

    Dejan Stevanović, Mirjana Banković, Milica Pešić Georgiadis, Petar Marković, Dejan Ranković (2020)
    Proces optimizacije površinskih kopova, kao sastavni deo strateškog planiranja, veoma je važan sa stanovišta ostvarivanja maksimalnih efekata proizvodnje. To je složen zadatak koji vrlo često podleže vrlo strogim geometrijskim i drugim praktičnim rudarskim ograničenjima. Ova ograničenja u posebno su izražena na površinskim kopovima uglja, te u značajnoj meri mogu povećati stepen neizvesnosti rudarskog projekta, odnosno izazvati neželjena dejstva u pogledu profitabilnosti poslovanja. Iz tog razloga, veoma je važna primena savremenih optimizacionih alata, koji u značajnoj meri mogu olakšati celokupan ...
    ... i kapaciteti u tom slučaju nisu u potpunosti vremenski iskorišćeni. U ukupnom veku rada termoelektrane (40 godina rada) vrednost projekta je ispod maksimimuma ali je ostvarena stabilna proizvodnja i snabdevanje energijom u projektovanom vremenskom okviru od 40 godina (Slika 3). Odabir optimalnog ...
    ... primer ovoga slučaja, može se posmatrati ležište Potrlica (Crna Gora). Ugalj se ovde Javlja u sklopu sa miocenskim sedimentima koji se nalaze iznad serije trijaskih krečnjaka, strme strukture. U ovom slučaju, optimizacioni algoritmi će uvek generisati optimalnu konturu sa najvećon ekonomskom vrednošću ...
    ... Ovaj efekat Je u toj meri izražen, da se nad modelima sa značajnim brojem blokova, optimizacija ne može sprovesti u praktično prihvatljivim vremenskim rokovima. Problem je delimično ublažen razvojem sve robusnije informatičke podrške, ali i dalje nije otklonjen. Radi plastičnijeg prikaza efakta ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... anketiranih vodovoda. 4. Etaloniranje modela Etaloniranje modela je sprovedeno u nestacionarnim uslovima strujanja, sa vremenskim korakom od jednog meseca za vremenski period od godinu dana. Jedan broj grani nih uslova na podru ju severne Ba ke su zadavani shodno prikupljenim ulaznim podacima ...
    ... ike anketiranih vodovoda. 4. Etaloniranje modela Etaloniranje modela je sprovedeno u_ nestacionarnim uslovima strujanja, sa vremenskim korakom od jednog meseca za vremenski period od godinu dana. Jedan broj granicnih uslova na podrucju severne Backe su zadavani shodno prikupljenim ulaznim podacima ...
    ... istraživanom podru ju. Leže uglavnom konkordantno preko panona. Debljina gornjopontskih slojeva iznosi 250-300 m. Paludinski slojevi (Pl2+3) - Završnu seriju tercijarnog (neogenog) kompleksa stena predstavljaju paludinski sedimenti. Zastupljeni su na celom podru ju istraživanja, rasprostanjeni na razli ...

  • Концепт расположивости при дефинисању ефикасног одржавања помоћне механизације на површинским коповима

    Radiša D. Đurić (2016-05-30)
    Оцена расположивости представља основну компоненту уинжењерском управљању опремом. Расположивост је свеобухватни концепткоји представља меру употребног квалитета техничких система, који садржичитаву серију парцијалних индикатора који се односе на време у раду ивреме у отказу система као и на његову функционалну погодност. Овадисертација даје структурну анализу парцијалних индикатора као и развојмодела њихове синтезе на ниво расположивости. Поменути подаци имајухибридни карактер (измерени и експертски добијени) и њихова интеграцијаи синтеза је остварена коришћењем фази пропозиције и фази закључивања.Овакав приступ омогућава оцену техничког система ...
    управљање опремом, инжењерство одржавања,расположивост, фази закључивање, прикупљање података, булдозер
    ... приказује временском сликом стања, на којој се времена рада t, смењују са временима у отказу , при чему се повремено појављује и временски период дужине , када се систем налази у застоју (често због радова превентивног одржавања, између осталог). На слици 2.1 дат је шематски приказ временске слике стања ...
    ... уколико није обезбеђена адекватна логистичка подршка. Овим питањима баве се стандарди серије IEC 300. Зато су они и постали жижа интересовања у правцу обезбеђења сигурности функционисања, а тиме и суштинска допуна серији већ довољно познатих стандарда ISO 9000, који се овим питањима на овакав начин не баве ...
    ... стања [Ивковић, 1997]. Слика 2.1. Временска слика стања На бази временске слике стања техничког система, могу да се констатују одговарајући показатељи самог система. Пре свега се уводи следећа једнакост: 1)()(  tRtF t1 t2 t'3 t''3τ1 τ2 θ1 t0 Докторска дисертација 6 Поузданост ...

  • Supstitucione reakcije Pd(II) kompleksa sa biološki važnim biomolekulima

    Aleksandar M. Mijatović, Jovana Bogojeski (2017)
    Kompleksi Pd(II), supstitucione reakcije

  • Aлтерације перидотита контролисане карактером флуида на примеру харцбургита Рудника - Серпентинизација или талкизација?

    Стефан Петровић, Наталија Батоћанин (2020)
    У раду су приказани резултати испитивања серпентинисаних харцбургита Брђана (43°58'45.1" СГШ, 20°25'12.6" ИГД) и талкизираних харцбургита откривених у интервалу 429-559.8 m у истражној бушотини 330А/18 (44°07'33.2" СГШ, 20°30'28.5" ИГД) на Руднику. Узорци оба локалитета показују карактеристике резидуалних харцбургита из омотача, односно тектонита; лепидобластичне, бластозрнасте, или порфирокластичне структуре и масивне текстуре. Серпентинисани харцбургити и серпентинити Брђана су изграђени од серпентина, ретких реликата оливина и ортопироксена, акцесорног спинела, и веома ретког секундарног магнезита и магнетита. Најдоминантнији састојак (местимично гради и преко ...
    Рудник, Брђани, харцбургити, серпентинити, талк
    ... Деспотовице се уочавају велике масе серпентинита и серпентинисаних перидотита, које су трансгресивно прекривене средњомиоценском седиментно- вулканогеном серијом. Испитиване стене део су перидотитских комплекса Маљена и Сувобора, који су изграђени претежно од харцбургита. 17 Слика 1. Пројекција ...

  • Петрологија црвених пешчара источне Србијe

    Андреј Марковић (2024)
    У источној Србији формација црвених пешчара има велико распрострањење и улази у састав многих планина овог дела наше земље. Формацију чине кластичне стене интензивно црвене боје псамитске, ређе псамитско-псефитске структуре и алевритске структуре. Ове стене леже трансгресивно преко старијих пермо-карбонских и карбонских стена, док навише прелазе у доњотријаске седименте. Формација црвених пешчара захвата два појаса унутар Карпато-балканида – унутрашњи и средишњи део. Узорци анализирани у овом раду део су средишњег појаса. Тема завршног рада је петрологија црвених пешчара источне ...
    источна Србија, црвени пешчар, петролошко-минералошке карактеристике, аркозе
    ... sedimentnih stena. Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet. - Milojević B. (1950): O Stalaćkoj klisuri. Glas SAN, CXCVI, nova serija 2, Beograd. – Milojević N. (1962): O mogućnostima snabdevanja vodom gradova paraćina i Ćuprije. Geol. anali Balk. Pol. knj. XXIX, Beograd. - ...