Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Schaltegger U.

4181 items

  • Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali

    Jovan Obradović (2024)
    Cilj ovog Završnog rada na temu „Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali” jeste dobijanje koordinata tačaka jamskog poligonskog vlaka, kao i prikaz samog rudnika na osnovu detaljnog snimanja jame, kao poprečnih profila podzemne rudničke prostorije. U datom radu biće predstavljene metode koje su primenjene prilikom snimanja, kao i rezultati samih merenja i sva potrebna računanja da bi se došlo do potrebnih koordinata.Merenja za završni rad obavljena su tokom terenske nastave održane u junu 2024. godine ...
    Rudarska merenja, povezivanje, plan jame, poprečni profil
    ... poligonskih tačaka Poligonske tačke u podzemnim – jamskim poligonskim vlakovima mogu se stabilizovati u krovini, bokovima ili ređe, u podu rudničke prostorije. Ako Je jamska prostorija bez podgrade, onda se u zdravoj steni izbuši rupa u koju se nabije drveni klin. U klin se nabija senkla (slika 2-9) ...
    ... po girusnoj metodi u jednom ili dva girusa a nekada i u tri girusa. Broj girusa, u kojem će se meriti uglovi, zavisi od namene i uslovljene tačnosti položaja poligonskih tačaka. Po pravilu, u poligonskoj mreži koja se postavlja za snimanje, uglovi se mere u jednom girusu, u poligonskoj mreži p ...
    ... se zasnivaju na: 1) U slučaju horizontalnih i kosih prostorija, na direktnom merenju prelomnih uglova u poligonskom vlaku koji povezuje datu tačku kod ulaza, sa tačkama na horizontu u jami; 2) U slučaju okna, na projektovanju tačaka u oknu i računanju prelomnih uglova u priključnim trouglovima ...

  • Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada

    Mariја Bošković (2024)
    Rad ukazuje na savremene metode rešavanja problema industrijskog otpada, sa posebnim fokusom na pećnu prašinu koja nastaje tokom metalurških procesa, poput proizvodnje čelika u elektrolučnim pećima. U radu se detaljno razmatra hemijski sastav pećne prašine, koja sadrži teške metale poput cinka, olova i kadmijuma, i naglašavaju ekološki izazovi koje predstavlja njeno zbrinjavanje. Takođe, analiziraju se metode tretmana i valorizacije pećne prašine, uključujući pirometalurške i hidrometalurške procese, pri čemu je poseban akcenat stavljen na reciklažu cinka iz pećne prašine. Dalje, ...
    prašina, elektrolučna peć, cink, teški metali, reciklaža
    ... (talija) U U U U Uzorak EAF prašine-SIJ Metal Ravne d.o.o., Slovenija U \ A L I A J I A A A zorak AOD (argon kiseonična dekarbonizacija) prašine —Čeličane SIJ Acroni, Slovenija zorak EAF prašine -Čelične SIJ Acroni, Slovenija zorak EAF dust – ZGH Boleslaw, Poljska > U > U Fi ...
    ... sadrži u obliku ZnO, dok je koncentracija cinka u obliku ZnFe2Oa u tom slučaju veoma niska [5]. Elektrolučna prašina može podeliti u tri kategorije prema sadržaju cinka: visokocinkovna, srednjecinkovna i niskocinkovna. Utvrđeno Je da sadržaj gvožđa, nikla ı hroma raste sa smanjenjem cinka u EAFD-u ...
    ... teških metala u ovoj prašini varira u vrlo širokim granicama. 1. Metali »> Cink (Zn): Često prisutan u značajnim količinama, cink je vredan metal koji se može reciklirati. Njegova koncentracija u pećnoj prašini može varirati, ali često iznosi od 5% do 40%. > Olovo (Pb): Prisutan u manjim količinama ...

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... 68 Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet Diplomski rad 60*U T7T*D*nm 7r*9*5,85 m n = — U =O ——= = 2,75 — T7T*D 60 60 s n 134,7 n, = = _ = 5,85 m 23 nr- broj obrtaja rotornog točka u minuti n- broj pražnjenja kofica u minuti m- broj kofica koji je u kontaktu sa masivom ...
    ... Koriste se u direktnom kontaktnu sa tlom, u procesima otkopavanja s toga se posebna pažnja u procesima optilanog rada i održavanja upravo posvećuje rotornim bagerima. Rotorni bager oznake SRs 1300 koji je analiziran u ovom završnom radu, se koristi u procesu otkopavanja uglja u sklopu BTS sistema ...
    ... postojećoj mehanizaciji najveći otkop u okviru RB „Površinski kopovi“. Ugalj koji se otkopava u rudarskom basenu „Kolubara“ je lignit sa kalorijskom vrednošću od oko 7000 kJ/kgi jJavlja se u slojevima relativno velike debljine i to u okviru „Polja E“ u njegovom centralnom delu do 46,7m a prema ...

  • Sistem poslovne inteligencije za upravljanje zaštitom na radu u rudarskoj industriji

    Ljiljana R. Kolonja (2016-09-23)
    Postojeća organizacija zaštite na radu na površinskim kopovima uglja često nije umogućnosti da blagovremeno i tačno ukaže na nedostatke, koji mogu u bližoj ilidaljoj budućnosti da budu uzrok narušavanja bezbednosti radnika, ali i uzrokoštećenja materijalnih dobara rudnika. Nemogućnost donošenja pravovremenihodluka je moguće izbeći uvođenjem softverski podržanih sistema za praćenje ianalizu bezbednosti i zaštite na radu.Osnovni cilj ove doktorske disertacije je definisanje metodologije i razvoj modelasistema upravljanja zaštitom na radu, koji će omogućiti savremen, adekvatan isveobuhvatan način praćenja i analize ...
    rudarstvo, bezbednost i zdravlje na radu, poslovna inteligencija,tehnička zaštita, ontologije
    ... slučajevima i povredama na radu, u praksi pojavi daleko ranije u rudarstvu nego u mnogim drugim oblastima. Organizovani programi bezbednosti, u industriji, postali su češći tokom dvadesetih godina 19. veka. Kompanije su počele da se takmiče u oblasti bezbednosti, u smislu dužine rada bez nezgoda ...
    ... povređivanja, sa smrtnim ishodom, na 1000 zaposlenih u oblasti eksploatacije uglja u SAD u periodu od 1911. – 2010. godine (NIOSH, 2015), a na slici 2.2 stopa povređivanja na 1000 zaposlenih u rudarskoj industriji Australije, u periodu od 2000. do 2012. godine (SWA, 2013). Generalno ...
    ... čitanje i analizu podataka u cilju podrške u procesu odlučivanja i upravljanja performansama poslovnog sistema. U ovoj disertaciji detaljno je obrađena primena koncepata poslovne inteligencije u oblasti bezbednosti i zaštite zdravlja na radu. Imajući u vidu težnju da znanje ...

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... od 23.09.2010 u 16:12 h do 24.09.2010. u 05:17 h od 150 μm, a maksimalno širenje od 16.09.2010. u 06:59 h do 16.09.2010. u 14:15 h od 147 μm. Maksimalno skupljanje pukotine 2, zabeleženo je od 22.09.2010. u 17:46 h do 23.09.2010. u 07:38 h i od 23.09.2010. u 19:43 h do 24.09.2010. u 07:38 h i iznosilo ...
    ... je takođe 59 μm i zabeleženo je u Univerzitet u Beogradu, Rudarsko - geološki fakultet Milanka Negovanović, doktorska disertacija 164 periodu od 22.09.2010. u 10:12 h do 22.09.2010. u 17:29 h i u periodu od 23.09.2010. u 10:24 h do 23.09.2010. u 17:10 h. U periodu od 11.09.2010 do 24.09 ...
    ... 2010. u 07:50 h do 23.10.2010. u 13:58 h od 148 μm. Maksimalno skupljanje pukotine 2 u ovom periodu iznosilo je 48 μm, a zabeleženo je od 22.10.2010. u 19:54 h do 23.10.2010. u 08:16 h. Maksimalno širenje pukotine 2 zabeleženo je od 23.10.2010. u 10:24 h do 23.10.2010. u 17:38 h od 42 μm. U periodu ...

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... od 23.09.2010 u 16:12 h do 24.09.2010. u 05:17 h od 150 μm, a maksimalno širenje od 16.09.2010. u 06:59 h do 16.09.2010. u 14:15 h od 147 μm. Maksimalno skupljanje pukotine 2, zabeleženo je od 22.09.2010. u 17:46 h do 23.09.2010. u 07:38 h i od 23.09.2010. u 19:43 h do 24.09.2010. u 07:38 h i iznosilo ...
    ... je takođe 59 μm i zabeleženo je u Univerzitet u Beogradu, Rudarsko - geološki fakultet Milanka Negovanović, doktorska disertacija 164 periodu od 22.09.2010. u 10:12 h do 22.09.2010. u 17:29 h i u periodu od 23.09.2010. u 10:24 h do 23.09.2010. u 17:10 h. U periodu od 11.09.2010 do 24.09 ...
    ... 2010. u 07:50 h do 23.10.2010. u 13:58 h od 148 μm. Maksimalno skupljanje pukotine 2 u ovom periodu iznosilo je 48 μm, a zabeleženo je od 22.10.2010. u 19:54 h do 23.10.2010. u 08:16 h. Maksimalno širenje pukotine 2 zabeleženo je od 23.10.2010. u 10:24 h do 23.10.2010. u 17:38 h od 42 μm. U periodu ...

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... jedinica može biti lokalno podeljena u tektonske Jedinice nižeg reda, eksterniju koja odgovara durmitorskoj subjedinici u Crnoj Gori, i unutrašnju limsku subjedinicu u Srbiji. Celokupna IBD jedinica je uključena u ubiranje ı formiranje antiklinalnih struktura u kojima učestvuju uglavnom niskomet ...
    ... serpentinita, gabrova, dolerita i spilita se nalazi u bazi ofiolitskih sekvenci u oba pojasa. Starost radiolarita i ofiolitskih fragmenata u melanžu je u intervalu ladin-titon. Ofioliti Zapadno-vardarske zonc obdukovani preko adrijske kontinentalne margine u post-obdukcionom vremenu postali su deo te ...
    ... konstatovana u obe jedinice, s tim da su za DOZ statistički analizirane slojevitosti u okviru krednih ı neogenih sedimenata u SZ delu ispitivanog područja. Na dijagramu Dss-2 (slika 10; prilog 1) data je analiza padova slojevitosti u okviru IBD jedinice. Slojevitost Je uglavnom razvijena u paleozojskim ...

  • Efikasnost različitih tipova glina Srbije za adsorpciju metilen plavog

    Maja D. Milošević (2016-12-09)
    Adsorpciona efikasnost različitih uzoraka glina sa lokaliteta Srbije određenaje njihovim tretiranjem različitim koncentracijama rastvora metilen plavog (MP).Detaljna mineraloška karakterizacija ispitivanih glina i rezultati njihove interakcijesa rastvorima MP dobijeni su primenom optičkih, rendgenskih, hemijskih, DTA ispektroskopskih metoda.Na osnovu formiranja MP agregata u izmenljivim pozicijama i površiničestica gline, razlikuju se dva tipa glinovitih minerala: visoko naelektrisani(smektiti) i nisko naelektrisani (kaoliniti). Dimeri se stvaraju na naelektrisanimpovršinama, a granica njihovog razvoja omogućuje determinaciju mineralne vrste.Molekuli MP stoje pod uglom od 21.5o kada se ...
    minerali glina, metilen plavo, kristali metilen plavog, difuznarefleksija, adsorpcija, flokulacija, naelektrisanje slojeva
    ... rastvaranja u vodi i nakon 24h intenzivnog mešanja sa vodom ukazalo je da se proces protonizacije odigrava odmah nakon rastvaranja MP u vodi, pre dodavanja gline u rastvor. Zbog toga se MP protonizacija treba smatrati kao reakcija koja se odigrava u kontaktu sa vodom a ne u kontaktu sa glinama. U isto ...
    ... Čestice kaolinita se u kiseloj sredini (pH 3) talože u flokulisanom obliku bez obzira na jonsku koncentraciju, dok se u baznim sredinama talože u dispergovanom (niske jonske koncentracije) i u flokulisanom obliku (visoke jonske koncentracije) (Kaya et al. 2003). Taloženje u vodenoj suspenziji i ...
    ... suspenziji u velikoj meri mogu povećavati polaritet okruženja što utiče na agregaciju MP molekula koja je pojačana u polarnijim okruženjima. Joni se u rastvoru nalaze u okruženju H2O molekula i mogu ih uneti sa sobom u međuslojni prostor. Kako je već rečeno, MP molekuli sa sobom u svojoj protonisanoj formi ...

  • Mogućnost infracrvene termografije pri detekciji štetnih gasova

    Stevan Đenadić, Vesna Damnjanović, Predrag Jovančić, Dragutin Jovković (2021)
    Curenje pojedinih gasova je opasnost koja može da izazove velike nezgode. Često je praćeno požarima i eksplozijama koji za posledicu mogu da imaju kako ljudske povrede, tako i štetan uticaj na ekologiju i ekonomiju. Da bi se izbegle takve situacije, preventivna inspekcija je od presudne važnosti. Curenje većine gasova se ne može uočiti golim okom a za otkrivanje i procenu stepena curenja može se koristiti tehnologija toplotnog snimanja (infracrvena termografija). U datom radu predstavljene su mogućnosti i ograničenja primene ...
    IC termografija, curenje gasa, termogram

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... Transdanubian region, Hungary, Geophysical Transactions, v. 38, p. 69–87. Ustaszewski, K., S. M. Schmid, B. Lugovic, R. Schuster, U. Schaltegger, D. Bernoulli, L. Hottinger, A. Kounov, B. Fügenschuh, and S. Schefer, 2009, Late Cretaceous intra‐oceanic Literatura ...
    ... and European plates, Lithos, v. 108(1–4), p. 106–125, doi:10.1016/j.lithos.2008.09.010. Ustaszewski, K., A. Kounov, S. M. Schmid, U. Schaltegger, E. Krenn, W. Frank, and B. Fügenschuh, 2010, Evolution of the Adria‐Europe plate boundary in the northern Dinarides: From c ...
    ... sedimenata (7–9 miliona godina) u istočnom delu Panonskog basena u Mađarskoj (Juhasz et al., 2007). Ovakva istovetnost u litološkom, ali ne i u vremenskom smislu, ukazuje na regionalni stratigrafski problem u Panonskom basenu koji je detaljno obrazložen u poglavlju „Regionalno‐stratigrafski ...

  • Analiza primenjenih metoda za transport parafinske nafte

    Dunja Milojević (2024)
    Sadržaj parafina u nafti ima dominantan uticaj na svojstva parafinskih nafti. Taloženje parafina, odnosno taloženje čvrstih čestica parafinskog voska, predstavlja ozbiljan globalni problem tokom proizvodnje i transporta sirove nafte. Samo taloženje voska zavisi od termodinamičkih faktora, poput temperature, pritiska i sastava nafte. Transport nafte cevovodima je uobičajeni proces transporta u naftnoj industriji. Kada prilikom cevovodnog transporta parafinske sirove nafte, dođe do prekida protoka i hlađenja nafte ispod temperature stinjavanja, parafini će kristalisati, pri čemu će doći do, geliranja celokupne transportovane ...
    nafta, parafinski vosak, taloženje, transport, naftovod
    ... ija parafinskih ugljovodonika u sirovoj nafti ne zavisi samo od temperature ključanja parafinskih ugljovodonika već i od sastava sirove nafte. Tako se u nafti nalaze komponente koje su u normalnim uslovima u gasovitom stanju, ali su prisutne zbog rastvorljivosti u nafti. Prisustvo gasnih ugljovodonika ...
    ... CaBH>n+z · U odnosu na raspored ugljenikovih atoma razlikuju se tri vrste parafina (alkani): parafini sa ugljenikovim atomima poređenih u pravom nizu (n-parafini), parafini sa rasporedom ugljnikovih atoma u obliku grane (izoparafini), parafini sa rasporedom ugljenikovih atoma u obliku prstena ...
    ... uklanjanje parafina iz tubinga Je Još u početnoj fazi. Na domaćim naftnim poljima strugač se primenjuje na preko 300 bušotina. (Danilović & sar., Laboratorijsko ispitivanje i simulacija procesa taloženja parafina u naftnoj bušotini polja Turija u Vojvodini, 2011) 19 U postupku "pigging" (Slika 5.2) ...

  • Energetska efikasnost elektromotora na površinskim kopovima

    Snežana Aleksandrović, Ilija Jeftenić (2023)

  • Supstitucione reakcije Pd(II) kompleksa sa biološki važnim biomolekulima

    Aleksandar M. Mijatović, Jovana Bogojeski (2017)
    Kompleksi Pd(II), supstitucione reakcije

  • Stabilnost kosina u stenskoj masi - savremeni koncepti i metode proračuna

    Zoran Berisavljević, Dušan Berisavljević, Miloš Marjanović (2021)
    Stabilnost kosina
    ... je poginulo 450 judi. Mehanika stena spada u krug veoma razvijenih disciplina i primenjuje se u sledecim oblastima: kod fundiranja objekata, stabilnosti kosina, izgradnje podzemnih objekata i tunela u gradevinarstvu, kod podzemne i povrsinske eksploatacije u rudarstvu, prilikom istraZivanja i eksploatacije ...
    ... Knjiga je podeljena u Sest poglavija i koncipirana je tako da se, pored teorijskih Znanja, saviadaju i osnovni principi projektovanja u stenskoj masi. U prvom poglaviju se razmatraju naponi, €vrstocéa i deformacije i to sledecim redosledom: tenzor napona i naponsko stanje u stenskoj masi i okolini ...
    ... 2023-10-14 04:33:22 Stabilnost kosina u stenskoj masi - savremeni koncepti i metode proračuna Zoran Berisavljević, Dušan Berisavljević, Miloš Marjanović Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Stabilnost kosina u stenskoj masi - savremeni koncepti i ...

  • Značaj geografske širine za lociranje uzročnika magnetnih anomalija kod prospekcije arheoloških lokaliteta

    Vesna Cvetkov (2020)
    ... značajan alat u arheologiji. Smatra se da su istra- 16 C u r re n t i n t e rd i s c i p l i n a r y s t u d i e s i n t e c h n o l o g y i n t h e a rc h a e o l o g y o f t h e s o u t h - e a s t E u ro p e živači Laboratorije za arheologiju i isto- riju umetnosti Univerziteta u Oksfordu ...
    ... slojeva tla. 18 C u r re n t i n t e rd i s c i p l i n a r y s t u d i e s i n t e c h n o l o g y i n t h e a rc h a e o l o g y o f t h e s o u t h - e a s t E u ro p e Otklanjanje asimetrije magnetnih anomalija Magnetometri mere intenzitet MPZ koji je u suštini vektorska veliči- ...
    ... češće u kombinaciji, što omogućava sagleda- vanje arheoloških nalazišta iz više as- pekata i samim tim tačnije definisanje potencijalnih zona od interesa za arheo- 15 A k t u e l n a i n t e rd i s c p l i n a r n a i s t ra ž i v a n j a t e h n o l o g i j e u a r h e o l o g i j i j u g o ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... metalogenetske provincije, odnosno u centralnom delu Timočkog magmatskog kompleksa (TMK). Nastalo je u prostornoj i genetskoj vezi sa gornjokrednim magmatskim kompleksima. Najveće ležište bakra u ovom rudnom polju je Borska reka. U široj okolini rudnog polja, u domenu rudnog polja Veliki Krivelj ...
    ... rastvorima uz izrazito visoku fS», posebno u početnim fazama stvaranja ležišta, kao i u prerudnom stadijumu u vezi sa procesima piritisanja i silifikovanja. Deo rudnih metala mogao je da bude prenošen i u vidu gasne faze. Dužina prenosa Cui Au bila je u funkciji dubine primarnog magmatskog ognjišta ...
    ... mineralizacije u ležištu bakra Borska reka” predstavlja master rad na Departmanu za ekonomsku geologiju, na Rudarsko — geološkom fakultetu Univerziteta u Begradu. Predmet rada predstavlja istraživanje rudne mineralizacije i alteracija u ležištu Borska reka. Ovo ležište se nalazi u krajnjim sev ...

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... sleganja dva solitera u naselju ,, Sava Kovačević”, u sklopu IX i X Mesne zajednice u Gornjem Zemunu). Jedan od osnovnih uzroka za ovakva geotehnička svojstva lesa leži u njegovoj karakterističnoj strukturi. Formiranje strukture lesa Lagano eolsko odlaganje čestica prašine u uslovima relativno suve ...
    ... vode od padavina brzo se proceđuju u podzemlje. U vreme većih padavina ta ocedljivost je nešto manja u depresijama. U okviru Zemunskog lesnog platoa, na osnovu analize literaturnih podataka, mogu da se izdvoje tri hidrogeološke sredine. • Lesne naslage u nadizdanskoj zoni odlikuju se cevastom ...
    ... slojeva u geotehničkom profilu. Nasip (n) Izveden Je za potrebe izgradnje internih saobraćajnica ı saobraćajnih površina u krugu bivše kasarne, u cilju nivelacije terena. Pretežno je prašinastog do prašinasto- glinovitog sastava. Nasip Je stabilizovan u zonama saobraćajnih površina, dok je u zonama ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... emulzionog eksploziva je u proseku 500-600 cm, težina patrone je u proseku 5,0 kg odnosno 7,3 kg po m'. U 2,4 m bušotine smestiće se oko 17,5 kg emulzionog eksploziva. Anfo smeša će se pakovati u 0,7 · L epritJ. u 5,60m”. U 1 m staje 8 kg Anfo eksploziva. Što znači da će se u 5,6 m' upotrebiti oko ...
    ... miniranje u suvim i sredinama gde ima prisustva vode u bušotinama > anfo eksplozivi u rinfuznom stanju u suvim sredinama 30 Patronirani eksplozivi se primenjuju isključivo u suvim sredinama, gde nema prisustva vode. Oni imaju dobre tehničko - minerske karakteristike i za miniranje u krečnjaku ...
    ... rezultate. Mana ovih eksploziva je prisustvo vode u bušotinama. Voda se u minskim bušotinama može pojaviti kao podzemna ukoliko je ima u stenskom masivu ili u slučaju spoljnih padavina koja mogu da se pojave u toku bušenja ili pred miniranje. U tim slučajevima primena vodootpornih emulzionih ...

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... i u ovom radu prikazujemo zaključke na koje nas navode jedina tri pleistocenska nalaza ostataka Salamandrida u Srbiji. U tri pećine u Srbiji pronađeni su fosilizovani pršljenovi repatih vodozemaca (Urodela). Smolućka pećina nalazi se na jugozapadu Srbije, oko 15km severoistočno od Tutina u kanjonu ...
    ... Balanica nalazi se u blizini sela Sićevo u Sićevačkoj klisuri (jugoistočna Srbija), dok se pećina Mirosava nalazi u centralnoj Srbiji istočnood Ćuprije. U Maloj Balanici pronađeni pršljen pripada vrsti Salamandra salamandra dok je u pećini Mirosava fosilni pršljen identifikovan kao 7ifurus cf. karelinii ...
    ... staništa sa povećanom vlažnošću. Vrsta Sa/amandra salamandra je česta u brdsko-planinskim vlažnim šumama veće nadmorske visine ali ne preko 1000m. U ravničarskim predelima je izuzetno retka. Hibernacija se obično odvija u grupama u šumskoj stelji, šupljim deblima ili ispod stena. Dugonogi mrmoljak ...