Претрага
507 items
-
Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)
Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa... i peskom i 12 (slabovodopropusna sredina) Pesak sa prašinom i glinom 3 (sredno vodopropusna sredina) - 4ŠIj unak sadgeskom, prašmom i glinom 'bro vodopropusna sredina) 5 Fluvmglacualan nanos . {slabo уодоргоризпа sredina) 3 7 Peščar (уодопергоризпа sredina) д Knstalmska osnova od granito- ...
... do 2,78x10 -2 m 2 /s. Sredine sa vrednostima transmisibilnosti 1x10 -3 do 1x10 -2 m 2 /s izdvojene su kao dobro do veoma dobro vodopropusne, a sredine sa vrednostima transmisibilnosti manjim od 1x10 -3 m 2 /s izdvojene su kao slabo do srednje vodopropusne sredine (Ivanovski i Pešovska ...
... vodonikovog jona. To su vode uglavnom u okviru krovinske vodonosne sredine kod pijezometarske bušotine 10/VIII, 15/VI1 i 151/IX’, u okviru prve meĎuslojne vodonosne sredine kod bušotine 10/VIII i u okviru podinske vodonosne sredine kod bušotione 14/VII1, gde je rN< 6.8. Ipak treba naglasiti da u ...Kostadin J. Jovanov. "Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-06-24)
-
Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda
Đorđije M. Božović (2023)Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package... lokalne promene predisponirane uticajem klimatskih faktora. Vodonosnu sredinu izvorišta podzemnih voda Beograda predstavlјaju sedimenti holocenske i pleistocenske starosti, nastali u tektonski predisponiranoj depozicionoj sredini Savskog rova (Marović et al., 2002; Toljić et al., 2014). Stratifikacija ...
... nekoliko hiljada puta većom vrednošću u odnosu na vrednost koeficijenta filtracije vodonosne sredine, kako bi se simuliralo kretanje voda kroz cevi (tj. bez otpora, za razliku od kretanja kroz poroznu sredinu). Kalibracija modela je sprovedena preko statističkih pokazatelja za reziduale pijezometarskog ...
... numerički pristup za opisivanje složenih graničnih uslova, složene geometrije šematizovanih delova hidrogeološke sredine i prostorno promenljivih vrednosti hidrogeoloških parametara vodonosne sredine u okvirima modelom obuhvaćenog prostora. Predstavljeni najznačajniji rezultati hidrodinamičkih istraživanja ...Đorđije M. Božović. Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda, Beograd : [Đ. Božović], 2023
-
Savremene tendencije upravljanja mineralnim resursima u svetu i stanje u Republici Srbiji
Dragan Ignjatović, Vladimir Pavlović (2024)Strategija upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima na održivim i holističkim osnovama, služi kao osnova za vladinu politiku vezanu za geološka istraživanja i eksploataciju mineralnih resursa u skladu sa njenim pravnim i regulativnim obavezama. Uspostavljanje Strategije obezbeđuje osnovu za dalji razvoj i ona se realizuje u relevantnim oblastima politike kako bi se postigli postavljeni ciljevi, pri čemu se resursi moraju dobijati i koristiti na održiv način. Strategija treba transparentno da istakne mogućnosti i izazove, stvori preduslove, razjasni uloge i ...... i ekoloških pokreta prema rudarstvu; 115 • Prisustvo aktivnosti koje dovode do ugrožavanja životne sredine; • Nekompatabilnost zakonske regulative iz oblasti rudarstva i zaštite Životne sredine, voda i zemljišta - nelojalna konkurencija između resursa. 5. Zaključak Integralni pristup mineralnim ...
... tehnički, finansijski i drugi resursi u postupcima istraživanja i cksploatacije kao i aktuelni propisi iz oblasti geologije, rudarstva, zaštite Životne sredine i drugih srodnih oblasti. Za pravilno mapiranje budućih potreba za mineralnim sirovinama, neophodno je da se pristupi analizi svetskih i evropskih ...
... dugoročnih ciljeva održivog razvoja u oblasti rudarstva i privlačenja investicija, primence svetskih standarda u upravljanju i nadzoru nad životnom sredinom, kao ı jačanju saradnje rudarskih kompanija sa lokalnim zajednicama. Strategija treba da reši probleme vezane za pitanja definisanja dugoročnih ...Dragan Ignjatović, Vladimir Pavlović . "Savremene tendencije upravljanja mineralnim resursima u svetu i stanje u Republici Srbiji" in XVI Međunarodna rudarska konferencija OMC 2024, Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2024)
-
Основе енергетике
Марија Живковић, Дејан Ивезић (2019)Марија Живковић, Дејан Ивезић. Основе енергетике, Београд : Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2019
-
Hazardous substances in karst aquifer waters - one of the results of the operational monitoring of groundwater in Serbia
У циљу оцене стања животне средине и разумевања потенцијалних узрока још раније евидентираног лошег хемијског статуса водног тела подземних вода „Крш–север“, извршенa je хидрогеолошка проспекција шире околине лежишта бакра Мајданпек, која је укључилаистраживање површинског копа, флотационог језера и главних карстних врела и пећина. Имајући у виду да се експлоатационо поље рудника бакра Мајданпек директно граничи са карстном издани и водним телом подземних вода „Крш–север“, параметри квалитета подземне воде су анализирани (in situ и лабораторијски) на два главна карстна врела ...Zoran Stevanović, Veljko Marinović, Branislav Petrović. "Hazardous substances in karst aquifer waters - one of the results of the operational monitoring of groundwater in Serbia" in Geoloski anali Balkanskoga poluostrva (Annales geologiques de la Peninsule balkanique), University of Belgrade, Faculty of Mining and Geology (2020). https://doi.org/10.2298/GABP201107010S
-
Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima
Nenad M. Marić (2016-09-26)Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...... Bez obzira na tehnološki postupak dobijanja, iskustvo pokazuje da široka upotreba nafte i njenih derivata ima štetan uticaj na kvalitet životne sredine, između ostalog i podzemnih voda. Tokom 80-ih godina prošlog veka postalo je jasno da curenje naftnih ugljovodonika iz podzemnih skladišta ...
... bioremedijacija, koja se u literaturi naziva i biotehnologijom životne sredine. Nenad M. Marić Doktorska disertacija Pregled literature ...
... Ovo će u različitim zakonskim regulativama biti različito definisano, suštinski osmatranja su neophodna u cilju zaštite ljudskog zdravlja i životne sredine. Treba imati u vidu da je primena prirodnog prečišćavanja ograničena na slučajeve gde su procesi koji kontrolišu degradaciju dobro poznati ...Nenad M. Marić. "Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-09-26)
-
Litijum u mineralnim vodama Srbije – potencijalna lekovita svojstva
Jana Štrbački (2022)Litijum je biološki aktivan mikroelement u ljudskom organizmu: u malim koncentracijama doprinosi pravilnom funkcionisanju pojedinih enzima, hormona i vitamina, dok se u većim, terapeutskim dozama, koristi za lečenje i prevenciju nekoliko psihijatrijskih poremećaja. Eksperimentalno je dokazano da su litijumske mineralne vode bioraspoloživi izvor ovog mikroelementa, u smislu obezbeđivanja njegovog preporučenog dnevnog unosa. Proučavanjem zakonomernosti raspodele litijuma u mineralnim vodama Srbije konstatovano je da barem 50 pojava sadrži koncentracije litijuma potrebne za unapređenje opšteg zdravstvenog stanja ljudi.Jana Štrbački. "Litijum u mineralnim vodama Srbije – potencijalna lekovita svojstva" in XVI Srpski simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, 28.09−02.10.2022, Zlatibor, Srbija, Rudarsko-geološki fakultet (2022)
-
Osnovi petrologije
Nada Vasković, Bojan Kostić (2022)Nada Vasković, Bojan Kostić. Osnovi petrologije, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2022
-
Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije
Branko R. Miladinović (2016-04-27)Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina... izvora zagađenja životne sredine i nepoželjnih uticaja koji se stvaraju tokom eksploatacije i prerade kamenih i mrkih ugljeva u Srbiji 311 4.1. Uticaj podzemnog otkopavanja ugljeva na životnu sredinu Negativan uticaj podzemne eksploatacije uglja na životnu sredinu, odražava ...
... aktivnosti (jamski otkop uglja i prerađuvački kompleks uglja) na životnu sredinu; - poboljša odnos prema životnoj sredini; - implementira sistematski pristup kojim će postizati ciljeve koji se odnose na zaštitu životne sredine i obezbedi dokaz da su postignuti postavljeni ciljevi. 397 ...
... Miljković M., Ćukalović P., 1996: Standardizacija u rudarstvu sa aspekta zaštite životne sredine, Problemi održanja životne sredine u rudarstvu Srbije, Jugoslovensko savetovanje Rudarstvo i zaštita životne sredine, RGF, Beograd. 11. Dimitrijević D., Nikolić P., 1980: Petrologija uglja i petrografija ...Branko R. Miladinović. "Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-04-27)
-
Карактеризација и управљање индустријским отпадом
Динко Кнежевић, Драгана Нишић, Рудолф Томанец, Драгана Ранђеловић. Карактеризација и управљање индустријским отпадом, Београд : Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2018
-
Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)
Darko M. Božović (2016-09-28)Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.... ili peritajdalne sredine i sredine plimnih ravnica obuhvataju niskoenergetske sredine na karbonatnim platformama u kojima se osjeća uticaj struja plime i oseke. Potplimne sredine obuhvataju plitkomorske subtajdalne sredine sa preteţno niskom energijom vode, odnosno lagune i sredine dubljeg dijela ...
... plitkomorske sredine sa preteţno niskom energijom vode u širokom rasponu od obalne crte do dubine 50 -200 m (donja granica fotičke zone). U okviru sredina taloţenja unutrašnjeg dijela karbonatne platforme mogu se izdvojiti dvije grupe: periplimska sredina i plimske ravnice i potplimska sredina taloţenja ...
... karbonati Karbonatne naslage ove rudne formacije krečnjaka pripadaju grupi karbonata čija je geneza vezana za dubokovodnu sredinu i pelaške sredine stvaranja. Ove sredine obuhvataju područja otvorenih mora gdje se vrši taloţenje pelaških krečnjaka, koji se preteţno sastoje od skeleta ili fragmenata ...Darko M. Božović. "Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-09-28)
-
Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"
Aleksa Tomičić (2024)Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...Aleksa Tomičić . Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki", 2024
-
Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali
Jovan Obradović (2024)Cilj ovog Završnog rada na temu „Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali” jeste dobijanje koordinata tačaka jamskog poligonskog vlaka, kao i prikaz samog rudnika na osnovu detaljnog snimanja jame, kao poprečnih profila podzemne rudničke prostorije. U datom radu biće predstavljene metode koje su primenjene prilikom snimanja, kao i rezultati samih merenja i sva potrebna računanja da bi se došlo do potrebnih koordinata.Merenja za završni rad obavljena su tokom terenske nastave održane u junu 2024. godine ...... izračunate su sredine iz 1. i 2. položaja, kao i redukovane sredine. 44 Rezultati merenja horizontalnih uglova su prikazani u tabeli 5-3. TABELA 5-3 – REZULTATI MERENJA HORIZONTALNIH UGLOVA; ı položaj II položaj Sredina iz Redukovana Stanica| Vizura durbina durbina 2c lil sredina o . " o . " ...
... dobijeni rezultati merenja, (prikazani u poglavlju 5.4.2) u dva girusa korišćeni su dalje da bi se sračunale sredine, a zatim i redukovane sredine. Na osnovu sračunatih redukovanih sredina sračunate su najverovatnije vrednosti opažanih pravaca, a zatim i standardno odstupanje opažanih pravaca u ...
... mreži vrše običnim načinom, centar belege predstavlja krst ili sredina otvora keramičke cevi. Kada se merenja vrše povećanom tačnošću ili elektronskim daljinomerom centar belege je označen bolcnom sa urezanim krstom ili rupicom u sredini belege. Kada je izvršen definitivan izbor mesta na kome treba ...Jovan Obradović. Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali, 2024
-
Geofizičko reflektivno sondiranje kao test integriteta betonskog šipa
Jovo Jakišić (2024)Temelj predstavlja izuzetno bitan element svakog građevinskog objekta. Zbog toga je neophodno poštovati odgovarajuće standarde, u projektovanju i izvođenju temeljne konstrukcije.Šipovi predstavljaju jedan od načina dubokog fundiranja tj. temeljenja. Za svaki izvedeni šip pojedinačno neophodno je izvesti kontrolu kvaliteta. Postoji više postupaka kojima je mogućeizvršiti kontrolu kvaliteta, a jedan od njih je test integriteta šipa malom silom, koji je prikazan u ovom radu.Ovaj postupak se izvodi seizmometrijskom metodom, postupkom refleksije, koji je definisan međunarodnim standardom ASTM D5882.Podaci koji su prikazani ...... već prenose opterećenje isključivo trenjem između omotača i prirodne sredine, nazivaju se lebdeći šipovi, - oslonjene šipovi koji svojim vrhom zalaze u nosivi sloj, a opterećenje prenose trenjem između omotača i prirodne sredine, ali i pritiskom baze šipa na nosive slojeve poluprostora. U zavisnosi ...
... pristupačnosti trenutno je najzastupljeniji na našim prostorima. Zasniva se na teoriji prostiranja talasa kroz clastičnu sredinu, uz pretpostavku da je betonski šip savršeno elastična sredina. Test integriteta šipa malom silom detaljnije će biti prikazan u Poglavlju 5 ovog završnog rada. Test integriteta ...
... bude trajno upotrebljiv. Kod složenih građevinskih projekata najčešće se primenjuje duboko fundiranje tJ. duboko temeljnje, zato što prirodna sredina ima malu čvrstoću i veliku stišljivost na dubini koja odgovara plitkom fundiranju. Osnovni kriterijum koji se poštuje pri projektovanju dubokih temelja ...Jovo Jakišić. Geofizičko reflektivno sondiranje kao test integriteta betonskog šipa, 2024
-
Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone
Violeta M. Gajić (2014-09-04)Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...... struganičkim krečnjacima. d. Grupisani tragovi životne aktivnosti organizama na dnu (nejasno poreklo). e. Biogeni teksturni oblik nejasnog porekla. f. Vertikalni trag bušača? (isprekidana žuta linija). M – tanko slojeviti mikritski krečnjaci kao autentična sredina u kojoj je živeo bušač (1). A – alohemijski ...
... učesnik projekta Ministarstva nauke i obrazovanja (br. 176019) „Petrogeneza i mineralni resursi Karpato-Balkanida i njihov značaj u zaštiti životne sredine“. Na Nastavno-naučnom veću Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu održanom 19.12.2008. godine usvojen je izveštaj Komisije za ...
... prisustvo pokazatelj sredine taloţenja ovih stena. Ovi autori zaključuju da je sredina stvaranja struganičkih krečnjaka dubokomorska, a da je sedimentacioni prostor na kontinentalnoj padini niz koju su se povremeno kretali turbiditni tokovi. Glavni teksturni pokazatelji sredine sedimentacije bili ...Violeta M. Gajić. Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2014-09-04
-
Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije
Branko M. Petrović (2016-07-12)Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija... merenja koja će verifikovati model rada bagera i dinamičko ponašanje pri otkopavanju u složenim uslovima radne sredine ; • izbor optimalne dužine strele rotornih bagera za uslove radne sredine površinskih kopova lignita u Srbiji. Sa realizacijom ovako postavljenih istraživanja stvoriće se uslovi ...
... kih i kinematskih parametara bagera i parametara radne sredine, procenu budućih potreba za rotornim bagerima kao i ekonomska razmatranja. Zaključeno je da je za osvajanje proizvodnje rotornih bagera, koji će biti prilagođeni radnoj sredini površinskih kopova Srbije, neophodno angažovanje velikog ...
... troškova. Ulazne podatke za analize prdstavljaju: parametri radne sredine sa najznačajnijim strukturnim karakteristikama, kao što su: debljina i nagib proslojaka u uglju i kvalitet uglja. Fizičko-mehanička svojstva radne sredine utiču na dimenzionisanje otkopavanja sa parametrima bloka i izbor ...Branko M. Petrović. "Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-07-12)
-
Bezbednosna rastojanja u jamskim magacinima eksploziva u domaćoj i međunarodnoj praksi
Projektovanje jamskih magacina eksploziva predstavlja složen inženjerski problem. Sama namena jamskih magacina zahteva ispunjenost niza uslova koji se odnose na bezbedno pozicioniranje magacina, ispunjenost uslova ventilacije, pristupa, rukovođenja magacinom, načina skladištenja eksplozivnih sredstava, protivpožarne zaštite, elektro zaštite itd. Veoma važan parametar prilikom projektovanja jamskih magacina eksplozivnih sredstava predstavlja minimalno sigurnosno rastojanje između susednih komora u kojima su smeštena eksplozivna sredstva u cilju sprečavanja potencijalnog neželjenog dejstva vazdušnog udarnog talasa, razornog dejstva eksplozije i seizmičkog dejstva eksplozije. U ovom radu su prikazani ...... strane, u kraćem trajanju oscilacija. Pored drobljenja stenske sredine i stvaranja pukotina, u steni u neposrednoj blizini eksplozije, odnosno na relativno malom rastojanju, na većoj udaljenosti energija cksploziva izaziva talasanje sredine. Seizmički sigurno rastojanje proračunava se na osnovu formule: ...
... u skladu sa međunarodnim preporukama za projektovanja radi uporedne analize. Osnovi podaci o radnoj sredini, eksplozivu i magacinu prikazani su u Tabeli 3. Tabela 3. Osnovi podaci o radnoj sredini, eksplozivu i magacinu Parametar Vrednost Vrsta stenske mase Jednoosna čvrstoća na pritisak Zapreminska ...
... [4]. U inostranstvu su, u zavisnosti od zemlje, zastupljeni standardi i pravilnici koji definišu pitanja izbora lokacije magacina, uslova radne sredine, zahteva ventilacije, bezbednosti, udaljenosti od potencijalnih zapaljivih izvora, označavanja magacina, protivpožarne zaštite, clektro zaštite i ...Luka Crnogorac, Ognjen Popović, Toma Jovičić, Veljko Lapčević. "Bezbednosna rastojanja u jamskim magacinima eksploziva u domaćoj i međunarodnoj praksi" in 16th International mining conference OMC 2024, Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2024)
-
Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова
Miodrag M. Grujić (2014-06-04)Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд... између животне средине, економске и социјалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења. Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећање социјалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животну средину. Урбане ...
... повећања утицаја на животну средину. Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја, треба да обухвати широки обим мера енергетске ефикасности, чији је циљ да се смање потребе за енергијом, а тиме и потрошња горива и утицај на животну средину. Зато се намеће као ...
... процес балансирања између животне средине, економске и социјалне димензије и њихова систематска побољшања. Енергија је кључна за одрживи развој ради задовољења потреба становништва и побољшања социјалног благостања, економског развоја и њеног утицаја на животну средину. Градска подручја, као центри ...Miodrag M. Grujić. "Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-06-04)
-
The correlation of Upper Miocene lithostratigraphic units of the southern part of the Pannonian basin
Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2019)... Stoga, prvo su navedeni mađarski, srpski i zatim hrvatski nazivi. Pored toga, navedena je depoziciona sredina kojoj formacija pripada. 1.Endrőd – Hetin – Medvedski Breg: jezerska dubokovodna sredina 2. Szolnok – Majdan – Andraševec (donji deo): dubokovodni turbiditi 3. Algyő – Mokrin – Andraševec ...
... i Hrvatsko zagorje). Opisane litostratigrafske jedinice su u nivou formacije i člana, a izdvojene su na osnovu litološkog sastava, depozicione sredine, korišćenjem podataka sa terena i iz bušotina, i geofizičkih metoda (reflektivna seizmika i geofizički karotaž). Ovakva korelacija ima veliki značaj ...Filip Anđelković, Dejan Radivojević. "The correlation of Upper Miocene lithostratigraphic units of the southern part of the Pannonian basin" in Knjiga sažetaka i radova II Kongresa geologa Bosne i Hercegovine, Laktaši BiH, oktobar 2-4, 2019, Udruženje geologa u Bosni i Hercegovini (2019)
-
Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду
... НА РАДУ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 240 ЕСПБ 3 Студијски програм ИНЖЕЊЕРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ЗАШТИТЕ НА РАДУ 240 ЕСПБ 3 Студијски програм ИНЖЕЊЕРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 240 ЕСПБ мо ду ли 1. Инжењерство заштите животне средине 2. Инжењерство заштите ...
... ИНЖЕЊЕРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ЗАШТИТЕ НА РАДУ 60 ЕСПБ 3 Студијски програм ИНЖЕЊЕРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 60 ЕСПБ мо ду ли 1. Инжењерство заштите животне средине 2. Инжењерство заштите на раду Област: ИНЖЕЊЕРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ЗАШТИТЕ НА РАДУ Пр ...
... ИНЖЕЊЕРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ЗАШТИТЕ НА РАДУ Студијски програм ИНЖЕЊЕРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Модул Инжењерство заштите животне средине ПРВА ГОДИНА 1. семестар 1. семестар Предмет изборног блока 01 Моделирање дисперзије загађења животне средине 2+2 6 Предмет изборног ...главни и одговорни уредник Душан Поломчић. Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду, Београд : Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2016