Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Лева река

229 items

  • Петрологија црвених пешчара источне Србијe

    Андреј Марковић (2024)
    У источној Србији формација црвених пешчара има велико распрострањење и улази у састав многих планина овог дела наше земље. Формацију чине кластичне стене интензивно црвене боје псамитске, ређе псамитско-псефитске структуре и алевритске структуре. Ове стене леже трансгресивно преко старијих пермо-карбонских и карбонских стена, док навише прелазе у доњотријаске седименте. Формација црвених пешчара захвата два појаса унутар Карпато-балканида – унутрашњи и средишњи део. Узорци анализирани у овом раду део су средишњег појаса. Тема завршног рада је петрологија црвених пешчара источне ...
    источна Србија, црвени пешчар, петролошко-минералошке карактеристике, аркозе
    ... fijazaradoznale.wordpress.com/wp- content/uploads/201 5/09/koridor-10a-gif.jpg) ca reprropHjoM peke 1 pse koji Ilapahana (https://www.musicar.rs/reka-grza/mapa-grza/) 1.2. IIiperaten panujax uacrpaxxuBamba TepHropuHja Toka peKe ITpae M ommruaHe Ilapahan je mpe cBera JeTaJbHO TEOJIOHIIIKH NpoyuaBaHa ...
    ... azesrbija.rs/izletiste-grza/ https://geografijazaradoznale.wordpress.com/wp-content/uploads/2015/09/koridor-10a-gif.jpg) https://www.musicar.rs/reka-grza/mapa-grza/ - AHTroHoBHh, A. (1980): OĐopwanuje "npBeHMx HepMcKHX memapa" y JyrocmaBHjH H JIpyrHM 3eMJbaMa Epporie. CHMI03HJyM H3 perHoHajnHc ...

  • Hydrochemical changes and groundwater grouping data by multivariate statistical methods within one karst system: recharge–discharge zone (Eastern Serbia case study)

    Ljiljana Vasić, Dragana Živojinović, Vladana Rajaković-Ognjanović (2020)
    Geochemistry and Petrology

  • Procena poroznosti i litologije na osnovu geofizičkih merenja u severoistočnoj Rumuniji

    Manja Grifatong (2024)
    Geofizička karotažna merenja imaju važnu ulogu u određivanju fizičkih i geoloških svojstava delova Zemljine kore. Cilj ovog rada je da se prikaže procena poroznosti i litoloških karakteristika formacije na osnovu rezultata geofizičkih karotažnih merenja. Na osnovu dostupnih podataka izrađeni su dijagrami promene poroznosti sa dubinom i krosplot dijagrami neutronska poroznost – srednja gustina za dve bušotine koje se nalaze na Moldavskoj platformi, u severoistočnoj Rumuniji. Na osnovu ovih dijagrama određene su zone povećane poroznosti i litologija formacija kroz koje ...
    karotaž gustine, neutronski karotaž, dijagram promene poroznosti, kros- plot dijagram
    ... depresija, koje se razvila u dolini reke Sučave. Moldavska ravnica (Žižija) se nalazi u severoistočnom delu Moldavske platforme i ima nadmorsku visinu od 200 m. Visoravan Barlad zauzima južnu polovinu Moldavske platforme i njene nadmorske visine se smanjuju od obale reke Jaši (oko 400 m) prema moldavskoj ...
    ... zasićenog gasom. Grupa 2 obuhvata nezaglinjeni pesak i peščar zasićen vodom, dok grupa 3 predstavlja šejlove i zaglinjene delove formacije. 28 Donji, levi deo krosplot dijagrama (grupa 4) odlikuju visoke vrednosti gustine i niske vrednosti neutronske poroznosti i prirodne radioaktivnosti. Ovo odgovara ...
    ... sadržaja neutrona u gasu i niske izmerene vrednosti gustine stene, zbog koje je procena poroznosti karotažom gustine daje vrednost višu od realne. U levoj pisti su date krive kalipera i karotaža prirodne gama radioaktivnosti (GR). Tipični odzivi Karotaža gustine i Neutronskog karotaža Kaliper (bn ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... malom prostoru na levoj obali reke Peštan, gde se tektonski sučeljavaju tercijarni fenodaciti i paleozojski metamorfiti. Rasedna zona Aranđelovac‒Kubršnica (4) nalazi se na krajnje istočnom delu ispitivanog terena i pruža se pravcem SSZ‒JJI, što je ujedno i pravac toka reke Kubršnice. U vezi ...
    ... Lazarevca, na desnoj obali reke Peštan. Područje Rudovaca izgrađuju paleozojski metamorfiti, kredni sedimenti i tercijarni vulkaniti, a desna dolinska strana Peštana pokrivena je miocenskim sedimentima. Niskokristalasti paleozojski metamorfiti otkriveni su na levoj obali reke Peštan i predstavljaju ...
    ... apatit i cirkon. 4.1.2. Jurske tvorevine Jurske tvorevine se na ispitivanom području javljaju na teritoriji grada Aranđelovca, sa leve strane reke Kubršnice, gde su istražnim bušenjem ispod neogenih naslaga otkriveni serpentiniti i serpentinitske breče (Protić 1995). Serpentiniti su intenzivno ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... odnos između litostratigrafskih procesa i veza između Panonskog i Dakijskog basena. Pad nivoa vode doveo bi do usecanja reke koja povezuje ova dva basena. Usecanje reke bi dovelo do postepenog smanjenja jezerskog nivoa u Panonskom basenu. Intenzitet pada jezerskog nivoa ograničen je dubinom ...
    ... krajem leta, u julu, avgustu i septembru. Poglavlje 1 Opšti podaci 8 Slika 1.3. Grafikoni kretanja srednjih mesečnih temperatura (˚C) (levo), ruža vetrova (u sredini) i kretanja srednjih mesečnih količina padavina (mm) (desno) za meteorološku stanicu Senta od 1976. do 2010. godine ...
    ... 110 Slika 9.2. Neinterpretirani (gore) i interpretirani (dole) seizmički profil u jugoistočnom delu Panonskog basena u Srbiji, neposredno uz levu obalu Dunava (Matenco & Radivojević, 2012). Poglavlje 9 Geodinamički model 111 Severnije odatle, bušotine su izbušile gornjokredne ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Primena AHP и WoEmetode u proceni podložnosti terena na kliženje za područje opštine Krupanj

    Biljana Abolmasov, Jelka Krušić, Katarina Andrejev, Miloš Marjanović, Ranka Stanković, Uroš Đurić (2017)
    ... se u mačvanskom okrugu u zapadnoj Srbi- ji. Krupanj ima ukupno 23 naselja i 17.295 stanovnika i smešten je u dolinama reka Čađavice, Bogoštice i Kr- žave čijim spajanjem nastaje reka Likodra [6]. U mor- IZGRADNJA 71 (2017) 7–10, 239–246 241 fološkom pogledu, predstavlja brdsko-planinski teren sa ...

  • Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika

    Anastasija Radovanović (2024)
    Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...
    tlo, nasip, analiza stabilnosti, faktor sigurnosti, geosintetici
    ... fluvijalni proces morao igrati značajnu ulogu u stvaranju reljefa. Petlja zahvata tri morfo-genetski različita aluvijona: Moštaničke reke, reke Južne Morave i Banjske reke. Južna Morava predstavlja glavni vodeni tok istražnog područja i ima pravac kretanja od JZ ka SL Moštanička ı Banjska rijeka se ...
    ... šljunkovite naslage u dolinama Južne Morave i Banjske reke. Odlika ovih sedimenata je dominatan sadržaj krupnozrne frakcije počev od same površine terena. Glinovito - pjeskovite prašine (alP”!, se nalaze u povlati aluvijalnih naslaga Banjske reke, sloj debljine do 2 m. Ispod su šljunkoviti peskovi ...
    ... vranjskog basena koji je u miocenu i pliocenu komunicirao sa leskovačkim i poljaničkim basenom. 5.3.2.2. Kvartar Kvartarne tvorevine leže u dolinama reka, a najveće prostranstvo zauzimaju uz Južnu Moravu. Osim aluvijalnih nanosa, koji su najrasprostranjeniji, izdvojeni su terasni i deluvijalni sedimenti ...

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... Tabela 3:Potreban broj radnika na radovima NAZIV Broj izvršilaca Opšti poslovi 20 Izrada Jamskih prostorija u ležištu B. Reka 60 Otkopavanje rude u ležištu B. Reka (bušenje, miniranje, utovar, transport, zasipavanje) 120 Eksploatacija rude u drugim rudnim telima 65 Spravljanje pasta ...
    ... 125L 7 | B | 185) | ag | 8a |15D M |B 40 | 234| 37 | 37 | 125D Ukupna dužina bušenja(m): 109 Dužina nastavnih šipki (m): 1.5 L - Premeštanje levo od centralne linije m D - Premeštanje desno od centralne linije m Slika7 :Šema bušenja minskih bušotina 29 Šema punjenja minskih bušotina R=1:100 ...
    ... rudno telo Kamenjar, rudno telo G, rudno telo Silifikacija, rudno telo L, rudno telo Tilva Roš, rudno telo P2A, rudno telo O, rudno telo Borska reka, rudno telo Kamenjar 2, rudno telo Krpe ı rudno telo Cementacija. U severozapadnom delu ležišta bakra poznato je, za sada, samo Jedno rudno telo ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... na zapadnu. Otvorena površina magmatskog kompleksa je oko 18 km2. Mreža vodenih tokova je relativno dobro razvijena; čine je Slavkovička reka, Paležnička reka, Marica, i brojni potoci koji dreniraju padine slavkovičkog masiva. Putna mreža je slabo razvijena. Pored loših asfaltnih puteva Ljig-Slavkovica ...
    ... je 2-50 cm. Slika 4.10-2: Litaž i planparalelna tekstura (Kolska reka). Slika 4.10-3: Litaž. Slika 4.10-4: Nehomogen izgled usled planparalelne teksture i litaža (Šumska kuća). Slika 4.10-5: Anklava (Konjska reka). Slika 4.10-6: Prirodni blok nepravilnog oblika (Šumska kuća). ...
    ... trajnost. 4.12. Vulkaniti Stolova Vulkanite Stolova čini nekoliko manjih masa dacito-andezita, koji se javljaju duž reke Ribnice, počevši od Kamenice na severu, do Brezanske reke na jugu. Ove mase izlivnih stena predstavljaju "izdanke" plutona utisnutog u serpentinite Stolova. Oblast Stolova se ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... na zapadnu. Otvorena površina magmatskog kompleksa je oko 18 km2. Mreža vodenih tokova je relativno dobro razvijena; čine je Slavkovička reka, Paležnička reka, Marica, i brojni potoci koji dreniraju padine slavkovičkog masiva. Putna mreža je slabo razvijena. Pored loših asfaltnih puteva Ljig-Slavkovica ...
    ... je 2-50 cm. Slika 4.10-2: Litaž i planparalelna tekstura (Kolska reka). Slika 4.10-3: Litaž. Slika 4.10-4: Nehomogen izgled usled planparalelne teksture i litaža (Šumska kuća). Slika 4.10-5: Anklava (Konjska reka). Slika 4.10-6: Prirodni blok nepravilnog oblika (Šumska kuća). ...
    ... trajnost. 4.12. Vulkaniti Stolova Vulkanite Stolova čini nekoliko manjih masa dacito-andezita, koji se javljaju duž reke Ribnice, počevši od Kamenice na severu, do Brezanske reke na jugu. Ove mase izlivnih stena predstavljaju "izdanke" plutona utisnutog u serpentinite Stolova. Oblast Stolova se ...

  • Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno

    Dušan Stanisavljević (2024)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.
    površinski kop, kapacitet, rotorni bager, analiza
    ... DRMNO 2.1. Kostolački ugljeni basen Kostolački ugljeni basen, u najširem smislu, zahvata područje između reke Morave na zapadu, golubačkih planina na istoku, reke Dunav na severu ı reke Resave i grada Svilajnca na jugu. Ovaj basen se prostire na površini od oko 400 km?. Na tom prostoru utvrđene ...
    ... Broj vedrica Broj istresaja vedrica (1/min) Visina kopanja (m) Dubina kopanja (m) Ugao slobodnog rezanja desni (") Ugao slobodnog rezanja levi (") Dužina strele RT (m) Dužina istovarne trake (m) Visina tačke vešanja strele RT (m) Rastojanje tačke vešanja od vert. obrtne ose bagera ...
    ... s [m] 0,7 0,7 0,6 0,7 0,6 0,7 0,7 / Konstruktivni parametri: -Prečnik radnog točka D=12m -Ugao slobodnog rezanja (usvojena vrednost) w = 399 levi: L = 439 desni: Wp = 359 -broj vedrica z=20 -zapremina vedrice q = 1,24 m -broj istresaja (frekventno regulisan pogon) n = 89 min! -brzina ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... Geografski poloţaj istraţnog područja je prikazan na Slici 1. U oblasti istraţnog područja protiču reke Lipa, Crna reka, Beljevina, Jagnjilo, Kriveljska reka, Borska reka i Brestovačka reka. Svi vodeni tokovi pripadaju slivu Dunava. Deo terena je izgraĎen od krečnjačkih sedimenata, pa je to ...
    ... analizu profila. Ako se pretpostavi da je transferzalni gradijent        y T u jednačini (29) jednak nuli, tada je i drugi izraz na levoj strani u jednačini jednak nuli. Ovo vaţi ako je anomalija 2D, tj. ako je anomalija upravna u odnosu na poloţaj profila. U ovom slučaju jednačina ...
    ... se sporadično pojavljuju kvartarne tvorevine. Kvartar Od kvartarnih tvorevina izdvojeni su aluvijalni sedimenti i rečne terase u većim rekama, deluvijalne padinske breče i sipari i tehnogeni talozi i jalovišta, uglavnom u neposrednoj ili široj okolini rudnika. 2.4. Geotektonika ...

  • Aлтерације перидотита контролисане карактером флуида на примеру харцбургита Рудника - Серпентинизација или талкизација?

    Стефан Петровић, Наталија Батоћанин (2020)
    У раду су приказани резултати испитивања серпентинисаних харцбургита Брђана (43°58'45.1" СГШ, 20°25'12.6" ИГД) и талкизираних харцбургита откривених у интервалу 429-559.8 m у истражној бушотини 330А/18 (44°07'33.2" СГШ, 20°30'28.5" ИГД) на Руднику. Узорци оба локалитета показују карактеристике резидуалних харцбургита из омотача, односно тектонита; лепидобластичне, бластозрнасте, или порфирокластичне структуре и масивне текстуре. Серпентинисани харцбургити и серпентинити Брђана су изграђени од серпентина, ретких реликата оливина и ортопироксена, акцесорног спинела, и веома ретког секундарног магнезита и магнетита. Најдоминантнији састојак (местимично гради и преко ...
    Рудник, Брђани, харцбургити, серпентинити, талк
    ... Брђани, на око 15 километара југозападно од Рудника (Сл. 2). Брђани су смештени у клисури реке Деспотовице између два терцијарна седиментна басена: Горњемилановачког на северу и Чачанског на југу. Са обе стране реке Деспотовице се уочавају велике масе серпентинита и серпентинисаних перидотита, које су ...

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... od Vranja (slika 7). To je planinski predjeo Besne Kobile, čiji severozapadni ugao zasjeca dolina Južne Morave. Istočnu polovinu terena drenira reka Dragovištica koja se u Bugarskoj uliva u Strumu, a jugozapadni deo Pčinja. Teren je najvećim dijelom izgrađen od kristalastih škriljaca, pretežno ...
    ... barijeru i usmerava površinsku vodu ka severu. Na padinama ovog područja, posebno u nižim delovima, postoji više stalnih izvora koji zbirno čine Barsku reku. U pitanju su gravitacioni, prelivni, rasjedni i pukotinski izvori. Gravitacioni (kontaktni) izvori jJavljaju se na kontaktu gnajs/škriljac, a prelivni ...
    ... Glavni izvozni potkop-— (GIP) povezuje industrijski krug-flotaciju u Krivoj Feji sa centralnom rudnom sipkom i servisnim oknom, kao i područje Crne Reke, na drugoj strani potkopa. Ukupna dužina GIP-a je 6.825,61 m. Servisno okno (SO) rudnika služi za prevoz ljudi i dopremu repromaterijala. Izrađeno ...

  • Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"

    Tomislav Trpković (2024)
    Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...
    postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod
    ... podzemne vode i okolno zemljište. Elektrana koristi vodu iz reke Save za rashladni sistem, s potrošnjom od oko 1,2 milijarde kubnih metara godišnje. Za potrebe visokopritisnog. parnog: (HPV) sistema, koristi se bunarska voda iz oblasti uz reku Save, u količini od oko 1,4 miliona kubnih metara godišnje ...
    ... Brzina vetra 20,2 m/s Padavine Prosek 622,1 mm Dnevni maksimum 99,1 mm Sneg Opterećenje od snega 1 kN/m? Vođostaj reke Save Maksimalni višegodišnji vodostaj reke Save +77,63m 26 Procesni parametri TInstalisana snaga blokova BlokBI 670 MW BlokB2 670 MW Parametri dimnog gasa ...
    ... prikupljanja i tretmana. 3. Poljoprivreda: Sistemi za navodnjavanje se u velikoj meri oslanjaju na pumpe za isporuku vode iz izvora kao što su reke, jezera ı bunari na polja. Pumpe osiguravaju da usevi dobiju dovoljno vode za rast. 4. Industrija nafte i gasa: Pumpe se koriste za ekstrakciju ...

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... Ekskurziju su organizovali članovi KK SGD i CHK u periodu od 20. do 22. juna 2021. godine i obuhvatila je sliv reke Tare i Pive i planinu Durmitor. Učesnici ekskurzije pre raftinga na reci Tari Participants before rafting on the Tara River Međunarodnhi naučni skup „Čovek ikarst“ Međunarodni naučni ...
    ... World War || (in SER), Annales Geologiques de la Peninsule Balkanique, liv. LIII/1, Belgrade Tfilipović B.,1997: Hystory of Yugoslay hydrogeology anq leve! of hydrogeological investigation, Monograph “100 Years of hydrogeology in Yugoslavia”, Spec ed. of FMG, p. 31-46, Belgrade TFord D., 2005: Jovan ...
    ... ~, i o Mmotšj —— i Priština Prizren 9 “ /._\J/·f SEVERNA MAKEDONIJA Finalna Karta ugroženosti podzemnih voda Srbije prema metodi IZDAN (levo); Lokacije osmatranja podzemnih voda u sklopu projekta Operativni monitoring podzemnih voda Srbije (desno) Final groundwater vulnerability map o ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... pećina. Hidrografske odlike istraživanog područja kao posledica geološkog sastava i tektonskog sklopa, izražene su rekama, izvorima i potocima. Hidrografska mreža pripada slivu reke Kolubare. U ovom delu terena fluvijalna erozija i denudacija su intenzivno izražene, te vodotoci imaju bujičan karakter ...
    ... ataru sela Paleţnica, kod Ljiga. Profili su najbolje otkriveni uz reku Maricu, sa početnim koordinatama datim u Tabeli 6.1. (Slika 4.1, tačke M1, M2, M3 i M4). Tabela 6.1. Početne koordinate snimljenih profila i stubova uz reku Maricu. Oznaka tačke X Y Z M1 44°10'45.1" 20°11'03.4" 232 ...
    ... strena. Preovlađujući progradacijski način taloţenja stena ove jedinice moţe se pratiti na profilima uz reku Maricu. Najniţi delovi bazalne jedinice otkriveni su u dolini Paleţničke reke (Slika 4.1, tačka M1). Predstavljeni su sivim do sivo smeđim konglomeratima, jako čvrstim i silifikovanim ...

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... е карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија) 21 Сл.15. Јаловишта Кривељ (горе лево), Борско старо, Шашки поток (доле лево) и Борска река У габро-перидотитском масиву Дели Јована, на Старој планини су јаловишта Мездреја и Габровница везана за експлоатацију ...
    ... Злокућански поток (горе лево), Гушави поток (горе десно), Прљуша (доле лево) и рударско окно из римског периода (доле десно) Божидар В. Ђокић Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија) 20 Сл. 12. Јаловишта Рудница (лево) и Кукањица поток Сл ...
    ... Воде из прве леве притоке припадају првој и другој класи (узорак В 10). Воде из безименог потока не могу да се користе за наводњавања због високих концентрације цинка, кадмијума и олова; а испред ушћа у Селишки поток само због садржаја олова. Овој сврси могу да служе воде из прве леве притоке ...