Претрага

Упит dcterms_subject_txt:потрошња електричне енергије

128 items

  • Life Cycle Assessment of Fly Ash Landfills from Lignite Combustion Process in Thermal Power Plants in Serbia

    Ognjen Adamović, Lisa Hallberg, Erik Emilsson, Ivica Ristović (2023)
    Velika količina energije u svetu se i dalje dobija sagorevanjem raznih vrsta ugljeva. Pored toga veliki problem predstavlja i činjenica da njegovo sagorevanje ima štetne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Elektrofilterski pepeo nastao njegovim sagorevanjem, koji se tretira kao otpad i u najvećim količinama se odlaže na deponije. Količine se procenjuju na milijardu tona godišnje. Samo u Srbiji oko 250 miliona tona letećeg pepela, koji je nastao sagorevanjem lignita, je deponovan. Međutim, mnoge studije su pokazale ...
    LCA, deponija, lignit, leteći pepeo

  • Blasting mats for the protection of people, structures and the environment in proximity to the blast site

    Milanka Negovanović, Lazar Kričak, Stefan Milanović, Jovan Marković, Nikola Simić, Snežana Ignjatović (2023)
    Енергија експлозије која се ослобађа током процеса детонације минских пуњења у бушотинама користи се за дробљење чврсте стенске масе на комаде различитих облика и величина, у зависности од карактеристика стене и оптимизације параметара бушења и минирања. Поред позитивних ефеката минирања, постоје и одређени нежељени ефекти сваког процеса минирања који се могу јавити, а то су: потреси тла, разлетање комада одминираног материјала, ваздушни удари, загушљиви и отровни гасови и прашина. Разлетање комада је неконтролисано избацивање комада одминиране стенске масе и ...
    mecevi za miniranje, pokrivanje, razletanje komada, miniranje

  • Анализа одрона у стенским косинама: савремени приступи

    Милош Марјановић (2023)
    У Србији и региону познате су бројне појаве одрона које су изазвале велике застоје саобраћаја, материјалне штете или чак имале фаталне исходе, па их је потребно непрестано пратити и изучавати. Mодeловањe одрона скопчано је са ниским нивоом поузданости, али савремене технологије омогућавају да сe такви изгледи донекле побољшају. Једна од технологија која чини искорак утом правцу јe LiDAR-ско скенирање, које обезбеђује детаљне топографске подлоге у виду облака тачака високе резолуције и тачности. Поступак анализе одрона може се свести на: ...
    одрони, осматрање, LiDAR, облак тачака, моделовање

  • Analiza seizmičkog dejstva eksplozije pri miniranju na primeru izrade tunela Golubac kod Golupca

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić, Jelena Majstorović, Luka Crnogorac (2022)
    Savremeno rudarstvo, a pogotovo masovna eksploatacija metaličnih ležišta, ne bi se mogla zamisliti bez primene eksploziva. Rudarstvo je privredna grana, gde su eksplozivi našli najširu primenu za eksploataciju čvrstih mineralnih sirovina. Primena energije eksploziva dovodi do poboljšanja tehničkoekonomskih pokazatelja pri eksploataciji mineralnih sirovina, ali i do pojave negativnih efekata koji prate radove na miniranju. Eksplozivni materijali u rudarstvu, geologiji i drugim delatnostima, svojim dejstvom narušavaju prirodnu sredinu u vidu drobljenja, razbacivanja komada stene, vazdušnih udara, pojave sezmičkih efekata, pojave ...
    miniranje, seizmičko dejstvo, brzina oscilovanja stenske mase, kriterijumi ocene seizmičkog dejstva

  • EIT Raw Materials RIS-DUSTREC: investigation and selection of furnace dust samples for valuable metals recovery

    Davide Mombelli, Carlo Mapelli, Gianluca Dall’Osto, Gašper Tavčar, Robert Kocjančič, Dragan Radulović, Ivica Ristović, Mateusz Ciszewski, Jasna Kastivnik, Ana Mladenovič, Alenka Mauko Pranjić, Mateja Košir (2024)
    Svake godine se generiše oko 1,2 Mt prašine iz električnih lučnih peći (EAF) i oko 50 kt prašine iz peći Kupola (CF) u Evropi. Oba materijala su klasifikovana kao opasan otpad zbog značajne koncentracije Zn, Cd, Cr, Ni i Pb, koji opterećuju metaluršku industriju, iako imaju mogućnost da se smatraju alternativnim izvorom vrednih metala. Oko 30 čeličana u regionu Istočne i Jugoistočne Evrope Regionalne inovacione šeme (ESEE RIS) koriste EAF za otpad na bazi proizvodnja čelika. Međutim, prašina koja ...
    EAF proizvodnja čelika, EAF prašina, prašina kupolaste peći, reciklaža, gravitacijska i magnetna separacija, ugljenotermičko topljenje, hidrometalurgija

  • Sinteza i karakterizacija nanoprahova u CeO2-Bi2O3 sistemu

    Marija D. Prekajski (2014-04-04)
    Nanoprahovi kristalnih faza iz serije čvrstih rastvora u pseudo-binarnom sistemuCeO2-Bi2O3 sintetisani su primenom jednostavne i ekonomične samopropagirajućemetode na sobnoj temperaturi korišćenjem nitrata metala i natrijum-hidroksida kaopolaznih supstanci. Osim krajnjih članova niza, CeO2 i niskotemperaturne polimorfnemodifikacije α-Bi2O3, sintetisani su i čvrsti rastvori nominalnog sastava Ce1-xBixO2-δ,gde je x = 0,1; 0,2; 0,3; 0,4; 0,5; 0,6; 0,7; 0,8; 0,9. Rezultati proučavanja metodomrendgenske difraktometrije na polikristalnom materijalu i ramanske spektroskopskeanalize pokazali su da su sintetisani prahovi sa nižim sadržajem bizmuta (x = 0,1 ...
    nanostrukturni materijali, čvrsti rastvori, CeO2, Bi2O3, rendgenskadifraktometrija praha, Ritveldova metoda, mikrostrukrurna analiza

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi