Претрага

Упит dcterms_subject_txt:hidrogeološka sredina

509 items

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.
    ... ili peritajdalne sredine i sredine plimnih ravnica obuhvataju niskoenergetske sredine na karbonatnim platformama u kojima se osjeća uticaj struja plime i oseke. Potplimne sredine obuhvataju plitkomorske subtajdalne sredine sa preteţno niskom energijom vode, odnosno lagune i sredine dubljeg dijela ...
    ... plitkomorske sredine sa preteţno niskom energijom vode u širokom rasponu od obalne crte do dubine 50 -200 m (donja granica fotičke zone). U okviru sredina taloţenja unutrašnjeg dijela karbonatne platforme mogu se izdvojiti dvije grupe: periplimska sredina i plimske ravnice i potplimska sredina taloţenja ...
    ... karbonati Karbonatne naslage ove rudne formacije krečnjaka pripadaju grupi karbonata čija je geneza vezana za dubokovodnu sredinu i pelaške sredine stvaranja. Ove sredine obuhvataju područja otvorenih mora gdje se vrši taloţenje pelaških krečnjaka, koji se preteţno sastoje od skeleta ili fragmenata ...

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali

    Jovan Obradović (2024)
    Cilj ovog Završnog rada na temu „Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali” jeste dobijanje koordinata tačaka jamskog poligonskog vlaka, kao i prikaz samog rudnika na osnovu detaljnog snimanja jame, kao poprečnih profila podzemne rudničke prostorije. U datom radu biće predstavljene metode koje su primenjene prilikom snimanja, kao i rezultati samih merenja i sva potrebna računanja da bi se došlo do potrebnih koordinata.Merenja za završni rad obavljena su tokom terenske nastave održane u junu 2024. godine ...
    Rudarska merenja, povezivanje, plan jame, poprečni profil
    ... izračunate su sredine iz 1. i 2. položaja, kao i redukovane sredine. 44 Rezultati merenja horizontalnih uglova su prikazani u tabeli 5-3. TABELA 5-3 – REZULTATI MERENJA HORIZONTALNIH UGLOVA; ı položaj II položaj Sredina iz Redukovana Stanica| Vizura durbina durbina 2c lil sredina o . " o . " ...
    ... dobijeni rezultati merenja, (prikazani u poglavlju 5.4.2) u dva girusa korišćeni su dalje da bi se sračunale sredine, a zatim i redukovane sredine. Na osnovu sračunatih redukovanih sredina sračunate su najverovatnije vrednosti opažanih pravaca, a zatim i standardno odstupanje opažanih pravaca u ...
    ... mreži vrše običnim načinom, centar belege predstavlja krst ili sredina otvora keramičke cevi. Kada se merenja vrše povećanom tačnošću ili elektronskim daljinomerom centar belege je označen bolcnom sa urezanim krstom ili rupicom u sredini belege. Kada je izvršen definitivan izbor mesta na kome treba ...

  • Geofizičko reflektivno sondiranje kao test integriteta betonskog šipa

    Jovo Jakišić (2024)
    Temelj predstavlja izuzetno bitan element svakog građevinskog objekta. Zbog toga je neophodno poštovati odgovarajuće standarde, u projektovanju i izvođenju temeljne konstrukcije.Šipovi predstavljaju jedan od načina dubokog fundiranja tj. temeljenja. Za svaki izvedeni šip pojedinačno neophodno je izvesti kontrolu kvaliteta. Postoji više postupaka kojima je mogućeizvršiti kontrolu kvaliteta, a jedan od njih je test integriteta šipa malom silom, koji je prikazan u ovom radu.Ovaj postupak se izvodi seizmometrijskom metodom, postupkom refleksije, koji je definisan međunarodnim standardom ASTM D5882.Podaci koji su prikazani ...
    temelj, šip, seizmometrijska metoda
    ... već prenose opterećenje isključivo trenjem između omotača i prirodne sredine, nazivaju se lebdeći šipovi, - oslonjene šipovi koji svojim vrhom zalaze u nosivi sloj, a opterećenje prenose trenjem između omotača i prirodne sredine, ali i pritiskom baze šipa na nosive slojeve poluprostora. U zavisnosi ...
    ... pristupačnosti trenutno je najzastupljeniji na našim prostorima. Zasniva se na teoriji prostiranja talasa kroz clastičnu sredinu, uz pretpostavku da je betonski šip savršeno elastična sredina. Test integriteta šipa malom silom detaljnije će biti prikazan u Poglavlju 5 ovog završnog rada. Test integriteta ...
    ... bude trajno upotrebljiv. Kod složenih građevinskih projekata najčešće se primenjuje duboko fundiranje tJ. duboko temeljnje, zato što prirodna sredina ima malu čvrstoću i veliku stišljivost na dubini koja odgovara plitkom fundiranju. Osnovni kriterijum koji se poštuje pri projektovanju dubokih temelja ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... prisustvo pokazatelj sredine taloţenja ovih stena. Ovi autori zaključuju da je sredina stvaranja struganičkih krečnjaka dubokomorska, a da je sedimentacioni prostor na kontinentalnoj padini niz koju su se povremeno kretali turbiditni tokovi. Glavni teksturni pokazatelji sredine sedimentacije bili ...
    ... starosti. Asocijacija faune ukazuje da se radi o sredini koja je bila pogodna za stanište mnogobrojnih bentoskih organizama, pre svega makrofaune. Takođe, ova sredina je bila otvorena i za organizme karakteristične za dubokovodnu sedimentaciju. Sredina stvaranja crvenih krečnjaka u Drenovcu sinhrona ...
    ... erodovani. Pojave stena krupnijeg zrna ukazuju na sredinu snažnije energije, a to je svakako zona delovanja talasa, odnosno intertajdal. Prelazak iz dublje (subtajdal) u pliću (intertajdal) sredinu, može se objasniti ili regresivnom fazom u razvoju sredine ili progradacijom (Johnson & Baldwin 1996 i ...

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... merenja koja će verifikovati model rada bagera i dinamičko ponašanje pri otkopavanju u složenim uslovima radne sredine ; • izbor optimalne dužine strele rotornih bagera za uslove radne sredine površinskih kopova lignita u Srbiji. Sa realizacijom ovako postavljenih istraživanja stvoriće se uslovi ...
    ... kih i kinematskih parametara bagera i parametara radne sredine, procenu budućih potreba za rotornim bagerima kao i ekonomska razmatranja. Zaključeno je da je za osvajanje proizvodnje rotornih bagera, koji će biti prilagođeni radnoj sredini površinskih kopova Srbije, neophodno angažovanje velikog ...
    ... troškova. Ulazne podatke za analize prdstavljaju: parametri radne sredine sa najznačajnijim strukturnim karakteristikama, kao što su: debljina i nagib proslojaka u uglju i kvalitet uglja. Fizičko-mehanička svojstva radne sredine utiču na dimenzionisanje otkopavanja sa parametrima bloka i izbor ...

  • Bezbednosna rastojanja u jamskim magacinima eksploziva u domaćoj i međunarodnoj praksi

    Luka Crnogorac, Ognjen Popović, Toma Jovičić, Veljko Lapčević (2024)
    Projektovanje jamskih magacina eksploziva predstavlja složen inženjerski problem. Sama namena jamskih magacina zahteva ispunjenost niza uslova koji se odnose na bezbedno pozicioniranje magacina, ispunjenost uslova ventilacije, pristupa, rukovođenja magacinom, načina skladištenja eksplozivnih sredstava, protivpožarne zaštite, elektro zaštite itd. Veoma važan parametar prilikom projektovanja jamskih magacina eksplozivnih sredstava predstavlja minimalno sigurnosno rastojanje između susednih komora u kojima su smeštena eksplozivna sredstva u cilju sprečavanja potencijalnog neželjenog dejstva vazdušnog udarnog talasa, razornog dejstva eksplozije i seizmičkog dejstva eksplozije. U ovom radu su prikazani ...
    jamski magacini, eksplozivi, bezbednosna rastojanja
    ... strane, u kraćem trajanju oscilacija. Pored drobljenja stenske sredine i stvaranja pukotina, u steni u neposrednoj blizini eksplozije, odnosno na relativno malom rastojanju, na većoj udaljenosti energija cksploziva izaziva talasanje sredine. Seizmički sigurno rastojanje proračunava se na osnovu formule: ...
    ... u skladu sa međunarodnim preporukama za projektovanja radi uporedne analize. Osnovi podaci o radnoj sredini, eksplozivu i magacinu prikazani su u Tabeli 3. Tabela 3. Osnovi podaci o radnoj sredini, eksplozivu i magacinu Parametar Vrednost Vrsta stenske mase Jednoosna čvrstoća na pritisak Zapreminska ...
    ... [4]. U inostranstvu su, u zavisnosti od zemlje, zastupljeni standardi i pravilnici koji definišu pitanja izbora lokacije magacina, uslova radne sredine, zahteva ventilacije, bezbednosti, udaljenosti od potencijalnih zapaljivih izvora, označavanja magacina, protivpožarne zaštite, clektro zaštite i ...

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... топлотном резервару више тепературе . Енергија потребна да се пренесе топлота из једне средине у другу је неколико пута мања од пренете енергије. Зависно од средине из које се преузима топлотна енергија и средине у коју се она преноси, топлотне пумпе се могу поделити на топлотне пумпе вода-вода, ...
    ... између животне средине, економске и социјалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења. Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећање социјалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животну средину. Урбане зоне ...
    ... повећања утицаја на животну средину. Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја, треба да обухвати широки обим мера енергетске ефикасности, чији је циљ да се смање потребе за енергијом, а тиме и потрошња горива и утицај на животну средину. Зато се намеће као обавезно ...

  • An update on the mineral-like Sr-containing transition metal arsenates

    Tamara Đorđević, Ljiljana Karanović (2021)
    We report on the crystal structures of three novel synthetic SrM-arsenates (M = Ni and Fe3+), isostructural or structurally related to the minerals from tsumcorite, carminite and brackebuschite groups. They were synthesised under mild hydrothermal conditions and further characterised using single-crystal X-ray diffraction (SXRD), scanning electron microscopy with energy dispersive spectroscopy (SEMEDS) and Raman spectroscopy. SXRD and SEM-EDS yielded formulae: (I) SrNi2(AsO4)2·2H2O, (II) Sr1.4Fe3+ 1.6(AsO4)2(OH)1.6 and (III) SrFe3+(AsO4)(AsO3OH). All three structures are built up of slightly distorted MO6 octahedra ...
    арсенати метала, кристална структура, дифракција рендгенских зрака на монокристалима, хидротермална синтеза, Раманова спектроскопија, релевантна једињења у животној средини, арсенeochemistry and Petrology

  • The correlation of Upper Miocene lithostratigraphic units of the southern part of the Pannonian basin

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2019)
    gornji miocen, litostratigrafske jedinice, formacije, Panonski basen
    ... Stoga, prvo su navedeni mađarski, srpski i zatim hrvatski nazivi. Pored toga, navedena je depoziciona sredina kojoj formacija pripada. 1.Endrőd – Hetin – Medvedski Breg: jezerska dubokovodna sredina 2. Szolnok – Majdan – Andraševec (donji deo): dubokovodni turbiditi 3. Algyő – Mokrin – Andraševec ...
    ... i Hrvatsko zagorje). Opisane litostratigrafske jedinice su u nivou formacije i člana, a izdvojene su na osnovu litološkog sastava, depozicione sredine, korišćenjem podataka sa terena i iz bušotina, i geofizičkih metoda (reflektivna seizmika i geofizički karotaž). Ovakva korelacija ima veliki značaj ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... и ГИС 5. Департман за хидрогеологију  Лабораторија за хидрохемију  Центар за заштиту подземних вода и геолошке средине (од 03.04.2009. године)  Центар за хидрогеолошка истра- живања и мониторинг подземних вода (од 03.04.2009. године)  Центар за израду хидрогеолошких објеката (од 03 ...
    ... а за хидрохемију  Лабораторија за геотермалну енергију и енергетску ефикасност  Центар за заштиту подземних вода и геолошке средине  Центар за хидрогеолошка истраживања и мониторинг подземних вода  Центар за израду хидрогеолошких објеката  Центар за моделирање подземних вода  Центар ...
    ... VUJASINOVIĆ S., MATIĆ I., 2006: Remedijacija podzemnih voda i geo- sredine. Monografija, RGF, Beograd. VUJASINOVIĆ S, MATIĆ I., 2009: Osnovi hidrogeoekologije. Udžbenik, RGF, Beograd. RAKIJAŠ M., MATIĆ I., 2013: Hidrogeološka problematika zatvaranja postojećih i izgradnje novih komunalnih deponija ...

  • Assessment of environmental radioactivity and health hazard at Stara Planina region

    Slavko Dimovic, Boris Vakanjac, Ivana Jelic, Milena Rikalovic, Vesna Ristic-Vakanjac, Radoje Bankovic (2021)
    Циљ студије је био да се процени потенцијални ризик од зрачења у близини напуштених рудника уранијума, јаловишта или лежишта уранијума на Старој планини у Србији. За процену ризика одређено је неколико параметара: активност еквивалента радијума, Raeq, екстерни индекс опасности, Hex, брзина апсорбоване дозе гама зрачења, D, годишња ефективна доза на позадинској експозицији гама гама на отвореном, AEDoutdoor и ризик од рака током живота, ELCR. Добијени резултати су показали да сви узорци, осим једног, имају Raeq вредност и до два ...
    природна радиоактивност, животна средина, здравље, опасност, процена ризика

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... krovini i podini boksita nalaze se vodonepropusne gline, tako da boksit predstavlja izolovanu vodonepropusnu sredinu, koja po hidrogeološkim karakteristikama predstavlja povoljnu radnu sredinu sa stanovišta stabilnosti. Podinski karbonatni sedimenti Podinski i obodni kompleks karbonatnih sedimenata ...
    ... težim slučajevima i uništeni. Pored drobljenja stenske sredine i stvaranja pukotina, u steni u neposrednoj blizini eksplozije, odnosno na relativno malom rastojanju, na većoj udaljnosti 24 energija eksploziva izaziva talasanje sredine. U osnovi razlikujemo dve kategorije seizmičkih talasa: ...
    ... od vrste i kvaliteta radne sredine zavisi da li (i koja) će se vrsta podgrade primeniti za podgrađivanje kako komora, tako i hodnika. U ovom delu projekta, kao što je već napred napomenuto, daju se rešenja za više vrsta podgrada u zavisnosti od kvaliteta radne sredine. Uzima se približna kvalifikacija ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... podacima iz dubokih bušotina koje su izrađivane uglavnom za potrebe istraživanja nafte i gasa na prostoru Vojvodine, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka izvršena je hidrogeološka rejonizacija prema fizičkim osobinama i hemijskom sastavu podzemnih voda koje se u vertikalnom profilu formiraju u ...
    ... 10. Izrada baze podataka postojećih izvorišta za centralizovano vodosnabdevanje 10.1. Ankete na izvorištima Izvorište kao hidrogeološka sredina iz koje se vrši eksploatacija podzemnih voda, predstavlja složen sistem zbog čega je za njegovo upoznavanje neophodan planski i sistematizovan ...
    ... vode pojedinih stenskih kompleksa u pogledu iskorišćavanja, u nastavku su prikazana hidrogeološka svojstva preneogenog kompleksa stena, naslaga neogene starosti i najmlađih, kvartarnih sedimenata. Hidrogeološka karta i profili istraživanog područja prikazani su na prilozima 3 i 4. 7.1 ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... patronirani eksplozivi za suvu sredinu > vodootporni emulzioni eksplozivi za miniranje u suvim i sredinama gde ima prisustva vode u bušotinama > anfo eksplozivi u rinfuznom stanju u suvim sredinama 30 Patronirani eksplozivi se primenjuju isključivo u suvim sredinama, gde nema prisustva vode ...
    ... slojevitost sa strmim padom slojeva. Ove mase predstavljaju izrazito vodopropusnu sredinu, odnosno hidrogeološke kolektore, koji omogućavaju otkopavanje stenske mase u suvoj sredini. Ova zona predstavlja sredinu koju karakteriše stabilnost radnih i završnih kosina na površinskom kopu ležišta Čokoće ...
    ... bušenja od 90 ı 110 mm. Za proizvodno miniranje na kopu koristiće se ANFO eksplozivi u rinfuznom stanju za rad u suvim sredinama i emulzioni eksplozivi pri miniranju u stenskoj sredini sa vodom. Na sledećoj slici prikazani su detalji sa kopa, gde se vidi oprema koja je u upotrebi. Slika 3.2. Detalj ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... nastanjuju dublje morske sredine, samo Kelliella miliaris Philippi nastanjuje plitkovodnu sredinu. Primerak iz Ugljevika je nađen u zajednici mekušaca plitkovodnih srednjomiocenskiih sedimenata (baden). Kelliellla barbara Studencka je takođe nađena u plitkovodnoj sredini. Nalazište: Ugljevik ...
    ... od podloge na kojoj su živeli (El-Hedeny, 2005). Žive u toplim i visoko energetskim sredinama i ljušture sa više izraženim linijama rasta u odnosu na one koji žive u hladnoj i mirnijoj vodenoj sredini. U sredini promenljivog saliniteta rastu brže od onih pod nepromenljivim uslovima. S druge strane ...
    ... nizak, smešten na sredini dorzalne ivice. Prednja ivica zaobljena, zadnja iskošena. Od vrha ka zadnjoj ivici polaze četiri jasno izražena i tanka rebra, od kojih je najjače rebro koje se nalazi na uglu između zadnje i ventralne ivice. Malo slabije rebro se pruža od vrha ka sredini zadnje ivice. Treće ...

  • Дигиталне библиотеке у рударству и геологији са посебним освртом на представљање сиве литературе

    Биљана Лазић, Александра Томашевић, Михаило Шкорић (2019)
    Имајући у виду потребу за проналажењем информација похрањених у различитим облицима документације која се генерише у областима рударства и геологије на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду, отпочет је процес развоја дигиталне библиотеке ROmeka@RGF, на платформи за приказивање дигиталних колекција - Омека. Значајан део документације представља такозвана сива литература која је претежно заступљена у виду вишетомне документацијe. Први савладани изазов представљало је повезивање различитих вишетомних делова пројектних извештаја у једну целину која би била лако доступна и претражива.
    дигиталне библиотеке, сива литература, Омека, језички ресурси, речници
    ... извештаја из области безбедности и здравља на раду (акт о процени ризика, елаборат о испитивању услова радне средине, итд.) и мониторинг (извештаји и елаборати о стању животне средине, постигнутим резултатима, итд.) (2018: 99-100). Дугорочни програм експлоатације Геолошки елаборат Претходна студија ...
    ... Zatecenog Stanja и Studija Uticaja Na Zivu Sredinu у релацији са подкласом Studija. Ова релација показује да су претходна студија оправданости, студија изводљивости, концептуална студија, студија утицаја затеченог стања и студија утицаја на животну средину врсте студије. 12 Web Ontology Language – ...
    ... приказивање и управљање пројектном документацијом из области рударства, као и незаобилазних домена: безбедност и заштита на раду, заштита животне средине и процена ризика. Селекција докумената се базирала на доступним дигиталним ресурсима и није рађено додатно скенирање докумената расположивих искључиво ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje tunela „Debelo brdo“ na autoputu E-80 Niš - Pločnik

    Dragoslav Rakić, Radojica Lapčević, Irena Basarić Ikodinović, Dragan Lukić (2022)
    Tunel „Debelo brdo“ nazvan je po najizraženijem relјefnom obliku na ovoj drugoj deonici autoputa E-80 Niš – Pločnik. Osnovnu geološku građu na lokaciji tunela čini Mio-Plioceni kompleks heterogenog litološkog sastava. Izgradnja tunela je predviđena delom u otvorenom iskopu dužine 240 m, a delom sa podzemnim iskopom dužine 190 m. U zoni tunela, padina je okarakterisana kao uslovno stabilna, pa bi neadekvatna zasecanja mogla da izazovu klizanja terena. Iz tih razloga, u okviru rada posebno su prikazani geotehnički uslovi izgradnje ...
    Tunel „Debelo brdo“, Geotehnički parametri, Privremene kosine, Šipovi, Podgrada.
    ... osnovu edometarskih ispitivanja, svi uzorci iskazali potencijal bubrenja, bez obzira na to iz koje sredinu su uzeti (laporovitih glina ili lapora glinovitih ). Na sw > 300 kPa, tako da se se radi o sredinama sa veoma visokim potencijalom bubrenja u prisustvu vode (Slika 9a). Ovi rezultati ukazuju da ...
    ... i GTZ-2 [5,6]. zona (GTZ-1) ra u kojoj dominiraju i povlatnom delu iznad tunela, debljine je od 10 13 m, a . (Slika 3a). U pitanju je sredina tvrdo- onzistentnog stanja izrazito visoke zone (GTZ- lapora glinovitog -peskovitog, i predstavlja osnovnu stensku masu bez frakcija ...
    ... 35 82 MPa i Eu3 = 45 69 MPa a prikazanim vrednostima dobijenim na osnovu korelacionih zavisnosti. Deformabilne karakteristike ovih Mio-Pliocenih sredina konsolidacije), definisane su i u edomaterskaom aparatu. Primenom poznate veze Mv i Eu dobijene su vredno u = 45 66 MPa . a) b) ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... Tabela 1: Izdašnosti izvorišta podzemnih voda u Srbiji prema tipu vodonosne sredine (l/s) Hidrogeološka jedinica Aluvijalni nanosi Osnovni vodonosni kompleks (Vojvodina) Neogene naslage Karstna sredina Pukotinska sredina Ukupno Bačka i Banat 1454 3570 431 0 - 5455 Srem, Mačva, Sava / Tamnava ...
    ... potencijal podzemnih voda u Srbiji (bez veštačkog prihranjivanja) (m3/s) (lit. 6) Hidrogeološka jedinica Aluvijalni nanosi Osnovni vodonosni kompleks (Vojvodina) Neogene naslage Karstna sredina Pukotinska sredina Ukupno Bačka i Banat 9390 4913 547 0 0 14850 Srem, Mačva, Sava / Tamnava 21108 ...
    ... vodonosni sedimenti. Moguće je izdvojiti nekoliko hidrogeoloških regiona u okviru teritorije Srbije, koje karakterišu određena hidrogeološka svojstva (slika 1). Slika 1: Hidrogeološka karta sa hidrogeološkim regionima Srbije – Dakijski basen (1), Karpato-balkanidi Srbije (2), Srpsko kristalasto jezgro ( ...

  • Analiza obrazovnog sistema i kadrovskog potencijala Republike Srbije u oblasti rudarstva i geologije

    Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić, Predrag Jovančić, Filip Miletić, Jovana Mitrović (2024)
    Adekvatno postavljen i kontinualno unapređivan sistem obrazovanja predstavlja jasan preduslov za razvoj pojedinca, društva i države u celini. Sistem obrazovanja u Republici Srbiji davno je postavljen, a reforme nisu do kraja sprovedene. Posebno je to izraženo u visokom obrazovanju gde reforma po bolonjskom sistemu nije do kraja sprovedena ili je negativno zloupotrebljena. Trenutno je sistem obrazovanja je pod velikim pritiskom usled oštrih zahteva tržišta rada. U ovom radu je izvršena analiza obrazovnog sistema u oblasti rudarstva i geologije u ...
    obrazovanje, rudarstvo, geologija
    ... zaštitu životne sredine ali i pri kompanijama koje se bave izradama studija, elaborata i projekata iz predmetne oblasti ili akreditovanim laboratorijama koje se bave terenskim ispitivanjem. Tabela 8. Broj diplomiranih studenata na studijskom programu Inženjerstvo zaštite životne sredine (OAS i MAS) ...
    ... stranog jezika uz podrazumevani engleski i maternji jezik; • Održivost - razumevanje potrebe za zaštitom životne sredine, primena metoda koje minimalizuju ekološki uticaj na životnu sredinu. Razumevanje procesa i mera dekarbonizacije i modela cirkularne ekonomije (primene sekundarnih sirovina); • ...
    ... oblasti rudarstva, trenutno su aktivni 3 studijska programa, a to su: 1. Rudarsko inženjerstvo; 2. Inženjerstvo nafte i gasa; 3. Zaštita životne sredine. U oblasti geologije jedina visokoškolska institucija na kojoj se pohađaju studije geologije je Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet ...