Претрага

Упит dcterms_subject_txt:napuštene bušotine

228 items

  • Blasting mats for the protection of people, structures and the environment in proximity to the blast site

    Milanka Negovanović, Lazar Kričak, Stefan Milanović, Jovan Marković, Nikola Simić, Snežana Ignjatović (2023)
    Енергија експлозије која се ослобађа током процеса детонације минских пуњења у бушотинама користи се за дробљење чврсте стенске масе на комаде различитих облика и величина, у зависности од карактеристика стене и оптимизације параметара бушења и минирања. Поред позитивних ефеката минирања, постоје и одређени нежељени ефекти сваког процеса минирања који се могу јавити, а то су: потреси тла, разлетање комада одминираног материјала, ваздушни удари, загушљиви и отровни гасови и прашина. Разлетање комада је неконтролисано избацивање комада одминиране стенске масе и ...
    mecevi za miniranje, pokrivanje, razletanje komada, miniranje

  • Automated blasthole drilling in surface mining

    Milanka Negovanović, Lazar Kričak (2021)
    Све већи развој аутоматизације у рударској индустрији утицао је на увођење нових решења у области аутоматизације бушења минских бушотина на површинским коповима. Највећи светски произвођачи опреме за бушење развијају решења аутоматизације која омогућавају рударским компанијама да постигну најбоље резултате у погледу квалитета, продуктивности и оперативних трошкова. Решења из области аутоматизације бушења се крећу од операција даљинског управљања до потпуно аутоматизованог бушења, праћења података у реалном времену и разних специјализованих алата за управљање подацима који повећавају безбедност и продуктивност ...
    Аутоматизација, бушилица,тачност, бушење,рударство,систем даљинског управљања,безбедност, продуктивност

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... kategorijama B i C1, na osnovu svih relevantnih parametara. Gustina mreže istražnih bušotina premašuje standarde predviđene propisima za ove kategorije rezervi. U procesu zgušnjavanja mreže, korišćene su kose bušotine, pri čemu je u bogatijim, gornjim delovima ležišta gustina mreže bila 20x20 m, dok ...
    ... Proces izrade početnog zaseka počinje bušenjem vertikalne bušotine većeg prečnika, koristeći bušilicu V30 ili slične mašine, čime se stvara inicijalna slobodna površina. Nakon toga, sledi bušenje i miniranje sistema vertikalnih bušotina, što je ilustrovano na slici 12 (a i b). Ovaj pristup omogućava ...
    ... vrha lepeze: 31,3 m; — Ugao pri vrhulepeze: 60o; — Rastojanje između lepeza: 2,5 m; — Broj bušotina u lepezi: 8; — Dimenzije otkopnog hodnika: 5 x5 m Kako bi se omogućilo bušenje vertikalnih bušotina, neophodno je prethodno proširiti otkopni hodnik u obe strane, do ukupne širine od 14 metara ...

  • Zaštita od miniranja

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić (2024)
    Miniranje

  • Epidotizacija sanidina u kvarclatitima Grota

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarclatiti, sanidin, epidot

  • Epidotized sanidine in quartzlatites from Grot

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarc latiti, sanidin, epidot

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... trase tunela TI na Deonici 1 ukupno su izvedene 4 istražne bušotine sa ukupnom dužinom bušenja od 269.5m i detaljnim inženjerskogeološkim kartiranjem Jezgra ukupne dužine 269.5m. Oznake i tehničke karakteristike izvedenih istražnih bušotina u zoni tunela TI prikazane su tabelarno (tabela br. 2.3) ...
    ... 3) : Tabela br. 2.3- Tehničke karakteristike izvedenih istražnih bušotina za tune! T! Istražna bušotina Kordinate Kota Dubina Y X (mnm) (m) Bul-1 4851415.7 7422258.6 343.5 15.4 Bul-2 4851345.7 7421724.5 475.3 135.0 Bu2-3 4851433.7 7421345.0 446.4 105.0 Bul-4 4851544.9 7421086.6 365.7 14.1 ...
    ... jezgra istražnih bušotina, terena i otkrivenih izdanaka procenjen je stepen ispucalosti stenske mase od RQD 20-30%, odnosno po GSI klasifikaciji 20-30. Prema GN 200 klasifikaciji pripada IIHI-IV kategoriji iskopa. Laboratorijskim ispitivanjem jednog intaktnog uzorka iz istražne bušotine Bol-la, urađenoj ...

  • Димензионисање система завојних пумпи

    Марија Дивац (2024)
    Овај завршни рад се бави димензионисањем система завојних пумпи (Progressive Cavity Pumps - PCP) које се широко користе у нафтној и гасној индустрији, нарочито за подизање тешких и вискозних флуида. Завојне пумпе су се показале као ефикасно решење у бушотинама са сложеним условима,захваљујући својој способности да транспортују флуиде са високим садржајем чврстих честица и гаса.Рад обухвата анализу кључних параметара као што су вискозност, густина, дубина бушотине и притисак, који су пресудни за избор одговарајуће пумпе.Применом софтверског алата извршена је ...
    завојне пумпе, димензионисање, експлоатација нафте, вискозни флуиди, софтверска симулација, PCP пумпе

  • Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac

    Vasilije Zejak (2024)
    U radu se govori o značaju optimizacije u savremenom rudarstvu i kako nam to softveri štede vreme, novac i olakšavaju procese planiranja.Konkretno u izradi ovog rada korišćen je softverski paket Whittle.Da bi se optimizacije mogla uspešno sprovesti, potrebno je konstruisati pre svega blok model ležišta kao i definisati niz tehno – ekonomskih parametara. Na osnovu tih podataka definiše se optimalna kontura i dinamika razvoja radova. U skladu sa definisanim podaci i odgovarajućim podlogama definisana je optimalna kontura površinskog kopa Ciganuša ...
    optimizacija, površinski kop Ciganuša - Škorac, blok model, strateško planiranje, optimalna kontura, dinamika razvoja, fazni razvoj
    ... Ciganuša — Škorac — Paljevine nalazi se 400 istražnih bušotina, koje su prikazane na slici 4.2 Legenda Bušotine u granici (broj bušotina 400) • Bušotine izvan granice (broj bušotina 158) Administrativna granica Slika 4.2 Položaj istražnih bušotina iz baze podataka u odnosu na administrativnu granicu ...
    ... odrediti na osnovu rastojanja između istražnih bušotina. David navodi da se za određivanje dimenzija bloka treba koristiti opšte empirisjko pravilo po kom širina ı dužina ne smeju biti manje od vrednosti Jedne četvrtine rastojanja između istražnih bušotina (David, 1977) . Pošto su blokovi u 3D prostoru ...
    ... istražnim bušenjem s jezgrovanjem. Mreža istražnih bušotina je bila u prvoj fazi 50x50 m, a zatim je progušćavana na mrežu 35x35m, a mestimično i 25x25m zbog komplikovanosti limonitnih rudnih tela. Kod istraživanja karbonatnih ruda, osnovna mreža bušotina je 100x100m orijentacije sever-Jug, a postoje ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... izradu više strukturno-pijezometarskih bušotina, dva istražno- eksploataciona bunara, kao i analize kvaliteta podzemnih voda na ovim lokacijama. Poslednjih godina su za potrebe Elaborata o rezervama uglja u zapadnom delu kostolačkog basena izvedene brojne bušotine, koje su, uglavnom, ušle u drugi ugljeni ...
    ... panonski (Mx?), imajući pre svega u vidu njihovo zaleganje i rasprostranjenje južno od Požarevca, kao i paleontološke analize uzoraka iz pojedinih bušotina u ležištu (slike 2.3 i 2.4). Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od_površinskih i podszemnih voda - lP IPA0HUKH JU-b/bHHA ...
    ... blizini Ljubičevskog mosta. U periodu 1982-1992. su izvedena istraživanja na prostoru potencijalnog izvorišta Petka, gde je izveden veći broj bušotina, pijezometara, raskopa i ncekoliko istražno- opitnih bunara, u cilju formiranja izvorišta i uspostavljanja zona sanitarne zaštite. Na prostoru ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija

  • The correlation of Upper Miocene lithostratigraphic units of the southern part of the Pannonian basin

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2019)
    gornji miocen, litostratigrafske jedinice, formacije, Panonski basen

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине

  • Увођење доменских и семантичких маркера за област рударства у српске електронске речнике

    Иван Обрадовић, Александра Томашевић, Ранка Станковић, Биљана Лазић (2017)

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... istraživanja u reviru Vučkovo i delom dopunska istraživanja u reviru Bare-Davolja Vodenica (JZ krilo). Ukupno su izbušene 61 bušotina (u reviru Vučkovo 52 bušotine i 9 bušotina u reviru Bare- Đ. Vodenica). Kombinacijom istražnog. bušenja ı rudarskih istražnih radova rudna tijela su prostorno definisana ...
    ... uduvava u cilindar gde smo prethodno stavili jalovinu, pritisak vazduha izduvava vodu iz sistema kojoj filter papir i filter tkanina dozvoljavaju da napusti sistem dok Jalovina ostaje i dalje u sistemu. 33 Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu Slika 21. Filter presa Što se tiče ostalih ...
    ... izdrenirali stenski masiv iznad svog nivoa. Dio podzemnih voda pukotinsko-kavernoznog tipa ne stvara veće probleme. Prilikom bušenja određenih bušotina sa površine i iz jame prilikom nailaska na tektonske zone dolazilo je do izviranja manje količine vode (<1 l/s) čiji se kapacitet vremenom smanjivao ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... iz istražnih bušotine (Baster pumpe tipa „Gigant”. Pumpe su lagane, autonomne sa mogućnošću uzorkovanja voda do 60 mi to iz prečnika bušotina od svega 50 mm. Pored ovih pumpi, centar poseduje i niz mehaničkih uzorkivača vode, koji služe za česta uzorkovanja iz istražnih bušotina ili bunara sa ...
    ... 83-96, UDC 911.2:551.44(567-179), ISSN 0583-6050 33 15 CKH Terenska oprema CHK Istraživanja u bušotinama i bunarima Najbitniji objekti u istraživanju karsta su svakako istražne bušotine i eksploatacioni bunari. Istraživanja koja CHK izvodi na ovim objektima pri terenskim istraživanjima ...
    ... i zahvati), istraživanjima za potrebe izrade ili sanacije hidrotehničkih objekata u karstu, projektovanjem i izradom hidrogeoloških objekata (bušotina, bunara i „kaptaža), specijalističkim speleološkim i „speleoronilačkim istraživanjima arstne podzemne «morfologije, monitoringom podzemnih voda ...