Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Violeta M. Gajić

1053 items

  • Primena AHP и WoEmetode u proceni podložnosti terena na kliženje za područje opštine Krupanj

    Biljana Abolmasov, Jelka Krušić, Katarina Andrejev, Miloš Marjanović, Ranka Stanković, Uroš Đurić (2017)
    ... 3) vrednovan je po jednačini (3): M=0.26*M 1 + 0.21*M 2 + 0.20*M 3 + 0.14*M 4 + 0.08*M 5 + 0.06*M 6 + 0.03*M 7 + 0.02*M 8 (3) gde su: M 1 – litološki sastav; M 2 – nagib terena; M 3 – udaljenost od lo- kalnih vodotoka; M 4 – visina terena; M 5 – udaljenost od geoloških granica ...
    ... parametara AHP M 1 M 2 M 3 M 4 M 5 M 6 M 7 M 8 M 1 1,00 1,00 2,00 2,00 4,00 6,00 8,00 9,00 M 2 1,00 1,00 1,00 2,00 3,00 4,00 7,00 8,00 M 3 0,50 1,00 1,00 2,00 3,00 5,00 6,00 7,00 M 4 0,50 0,50 0,50 1,00 2,00 4,00 5,00 7,00 M 5 0,25 0,33 0,33 0,50 1,00 2,00 4,00 6,00 M 6 0,17 0,25 0 ...
    ... 0,25 0,50 1,00 3,00 5,00 M 7 0,13 0,14 0,17 0,20 0,25 0,33 1,00 3,00 M 8 0,11 0,13 0,14 0,14 0,17 0,20 0,33 1,00 ∑ 3,65 4,35 5,34 8,09 13,92 22,53 34,33 46,00 Tabela 3. AHP matrica težinskih odnosa uticajnih parametara AHP M 1 M 2 M 3 M 4 M 5 M 6 M 7 M 8 % M 1 0,27 0,23 0,37 0,25 0,29 ...

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... 202122232425 L m ax (m ) visina etaže H (m) SchRs 630 L=50 m L=45 m L=40 m L=35 m L=30 m 0.00 10.00 20.00 30.00 40.00 50.00 60.00 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 32 L m a x ( m ) visina etaže H (m) SRs 2000 L=50 m L=45 m L=40 m L=35 m L=30 m 141 ...
    ... 02122232425 B ( m ) visina etaže H (m) SchRs 630 L=50 m L=45 m L=40 m L=35 m L=30 m 0.00 10.00 20.00 30.00 40.00 50.00 60.00 70.00 80.00 90.00 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 32 B ( m ) visina etaže H (m) SRs 2000 L=50 m L=45 m L=40 m L=35 m L=30 m 136 Slika ...
    ... 10 11 12 13 14 15 16 Z (m ) visina etaže H (m) C 700 S L=30 m L=25 m L=20 m L=15 m 0.00 5.00 10.00 15.00 20.00 25.00 30.00 35.00 40.00 10111213141516171819202122232425 Z (m ) visina etaže H (m) SchRs 630 L=50 m L=45 m L=40 m L=35 m L=30 m 138 Slika 8.11. ...

  • Анализа квантитативног и квалитативног режима подземних вода: Случај изворишта за водоснабдевање Друговца у Смедереву

    Милан Павличић (2024)
    У раду су приказани резултати истражних радова који су спроведени у периоду од 13.04.2018. до 31.05.2019, у циљу дефинисање режима и категоризације резерви подземних вода на изворишту за водоснабдевање Друговца у Смедереву. Бунарима ИЕБДР-1/93 и ИЕБД-1/2002 су каптирани песковити седименати неогене старости. У току режимских осматрања вршени су тестови црпења, осматрања нивоа подземних вода, режимa падавина као и квалитетa подземних вода. Утврђене су укупне резерве подземних вода у количини од 5,3 l/s. Хемијске анализе воде показују да је хидрохемијски ...
    режимска осматрања, тестови црпења, неогени седименти, хидрохемијски режим, извориште
    ... THra H3JlaHH Ca JIyOHHOM 3ajerahba OJI 113,82 m no 226,06 m, – | IIpOCTOpHH HOJIO;Kaj 3axBahcHHX BOJIOHOCHHX cCJIOjeBa ripeKo OyHapa MEb/IP- 1/03 je Ha nyOHHaMa oJ 113,82 mno 119,77 m, 138,97 m no 148,22 m, 200,20 m no 209,23 m H 219,13 m no 226,06 m. – | IIpOCTOpHH HOJIO;Kaj 3axBahcHHX BOJIOHOCHHX ...
    ... BOJIOHOCHHX cCJIOjeBa ripeKo OyHapa MEb/IP- 76 1/93 je Ha yOBHHama oJ 114,00 m no 120,00 m, 139,00 m no 140,00 m, 202,00 m jio 209,00 m a 219,00 m no 226,00 m. - | yCHOBH (DoOpMHPpahba H THIIOBH H3/laHH y OKBHPy JIC)KHIIITA, - XHJIDOTČOJIOIIIK_H, OJIHOCHO XHJIpOJMHaMHUuKH HapaMeTpH aaxBaheHMX ...
    ... HHTepBanuMa oJi 113,82 – 119,77 m, 138,97 – 148,22 m, 200,20 – 209,23 m u 219,13 – 226,06 m nyOHHe. – OyHapoM HEB/I-1/2002 cy KanrupaHu ce)UHMcHTH HcOrecHec CTapOcTH, y HHTepBanuMa oJ 114,00 – 120,00 m, 139.00 – 148,00 m, 202,00 — 209,00 m u 219,00 – 226,00 m nyOune. > Ha MaBopHmrry M3 /IpyroBa ...

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • Optimizacija parametara reza rotornog bagera pri otkopavanju materijala sa povećanom čvrstoćom

    Saša D. Bošković (2016-09-09)
    Otkopavanje materijala rotornim bagerom je veoma sloţen fiziĉko-mehaniĉki proces. Pokazatelji efektivnosti tog procesa zavise od velikog broja raznovrsnih ĉinilaca od kojih se posebno mogu istaći: fiziĉko-mehaniĉke karakteristike materijala koji se otkopava, reţim rada bagera i izbor tehnoloških parametara bloka, odreska i reza, geometrije vedrica i zuba itd. Poseban problem se javlja kod otkopavanja materijala povećane ĉvrstoće, što je ĉest sluĉaj na našim površinskim kopovima. Dimenzionisanje specifiĉne sile kopanja bagera prema manjim masama izuzetno ĉvrstog materijala je neracionalno i rešenje ...
    rotorni bager, parametri reza, otpor na kopanje, dinamika bagera, kapacitet, optimizacija, specifična potrošnja energije
    ... kopanje razlaţe na tri komponente (Slika 3.24.): tangentnu (Pt), boĉnu (Pb) i normalnu (Pn). 4 3 2 1 F F m in F m F m in F m a x F m F m in F m a x F m F m in F m a x S f fn fs fs fn 73 Slika 3.24. Sile koje deluju na vedricu pri otkopavanju materijala (P – rezultanta ...
    ... kopanja (m) 16 Dubina kopanja (m) 1,50 Duţina strele rotora (m) 21,30 Radijus kopanja - gornji (m) 23,83 Radijus kopanja - donji (m) 21,23 Preĉnik rotora (m) 6,45 Radijus istresanja (m) 22,60 Visina istresanja (m) -max -min 6,50 3,30 Maksimalna brzina strele rotora (m/min) 30 ...
    ...   F F F F M M M F F F M M M e x y z x y z x y z x y z T  1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 . (5.3) Matrica masa bez momenata inercije nosivosti glasi:             112 1 3 1 3 1 3 1 3 10101 0 0 0 1 1 1 0 0 0 1 1 2 ALρ dijag 2 m dijagm e  . ...

  • Iron (III) Oxide Fabrication From Natural Clay With Reference to Phase Transformation γ- → α- Fe2O3

    Šaponjić A., Šaponjić Đ., Nikolić V., Milošević M., Marinović-Cincović M., Gyoshev S., Vuković M., Kokunešoski M. (2017)

  • Избор подетажне методе откопавања са засипавањем откопног простора на примеру лежишта бакра

    Александра Ристић (2024)
    У овом раду су представљени кључни елементи примене методе откопавања са засипавањем откопног простора на примеру лежишта бакра, укључујући: геолошке карактеристике лежишта, техничко-експлоатационе факторе, димензионисање просторија, припремне радове, бушачко-минерске активности, утовар и транспорт, вентилацију и засипавање откопаног простора паста засипом.Кроз анализу трошкова израчуната је цена израде припремних просторија по дужном метру, у зависности од квалитета радног окружења у коме се изводе радови. Поред тога, анализирани су трошкови експлоатације руде, представљени у виду јединичне цене у USD/t (долара по тони ...
    метода, подетажно откопавање, засипавање паста засипом
    ... koxeaHja, (kN/m?) y — 3artpeMHHcka TexxHHa , (kN/m?) H - MakKcHMaintHa JUyOHHa OJI IIOBpITHHe TepeHa, (m) q- yrao yHyrTpatimer Tpema (”) 17 Ta6ena 4 Ifapaempu paoHe cpeoOune š š š· g E s š i Š Bpcra noynrpajne 8E FOO 50 8508 % <| |GE >PR|Ž B G C Y H M j (MPa) |(kN/m) |(m) |Ć) I 5 24 ...
    ... /lpoounnuHo JipoounaunHo JipoounauHo JipoounauHo TIOCTpojebbe TIOCTpojebbe nocTpojeRbe nocrpojetbe TIOCTpojebbe TIOCTpojebbe k-315 m k-315 m k-315 m k-315 m k-315 m k-315 m i ii i i i 35 Tpakacru TpakacrH TpakacrH TpakacrH Tpakacru Tpakacru TpaHcnoprep TpaHcnoprep TpaHcnoprTep TpaHcnoprep TpaHcnoprep ...
    ... jene nenese (240 m?) W – manHuja ĐaMamer ornopa (2 m) q – cneuauna norpomma ekcrino3una (0,79 kg/m?*) 24 Qe = 0,79 · 285,13 · 1,8 Qe = 405,45 kg Tipeunuk Oyutema Ako ce (bopMyita: n'·džp'K W = er W – manuja HajMaber ornmopa, 2 m TJie je: dy — npeuHuxk Oymrema, m p – 3anpeMHHcka ...

  • Дефинисање параметра песковитог тла за потребе прорачуна слегања плиткох темеља преко CPTm и CPTu опита

    Александар Јаковљевић (2024)
    Дефинисање меродавних геотехничких параметара тла за потребе прорачуна слегања.(a и носивости)темељног тла један је од главних задатака инжењера геотехнике.Од поузданости ових параметара и последично резултата прорачуна слегања и носивости, директно зависи који ће се тип, врста и димензије темеља као и начин фундирања истог примењивати.Да би се поуздано дефинисали неопходни геотехнички параметри а потом и извели потребни прорачуни слегања, потребно је на првом месту познавање деформабилних карактеристика тла.Подаци о збијености тла могу се добити или лабораторијским испитивањима на претходно ...
    CPT, песак, слегање, параметри, корелације
    ... 15.85 m, Date: 19/10/2018 Surface Elevation: 0.00 m Coords: X:0.00, Y:0.00 Project: Cone Type: Uknown Location: Cone Operator: Dragan Crepulja Depth (m) _ Elevation: 0.00 (m) Description qt(MPa)| Ksbt (m/s)) N60 |Es(MPa)| Dr |Phi(" |M (MPa)|Go (MPa)| Su(kPa) | Suratio) OCR Gamm;·i kN/m Sand ...
    ... LAMELA D 118 M-1F M-1E CPTU-1 CPTu-2 | (78·7u4) (78.70) 36912151821242730 } ; li 3 69 1\2 1\5 1\8 2\1 2\4 27 3\0 kN/mš y=18 Y = 10 _KN/m* 27% C= Mv = 13500 kN/m? qc = 7200 kPa Ppri “Kota fomdiranja 7 =73-mnv (Df=6.92 ————— ngđmuššš37t43am;%j=7 P,pr,gl Mv = 7000 kN/m? 12kN/m? _ dC= 5200 ...
    ... depth: 17.78 m, Date: 26/12/2018 21203 Veternik, Novi Sad Surface Elevation: 0.00 m mumr — http://www.cpl.rs Coords: X:0.00, Y:0.00 Project: Cone Type: Uknown Location: Cone Operator: Uknown Depth (m) Elevation: 0.00 (m) Description qt(MPa)| Ksbt (m/s)) N6O0 |Es(MPa)| Dr |Phi(% |M (MPa)|Go (MPa)| ...

  • Insights into dike nucleation and eruption dynamics from high-resolution seismic imaging of magmatic system at the East Pacific Rise

    Milena Marjanović, Suzanne M. Carbotte, Alexandre Stopin, Satish C. Singh, René-Édouard Plessix, Miloš Marjanović, Mladen R. Nedimović, Juan Pablo Canales, Hélène D. Carton, John C. Mutter, Javier Escartín (2023)
    Multidisciplinary

  • Microscopical characterization of carbon materials derived from coal and petroleum and their interaction phenomena on making steel electrodes, anodes and cathodes blocks

    Predeanu G., Panaitescu C., Balanescu M., Bieg G., Gómez Borrego A., Diez M.A., Kwiecińska B., Marques M., Mastalerz M., Misz-Kennan M., Pusz S., Suárez Ruiz I., Rodriguez S., Singh A.K., Varma A., Zdravkov A., Životić Dragana (2013)

  • The Dinaride Ophiolite Belt – derived olistostrome melange at the northen slope of Moračka Kapa (Montenegro): evidence of the emplacement of the southeast Bosnian-Durmitor terrane

    Karamata Stevan, Dimitrijević Mara, Dimitrijević Milorad, Ercegovac Marko, Kalezić M., Milovanović Dragan, Mirković M., Olujić Jovan, Popvić A., Pajović M., Radosinović M., Stijović V., Sudar Milan, Cvetković Vladica, Šarić Kristina, Zakaridze G. (2010)

  • Tехничко решење заштите површинског копа Дрмно од површинских вода у 2025. години

    Иван Јованчевић (2024)
    Објекти одводњавања површинског копа морају поуздано обављати своју функцију, а да су при томе економични. Једна од функцијуа им је и да спрече доток површинских вода у радну контуру површинског копа, као и да воде које доспеју у радну контуру, прихвате и спроведу до водосабирника, а затим је одатле одстране ван радне контуре површинског копа. Овим завршним радом је сагледано постојеће стање система одводњавања површинских вода на површинском копу лигнита Дрмно у 2024. години, и дато по мом мишљењу једно ...
    Одводњавање, површински коп, лигнит, Дрмно
    ... KaHaja: b=F/h-m*h, (3.2.4) ma Je OKBaIIIeHH OOHM H3pa>KcH peJaljoM: U=F,/h-m*h+2h\1+m" . (3.2.5) IIpBH H3BOJI no h gaHocH: dU F * E:f—zferZ 1+m? :f—b+m h P -m+2N1+m? = 18 Texnauuko peuetbe aaumume no6puunHcKoo Kona /{pHo oO no0puuHckux 600a y 2025. zo0unu -- al —m)-o, (52.6) OJlakJIe ...
    ... cucreMa uaHocu 4.680 m. V rpeheM nepuaojiy eKcroaTanuje IpoceuHo Harpe/lOBabbe Ha OTKpHBIMH H3HOCH 569 m, a Ha yTJby 682 m. H Ha ommaranmHmrry Hampe)OBaMbe H3HOCH OKO 730 m. V ueTBpTOM mepuojy ekcrnoaTaruije IpoceuHo Hanpe/)lOBabbe Ha OTKpHBrIH H3HoOcH 1.060 m, a Ha yryby 1.735 m, JIOK Ha OJUIaraJIHIITy ...
    ... a= 1.000*a*F*i, (3.2.28) IIpBH H3BOJI OBE (DyHKLHje o T je: Qa: = m*a*T! – q, (3.2.29) a npyrH H3BOJI Qa' = m*(m-1)*a*Tm-2ž, (3.2.30) Kako Je m < 1, ro je i Qa< 0, mro 3Hauu a (b)yHkuja H8Ma MaKCHMJyM 34: E T=(__)m, (3.2.31) mua na he MaKc. KOJIHUHHa HeHCIIyMIIaHC BOJIe, KOJy Tpe0Oa ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... konstatovani su u intervalu od 51 m do 62 m i od 70 m do 79 m (bunar B-4), odnosno od 53 m do 57 m i od 67 m do 71 m (bunar B-5). Na lokaciji bunara J-3, u krugu "Tanjuga" u Batajnici peskoviti slojevi se nalaze u dva intervala, prvi od 65 m do 68 m ı drugi od 69 m do 74 m (Milojević ı dr., 1975). Prosečna ...
    ... su u dubinskom intervalu od 38 m do 68.5 m, ispod lesnih i barsko-rečnih naslaga. 34 do 74 m (bunar B-8, mlekara "Zemun"). Na lokaciji bušotine B-1 "Europolis" u Zemunu konstatovana su dva vodonosna intervala, od 53 m do 64 m peskoviti slojevi i od 92 m do 103 m peskovito-šljunkoviti slojevi ...
    ... 5m 13.5 m 14m 10m sedimenata INI 36x 10% | 236x 107 | 270x107 | 217x 107 | 200x 107 Zapremina izdani 3 3 3 B 3 mi m mi m m Efektivna poroznost 0.2 0.1 0.1 0.1 0.1 Zapremina akumuliranih | 72x 105* | 236x 10% | 270x 10% | 217x 10% | 200 x 10% podzemnih vodnih resursa mž mš m? m m? Prosečna ...

  • Microscopical characterization of carbon materials derived from coal and petroleum and their interaction phenomena in making steel electrodes, anodes and cathode blocks for the microscopy of carbon materials working group of the ICCP

    Predeanu G., Panaitescu C., Bălănescu M., Bieg G., Gómez Borrego A., Diez M.A., Hackley P., Kwiecińska B., Marques M., Mastalerz M., Misz-Kennan M., Pusz S., Suárez Ruiz I., Rodrigues S., Singh A.K., Varma A.K., Zdravkov A., Životić Dragana (2015)

  • Одређивање оптималних параметара рада бушотина у повременом гаслифту

    Радослава Јованчевић (2024)
    Гаслифт представља механичку методу производње при коме се производна бушотина снабдева гасом под високим притиском, а његова притисна енергија се користи како би се подржао еруптивни рад бушотине или након еруптивног рада, у циљу истискивања заосталог флуида. Два основна типа гаслифта су повремени и континуални гаслифт. У овом раду је детаљније описана метода повременог гаслифт система. Одређивање оптималне количине гаса који се утискује и расподела ограничене количине гаса на групу бушотина представља битан део пројектовања сваког гаслифт система. Главни ...
    гаслифт, повремени гаслифт, пројектовање, производња, оптимизација
    ... rer IIpeunuk TyOHHra Begrun Hn=1800 m H=1635 m po= 785 kg/m? P.= 115 bar t= 989C P.n= 9 bar twh= 13,3%C Pywr= 106 bar Qom= 6,3 mŠ/kg GOR= 62 mš3/m? ps= 0,66 kg/m? Pinj= 38,4 bar Qzav= 3600 mž/dan z=0,91 D=2 7/g" = 0,07302 m D.= 4,76, R= 0,035 IIpaMeHoM Boren-oBe ...
    ... er IIpeunuk TyOHHra Begrun Hn=1645 m Hr=1455,7 m po= 785 kg/m? P.= 115 bar t= 989C P.n= 9 bar twh= 13,3?C Puw= 104 bar Qom= 6,7 mŠ/kg GOR= 62 mš3/m? ps= 0,66 kg/mš Pinj= 38,4 bar Qzav= 3600 mž/dan z=0,91 D=2 7/g" = 0,07302 m D.= 4,76, R= 0,035 IIpaMeHoM Borej-oBe ...
    ... guarer IIpeunuk TyOHHra Begrun Hn=1750 m H=1540m po= 785 kg/m? P,= 115 bar t= 989C P.n= 9 bar tw= 13,3%C P= 105 bar Qom= 6,5 mŠ/kg GOR= 62 mš3/m? p:= 0,66 kg/mš Pinj= 38,4 bar Qxav= 3600 m“/dan z=0,91 D=2 7/g" = 0,07302 m D.= 4,76, R= 0,035 IIpaMeHoM BoreJ-oBe MeTOJIe ...

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... opis (Gralički prikaz Dubina (m), Debljina (r) 100 mi 200 m\ 'Kongerijski slojevi: šljunak, 300 m pjeskovila i laporovila glina, pijesak i glinc 400 m (PI) 500 m 50.0 | 6100 50.0 600 mI LJ 670.0 60.0 700 m TLaperi, h ouinentom{M> } 800 m 690.0 791.0 20.0 101.0 ...
    ... o9mm 400 mi 500m RAAAAAA Glinoviti i pjeskoviti lapori 625.0 140.0 e0mM | M:) 700 m 910.0 | 110.0 800 ml 900 m, 1000 ml 1100 m, 1200 ml 1 591.57| | 681.57 1300 m 1400 ml 1500 m, is 1 591.57 m Slika 4.4. Prognozni litološki profil bunara S-2 36 Konstrukcija bušotine ...
    ... Tekstualni opis| Grafički prikaz |Dubina(m)|Dblji 0m P “ ii ag 44l +0.5 m Pročnik bušenja Mekva lev - - - 3810 mm OA 52.0 52.0 |___ Čelična kolona 0 323.92794 100 m, mm Cemcnini 252.0 | 200,0 K Ž0M) m Prečnik bušenja 2670 mm 3040 m -1 > F 400 m zi s= 582.0 330.0 PIR:I ČĆeliči Š4_ ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)
    U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...
    nadvožnjak Balajnac, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... Sredina opita N (m) Bs-40 (5,0-5,45 m) 10 šiljak 4.7 n Bs-40 (20,0-20,45 m) 50 kašika 4.7 MŽL Bs-40 (30,0-30,45 m) 46 šiljak 4.7 M?žL Bs-40 (41,0-41,45 m) 53 šiljak 4.7 MžŽL Bps-41 (10,0-10,45 m) 13 šiljak 4.5 dpg Bps-41 (20,0-20,45 m) 48 kašika 4.5 MŽLG Bps-41 (30,0-30,45 m) 50 šiljak 4.5 ...
    ... [u] |} [u |} CU |Mv(100-200) E k na geotehničkom preseku kN/m? | kN/m*| _ _* kN/m? i kN/m? |__kN/m? kN/m? m/s s<|Z zZ|u| |- FaA E 8 = 4 n Nasute naslage: građevinski šut i otpadni materijal sa prašinasto-peskovitom ispunom. M|Z| | PPP K i > > “ |E 20,0 - 25-27| 5-15 - - 5000–15000|#&000-10000 ...
    ... 65 d, =2 4. 49 m =1 6. 33 m Skica 2. Dijagram aktivnih i pasivnih pritisaka koji deluju na konzolnu dijafragmu 66 dg =2 4. 49 m d, a= 52 .6 5m da 7= 54 .4 8m d„ =6 1, 48 m d, .= 62 .2 3m d„ =6 4. 81 m d, a= 64 .9 8m d, =6 7. 65 m d, =6 8. 73 m 7.2. Analiza stabilnosti ...

  • Утицај промене нивоа подземне воде за услове плитког фундирања у крупнозрном тлу

    Милана Мичета (2024)
    Подземне воде представљају изузетно важан природни ресурс, као и важну компоненту система, којим је представљено тло. У складу са тим, приликом пројектовања плитких темеља на крупнозрном тлу, односно приликом анализе граничне носивости и слегања, треба узети у обзир и утицај воде. Верује се да ниво подземне воде значајно смањује носивост тла, док се слегања значајно повећавају. Terzaghi (1943) је први сугерисао да се потапањем масе тла, његова носивост смањује за половину, док се слегање удвостручује. Циљ овог рада је ...
    ниво подземне воде, плитко фундирање, крупнозрно тло, гранична носивост, слегање
    ... ITC-2/2' (ppr) ITTC-3/3' (pr) ITC-4/4' (pn) bs= 1.1 m bs= 2.8 m hs= 3.3 m hs=4.7 m y= 19.2/9.2 kN/m? y=20/10 kN/m?* | y= 20.6/10.6 kN/m? | y= 20.7/10.7 kN/mš c=4kPa c=3 kPa 0 0 q= 289 q= 279 q= 349 q= 359 yYw= 10kN/m* · Djre=1.,5m yYo=24kN/m? · Hr=0.5m Ea < Ra JlpeHupaHo cTabe: Ra/A' = ...
    ... 8 0.8 «0.76 NPV=0.4 m NPV=2.0 m NPV=3.9 m c n e r a m e (c m) = = npopauyH cw HO: mcw mHjarpaM M Peck,Hanson H Thornburn m Bowles = Agrawal u Rana /lujazpa 4 – 4nanusa caezaba 3a no6pamHu nepuoo oO zo0uHy OaHa CJIELAMbE 3A BPEME t, = 10 god cn er am wb e (c m) = = npopauyH cw ...
    ... I FOTEXHMUKM MOJIEJI TEPEHA 1:100 E a [) CPT-7 =lI m a l 5000 10000 5 : = y > |-"] pA bi=4.7 m hi= 3.3 m eOJbHHa cuoja bs= 1.1 m hi= 2.8m y=20/10 kN/m? y=20.6/10.6 kN/m* y=20.7/10.7 kN/m?* aarpeMHHcKa Te)kHHa_ y=19.2/0.2 kN/m* KoxeaHja c=4kPa c=3kPa c=0 c=0 yrao yHyTpatiber _50gq0o ...

  • Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)

    Vladimir Kovačević (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Zorana Berisavljevića, odabrana je tema „Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)“. Osnovni metodološki pristup koji je korišćen za rešavanje postavljenog problema predstavlja kabinetsko istraživanje dostupne dokumentacije, analiza i interpretacija rezultata izvedenih geoloških,geotehničkih i geomehaničkih istraživanja. Predstavljene su osnovne informacije,karakteristike i upotreba prednapregnutih geotehničkih sidara.Analiziran je tok testiranja granične nosivosti prednapregnutih sidara. Na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena i ispitivanja ...
    geotehnička istraživanja, prednapregnuta sidra, nosivost sidra, standard SIA V 191
    ... a l oloeo samorazlivajuci A | _ m y K I R | Q m o m a l t e r sa - a a e | | JOR 3 čianB k o m p e n z o v a n i m 132 104 90 . | | @_ \ 0 80 600 \amo@l 10 m m a d o m m m _ A C _ U _ _ m _ d e S i k a G r o u t Đ - 3 1 4 RS ...
    ... 3 0 O 1 4 1 3 5 | _— . b 1 0 0 - 2 0 0 m m c e m e n t n i . 10 mm o 5 m m ekspandirajuci, s a m o r a z l i v a j u c i POS3 POS1(d=50) POS2(d=50) 134 66 66 134 malter sa . ~+ O k o m p e n z o v a n i m y 8 e skupljanjem 500 8 8 q i olo ...
    ... O X I N S I d V Z Đ N I S S H N . L S H N H G G N V gauMn,LOniLLS H O M M O L L N M O - M F N V Z M H a V N G H H d I d f 1 O X n h . L S N O M VZ M V I N M H O =4| { cns a (au / ep) BAB{|04A0psZ 1> (I-1 / 13)Bol/(T-F?TV – !"1V) = 551 (au / ep) BAB[|0A0psZ ...