Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Opasnost od požara

714 items

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... Rezultati izrade nakita od juvelirskih mineralnih sirovina leckog vukanskog kompleksa I: a) privezak od kalcedona (Vrtače); b) privezak od jaspisa (Kameno rebro) u patiniranom sterling srebru; c) privezak od ahata (Put za Vlasovo) u sterling srebru; d) komplet — minđuše i privezak od jaspisa (Vrtače) u ...
    ... sterling srebru; e) privezak od crvenog mahovnastog jaspisa (Bučumet); f) privezak od jaspisa (Velika Kosanica) i hrizoprasa (Kosovo) u sterling srebru; g) privezak od crnog kalcedona (Caričina) u sterling srebru; h) privezak od jaspisa (Sveti Petar) u sterling srebru; i) privezak od ahata (Rasovača); j) ...
    ... zavisi od količinskog učešća bojenih sastojaka u steni, kao i od kristaliniteta osnovne mase. Boja andezita varira od sive do tamno sive, skoro crne boje. Veličina feldspata i bojenih sastojaka takođe značajno varira. U nekim slučajevima kristali feldspata i hornblende dostižu dimenzije od par ...

  • Arhitektonsko-građevinski kamen Crne Gore, stanje i potencijali

    Darko Božović, Vladimir Simić (2023)
    arhitektonsko-građevinski kamen, rezerve, kvalitet, potencijalnost

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... kojima se krečnjaci smenjuju u stubu. Kada je sadržaj alohema koji je krupniji od 2 mm, veći od 10 %, varijeteti krečnjaka dobijaju ruditski karakter. Krečnjaci koji su pretežno izgrađeni od plastiklasta krupnijih od 2 mm, pripadaju brečastim krečnjacima (Slika 8.5). Kalcitski cement u ovim ...
    ... Maljenskog ofiolitskog masiva. U tektonskom su kontaktu sa gabrovima. Od tektonita se razlikuju po kumulatnoj strukturi. Lerzoliti su izgrađeni od olivina, ortopiroksena, klinopiroksena i spinela, a feldspatski peridotiti od olivina, monokliničnog piroksena, plagioklasa i hromita. Ultramafitski ...
    ... ceo stub. U osnovi, ovi krečnjaci su izgrađeni od karbonatnog i klastičnog materijala. Sadržaj klastične komponente se kreće od 15 do 30 % i uglavnom je predstavljen peskovitom frakcijom (peskoviti krečnjaci). Sporadično se susreću zrna veća od 2 mm, a među njima preovlađuje prisustvo odlomaka ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... Panonskog basena (slika 1). Ona predstavlja izduženu antiformu, koja se pruža pravcem istok-zapad sa dužinom od oko 78 km i najvećom širinom od oko 15 km. Najviši vrh je Crveni Čot (539 m), a od ostalih viših vrhova izdvajaju se Crni Čot (491 m), Lišajev Vrh (490 m), Lipov Čot (472 m), Gradac (471 ...
    ... Donji paludinski slojevi su izgrađeni od glina zelenih ı plavičastih boja, sa proslojcima i sočivima peska. Od fosilne faune pronađeni su mekušci Vivipara neumayri, Hydrobia pupila, Melanopsis lanceolata ı drugi. Srednji paludinski slojevi su izgrađeni uglavnom od peskova i peskovitih glina i alevrita ...
    ... 2023). 2.2. Opšta geološka građa Fruška gora je izgrađena od paleozojskih metamorfita, mezozojskih sedimenata i ofiolita koji zajedno čine podlogu neogenim sedimnetima Panonskog basena (slika 3). Najstarije stene izgrađene su od metamorfnih stena, niskog stepena metamorfizma, iz facije zelenih ...

  • Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala

    Miodrag Čelebić (2024)
    Izbor optimalne mehanizacije u diskontinualnom sistemu transporta je jedna od najvažnijih odluka koju treba donijeti prilikom projektovanja površinskih kopova. Pri izboru optimalne mehanizacije, uticaj ima veliki broj faktora, kako prirodnih – geoloških i ekoloških, tako i tehničkih, ekonomskih i socijanih. Neki od njih se mogu izraziti numerički, u određenim mijernim jedinicama, a neki opisno, lingvističkim varijablama, shodno uslovima koji vladaju na rudnim ležištima, a koje karakterišu visok stepen neizvjesnosti i neodređenosti kako prilikom istraživanja, tako i tokom procesa eksploatacije ...
    izbor mehanizacije, tehnologija eksploatacije, diskontinualani sistem, ekspertsko odlučivanje, lingvističke varijable, MCDM, FAHP

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... Присуство тешких метала у земљишту представља константну потенцијалну опасност за локално становништво које се бави пољопривредом. У таложноцима постављеним у околини флотацијског јаловишта утврђено је аерзагађење које зависи од микролокације таложника и анализираног кумулативног временског интервала ...
    ... садржајем Cu од 2% и са 40 до 80 g/t Ag (Vos и др., 2011). У области Иберијског полуострва налази се једна од највећих провинција масивних сулфида. Утврђене количине су веће од 1,700 Mt руде са 14.6 Mt Cu, 13 Mt Pb, 34.9 Mt Zn, 46 Mt Ag и 880 t Au. Овде је истражено више од 80 лежишта, од којих ...
    ... ниска минерализација у границама од 70 до 150 mg/l (Милојевић и др., 1976). У овој зони, недалеко од контакта шкриљавих комплекса са дацито- андезитским изливима, недалеко од гранодиоритског масива, констатовани су извори Врањске бање, са температуром воде од 74-88.50C и уз издашност око ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... Присуство тешких метала у земљишту представља константну потенцијалну опасност за локално становништво које се бави пољопривредом. У таложноцима постављеним у околини флотацијског јаловишта утврђено је аерзагађење које зависи од микролокације таложника и анализираног кумулативног временског интервала ...
    ... садржајем Cu од 2% и са 40 до 80 g/t Ag (Vos и др., 2011). У области Иберијског полуострва налази се једна од највећих провинција масивних сулфида. Утврђене количине су веће од 1,700 Mt руде са 14.6 Mt Cu, 13 Mt Pb, 34.9 Mt Zn, 46 Mt Ag и 880 t Au. Овде је истражено више од 80 лежишта, од којих ...
    ... ниска минерализација у границама од 70 до 150 mg/l (Милојевић и др., 1976). У овој зони, недалеко од контакта шкриљавих комплекса са дацито- андезитским изливима, недалеко од гранодиоритског масива, констатовани су извори Врањске бање, са температуром воде од 74-88.50C и уз издашност око ...

  • Zbirka rešenih zadataka iz termodinamike

    Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2023)
    termodinamika
    ... nepomičan (izohorski proces) i od trenutka kada klip počinje da se podiže (izobarski proces). Klip će početi da se podiže kada se dostigne pritisak od 1500kPa. Znači, u delu procesa kada je pritisak između 800 kPa i 1500 kPa proces je izohorski, dok je u delu procesa od dostizanja 1500 kPa do dostizanja ...
    ... gasova nakon izobarskog hlađenja je iz uslova zadatka: Količina toplote koja se odvodi od sistema izobarskim hlađenjem je: Maseni protok rashladne vode se izračunava na osnovu količine toplote koju treba od- vesti od dimnih gasova: 118 ZBIRKA REŠENIH ZADATAKA IZ TERMODINAMIKE 57. Pri čemu je početna ...
    ... redovni profesor Štampa: Unagraf Tiraž: 300 primeraka ISBN: 978-86-7352-384-2 Odobreno za štampu od strane Nastavno-naučnog veća Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu odlukom br 8/6 od 30.01.2023. godine. Preštampavanje, umnožavanje, fotokopiranje ili reprodukcija cele knjige, ili nekih ...

  • Bezbednosna rastojanja u jamskim magacinima eksploziva u domaćoj i međunarodnoj praksi

    Luka Crnogorac, Ognjen Popović, Toma Jovičić, Veljko Lapčević (2024)
    Projektovanje jamskih magacina eksploziva predstavlja složen inženjerski problem. Sama namena jamskih magacina zahteva ispunjenost niza uslova koji se odnose na bezbedno pozicioniranje magacina, ispunjenost uslova ventilacije, pristupa, rukovođenja magacinom, načina skladištenja eksplozivnih sredstava, protivpožarne zaštite, elektro zaštite itd. Veoma važan parametar prilikom projektovanja jamskih magacina eksplozivnih sredstava predstavlja minimalno sigurnosno rastojanje između susednih komora u kojima su smeštena eksplozivna sredstva u cilju sprečavanja potencijalnog neželjenog dejstva vazdušnog udarnog talasa, razornog dejstva eksplozije i seizmičkog dejstva eksplozije. U ovom radu su prikazani ...
    jamski magacini, eksplozivi, bezbednosna rastojanja
    ... predstavljaju opasne materije i na osnovu stepena opasnosti, hemijskih osobina i agregatnog stanja svrstani su u klasu opasnosti 1 [2]. Rudarski eksplozivi pripadaju, po istoj klasifikaciji, klasi 1.1, odnosno, supstancama i predmetima koji imaju opasnost od masovne eksplozije. Za neometano funkcionisanje ...
    ... eksplozivnih materija postoji opasnost da usled slučajnog iniciranja dođe do eksplozije koja se delimično može poistovetiti sa efektima komornog minskog punjenja. Dejstvo vazdušnog udara detonacionog talasa kod potencijalne eksplozije u komori jamskog magacina je veće od komornog punjenja, dok je razorno ...
    ... sredstvima u miniranju u rudarstvu [4]. U inostranstvu su, u zavisnosti od zemlje, zastupljeni standardi i pravilnici koji definišu pitanja izbora lokacije magacina, uslova radne sredine, zahteva ventilacije, bezbednosti, udaljenosti od potencijalnih zapaljivih izvora, označavanja magacina, protivpožarne ...

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... korišćen za dalji rad, pokrio je celu razmatranu površinu i imao je dužinu od 8.440 m (sever-jug), širinu 8.975 m (istok-zapad) i visinu od 160 m (Slika 4.7.). Pošto se blok sastoji od brojnih modela pojedinačnih blokova, svakom od njih se mora odrediti veličina i pravac, tako da su za blok model Polja ...
    ... vedrica, zapremina i oblik vedrica i geometrija reznih elemenata. Prečnik rotora (Drt) se kreće u opsegu od 4.2 m do 21.6 m, a sve u zavisnosti od veličine bagera i njegove namene. U zavisnosti od težine bagera, prečnik rotora u proseku se kreće: 𝐷𝑟𝑡 = (0.75− 0.86)�𝐺𝑏3 (3.2) gde ...
    ... bagera su: 45 • visina kopanja (Hk) – visina merena od nivoa stajanja bagera do 0,75 od prečnika radnog točka (Drt), kada je strela bagera maksimalno podignuta ; • radijus kopanja (Rk) – predstavlja projekciju rastojanja od ose bagera do vrha noževa vedrice u gornjem položaju rotora ...

  • Hydrographic and hydrological characterization of the Vodenička and Rosomačka rivers

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković (2017)
    The Visočica River rises in Bulgaria, on the Berovo Mountain. Its course in Bulgaria is 16.7 km long. It enters Serbia near the village of Donji Krivodol. Up to the village of Pakleštica, or the beginning of Lake Zavoj, its right-bank tributaries are the Krivodolštica, the Vodenička, the Rosomačka and the Dojkinačka. There are no left-bank tributaries. Among the tributaries, water levels and discharges are gauged only on the Dojkinačka River. The Vodenička had also been gauged but only ...
    hydrographic characteristics, river discharge, the Vodenička River, the Kamenička River
    ... Десна саставница, Црновршка бара извире западно од Црног врха и тече од извора до споја са Сребрнском баром током дужине 2.15 км. Лева саставница извире источно од Црног врха и формира свој ток укупне дужине нешто мање од 4 км. Ток Градешчице од њеног настанка па до ушћа има укупну дужину 5.65 ...
    ... правац течења јој је од севера ка југу, а њено сливно подручје налази се између сливова Росомачке реке (запад) и Криводолштице (исток). Од Росомачке реке и непосредног слива реке Височице одваја их вододелница која идући од југа ка северу иде ободом Обрежа, пролази источно од Понора преко Вучје главе ...
    ... Генерални правац течења јој је од севера ка југу, а њено сливно подручје налази се између сливова реке Јеловице, која је главна лева притока Дојкиначке реке (запад), и Воденичке реке (исток). Од Дојкиначке реке и непосредног слива реке Височице одваја их вододелница која идући од југа ка северу иде преко ...

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... ima debljinu dpz=0,15 m. Usvojeno je da svaki od drenova ima vrednost koeficijenta propusnosti od [Kpz/dpz]=1,0x10-3 s-1. Imajući u vidu usvojenu vrednost debljine prifilterske zone, dolazi se od vrednosti koeficijenta filtracije prifilterske zone od Kpz=1,5x10-4 m/s, za koju se može reći da je u ...
    ... pokazao da očekivani kapacitet od Qb=70,68 l/s, odnosno kapacitet pojedinačnog drena od qd=11,78 l/s nije moguće dostići. Naime, maksimalno ostvariv kapacitet od Qb=52,08 l/s je na modelu dobijen pri nivou u šahtu bunara na koti Hb=57,50 mnm, što je nivo za 5,1 m viši od kote drenova bunara. Proračuni ...
    ... materijala od kojeg je izgrađena. Ispitivanja su vršena tako što je na modelu vršeno postupno zadavanje jedne od odabranih vrednosti debljine prifilterske zone oko drenova bunara RB−5m (ukupno 10 analiziranih debljina, od 1,0 mm do 200,0 mm), i sa tom vrednošću su vršeni proračuni za svaku od 29 ispitivanih ...

  • Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada

    Mariја Bošković (2024)
    Rad ukazuje na savremene metode rešavanja problema industrijskog otpada, sa posebnim fokusom na pećnu prašinu koja nastaje tokom metalurških procesa, poput proizvodnje čelika u elektrolučnim pećima. U radu se detaljno razmatra hemijski sastav pećne prašine, koja sadrži teške metale poput cinka, olova i kadmijuma, i naglašavaju ekološki izazovi koje predstavlja njeno zbrinjavanje. Takođe, analiziraju se metode tretmana i valorizacije pećne prašine, uključujući pirometalurške i hidrometalurške procese, pri čemu je poseban akcenat stavljen na reciklažu cinka iz pećne prašine. Dalje, ...
    prašina, elektrolučna peć, cink, teški metali, reciklaža
    ... koji ima neku od osobina prikazanih brojevima 1-14 dobija svoj broj i svrstava se u 15 jer se opasnost definiše na bazi proizvoda koji može nastati iz tog otpada, pri čemu dobijeni proizvod ima jednu od prethodno navedenih karakteristika. Ova karakteristika se utvrđuje nekim od prihvaćenih testova ...
    ... [3]: 1. uzorkovanje otpada, 2. identifikacija otpada sa utvrđivanjem kategorije otpada (Q lista), 3. karakterizacija otpada u zavisnosti od stepena opasnosti (inertan, neopasan, opasan) i određivanje opasnih karakteristika otpada (Y lista), 4. karakterizacija opasnog otpada i utvrđivanje koncentracije ...
    ... Moguće Je da otpad ima neki od konstituenata koji se nalaze u popisu liste C, ali da mu je koncentracija ispod granične, te da u zvaničnoj klasifikaciji nema C broj [3]. Lista H je osnovna lista koja ukazuje na hazardne karakteristike, odnosno definiše potencijalnu opasnost nekog otpada. Prema evropskom ...

  • Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine

    Dragan Živković (2024)
    Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...
    DInSAR, Istočno anatolijski rased, Kahramanmaraški trostruki spoj

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... Makedonije (u daljem tekstu Makedonija) ofiolitski kompleksi se mogu pratiti od Skoplja, duž doline Vardara do Đevđelije i makedonsko-grčke granice. Ofiolitski kompleks Demir Kapije udaljen je od Beograda 515 km, a od Skoplja oko 100 km. Do njega se može doći međunarodnom saobraćajnicom E-75. Teren ...
    ... sastoje se od gabrova i ekstruzivnih stena. Bébien (1987) je zabeležio prisustvo ultramafičnih stena. Kumulatne stene su sastvaljene od olivinskih gabrova i gabrova. Ekstruzivi su uglavnom masivne lave i dajkovi, najčešće dijabaznog karaktera. Ofioliti u području Evzoni sastavljeni su od pilou lava ...
    ... fluksnim magnetometrom izvršen je 1967. godine, da bi posle pauze od 4 godine, aeromagnetska merenja bila nastavljena u periodu od 1972-1992 godine protonskim magnetometrom. Merenja su na teritoriji Srbije obuhvatila period od 1972-1980 godine. Detaljna visokoprecizna ispitivanja su vršena na ...

  • Uticaj geološke neizvesnosti u razvoju rudarskih projekata

    Petar Marković, Dejan Stevanović, Mirjana Banković (2023)
    Rudarstvo je industrija koja se nosi sa različitim vrstama neizvesnosti i rizika zbog svoje prirode i specifičnosti. Neizvesnost u rudarstvu može poticati iz različitih izvora i uticati na različite aspekte rudarskih projekata. Kao jedan od dominantnih faktora, ističe se geološka neizvesnost. Geološka neizvesnost igra ključnu ulogu u rudarstvu i može značajno uticati na procenu resursa i rezervi, planiranje eksploatacije, ekonomsku isplativost i upravljanje rizicima. Ova neizvesnost se ne može eliminisati, ali se uz primenu adekvatnih standarda i zakona može ...
    ... geoloških karakteristika ležišta, od kojih su najvažnije: prostorna interpretacija ležišta, zapreminska masa i sadržaj korisne komponente u rudi (u ovom slučaju sadržaj gvožđa). Za svaku od ovih karakteristika/parametara postoji mogućnost greške od 15-50%, u zavisnosti od kategorije utvrđenih rezervi ...
    ... pružanja je jugozapad-severoistok sa tonjenjem prema severoistoku pod uglom od oko 10 stepeni. Na jugozapadnoj strani izbija skoro na površinu, dok na severoistočnoj strani tone do dubine od oko 240 m. Rudno telo se sastoji od nekoliko velikih nepravilnih asimetričnih sočiva koje prati veći broj manjih ...
    ... suštinski razdvaja rudarske projekte od projekata u ostalim poslovnim i industrijskim delatnostima, jeste postojanje geološke komponente i neizvesnosti koja je sa njom povezana. Geološka neizvesnost ima veliki uticaj tokom celokupno životnog veka rudnika, ali je od posebnog značaja za fazu projektovanja ...

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... ugljen-dioksida. Ostali elementi finansijske konstrukcije podrazumevaju amortizacioni period osnovnih sredstava od 20-25 godina, stopa diskonta od 14%, porez na imovinu od 0,4% i porez na dobit od 15%. Ekonomska isplativost projekta posmatrana je kroz pokazatelj PI koji podrazumeva odnos sumarne neto ...
    ... analizi temperature koju vode naučnici, prosečna globalna temperatura na Zemlji porasla je za najmanje 1,1* Celzijusa od 1880. godine. Većina zagrevanja se dogodila od 1975, brzinom od otprilike 0,15 do 0,20%C po deceniji. Ovo nisu apsolutne temperature, već promene u odnosu na normu za svaku oblast ...
    ... vidi da je izvoz ugljen-dioksida značajno veći od uvoza (skoro 7 puta). Ako se izuzmu 2015. i 2020. godina, iz poređenja sa proizvodnjom, vidi se da uvoz čini manje od 10% proizvodnje i da je tržište Srbije okrenuto ka izvozu koji čini malo više od 55% ukupne proizvodnje. Prosečne cene izvoza za ...

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... zaključka da ista dosta zavisi i od autora (istraživača) koji su navedene studije pripremili. Od mnogih klasifikacija ugljeva u ovom radu prikazane su one najbitnije koje su od bitne važnosti za njegovu industrijsku preradu tJ. procese pranja i čišćenja. Neke od najbitnijih klasifikacija uglja ...
    ... „Suvodol“ ima eksploatacionih rezervi uglja lignita od oko 168 miliona tona (debljina ugljenog sloja kreće se od 8 metara do 56 metara). Tokom 1980. godine je otvoren rudnik „Suvodol“, tj. otvoren je površinski kop sa godišnjim kapacitetom od 4 miliona tona uglja (otvoren je I BTO sistem). Takođe ...
    ... uglja i mineralnih zrna u teškoj tečnosti. Gustina samog uglja kao organskog materijala je manja od gustine jalovine te iznosi od 1,2 do 1,3 t/m*, dok je jalovina gušća i njena gustina kreće se od 1,8 do 5,2 t/m”. Sa povećanjem jalovinskog udela u rovnom uglju dolazi i do izmene gustine materijala ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... prosečnom nadmorskom visinom od približno 500 mnv. Prema svojim morfološkim karakteristikama, istražni prostor pokazuje sličnosti sa celokupnim Borskim istražnim područjem, koje je pretežno sastavljeno od srednje do visoko brdovitih terena, sa nadmorskim visinama koje variraju od 300 mnv u podnožju Metovnice ...
    ... tipa ST-1100, širine 1050 mm, sa kapacitetom od 800 t/h. Izuzetak predstavljaju pretovarne trake TT-6 i TT-4, koje se postavljaju između glavnih transportera, a izrađene su od materijala PN-600 i širine 1200 mm. Svi transporteri funkcionišu pod nagibom od 8 stepeni (14%). Ukupna dužina transportnih ...
    ... t, sa srednjim sadržajem bakra od 2,849%, sadržajem zlata od 1,822 g/t i srebra 3,401 g/t. Prosečni godišnji kapacitet eksploatacije iznosi 2.466.470 t godišnje. Usled primene metode podetažnog zarušavanja rude i pratećih stena, doćiće do osiromašenja rude od 15%, dok će iskorišćenje rude biti ...

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... probe sa masom od 25 g (Slika 3). Probe su potopljene u destilovanu vodu. Nakon stajanja od 24 časa probe su tretirane u ultrazvučnom kupatilu oko 30 minuta. U sledećoj fazi pripreme, na situ od 0.003 mm, mokrim postupkom prosejavanja izdvojene su dve frakcije: frakcija veća od 0.063 mm i frakcija ...
    ... koja se uzdiže zapadno od grada ı dostiže visinu od 696 metara nadmorske visine. Sa njenog vrha pruža se predivan panoramski pogled na okolinu, što čini ovu planinu važnim turističkim odredištem. Planina Venčac, poznata po svojim bogatim ležištima mermera, leži istočno od Aranđelovca i važna je ...
    ... frakcija manja od 0.063 mm. Slika 3. Priprema uzoraka za granulometrijsku analizu. Frakcija krupnija od od 0.063 mm je osušena i proseJavana na standardnom slogu sita veličine 0.003 mm 0.125 mm, 0.25 mm, 0.5 mm ı ! mm. Materijal koji je ostao na sitima, merimo i preračunavamo. Na osnovu poznate ...