Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Skopska Crna gora

334 items

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... Knežević S., Nenadić D., Paunović M., (2005). Pojave školjaka roda Corbicula u kvartarnim naslagama Podunavlja u Srbiji. XIV Kongres geologa Srbije i Crne Gore, pp. 100-105. Novi Sad. Kukin A., (1969). Geološke uslovi pojave arteskih voda u Bačkoj i njihove fizičke i hemijske osobine.Novi Sad: Matica ...
    ... Univerzitet u Beogradu. Mandić M., Papić P., (2005). Prilog poznavanju kvalitativnih svojstava podzemnih voda Vojvodine, XIV Kongres geologa Srbije i Crne Gore, pp. 371-375. Novi Sad. Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 303 Marinović Đ., (1982). Prikaz opštih geoloških i hidrogeoloških ...
    ... Beograd. Rakić M., Stejić P., (2005). Tektonika JI delova Panonskog basena za vreme gornjeg pliocena i kvartara XIV Kongres geologa Srbije i Crne Gore, pp. 147-154. Novi Sad. Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 305 Republički zavod za statistiku. Statistički godišnjak Srbije ...

  • Karst aquifer impact on the formation of surface runoff: case study of the Resava River catchment, Serbia

    Marina Mitrašinović, Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Dušan Polomčić (2022)
    The paper compares the flow regimes of the Resava River at the gauging stations of the Manasija Monastery (upper course) and the town of Svilajnac (lower course). The hydrological analysis encompasses a multiyear period of monitoring (1982–2020). The water budget and baseflow index are assessed for the catchment areas monitored by the Svilajnac station (683 km2) and the Manasija Monastery station (358k m2), considering the overall monitoring period and characteristic years. The results indicate that the specific runoff in ...
    hydrogeological characteristics, water regime, water balance, karst aquifer, Resava catchment area
    ... This assumption is sup- ported by the rainfall recorded in 2001 at the Crni Vrh weather station that covers the upper catchment and the Smederevska Palanka weather station that monitors the lower catchment. In 2001, the Crni Vrh weather station recorded 726.1 mm, which was 40.2 mm lower than ...
    ... average, while the Smederevska Palanka weather station registered 760 mm, which is 111 mm higher than the multiyear average and 34 mm higher than at Crni Vrh. The above-mentioned weather stations were ref- erence stations for the calculation of water balance equation parameters. Given that these two ...
    ... precipitation totals of thoe Resava catchment werc 570 mm in 1994 (dry year) and 902.4 mm in 2010 (wet year). On the other hand, the values observed at Crni Vrh were used as reference values for the catchment area monitored by the gauging station at the Manasija Monastery, for the multiyear period as ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... monitoring proticaja reke Crni Timok na vodomernom profilu „Bogovina" (slika 56.). 78 Slika 56. Hidrogram proticaja reke Crni Timok na vodomernom profilu „Bogovina“ za period X.1991.-IX.1992. (registrovali: Ž.Matović i B.Miladinović) U cilju utvrđivanja uticaja Crnog Timoka na prilive koji ...
    ... basena, predstavljaju završnu seriju debelog paketa karbonatnih tvorevina planinski masiv Kučaja. Istražnim bušenjima u dolini Crnog Timoka (u području ušća reke Arnaute u Crni Timok), utvrđeno je da se u završnoj seriji ovih tvorevina, javljaju glinoviti orbitolinski peščari koji po starosti odgovaraju ...
    ... ekonomski značaj. Aluvijalne tvorevine (al) u bogovinskom basenu su zastupljene duž tokova Crnog Timoka, Zlotske, Velike, Bogovinske reke i drugih manjih tokova. Najznačajniju aluvijalnu ravan ima Crni Timok, čija širina iznosi i do 2,5 km, a debljina je potvrđena istražnim bušenjem i iznosi do ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... područje je brdovito planinsko sa najvišom planinom Crni Vrh, čija je najveći vrh 1135m, a koja se nalazi severozapadno od Bora. Geografski poloţaj istraţnog područja je prikazan na Slici 1. U oblasti istraţnog područja protiču reke Lipa, Crna reka, Beljevina, Jagnjilo, Kriveljska reka, Borska ...
    ... izdvajaju se veće seoske zajednice Jasikovo, Vlaole, Krivelj, Oštrelj i Zlot. Na ovom području prolaze dva magistralna puta: Ţagubica-Bor, preko Crnog Vrha i Paraćin-Zaječar, kao i ţeleznička pruga Beograd- Bor-Zaječar. Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa 7 ...
    ... , dok je deo razultata istraţivanja izgubljen. Prva geofizička istraţivanja u oblasti kompleksa obavljena su još 1930. godine i to na prostoru Crnog Vrha. Ova istraţivanja izvršili su geofizičari iz Francuske, koji su nastavili da vrše istraţivanja sve do 1938. godine. U tom periodu vršena su ...

  • Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone

    Aleksandar Luković (2021)
    Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...
    magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta
    ... (2005): Sadržaji i raspodela zlata različitim tipovima Cu-rudne mineralizacije “Severnog revira” ležišta Majdanpek. 14. Kongres Geologa Srbije i Crne Gore, Novi Sad, 323-328. Žujović J., (1900): Geologija Srbije II – Eruptivne stene. SKA, Beograd. ...
    ... Plavom bojom su izdvojeni oktaedarski a žutom tetraedarski slojevi u strukturi (Wechler et al., 1984). U pogledu fizičkih osobina, magnetit je crne boje, crnog ogreba, neprovidan, metaličnog sjaja. Ne pokazuje cepljivost, dobro se polira (intenzivna martitizacija onemogućava dobro poliranje). Tvrdine ...
    ... Fe3O4(mgt) + 2H+ (4) Iz ove jednačine je očigledno da ne dolazi do promene valentnog stanja gvožđa, a samim tim reakcija nije oksido-redukcija. Gore prikazana reakcija data je za zamenu hematitom magnetitom gde pritom treba reći da reakcija važi u oba smera, tj. Isto tako pri nastanku hematita na ...

  • Evidence of Variscan and Alpine tectonics in the structural and thermochronological record of the central Serbo-Macedonian Massif (south-eastern Serbia)

    Milorad D. Antić, Alexandre Kounov, Branislav Trivić, Richard Spikings, Andreas Wetzel (2016)
    General Earth and Planetary Sciences
    ... c processes in the Batočina area, Serbo-Macedonian massif. Acta Mineralogica-Petrographica XXXV:81–94 Banjac N (2004) Stratigrafija Srbije i Crne Gore. Rudarsko-geološki fakultet, Belgrade Bastida F, Aller J, Fernindez FJ et al (2014) Recumbent folds: key structural elements in orogenic belts ...
    ... Srbije. Glas Srpske kraljevske akademije 140:151—188 Petrović BS (1969) The structure of the Vlasina Crystalline Complex in the broad area of Crna Trava. Rudarsko-geološki fakultet, Belgrade Petrović B S, Karamata S (1965) Metaklastiti—baza gornjeg: kom- pleksa kristalastih škriljaca SMM. In: ...
    ... Eastern Vardar ophiolites (undifferentiated) | Post-Cambrian JB Pre-ordovician — ——— B Lower Complex BI :astern Veles series (undiff.) —6 Sredna Gora (undiff.) Vl as in a Un it S e r b o - M a c e d o n i a n Ma ss if Struma Unit (undiff.) NIB Frolosh Unit }}} crnook-Osogovo-Lisets ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... Površina uzorka prekrivena je crnim skramama i crnim pločastim kristalima sfalerita. 38 SST2017/02 - uzorak je predstavljen masivnom rudom sa lokalno prsutnim šupljinama u kojima se mestimično zapažaju izduženi kristali kvarca. Osim kvarca, uočavaju se i crni pritkasti i igličasti kristali sa ...
    ... deo gotovo masivne rude je prekriven crnom skramom sekundarnog minerala. Lokalno se zapažaju crni pločasti kristali kao i bele skrame. Uzorak je predstavljen masivnom arsenopiritskkom rudom sa vidljivim kristalima sfalerita. Površina uzorka prekrivena je crnim i belim skramama. SST2017/07 - uzorak ...
    ... sulfidnom rudom u čijim se šupljinama nalaze crni tabličasti kristali sfalerita. Na površini uzorka zapažaju se mnogobrojni izduženi kristali kvarca — beli, žuti i bezbojni. SST2017/04 - uzorak predstavlja masivnu sulfidnu rudu mahom prekrivenu crnim skramama, sa vidljivim kristalima sfalerita i ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... средњи миоцен на Фрушкој Гори има знатно распростирање и у њему се издваја неколико литофацијалних типова (Simić, 1999). Међу њима се, нарочито на северним падинама Фрушке Горе, јављају туфови, туфити и туфозни седименти (Стангачиловић, 1969). На северним падинама Фрушке Горе зеолитски туфови су ...
    ... (слика 2.3., Милићевић и др., 2013). Туф је одвојен од подинских и кровинских лапораца слојем 5 - 20 cm силификованог туфа са местимичним издвајањем црних рожнаца, генетски везаних за вулканско стакло. Дебљина рудног тела (зеолитисаног дацитског туфа) одређена на бази истражног бушења варира од 0 ...
    ... широко распрострањених у миоценским седиментима Србије као што су: Златокоп (Врањски басен), Игрош, Јабланица 1 (Крушевачки басен), Беочин (Фрушка Гора), Топоница (Косовска Каменица) и Сланци (Дунавски кључ код Београда) била су предмет детаљних истраживања. Наведена лежишта зеолитских туфова, просторно ...

  • New approach to correlation of hydrocarbon reservoirs in sandstone layers of the "Mokrin" field"

    Saša Ivanišević, Dejan Radivojević (2018)
    геофизички каротаж, депозиционе средине, лежишта угљоводоника, миоцен, пост‐ рифтнo, секвенциона стратиграфија
    ... стору, син‐ рифтној фази на истражном простору одговарају седименти доњег и средњег (бадена и сармата)  миоцена  са  изузeтком  депресије  Српска  Црња  где  је  синрифтна  фаза  нешто  млађа  и  одговара  400  последњем кату средњег миоцена – панону (Matenco  Radivojević, 2012). Дискорданција у бази  ...
    ... ни  системски  појас  (TST),  временски  трансгресивна  горња  граница  формације  (TTFT),  депресија  Банатско  Аранђелово (BAD), депресија Српска Црња (SCD) и структура Кикинда‐Мокрин (KMH), (Ivanišević  Radivojević, 2018).  Figure  1.  a)  Interpreted  seismic  profile with  lithostratigraphic  units  ...
    ...  systems tract  (HST), transgressive systems tract  (TST), time transgressive  formation top  (TTFT), Banatsko Aranđelovo depression (BAD), Srpska Crnja depression (SCD) and Kikinda‐Mokrin high (KMH),  (Ivanišević  Radivojević, 2018).    Хетин формација –  лапорци отвореног  језера  су  генерално  ...

  • Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac

    Vasilije Zejak (2024)
    U radu se govori o značaju optimizacije u savremenom rudarstvu i kako nam to softveri štede vreme, novac i olakšavaju procese planiranja.Konkretno u izradi ovog rada korišćen je softverski paket Whittle.Da bi se optimizacije mogla uspešno sprovesti, potrebno je konstruisati pre svega blok model ležišta kao i definisati niz tehno – ekonomskih parametara. Na osnovu tih podataka definiše se optimalna kontura i dinamika razvoja radova. U skladu sa definisanim podaci i odgovarajućim podlogama definisana je optimalna kontura površinskog kopa Ciganuša ...
    optimizacija, površinski kop Ciganuša - Škorac, blok model, strateško planiranje, optimalna kontura, dinamika razvoja, fazni razvoj
    ... 3.20) u Whittle algoritam je uveden postupak formiranja najboljeg i najgoreg slučaja otkopavanja. Pomoću ovakvog pristupa delimično se izbegava kružni problem i sa grubim definisanjem redosleda otkopavanja (najbolji i najgori slučaj otkopavanja) moguće Je utvrditi preliminarni redosled otkopavanja ...
    ... vrednosti dobijenog na osnovu krive najboljeg i najgoreg slučaja. Neki korisnici 52 Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac modifikuju ovu tehniku ı biraju kopove koji po vrednosti padaju na 60 do 70 procenata razlike između krivih najboljeg i najgoreg slučaja (Whittle 1999, Wharton 2000). ...
    ... ....aaaaaaaa a anadaeaaaaaaaaaaaaatattt 66 Slika 3.38 Najbolji Scenario otkopavanja -– Best case (Kržanović P. D., 2016)....... 68 Slika 3.39 Najgori Scenario otkopavanja -Worst case (Kržanović P. D., 2016) .....o8 Slika 3.40 Milawa NPV (Kržanović P. D., 2016).........c.aaaaaananaaaaaadnnnne 69 ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... bušotini Bs-42, maksimalne debljine oko 1.5 metara. Predstavljeni su glinom koja je relativno dobro konsolidovana, slabe propustljivosti, homogena, crne boje. Prema USCS Mlasifikaciji spada u grupu CL. Obzirom da iz ove sredine nije uzet uzorak, podaci su preuzeti iz sekcije ,, Dunavski aluvion“ ...
    ... -10000 - CL/CI = MIAA Ć ~O Aluvijalne naslage (facija povodnja): glina relativno dobro konsolidovana, slabe propustljivosti, š o apg homogena, crne boje. [} 3 ~ ~ . F < 19,5 | 26,2 |18-20|20-25| - 100 | 9000-11000| 6000-7000| 3,0x10"8 CL/CI [6] o = Deluvijalni sedimenti: glina prašinasta sa ...
    ... |5000-15000 |&000-10000 - CL/CI Š Aluvijalne naslage (facija povodnja): glina relativno dobro konsolidovana, slabe propustljivosti, Š apg homogena, crne boje. |> o|5 a ' — Fajbi 19,5 | 26,2 |18-20|20-25| - 100 |9000-11000 | 6000-J000 | 3,0x00% | CL/CI [5] o = Deluvijalni sedimenti: glina prašinasta ...

  • Analiza primenjenih metoda za transport parafinske nafte

    Dunja Milojević (2024)
    Sadržaj parafina u nafti ima dominantan uticaj na svojstva parafinskih nafti. Taloženje parafina, odnosno taloženje čvrstih čestica parafinskog voska, predstavlja ozbiljan globalni problem tokom proizvodnje i transporta sirove nafte. Samo taloženje voska zavisi od termodinamičkih faktora, poput temperature, pritiska i sastava nafte. Transport nafte cevovodima je uobičajeni proces transporta u naftnoj industriji. Kada prilikom cevovodnog transporta parafinske sirove nafte, dođe do prekida protoka i hlađenja nafte ispod temperature stinjavanja, parafini će kristalisati, pri čemu će doći do, geliranja celokupne transportovane ...
    nafta, parafinski vosak, taloženje, transport, naftovod
    ... naaaniaaataaai 40 8. LITERATURA ... a anaaaaaaaaaaaaaaaaaoaatatte 41 1. UVOD Nafta Je Jedna od najvažnijih sirovina današnjice, u svetu poznata kao „.crno zlato“, zbog svog uticaja na svetsku ekonomiju. Sirovu naftu još nazivaju i „krv moderne industrije“, ne samo zbog toga sto je Jedna od osnovnih ...
    ... metodu, koja se primenjuje u industriji. Ova metoda uključuje direktnu upotrebu strugača, primenu strugača unutar cevi (koji se kreće duž bušotine „gore-dole“) ı korišćenje uređaja "pig" unutar cevi. Strugači se koriste kako bi skinuli vosak sa zida cevi, čak i tokom rada same bušotine. Uređaj za ...
    ... obrađene nafte metodom podešavanja kristalne strukture parafinskih voskova 5. Transport nafte sa injektiranjem vode 6. Transport nafte kombinacijom gore navedenih načina 24 6.1. Transport nafte u zagrejanom stanju Jedna od najprimenjenijih metoda, jeste zagrevanje sirove nafte ı smanjenje v ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... седименте финије гранулације у којима преовладавају пешчари, глине, лапорци лапоровите глине, некад црне, песковите и танко слојевите. Директну подину угљеном слоју чине угљевите глине, црне тракасте, некад песковите. Дебљина ових седимената варира од 80 до 100 m. 2.3.3.2. Угљени слој (М1) ...
    ... (М1) На простору басена Ђурђевик развијен је један угљени слој и јасно је одвојен од кровинских седимената. Угаљ је црне боје, мрког огреба, стакласте сјајности, и према квалитету припада сјајним мрким угљевима. Дебљина слоја у јами Ђурђевик II се креће од 5 - 25 m, просечно 18 m, са генералним ...
    ... материје у зони шумске мочваре, са повременим кратким приливом неорганске материје; - Горњи, повлатни део угљеног слоја изграђен је од витрена – црног изразито сјајног литотипа, који води порекло од јако гелифицираног дрвенастог ткива. Овај део угљеног слоја стваран је у зони шумске мочваре у ...

  • Clockwise vertical-axis rotation in the West Vardar zone of Serbia: Tectonic implications

    Vesna Lesić, Emo Márton, Violeta Gajić, Dragana Jovanović, Vesna Cvetkov (2018)
    The Vardar-Tethyan mega-suture between the Eurasian and Adria (Gondwana) margins comprises remnants of oceanic lithosphere of Neotethys and distal parts of the adjacent continental margins including unconformable Late Cretaceous sedimentary cover and Cenozoic igneous rocks of post-obduction age. This study provides kinematic constraints for displacements and rotations affecting the Serbian part of the West Vardar and Jadar-Kopaonik units after the closure of the Neotethyan (= Sava) Ocean. The targets of the paleomagnetic research were Late Cretaceous sediments representing an ...
    Paleomagnetism, Clockwise rotation, Dinarides, West Vardar zone
    ... (2008), Fruška Gora belongs to the Sava zone, which turns from a NNW-SSE strike south of Belgrade to a W-E orientation W of Belgrade. A set of the paleomagnetic results from Fruška Gora represented the Oligocene latites and thermally affected Cretaceous flysch, north of the Fruška Gora antiform (Lesić ...
    ... estimated by Ustaszewski et al. (2008). Earlier published paleomagnetic studies (Lesić et al. 2007; Cvetkov et al. 2012) were carried out in Fruška Gora (Fig. 12). This inselberg in the South Pannonian basin is built up by basement that also contains ophiolites of West Vardar affinity (Toljić et ...
    ... area (Cvetkov et al. 2012). They exhibited about 30� CW vertical-axis rotation, after correcting for the general northward tilting of the Fruška Gora during the Miocene. The 30� CW was followed by about 40� CCW vertical-axis rotation just before the Latest Miocene. The age of the CW rotation is ...

  • Sustainable Modularity Approach to Facilities Development Based on Geothermal Energy Potential

    Nataša Čuković-Ignjatović, Ana Vranješ, Dušan Ignjatović, Dejan Milenić, Olivera Krunić (2021)
    The study presented in this paper assessed the multidisciplinary approach of geothermal potential in the area of the most southeastern part of the Pannonian basin, focused on resources utilization. This study aims to present a method for the cascade use of geothermal energy as a source of thermal energy for space heating and cooling and as a resource for balneological purposes. Two particular sites were selected—one in a natural environment; the other within a small settlement. Geothermal resources come ...
    геотермална енергија, Панонски басен, геотермална каскада, енергетска ефикасност, бањски центри, балнеологија, биоклиматска архитектура, стратегије пасивног дизајнирања, модуларни објекти
    ... basin bedrock were discovered on the surface of the terrain in the zone of the Fruska Gora horst. The site of Ljuba is located in the southwestern part of Vojvodina province on the southern slopes of the Fruska Gora horst. The horst structure, extending east–west on its southern and northern sides, is ...
    ... the edges of Fruska Gora. These values range from 6 to 7.5 ◦C/100 m. Geothermal basement reservoir discharge is carried out in two ways: predominantly via deep geothermal wells or in a natural way over the springs. The natural discharge is connected only to the terrain of Fruska Gora, where it takes place ...
    ... segment in the Europe–Adria collision: The Fruška Gora of northern Serbia. Glob. Planet. Chang. 2013, 103, 39–62. [CrossRef] 40. Lesicć, V.; Maárton, E.; Cvetkov, V. Paleomagnetic detection of Tertiary rotations in the Southern Pannonian Basin (Fruška Gora). Geol. Carp. 2007, 58, 185–193. 41. Allen, A ...

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... (1923). Iz vremena bivše SFRJ poznati su radovi Maje Paunović o fosilnoj herpetofauni iz pleistocenskih pećina Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore (Paunović 1983a, 1983b, 1984, 1986, 1988). U Makedoniji je u okolini Štipa pedesetih godina prošlog veka opisan nalaz eocenske kornjače (Pašić i ...
    ... Geoloski Vjesnik, 36, 79–89. Paunović, M. 1983b. Kopnene kornjače roda Testudo Linne, 1758. Iz pleistocenskih naslaga Crvene Stijene kod Petrovića u Crnoj Gori. Rad JAZU, 404: 109–123. 142 Paunović, M. 1984. Fische, Amphibien und Reptilien aus oberpleistozanen Ablagerungen von Šandalja bei Pula ...
    ... 4th Bird Working grup ICAZ Krakow 11-15th september 2001. Djurić, D. 2005. Fossil tortoise from Fruska Gora; 1st International Workshop Neogene of Central and Southeastern Europe Fruška Gora Mt. Novi Sad 25 – 27 May 2005. Djurić D., D. Cvetković, V. Vujić, L. Rubinjoni 2011. MIOCENE SNAKE FAUNA ...

  • Classification of mining waste landfills according to legislation in Serbia

    Dragana Nišić, Uroš Pantelić, Nikoleta Aleksić, Neda Nišić (2021)
    rudarski otpad, jalovina, uredba, deponija, kategorija A, klasifikacija
    ... ispitivanja [22]. Otpadi poput „drugih jalovina koje sadrže opasne supstance“ (01 03 05*), „ostalih otpada iz fizičkog i hemijskog tretmana minerala za crnu metalurgiju koji sadrže opasne supstance“ i „otpada iz fizičke i hemi- jske obrade minerala za obojenu metalurgiju koji sadr- že opasne supstance“ ...
    ... ta- lasa ≥ 0,7 m, brzina talasa > 0,5 m/s i da bi udes mogao prouzrokovati invaliditet i trajno narušeno zdravlje ljudi, kao i ljudske žrtve u najgorem slučaju. Na os- novu ova dva ishoda klasifikacije, flotacijsko jalovište se može svrstati u kategoriju A. Ovako detaljnom analizom rizičnosti deponije ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... objašnjen. Posebno je nerazjašnjen položaj i uslovi smeštanja IVZ. 14 Slika 3. Uprošćeni geotektonski profil kroz centralnu Srbiju i Crnu Goru (Robertson et al., 2009) 2. 3. Geologija terena Ofioliti IVZ sagrađeni su od bazičnih stena koje pokazuju i “island arc tholeiite“ i MOR ...
    ... OGK, s tim da su granice preciznije locirane. 32 Slika 10. PCA i automatska klasifikacija; izdvojena klasa ofiolita je prikazana crnim poligonima Kriterijumi koji su korišćeni za analizu satelitskih snimaka su: geomorfološke karakteristike, vegetacione karakteristike, boja stena ...
    ... jedinice jasno odvojene naglim prelazima i niskim vrednostima. 58 Slika 20. Karta Bugeovih anomalija na prostoru Makedonije; crnim linijama pokazane su pozicije profila (GG’, HH’ i II’) Na području Grčke korišćena je digitalizovana karta Bugeovih anomalija (Tassis et al., ...

  • Merenje i praćenje temperature u cevovodima

    Jelena Plećaš (2024)
    U završnom radu pod naslovom „Merenje i praćenje temperature u cevovodima“ istražuje se značaj merenja temperature u industriji. Opisuje se kako je merenje temperature ključno za efikasno upravljanje procesima i održavanje sigurnosti.Postoje i razvijene su brojne metode merenja temperature, od kojih svaka ima svoju specifičnu primenu, u određenim oblastima. Rad obuhvata pregled razvoja termometrije, različite temperaturne skale, kao i detaljan prikaz instrumenata za merenje temperature. Posebna pažnja posvećena je greškama dodirnih termometara i metodama korekcije.Na kraju,rad se fokusira na ...
    temperatura, instrumenti, senzori, termometri, cevi
    ... toplotnog zračenja zagrejanih tela. Na slici 3.7. je prikazan izgled spektra toplotnog zračenja apsolutno crnog tela, za različite temperature. Slika 3.7. Spektar toplotnog zračenja apsolutno crnog tela !š Petkovska, M. (2011). Merenje i upravljanje u procesnim sistemima. Beograd: Tehnološko-metalurški ...
    ... nešto šire opsege talasnih dužina (vidljivi deo spektra). Ukoliko se telo koje zrači po emisivnosti znatno razlikuje od crnog tela, merenjem izračene energije se dobija „crna temperatura tela“, a stvarna temperatura se može izračunati na sledeći način: -1 || A || in [T 1.43x10 ? E/J G !2 Petkovska ...
    ... rški fakultet. 22 Za merenje temperatura se mogu koristiti sledeće karakteristike spektra toplotnog zračenja apsolutno crnog tela: - izračena energija za neku uzanu oblast talasnih dužina (obično vidljivi deo spektra); - ukupna energija zračenja u celom spektru; - _ Oodnos izračenih ...

  • Tectono-lithostratigraphic model of the Northern Banat Miocene sediments (Pannonian Basin, Serbia)

    Dejan Radivojević, Ljupko Rundić (2017)
    ... part of Pannonian Basin, sediments of the Lower and Middle (Badenian and Sarmatian) Miocene are assigned to synrift stage. °e exemp- tion is Srpska Crnja depression, where synrift phase is somewhat younger and correspond to the Upper Miocene (Pannonian). °e fossil remains are completely absent in Lower ...
    ... part of Pannonian Basin, sediments of the Lower and Middle (Badenian and Sarmatian) Miocene are assigned to synrift stage. The exemp- tion is Srpska Crnja depression, where synrift phase is somewhat younger and correspond to the Upper Miocene (Pannonian). The fossil remains are completely absent in Lower ...