Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Upravljanje karstnim podzemnim vodama

850 items

  • Prognoza efekata klimatskih promena na režim karstne izdani priomenom hidrodinamičkog modela - primer karstnog masiva Stare planine sa Pirotskom kotlinom

    Polomčić Dušan, Ristić Vakanjac Vesna, Bajić Dragoljub, Čokorilo Ilić Marina (2015)

  • Razvoj simulacionog modela za proračun dnevnih isticanja iz karstnih vrela

    Vesna Ristić (2007)
    Karstna vrela, dnevna isticanja

  • Formiranje fizičkog modela karstne izdani na primeru Beljanice (Istočna Srbija)

    Saša Milanović (2010)
    Fizički model, karstna izdan, Beljanica.

  • Višeparametarska analiza prihranjivanja karstne izdani na primjerima iz sliva Skadarskog jezera.

    Milan Radulović (2011)
    Višeparametarska analiza, karstna izdan, prihranjivanje, Skadarsko jezero.

  • Анализа специфичних услова циркулације карстних подземних вода врела Градишта

    Јована Јанковић (2024)
    Карстно врело „Градиште“ налази се у истоименом селу, и користи се у сврху водоснабдевања града Пирота и околних села. Врело је настало на контакту неогених творевина Пиротске котлине и карстног масива Старе планине. Карстна издан сама по себи је хетерогена и анизотропна те се тешко успостављају правила и принципи циркулације подземних вода. О специфичности циркулације предметног врела најбоље говори анализа изотопске методе где је добијена старост воде и установљено постојање полумладих вода које залежу дубље у односу на младе ...
    врело „Градиште“, карстна издан, специфична циркулација, дубина циркулације подземних вода
    ... 09:11:12 Анализа специфичних услова циркулације карстних подземних вода врела Градишта Јована Јанковић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Анализа специфичних услова циркулације карстних подземних вода врела Градишта | Јована Јанковић | | 2024 | ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... факултет. Научноистраживачки рад је из области хидрогеологије, са посебним освртом на карстне изданске воде. Методологија и одређивање биланса и резерви подземних вода, водосна- бдевање, заштита подземних вода и истраживања за потребе израде хи- дротехничких објеката, примена гео- информационих ...
    ... експлоатације и конзервације подземних складишта нафте и нафтних деривата Геологија П. Локин; З. Стевановић; С. Вујасиновић; М. Врвић 118. Мијовић Душан 25.11.2003. Методологија хидрогеолошких истраживања у просторном планирању и управљање подземним водама Геологија В. Томић ...
    ... решавање пробле- ма водоснабдевања питком водом, изградња подземних акумулација питких вода и топлоте, одређивање потенцијала и резерви подземних питких и геотермалних-минералних вода, заштита животне околине и геолошке средине, развој бањских места, управљање ресурсима, екс- плоатација геотермалних ...

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... uočljivi odroni. Sam odsek je uvek iznad nivoa podzemne vode, ili zone oscilacije Dunava. Hidrogeološka svojstva terena U terenu se jasno izdvajaju izdanska zona slobodne vode i nadizdanska zona sa pretežno fizički vezanom vodom. Pojave slobodne vode mestimično su utvrđene i u nadizdanskoj zoni ...
    ... Centralna putna laboratorija za geomehaniku i fundiranje (CPL). Po završetku bušenja svake bušotine vršena je provera nivoa podzemne vode u bušotini. Nivo podzemne vode je proveren i 24 h nakon završetka bušenja svih bušotina. 16 4.3. Laboratorijska ispitivanja U cilju definisanja fizi ...
    ... dreniranjem podzemne vode iz zaleđa. • Aluvijalno-barske naslage, u podini nadizdanske zone, po svojoj hidrogeološkoj funkciji predstavljaju hidrogeološki kolektor slabe izdašnosti. Vršni deo ovih naslaga je polupropusna sredina koja predstavlja zonu oscilovanja nivoa podzemne vode. Zadržavanje ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... zonama u odnosu na dublje Jedinice ukazuju na to da se podzemne vode nakon ınfiltracije kreću vertikalno naniže i da se na taj način vrši prihranjivanje dubljih izdani. Generalni pravac kretanja podzemnih voda prve izdani je ka najbližim potocima i rekama. Horizontalni hidraulički gradijenti se kreću ...
    ... K» – koeficijent gubitka vode u cevovodu (1,1). Količina industrijske vode po 1 m' podzemne prostorije: mŠ3/min Potrebna količina komprimiranog vazduha po ciklusu: 43 Qxu = n qun ' Ty· K, · K,,mš/ciklusu gde su: n — broj bušaćih čekića (2), qkv — specifična potrošnja kom. vazduha buš ...
    ... ležišta su kolektor podzemnih voda, koje se moraju sagledati detaljno pri budućoj podzemnoj eksploataciji, naročito sa tektonikom koja može imati uticaj na priliv podzemnih voda u ležište pri eksploataciji buduće proizvodnje bakra ıi zlata. Generalno, viši nivoi podzemnih voda u pličim zonama ...

  • Prirodna ranjivost karstnih izdani srednjetrijaskih krečnjaka u oblasti između reka Bistrice, Uvca i Lima

    Branislav Petrović, Veljko Marinović, Zoran Stevanović (2022)
    karstna izdan, Priboj, prirodna ranjivost izdani, COP metoda

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... izvori vode u podzemnim prostorijama rudnika uključuju podzemne vode, atmosferske padavine, vodu korišćenu u procesu bušenja, kao i industrijsku vodu. Sistem odvodnjavanja mora omogućiti efikasno ispumpavanje svih količina vode iz podzemnih prostorija na površinu, gde će se vršiti tretman vode u s ...
    ... prosečni priliv podzemnih voda u podzemne rudarske radove procenjen je na 83 m?/h. Maksimalna količina atmosferskih voda, na osnovu desetogodišnjeg maksimuma, iznosi 68 mm padavina u periodu od 24 sata. Ovi podaci su od ključne važnosti za projektovanje sistema odvodnjavanja i upravljanje prilivom voda ...
    ... Na osnovu hidrogeoloških podataka, očekivani priliv podzemnih voda u proseku tokom eksploatacionog perioda iznosi 23 1/s, odnosno 83 m?/h. Uz dodatak industrijske vode, koja nastaje u procesima bušenja i kontrole prašine, kao i atmosferske vode, definisano je da sistem odvodnjavanja rudnika mora ...

  • Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)

    Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 185 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије чинећи ову реку њеним главним дреном. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Добра хидрауличка веза вода Велике Мораве и подземних вода утицале су на то да у оквиру алувијона ...
    режим подземних вода, хидрауличка веза површинских и подземних вода, алувијон, Велика Морава

  • Примена аутокорелационе анализе издашности врела са циљем разумевања карстних хидрогеолошких система

    Весна Ристић Вакањац, Вељко Мариновић, Саша Милановић, Љиљана Васић, Бранислав Петровић, Петар Војновић, Радисав Голубовић (2023)
    Карстна издан у највећој мери се прихрањује на рачун падавина. Међутим, чест случај је да режимска осматрања истицања појединих врела, не прате и осматрања метеоролошких парамeтара (на првом месту падавина, дебљине снежног покривача и температуре ваздуха). У овим случајевима аутокорелационе анализе нам умногоме могу помоћи да разумемо сам механизам истицања карстног врела, да ли се ради о узлазном или силазном режиму истицања, као и да имамо информацију о томе какве су анализиране године биле (сушне или кишне) и да ...

  • Резултати иницијалних хидрогеолошких истраживања карстног врела Бијели Нерини (централна Црна Гора)

    Голуб Ћулафић, Вељко Мариновић, Јелена Крстајић, Бранислав Петровић (2022)
    Врeлo ’’Биjeли Нeрини’’ (305 мнв) нaлaзи нa сjeвeрoзaпaдним oбрoнцимa планине Мaгaник, изнaд кoритa риjeкe Мртвицe (на њеној десној обали). Извoриштe je рaзбиjeнoг типa, кoje je зaтрпaнo крупним блoкoвимa крeчњaкa и дoлoмитa. Извoриштe je вeoмa издaшнo, сa прeтпoстaвкoм дa у минимуму имa приближно 500 л/с, дoк му мaксимум прeлaзи и прeкo 2000 л/с, aли збoг кoнфигурaциje тeрeнa je зa сaдa билo вeoмa тeшкo пoтврдити тe вeличинe. Прeдстaвљa сeгмeнт који упoтпуњуje цjeлoкупну слику геолошких и физичкo-гeoгрaфских спeцифичнoсти кaњoнa риjeкe Мртвицe, десне ...
    Бијели Нерини, карстно врело, Мртвица

  • Menadžment podzemnih vodnih resursa

    Zoran Stevanović (2011)
    vodni resursi, menadžment

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... oni proizvode i koje se rastvaraju u podzemnoj vodi takođe čine ovaj tip raspadanja. Još jedna zanimljiva činjenica Je da se hemijsko raspadanje može javiti kao posledica dejstva čoveka, poput zagađenih podzemnih voda, đubriva rastvorenih u podzemnim vodama, kao i zagađenje vazduha i uopšte životne ...
    ... takvim klimatskim prilikama podzemna voda, često veoma mineralizovana, se usled kapilarnog penjanja kreće ka površini terena. Usled isparavanja vode, dolazi do kristalizacije minerala i stvaranja pritisaka. Dejstvo mraza (slika 3) se javlja kao posledica zamrzavanja vode u pukotinama stena. Do zamrzavanja ...
    ... deformacije najčešće posledica ciklične promene efektivnih napona usled variranja nivoa podzemne vode i sezonskog zamrzavanja. Kod ove zone se Javlja sistem otvorenih pukotina, gde postoji cirkulacija vode i samim tim dolazi do raspadanja zidova pukotina. Poslednja zona ili zona umerene dezintegracije ...

  • Određivanje dinamičke zapremine i bilans karstnih izdanskih voda Velikog vrela (južna Beljanica)

    Ristić-Vakanjac Vesna, Stevanović Zoran, Polomčić Dušan, Blagojević Borislava, Čokorilo Marina, Bajić Dragoljub (2013)

  • Примена ауторегресионих модела за потребе краткорочних прогноза истицања карстних врела

    Вељко Мариновић, Весна Ристић Вакањац, Саша Милановић, Љиљана Васић, Бранислав Петровић, Душан Поломчић, Радисав Голубовић (2023)
    Модел вишеструке линеарне регресије је најчешће примењивани модел за симулације, односно прогнозе одговарајућих случајно променљивих величина. Као најједноставнији модели примењују се ауторегресиони (АР) модели који симулирају истицање карстних врела на основу издашности врела регистрованих претходних дана. АР модели примењени су на примерима Великог врела за шестогодишње периоде осматрања, односно врела Бање и Гостиљског врела за десетогодишње периоде осматрања. Укључивањем више независних величина, коефицијенти корелације безначајно расту, те је препорука да се максимално 3 независне променљиве укључе у симулациони модел. ...

  • Regulacija karstne izdani u okviru regionalnog vodoprivrednog sistema "Bogovina" - Management of Karstic Aquifer of Regional Water System "Bogovina" (Eastern Serbia)

    urednik i autor monografije Zoran Stevanović (2010)
    vodoprivredni sistem Bogovina

  • Hidrogeološke karakteristike karstnih terena u široj okolini Nikšića

    Mićko Radulović (1992)
    Hidrogeologija, karst, Nikšić

  • Metalogenija jurskih karstnih boksita rudnih rejona Vojnik-Maganik i Prekornica, Crna Gora

    Slobodan Radusinović S. (2017)