Претрага

Упит dcterms_subject_txt:emisija zagađujućih materija

155 items

  • Supstitucione reakcije Pd(II) kompleksa sa biološki važnim biomolekulima

    Aleksandar M. Mijatović, Jovana Bogojeski (2017)
    Kompleksi Pd(II), supstitucione reakcije

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Modeliranje tehnoloških procesa u rudarstvu u uslovima nedovoljnosti podataka primenom teorije grubih skupova

    Zoran M. Štirbanović (2015-07-01)
    Rudarstvo, a u okviru njega i priprema mineralnih sirovina, se odlikuje složenošću tehnoloških procesa što je posledica velikog broja uticajnih parametara. Samim tim je potrebno biti veoma obazriv prilikom donošenja odluka u oblasti rudarstva. U cilju što efikasnijeg funkcionisanja procesa, moguće je primeniti različite metode koje služe za pojednostavljenje procesa odlučivanja. Jedna od takvih metoda jeste i teorija grubih skupova. Ona predstavlja relativno novu matematičku teoriju koja je pogodna za razumevanje nepreciznih i nepotpunih podataka kao i za otkrivanje ...
    rudarstvo, priprema mineralnih sirovina, teorija grubih skupova, višekriterijumsko odlučivanje, flotacijsko jalovište, flotacijski kolektor, flotaciona mašina
    ... zagaditi vazduh i okolno zemljište [76-79]. Pored ovih opasnosti po životnu sredinu postoje i rizici probijanja brana jalovišta i izlivanja zagađujućeg materijala u vodotokove. Takvi akcidenti su se dešavali više puta u prošlosti. Jedna od najvećih ekoloških katastrofa u Srbiji bilo je probijanje ...

  • Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима

    Dejan Brkić (2010-03-30)
    Природни гас ће се у будућности све више користити као енергент за подмиривање грејних потреба становништва у српским градовима. Стога је потребно изнаћи најповољнији начин употребе природног гаса. Природни гас се може користити за подмирење грејних потреба становништва на два дијаметрално супростављена начина, и то директно, тако што би се гас директно уводио у зграде путем дистрибутивног система за снабдевање гасом и затим сагоревао у гасном котлу којим је сваки стан опремљен (гасни дистрибутивни систем), или индиректно, тако што ...
    prirоdni gаs, distribuciја gаsа,grејаnjе, cеvоvоdi, cеvоvоdnе mrеžе,fаktоr trеnjа pri prоtоku fluidа,urbаnizаm
    ...  Укратко речено, код топлификације  емисија штетних гасова је тачкаста али је имисија штетних гасова захватила већи простор,  док  је  код  гасификационог  система  емисија  хомогена  али  се  загађење  мање  више  задржава  на  простору  насеља  у  коме  је  емисија  настала,  тј.  имисија  је  знатно  ...
    ... анализа  укључује  цео  енергетски  систем  од  природних извора до  крајњег  корисника,  са  посебним освртом на примарну  енергетску  потрошњу, емисију приликом сагоревања и на трошкове. Они налазе да је систем грејања  на природни гас исплатљивији у сваком погледу у односу на нпр. систем грејања на дрва ...
    ... обновљивих  извора  енергије  или  чак  фосилних  горива  попут  нафте  и  природног  гаса  у  индустријским  процесима,  а  све  у  циљу  смањења  емисије  гасова  стаклене  баште  приликом сагоревања угља.     Циљ  модела  представљеног  у  овој  дисертацији  је  да  дефинише  односе  између  урбани ...

  • Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима

    Dejan Brkić (2010-03-30)
    Природни гас ће се у будућности све више користити као енергент за подмиривање грејних потреба становништва у српским градовима. Стога је потребно изнаћи најповољнији начин употребе природног гаса. Природни гас се може користити за подмирење грејних потреба становништва на два дијаметрално супростављена начина, и то директно, тако што би се гас директно уводио у зграде путем дистрибутивног система за снабдевање гасом и затим сагоревао у гасном котлу којим је сваки стан опремљен (гасни дистрибутивни систем), или индиректно, тако што ...
    prirоdni gаs, distribuciја gаsа,grејаnjе, cеvоvоdi, cеvоvоdnе mrеžе,fаktоr trеnjа pri prоtоku fluidа,urbаnizаm
    ...  Укратко речено, код топлификације  емисија штетних гасова је тачкаста али је имисија штетних гасова захватила већи простор,  док  је  код  гасификационог  система  емисија  хомогена  али  се  загађење  мање  више  задржава  на  простору  насеља  у  коме  је  емисија  настала,  тј.  имисија  је  знатно  ...
    ... анализа  укључује  цео  енергетски  систем  од  природних извора до  крајњег  корисника,  са  посебним освртом на примарну  енергетску  потрошњу, емисију приликом сагоревања и на трошкове. Они налазе да је систем грејања  на природни гас исплатљивији у сваком погледу у односу на нпр. систем грејања на дрва ...
    ... обновљивих  извора  енергије  или  чак  фосилних  горива  попут  нафте  и  природног  гаса  у  индустријским  процесима,  а  све  у  циљу  смањења  емисије  гасова  стаклене  баште  приликом сагоревања угља.     Циљ  модела  представљеног  у  овој  дисертацији  је  да  дефинише  односе  између  урбани ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... области Физика кон- дензованог стања материје. За сарадника у настави је изабран 2014. године, а за асистента 2015. го- дине. Звања је стекао на Универзи- тету у Београду - Физички факултет. Научноистраживачки рад му је из области физике кондензованог стања материје. Добитник је награде Физичког ...
    ... енергетике, нових концепата енергетских система, заштите живот- не средине, конверзије фосилних го- рива, чисте енергетске технологије, смањења емисије гасова стаклене баште, обновљивих извора енергије, био-горива, усклађивања рада енер- гетских система, ефикасности енергет- ских процеса и система ...
    ... Power, vol. 10, no 5, pp. 1135–1143, doi: 10.2514/1.47456 ADŽIĆ M., ŽIVKOVIĆ M., FOTEV V., MILIVOJEVIĆ A., ADŽIĆ V., 2010: Uticajni parametri emisije azotnih oksida vihornog gorionika mikroturbine sa pilot gorionikom. Hemijska industrija, Vol. 64 (4), 357–363. ŽIVKOVIĆ M.A., ADŽIĆ M.M., FOTEV ...

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... grupa kičmenjaka. Sediment je ispiran u laboratoriji Prirodnjačkog muzeja i narednih godina sortiran i klasifikovan. Izuzetno velika količina fosilnog materija još uvek se nalazi u fazi obrade i u ovom radu prikazan je do sada identifikovani deo. 25 ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... Ivanjice. Filiti preovlađuju u donjem delu karbonske serije. Nastali su metamorfozom glinovitih i alevrolitskih sedimenata, bogatih organskom materijom (Brković i dr., 1977). Ljiljana V. Grujičić - Tešić Doktorska disertacilja GEONASLEĐE GOLIJE I PEŠTERA 75 Slika 53. Lokalitet ...

  • Elektromagnetska sprega sistema litosfera-atmosfera-jonosfera

    Aleksandra B. Kolarski (2016-08-25)
    Radio talasi vrlo niskih frekvencija VLF (eng. Very Low Frequency) frekventnog opsega od 3 do 30 kHz, koji se prostiru talasovodom Zemlja-jonosfera (50 -90 km) su, kao što je poznato, efikasni i nezamenljivi u osmatranju pojava u niskoj jonosferi, sa tla...
    prostiranje talasa vrlo niskih frekvencija, talasovod Zemlja-jonosfera, globalno električno kolo, atmosfersko električno pražnjenje, kratkotrajne svetlosne pojave
    ... odabrani samo oni događaji pri kojima nije bilo zabeleženo CG pražnjenje. Daljom selekcijom HF emisija je povezana sa 8 sprajtova. U nekoliko slučajeva, HF emisija zabeležena je istovremeno sa VLF emisijom, koja je mogla da potiče od sprajtova ili od IC pražnjenja, koje inicira sprajtove tipa karote ...
    ... elvi, plavih mlazeva i pražnjenja iznad vrha oblaka naviše. Postojanje ovih fenomena manifestuje se pored svetlosne emisije i u drugim delovima elektromagnetskog spektra, od emisije radio talasa ekstremno niskih frekvencija (ELF) preko radio talasa niskih i vrlo niskih frekvencija (LF i VLF), pa ...
    ... se izračuna promena momenta dipola koja bi ukazivala da se radi o emisiji iz sprajtova. Međutim, na osnovu potpuno različitih oblka i trajanja ELF signala istovremeno dobijenih od “zviždućih” atmosferika, zaključeno je da ova emisija potiče od elektrostatičkog pražnjenja u samim sprajtovima. ...

  • Развој модела употребног квалитета помоћне механизације на површинским коповима лигнита

    Драгица Јагодић Крунић (2021)
    Тренутно стање помоћне механизације на површинским коповима лигнита је незадовољавајуће узроковано пре свега старошћу и неблаговременом заменом машима услед чега је расположивост недовољна а трошкови експлоатације и одржавања високи. Тренутно стање и захтеви који се постављају пред ове машине указују на неопходност оптимизације процеса управљања помоћном механизацијом. Одређивање оптималног времена замене и преосталих могућности је најодговорнији управљачки задатак који треба да буде заснован на свеобухватном сагледавању економских, техничких и других узрочно последичних веза. Са економског аспекта гледано треба одржавати ...
    помоћна механизација, употребни квалитет, ефективност, расположивост, сигурност функционисања, ризик, трошкови животног циклуса, фази логика, Монте Карло метода
    ... дериватима, мастима и техничким уљем из механизације. Утицај емисије прашине и полутаната насталих сагоревањем горива на квалитет ваздуха је занемарљив. Ниво буке је занемарљив. Мерама ублажавања и спречавања емисије штетних материја, технолошком дисциплином, ефикасним одржавањем и прописним руковањем ...
    ... предузетих мера су прихватљиви. IV Sžs - ''ВИСОК'' — Негативни ефекти на животну средину су значајни и чести. Ниво буке и загађење ваздуха емисијом штетних материја је високо. Долази до хемијске запрљаности земљишта нафтним дериватима, мастима и техничким уљем из механизације. Може доћи (услед акцидентних ...
    ... значајна материјална средства. V Sžs - ''ЕКСТРЕМАН'' — Неприхватљив је штетан утицај на животну средину. Ниво буке и загађење ваздуха емисијом штетних материја је екстремно високо. Постоји ризик од удеса који се манифестује пуцањем и истакањем нафте из резервоара, који може довести до ширења опасних ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... fluida obogaćenih rudnim komponentama. Hidrotermalna orudnjenja uglavnom se nalaze u kontaktnom pojasu granodiorit-kvarcmonconita. Depoziciji rudne materije prethodile su endogene alteracije te kontaktne zone (silifikacija, biotitizacija, epidotizacija, ređe turmalinizacija i feldspatizacija). Ovi procesi ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... u egzogenom delu ciklusa (Rankama and Sahama 1950). Ciklus fluora prikazan je na Slici 2.1. On obuhvata transfer fluora u atmosferu, putem emisija vulkana i fumarola, morskih aerosola, evaporacijom i industrijskim zagađenjem. Iz atmosfere se fluor dalje transportuje do biosfere i litosfere, ...
    ... element egzogenog dela ciklusa fluora svakako predstavljaju atmosferske padavine, u prvom redu kiša. Glavni izvor fluora u kišnici su morski aerosoli, emisije vulkana i fumarola i industrijsko zagađenje. Najintenzivnije oslobađanje industrijskih aerosola vezano je za sagorevanje uglja, proizvodnju cigala ...
    ... stroncijum ne formira nove minerale (Rankama and Sahama 1950). Migraciju stroncijuma delimično ograničava sorpcija na mineralima glina i organskoj materiji (Reimann and Birke 2010). U industriji se stroncijum koristi prilikom izrade različitih legura (npr. sa aluminijumom i magnezijumom), kao ...

  • Sinteza i strukturna karakterizacija mikroporoznih arsenata i fosfata

    Sabina Z. Kovač (2015-09-28)
    Predmet rada i istraživanja ove doktorske disertacije su sinteza i strukturnekarakteristike novih kristalnih arsenata i fosfata koji sadrže Mg, K, Ca, Mn, Fe, Co, Ni,Cu, Zn, Sr, Ba i druge katjone. U strukturama arsenata i fosfata, AsO4- i PO4-tetraedrinajčešće se vezuju sa tetraedarski ili oktaedarski koordinisanim katjonima prelaznihmetala formirajući otvorene strukture (slojeve ili 3D mreže) sa širokim opsegomrazličitih topologija. U šupljinama ili porama u obliku povezanih ili nepovezanihkanala, tunela, kaveza i međuslojnog prostora mogu se ugraditi različiti vanmrežni joni(obično ...
    hidrotermalna sinteza, mikroporozna jedinjenja, arsenati, fosfati,rendgenska strukturna analiza
    ... uzorku. U neelastičnom sudaru upadni elektroni predaju deo svoje energije elektronima u atomima uzorka. Na taj način stvaraju se uslovi za njihovu emisiju u vidu sekundarnih elektrona koji obično imaju energiju manju od 50 eV. Sekundarni Sinteza i strukturna karakterizacija mikroporoznih arsenata ...
    ... elektronski oblak atoma i menja njegov jonski radijus (Faure, 1998). U skladu s tim menjaju se i međuatomska rastojanja (tabela 1). U kristalnoj materiji arsen formira kovalentne veze sa samim sobom i sa većinom drugih elemenata. Najčešći oksidacioni brojevi arsena su −III, 0, III i V. Oksidacioni ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... (gornjolagenidna zona, gornji deo zone NN5) prema Pezelj i dr. (2013). Sredina taloženja je bila plitkovodna, sa privremenim unosom organskih materija donetih rekama i potocima o čemu svedoči i nalazak školjke Unio u lokalitetu Velika greda, kao i lagunski uslovi sedimentacije u pojedinim delovima ...