Претрага

Упит dcterms_subject_txt:istražno bušenje

257 items

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... DRAW. Istražno bušenje zajedno sa geofizičkim ispitivanjima su jedna od najzastupljenijih metoda u proučavanju potpovršinske geološke građe nekog prostora. Najveću primenu su našle u proučavanju nafte i gasa gde predstavljaju standardnu metodu proučavanja. Prilikom istražnog bušenja pored Jezgara ...
    ... izraženim sedimentacionim teksturama. Nije zabeleženo prisustvo fosilne flore i faune. Međutim, u pojedinim partijama prisutni su biogeni tragovi bušenja (slika 16). Pesak je liskunovitog sastava sa krupnim zrnima muskovita. U bazalnom delu profila primećuju se odlomci veličine šljunka (slika 17) ...
    ... lokalnom geološkom stubu ispod (slika 19). 22 Slika 15 Izdanak pliocenskih peskova Slika 16 Kosa i horizontalna planarna laminacija i tragovi bušenja 23 Slika 18 Erozioni žlejb i bioturbacija u pesku 24 210 180 150 120 90 60 30 Ihnofosili Kosa laminacija Kosa, planama ...

  • Parametri zbijanja komunalnog otpada određeni različitim laboratorijskim metodama

    Jovana M Janković Pantić, Dragoslav R Rakić, Irena G Basarić Ikodinović, Tina D Đurić, Snežana Bogdanović (2021)
    Zbijanje komunalnog otpada predstavlja jednu od osnovnih faza korišćenja komunalne deponije. Zbog toga je kao i kod drugih nasutih građevina, veoma korisno odrediti parametre zbijanja: maksimalnu suvu zapreminsku težinu (dmax) i optimalnu vlažnost (wopt). Dobijeni rezultati mogu da posluže prilikom projektovanja kapaciteta deponije kao i prilikom definisanja obradivosti otpada. U dosadašnjoj praksi najčešći način određivanja parametra zbijanja je standardna metoda (Proktorov opit) koja se koristi u mehanici tla, uz eventualnu redukciju energije zbijanja. Međutim, različiti tretmani komunalnog otpada na ...
    deponija komunalnog otpada, zbijanje, Proktorov opit, malj sa šiljcima
    ... godina, koji је uzet istražnim bušenjem sa ncuređenc deponije u Plandištu (slika 6). Ispitivanja su urađena na prethodno razvrstanim i pripremljenim materijalima koji su iskorišćeni za formiranje dva uzorka različitog sastava (slika 8). Slika 6. /zvođenje istražnog bušenja па deponiji komunalnog ...
    ... svojstva komunalnog otpada sa deponije na koju se otpad odlaže još od 1940 godine. Koristili su otpad starosti od 15 do 30 godina koji je uzet istražnim bušenjem. Parametre zbijanja određivali su standardnim Proktorovim opitom i dobijena је maksimalna suva zapreminska težina od уатах ~ 9,3 kN/m?ž koja ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... у рударству 2+1 4 Законска регулатива у рударству 2+1 4 Аналитичка хемија 2+2 5 Истражни радови 2+1 4 Топлотни мотори 2+1 4 Истражно и експлоатационо бушење 2+2 5 Истражно бушење 2+1 4 Нацртна геометрија - Котирана пројекција 2+1 4 Методе испитивања у припреми ...
    ... Образовни профил: ПОВРШИНСКА ЕКСПЛОАТАЦИЈА ЛЕЖИШТА МИНЕРАЛ- НИХ СИРОВИНА III година V сем. VI сем. 1. Истражни радови и дубинско бушење (до 1995. године) Истражни радови са дубинским бушењем (од 1995. године) 2+1 2+2 2. Нумеричка анализа 2+2 - 3. Примена рачунара у рударству - 2+2 4. Геомеханика ...
    ... хидрогеологије 2+2 5 Основи хидрогеологије 2+2 5 Основи геодезије 2+2 5 Основи геодезије 2+2 5 Истражно бушење Б 2+2 5 Истражно и експлоатационо бушење 2+2 5 Геостатистика Б 2+2 5 Физичка и колоидна хемија 2+2 5 Физичка и колоидна хемија 2+2 5 ...

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... univerzitet u Beogradu 2.3 Istražno bušenje sa detaljnim inženjerskogeološkim kartiranjem jezgra Za potrebe definisanja litološkog sastava terena, nivoa podzemne vode, kao i uzimanja uzoraka za laboratorijska geomehanička ispitivanja, izvedeno je istražno bušenje. Istražnim bušenjem je obuhvaćen uži prostor ...
    ... zakonskoj regulativi, izvedeni su terenski istražni radovi ı laboratorijska ispitivanja u zoni predmetne lokacije. Od istražnih radova izvedeni su: = pregled ianaliza postojeće dokumentacije = inženjerskogeološko rekognosciranje terena, = istražno bušenje sa detaljnim inženjerskogeološkim kartiranjem ...
    ... karakteristike izvedenih istražnih bušotina za tune! T! Istražna bušotina Kordinate Kota Dubina Y X (mnm) (m) Bul-1 4851415.7 7422258.6 343.5 15.4 Bul-2 4851345.7 7421724.5 475.3 135.0 Bu2-3 4851433.7 7421345.0 446.4 105.0 Bul-4 4851544.9 7421086.6 365.7 14.1 Istražno bušenje je izvedeno sa mašinskim ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... razdvaja tektonski blok I od bloka II. Rased R-1a je utvrđen istražnim bušenjem i rudarskim radovima. Duž ovog raseda je spušten blok II oko 70 m u odnosu na blok II1 (Ratković 2011). 108 Rased R-2 je prvo konstatovan istražnim bušenjem, a njegovo postojanje je kasnije potvrđeno i pri izradi ...
    ... produktivan sa rudarskog aspekta. Rasedi R-5 i R-6, utvrđeni su na osnovu rezultata istražnog bušenja. U severnom delu ležišta gde vladaju relativno mirni tektonski uslovi, konstatovana je istražnim bušenjem nešto izraženija tektonska zona, označena sa R-7. Skok krila duž ove dislokacije, iznosi ...
    ... značajnog smanjenja. Da postoje i suprotni slučajevi od navedenog, dokaz pružaju rezultati istražnog bušenja iz transportnog hodnika TH-9 u jami „Jelovac”. Sa k.185-215, vršeno je zapravo usmereno istražno bušenje u pravcu rasedne zone koja se javlja 121 duž južnih oboda Belog Brda (bušotine: IB-3 ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... Све бунаре урадио је „Геозавод“-Хиг бушаћом гарнитуром „STIHL“, без коришћења исплаке као флуида за бушење. Пречника бушења                                                              1 Након бушења бунарима су промењени називи, те је бунар Б-1 постао Бn-3, бунар Б-2 постао је Бn-1а, Б-3 постао је ...
    ... Мораве су бушени машинском гарнитуром „ФА-12“ уз коришћење чисте воде као исплачног флуида. Бушење је код свих бунара континуално обављено пречником φ820 mm до завршне дубине бушења. По завршетку бушења уграђена је челична конструкција бунара пречника φ500 mm. Филтер је постављен у добро водопропусне ...
    ... идентификоване као узрок зачепљавања цеви још 1904. године, од стране Brown-a (у Ellis 1919). Развојем гарнитура за бушење и индустријском револуцијом започето је бушење дубљих бунара. Захваћене воде биле су мање изложене загађењу, али су бунари Бранкица Мајкић ...

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)

    Vladimir Kovačević (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Zorana Berisavljevića, odabrana je tema „Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)“. Osnovni metodološki pristup koji je korišćen za rešavanje postavljenog problema predstavlja kabinetsko istraživanje dostupne dokumentacije, analiza i interpretacija rezultata izvedenih geoloških,geotehničkih i geomehaničkih istraživanja. Predstavljene su osnovne informacije,karakteristike i upotreba prednapregnutih geotehničkih sidara.Analiziran je tok testiranja granične nosivosti prednapregnutih sidara. Na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena i ispitivanja ...
    geotehnička istraživanja, prednapregnuta sidra, nosivost sidra, standard SIA V 191
    ... LITERATURA ... naaaaeaaaaaaaatakaateatat 44 GRAFIČKI PRILOZI Prilog 1 Situacija sa položajem istražnih radova Prilog 2 Geotehnički presek terena po osi mosta Prilog 3 Zapisnici istražnog bušenja Prilog 4 Rezultati laboratorijskih ispitivanja Prilog 5 Izveštaj o ispitivanju cementne smeše ...
    ... pažnja bila posvećena definisanju strukturnog sklopa stenske mase. 4.1. Terenska istraživanja Od terenskih istražnih radova izvedene su četiri istražne bušotine čija je ukupna dubina bušenja iznosila je 111,30 m. Subhorizontalne bušotine B1 ı B2 izvedene su na strani Starog grada i u njih su ugradjena ...
    ... izvedeni su ı opiti nalivanja (,Slika 9). Slika 9: Garnitura za bušenje bušotine B2 na skeli (levo), izvođenje subvertikalne bušotine B4 (desno) 4.2. Laboratorijska ispitivanja Na uzorcim koji su uzeti iz jezgra istražnog bušenja izvršena su laboratorijska ispitivanja u laboratoriji za mehaniku ...

  • Flyrock induced by blasting in surface mining

    Milanka Negovanović, Lazar Kričak, Snežana Ignjatović, Stefan Milanović, Jovan Marković, Nikola Simić, Rade Šarac (2022)
    Miniranje predstavlja i dalje najefikasniji i najjeftiniji način eksploatacije velikih količina čvrstih mineralnih sirovina na površinskim kopovima. Energija eksplozije se koristi za fragmentaciju čvrste stenske mase do zahtevane granulacije. Pored pozitivnih efekata miniranja, postoje i određeni neželjeni efekti svakog procesa miniranja koji se mogu javiti, a to su: potresi tla, razletanje komada stene, vazdušni udari, otrovni i zagušljivi gasovi i prašina. Razletanje komada stene je nekontrolisano izbacivanje fragmenata odminirane stenske mase i predstavlja jedan od glavnih izvora materijalne štete ...
    razletanje, bušenje, miniranje, površinska eksploatacija, bezbednost, nesreća

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... geofizičkim, geohemijskim, hidrogeološkim i inženjersko-geološkim metodama, svim vrstama površinskih i podzemnih istražnih rudarskih radova kao i površinskim i jamskim istražnim bušenjem. Ako se utvrdi da je ležište bogato mineralnim sirovinama primenjuju sec postupci kojima se omogućava iskopavanje ...
    ... (JZ krilo). Ukupno su izbušene 61 bušotina (u reviru Vučkovo 52 bušotine i 9 bušotina u reviru Bare- Đ. Vodenica). Kombinacijom istražnog. bušenja ı rudarskih istražnih radova rudna tijela su prostorno definisana, ispitan je kvalitet rude i utvrđene su geološke rezerve. U periodu 2013-2015, is ...
    ... kvarclatitskih dajkova. Rudnik i flotacija koriste pijaću i industrijsku vodu iz kaptiranih izvora ı odvodnog kanala. Za potrebe bušenja pri eksploataciji izradi istražnih radova voda se prvo pumpama izbacuje sa nivoa GIP-a kroz centralno okno do rezervoara na površini (k. 1713), a zatim slobodnim ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... karakteristike na profilima date su na osnovu podataka istražnog bušenja i izrade eksploatacionih bunara na izvorištima i drugim lokacijama. Konstruktivne karakteristike bunar i litološki profili u zoni bunara, takođe su nastali na osnovu podataka bušenja i podataka izvođača radova. Hidrodinamičke ka ...
    ... a geotermalne energije i hidrogeološka istraživanja za potrebe vodosnabdevanja, pri čemu se došlo do novih, značajnih geoloških podataka. Istražna bušenja dubokih naftno-geoloških bušotina počela su 1948. godine, a ispitivanja materijala iz bušotina vršena su primenom paleontoloških i sedime ...
    ... kvartara sa Viviparus diluvianus, Corbicula fluminalis i dr. Litološki sastav i njihov položaj dobro su upoznati na osnovu brojnih bušenja na više lokacija istražnog područja. U zapadnom delu područja (Sombor) debljina slojeva iznosi do 250 m. Izgrađeni su od peskova, šljunkovito-glinovitih ...

  • Energetska bezbednost sektora prirodnog gasa Srbije

    Aleksandar Madžarević, Predrag Jovančić, Miroslav Crnogorac (2023)
    U prve dve decenije 21. veka obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom domaćeg tržišta bio je jedan od prioriteta razvoja energetike Srbije. Istovremeno, aspekt sigurnog snabdevanja bio je neizostavni deo slagalice stvaranja energetske bezbednosti. Izražena uvozna zavisnost je dominantna karakteristika sektora prirodnog gasa, tačnije, Republika Srbija je snažno zavisna od ruskog gasa, sa više od 80% uvezenih količina gasa, a do pre dve godine snabdevala se isključivo kroz jednu interkonekciju. U radu se razmatra aktuelna situacija u sektoru prirodnog ...
    N-1, IDUPS, energetska bezbednost, sigurnost snabdevanja

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... otkrivenih izdanaka i podatke dobijene bušenjem (Filipović i dr. 1967). Geološka struktura uključuje neogene sedimente, silifikovane i dolomitične krečnjake iz donjeg i srednjeg trijasa, ultrabazite iz Jure, kao i krečnjake i peščare iz krede. Istražna bušenja su otkrila različite stene na dubinama ...
    ... Tektonski poremećaji su radijalnog tipa, a sedimentne strukture pokazuju ritmičnost u smenjivanju različitih materijala (Filipović i dr. 1967). Istražnim bušenjem otkriveni su paludinski slojevi srednjeg i gornjeg pliocena, za koje se očekuje da se šire prema zapadu unutar sremske depresije, nekada ispunjene ...
    ... kod mesta Vladimirci, otkriveni su gornjokredni sedimenti u peščarskoj faciji na dubinama od 50 do 500 metara. Ovi podaci su dobijeni dubokim bušenjem. U neogenu su identifikovani vulkanogeni kompleksi na dubinama od 1.180 do 1.600 metara, sa piroklastičnim materijalima i dacitskim stenama, koji ...

  • Numeričko modelovanje povećanja iskorišćenja naftnih ležišta injektiranjem polimera i analiza osetljivosti parametara

    Jana Šujica (2024)
    U toku proizvodnje jednog ležišta, nakon primene sekundarnih metoda iskorišćenja, velika količina nafte ostaje zarobljena u ležištu. Ovaj “problem” rešava se upotrebom tercijarnih metoda iskorišćenja.Tercijarne metode mogu se podeliti na: hemijske, termičke, mikrobiološke i metode utiskivanja gasova u uslovima mešanja i nemešanja.U ovom radu analiziraju se hemijske metode koje se odnose na injektiranje polimera u cilju povećanja iskorišćenja naftnog ležišta “X”. Simulacija je rađena u simulatoru “Tnavigator” na sintetičkom modelu u cilju definisanja stepena iskorišćenja naftnog ležišta “X” nakon ...
    povećanje iskorišćenja, utiskivanje polimera, numerička simulacija
    ... veća; • U poređenju sa prethodnim godinama, sve ređe se pronalaze velika ležišta sa velikom količinom rezervi; • Samo bušenje iziskuje veća kapitalna ulaganja, a stopa bušenja nije direktni pokazatelj stope otkrivanja rezervi; • Preko 60% nafte ostaje zarobljeno posle sekundarnog iskorišćenja; ...
    ... modela potrebne su dodatne razradno/proizvodne informacije kao ulazni podaci za ležišni model. One se odnose na osobine stene i fluida, lokaciju, bušenje i opremanje, pritiske bušotinskih testova ı rezultate puls testa u cilju određivanja bušotinskog kontinuiteta i efektivne propusnosti. U cilju ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... su korišćene za konverziju vreme–dubina. 3.1.2. Geološka istraživanja Najznačajniji podaci o geologiji istražnog prostora dobijeni su istražnim bušenjem. Procesom geološke kontrole bušenja i različitim specijalističkim ispitivanjima omogućena je detaljna interpretacija stratigrafije, sedim ...
    ... je činjenica da prostor severnog Banata spada u dobro istražena područja. Postoji velik broj podataka dobijenih na istražnom prostoru dubokim bušenjem i geofizičkim karotažnim merenjima. Pored toga, severni Banat je najistraženiji prostor u Vojvodini kada su u pitanju seizmičke ...
    ... (Padej) i severa (Majdan) u pravcu centralnog uzvišenja. Sedimenti sarmata imaju malu debljinu i ograničenu količinu podataka dobijenih istražnim bušenjem, što predstavlja otežavajuću okolnost za njihovo precizno kartiranje. Sarmat je konstatovan na bušotini Obilićevo sever, kao i u blizini ...

  • Optimization and Analysis of Drilling and Blasting Parameters Using O-Pitblast Software

    Stefan Milanović, Nikola Simić, Lazar Kričak, Milanka Negovanović, Nikola Đokić (2024)
    The development of modern technologies has enabled the application of specialized softwares in the field of mining through various segments and processes, including in works related to drilling and blasting. The application of specialized software for drilling and blasting with the use of modern technologies such as photogrammetry enabled more accurate data from the field for later processing. By processing data and creating a 3D model of the terrain for drilling and blasting works, it can obtain precise data, ...
    optimizacija, 3D model, bušenje, miniranje, O-Pitblast, softver

  • Značaj izvodjenja Proktorovog opita na komunalnom otpadu

    Jovana Janković, Dragoslav Rakić, Tina Đurić, Irena Basarić Ikodinović, Laslo Čaki (2019)
    Komunalni otpad predstavlja jedan od ključnih problema današnjice. U Srbiji je najčešći vid odlaganja otpada na komunalne deponije i zbog toga je bitno ispravno i sigurno ga skladištiti. Zbijanje komunalnog otpada predstavlja jednu od osnovnih komponenti procesa odlaganja. Kako bi se što bolje predvidelo ponašanje komunalnog otpada neophodno je pre zbijanja na terenu laboratorijski odrediti maksimalnu suvu zapreminsku težinu i optimalnu vlažnost. U dosadašnjoj praksi u svetu za to se koristi standardizovan Proktorov opit. U radu će biti prikazani ...
    komunalni otpad, zbijanje, deponija, Proktorov opit
    ... laboratorijskih opita. Standardni Proktorov opit su izveli Gabr i Valero (1995) na komunalnom otpadu starom od 15 do 30 godina, koji je dobijen istražnim bušenjem. Maksimalna suva zapreminska težina od 9,3 kN/m3 približno oko 70%. Itoh (2005) je pri nešto manjoj energiji zbijanja od 550 kJ/m3 odredio ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno Je Jednostavne građe. Na osnovu rezultata dobijenih istražnim bušenjem (kartiranje jezgra) i izradom rudarskih istražnih radova (kartiranje rudarskih prostorija) ı izvedenim laboratorijskim ispitivanjima uzoraka mogu se generalno izdvojiti ...
    ... (Prilog 1.) gde su prikazane i pozicije uzetih uzoraka za opisito: BR-JM-1, BR-JM-2, BR-JM-3, BR-JM-4, BR-JM-5 i BR-JM-6). Bušenje je izvršeno tokom 2022. godine rotacionim bušenjem sa kontinuiranim Jezgrovanjem. Tabela 1. Oznaka i interval uzorka Oznaka Dubina (m) Makroskopski opis BR-JM-1 725 ...
    ... Karamata S. Knežević V., 1979: Proučavanje horizontalne i vertikalne 55 distribucije okolorudnih alteracija ı njihove zakonomernosti u istražnom prostoru Bor. Rudarsko-geološki fakultet, Beograd. 9) Koželj D., 2002: Epitermalna mineralizacija zlata Borske metalogenetske zone, Morfogenetski ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... korišćeni su podaci dobijeni istraţnim bušenjem, čiji je glavi zadatak da pomognu u odreĎivanju fizičkih svojstava različitih vrsta stena u modelu. Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa 6 2. Opšti podaci o istražnom prostoru 2.1. Geografski ...
    ... geoloških podataka dobijenih tokom ranijih istraţivanja prilikom izrade 2D modela korišćeni su i podaci dobijeni istraţnim bušenjem. 5.2.1. Podaci dobijeni istraţnim bušenjem Prilikom 2D geofizičkog modelovanja, u procesu formiranja modela raspodele fizičkih veličina, odnosno modela raspodele ...
    ... model dela Timočkog magmatskog kompleksa 109 području vrše već dugi niz godina, kao i podaci dobijeni istraţnim bušenjem na ispitivanom prostoru. Podaci dobijeni istraţnim bušenjem, koji su se koristili tokom modelovanja, bili su podeljeni u dve grupe podataka. Prvoj grupi podataka pripadali ...