Претрага

Упит dcterms_subject_txt:jamski objekti

269 items

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Modeliranje buke u urbanoj sredini u okolini Doma zdravlja u Pančevu

    Stefan Mandić (2024)
    Prisustvujemo epohi gde buka predstavlja veoma rasprostranjen i moderan fenomen koji možemo deklarisati kao problem. Svedoci smo toga da moderni problemi zahtevaju malo drugačiji pristup nego u prošlosti, odnosno zahtevaju moderna rešenja. Samim tim, vremenom je došlo do modernizacije alata,u ovom slučaju došlo je do razvoja modela za rasprostiranje buke koji su se vremenom unapređivali pa tako danas imamo jedno moćno sredstvo za borbu protiv buke u vidu kompjuterskog softvera.Ovaј master rad, pod nazivom „Modeliranje buke u urbanoj sredini ...
    buka, zvuk, saobraćaj, modeliranje, merenje buke
    ... ograda i drugih izgrađenih objekata koji mogu da predstave barijeru buci. Zakonske vrednosti Propisima o zaštiti stanovništva od buke ı vibracija, obuhvaćen je sistem mera (tehničkih, organizacionih) za zaštitu od buke i vibracija kod planiranja izgradnje objekata, odnosno upotrebe mašina i ...
    ... svi neophodni koraci, podaci, metode kao i potrebna oprema za izradu modela rasprostiranja buke u urbanoj sredini, odnosno u okolini osetljivih objekata, u ovom slučaju doma zdravlja. Kao i dobijanje i tumačenje rezultata na pravilan način kao ı moguće korektivne mere za smanjenje i ublažavanje uticaja ...
    ... tt 4.1.1 Buka saobraćaja .......aaaaaaaaaanaaaanaaan a naaeaanaaaaaeaaaateakaeeakataeket 4.1.2 Industrijska buka .. 4.1.3 Buka u stambenim objektima..............aaanaa a aaanaaeaeaaaaataeaeae 27 4.2 Tipoviizvora buke .....................D..n u eaanaaaaaaaaaaaaataaateakaaeket 27 4.2.1 Tačkasti ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... Bačke 257 21.2.1. Objekti za osmatranje vodnih tela prve izdani Za osmatranja vodnih tela koja su formirana u prvoj izdani treba da se koriste postojeći objekti VP "Zapadna Bačka" i VP "Severna Bačka" kao i objekti Republičkog hidrometeorološkog zavoda i objekti na izvorištima. Pored toga ...
    ... istaći značaj osmatranja kvatnitativnih karakteristika. Pored postojećih objekata mrežu je potrebno pogustiti objektima na ukupno osam novih lokacija, na kojima se vrši i hemijski i kvantitativni monitoring. Novi istražni objekti treba da budu dubine do 100 m i moraju biti izvedeni izvan naseljenih ...
    ... ................................................................ 253 21.2.1. Objekti za osmatranje vodnih tela prve izdani ........................................... 257 21.2.2. Objekti za osmatranje vodnih tela osnovnog vodonosnog kompleksa................................ ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... repera postavljenim na temeljima administrativno-tehničkog objekta, izgrađenog na prostoru komunalne deponije u Novom Sadu. Na lokaciji osmatranog objekta, odlaganje otpada započelo je 1980 god. a završeno je 1999 god. Sam objekat je izgrađen 2003 god. Odmah nakon izgradnje, postavljeni su geodetski ...
    ... Skica objekta sa lokacijama geodetskih repera, prikazana je na Slici 9.11. Slika 9.11. Skica objekta sa lokacijama geodetskih repera za kontrolu sleganja Na Slici 9.12, prikazani su rezultati obavljenih merenja, koji pokazuju manja neravnomerna sleganja sa blagim naginjanjem objekta ka ...
    ... otpada završeno 1999. god., a sam objekat je izgrađen četiri godine kasnije, analiza sleganja sprovedena je u dve faze: - prva: pre izgradnje objekta (obuhvaćen je period sleganja otpada od početka odlaganja otpada pa do zatvaranja deponije tj. do izgradnje objekta što je i najčešći slučaj kada ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... repera postavljenim na temeljima administrativno-tehničkog objekta, izgrađenog na prostoru komunalne deponije u Novom Sadu. Na lokaciji osmatranog objekta, odlaganje otpada započelo je 1980 god. a završeno je 1999 god. Sam objekat je izgrađen 2003 god. Odmah nakon izgradnje, postavljeni su geodetski ...
    ... Skica objekta sa lokacijama geodetskih repera, prikazana je na Slici 9.11. Slika 9.11. Skica objekta sa lokacijama geodetskih repera za kontrolu sleganja Na Slici 9.12, prikazani su rezultati obavljenih merenja, koji pokazuju manja neravnomerna sleganja sa blagim naginjanjem objekta ka ...
    ... otpada završeno 1999. god., a sam objekat je izgrađen četiri godine kasnije, analiza sleganja sprovedena je u dve faze: - prva: pre izgradnje objekta (obuhvaćen je period sleganja otpada od početka odlaganja otpada pa do zatvaranja deponije tj. do izgradnje objekta što je i najčešći slučaj kada ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... iz prednjeg-pećinskog i zadnjeg- jamskog dela. Pećinski deo čine: ulazni kanal, visoka dvorana, dvorana sa slepim miševima , dugačke galerije i kristalna dvorana. Jamski deo Milkine pećine počinje uskim prolazom i sastoji se od tri celine: ulazna dvorana, Jamski kanal i strmi kanal na kraju pećine ...
    ... 00 48 65 00 G Objekat van hidrogeološke funkcije/ Objekat van hidrogeološke funkcijel Pećina Povremeni izvor Povremeni ponor ”Z I B D Ž ~ D Stalni izvor Stalni ponor 48 45 00 0 48 40 06 6 735000 Slika 3.3.-6. Karta položaja speleoloških objekata u okviru područja is ...
    ... istraživanja i šire okoline 756500 37 Tabela 3.3.-1. Katastar speleoloških objekata (Mandić, 1990) Visinska | Dužina Red-m Naziv objekta Lokalnost N;-lci-morsku razlika kanala Vrsta objekta Hldrogeovlioska broj visina (m) funkcija (m) (m) || Ravanička pećina Man. Ravanica 285 + 2549 pećina ...

  • Soil oscillation law parameter determination with the application of Lagrange’s theorem at “Kovilovača“ open pit

    Suzana Lutovac, Nebojša Vidanović, Čedomir Beljić, Zoran Gligorić (2015)
    ... definisan zakon pruža mogućnost da odredimo seiz- mičko dejstvo miniranja u pravcu nekog objekta ili naselja, pri čemu se koristi veza između brzine oscilovanja tla i posledica koje se mogu odraziti na objekte. Jednačina M. A. Sadovskog data je u obliku: n Q r Kv 3 (1) gde je: v – brzina ...
    ... stenske mase itd. Za ocenu, kontrolu i planiranje seizmičkog dejstva miniranja, neophodno je utvrditi zakon oscilo- vanja tla u pravcu minsko polje – objekti koji se štite. Jedna od najčešće korišćenih je jednačina M.A. Sadovskog, koja definiše zakon promene brzine oscilovanja tla u zavisnosti od rastojanja ...
    ... zvučni efekat, razbacivanje odminirane stenske mase itd. Na taj način povećava se efikasnost proizvodnje i ujedno štite građe- vinski i rudarski objekti u okolini mesta miniranja, kao i životna sredina. 2. ZAKON OSCILOVANJA TLA Za uspostavljanje korelacione veze između brzine oscilovanja i tri ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... monitoring mreže za potrebe izrade ove disertacije. Pored jamskih objekata sa ponorskom funkcijom, najznačajniji istraživani speleološki objekti su karstna vrela. Vrelo Mlave (slika 4.19.) predstavlja podzemni morfološki oblik jamskog tipa, sa konstantnim isticanjem vode na površinu terena na koti ...
    ... iznosi 3o-8o C. Ljiljana M. Vasić Doktorska disertacija 47 Slika 4.13. Profil Mihajlove jame (katastar OTPS AS, 2000) Značajan jamski objekat je i Tisova jama (slika 4.14.), koja se nalazi na Beljaničkom masivu između Ravnog Glavičorka na jugu, vrha Ravne Glave (1027 m n.m.), Malog ...
    ... voda, kada manji ponorski kanali ne mogu da prime svu vodu koja protiče uvalom (Q> 50 l/s), veći ponor preuzima funkciju gutanja preostale vode. Jamski objekat je dugačak 150 metara, sa istraženom dubinom do 55m (slika 4.17.). Ljiljana M. Vasić Doktorska disertacija 49 Slika 4.16. U ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... šetališta, terase, pešačke zone u blizini spomenika i sl.) SH-3 Umeren pešački saobraćaj SV-1 Objekti preko 30 m visine iznad površine terena SV-2 Objekti visine 10-30 m iznad površine terena SV-3 Objekti visine do 10 m iznad površine terena. Radioaktivnost magmatskih stena je u osnovi vezana ...
    ... kamena u arhitektonsko- građevinskim radovima za oblaganje vertikalnih i horizontalnih površina objekata u enterijeru i eksterijeru u cilju obezbeđivanja estetskog utiska i produženog trajanja objekta (Vakanjac, 1976). Prema važećem "Pravilniku o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi čvrstih ...
    ... ispitivanja prema važećim standardima # Ne ispituje se UH-1 Vrlo intenzivan pešački saobraćaj (robne kuće, hoteli, bolnice, javni objekti, poslovne zgrade, industrijski objekti, bioskopi i sl.) UH-2 Intenzivan pešački saobraćaj (trgovine, stambene zgrade, muzeji, restorani, škole i sl.) UH-3 Umeren pešački ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... šetališta, terase, pešačke zone u blizini spomenika i sl.) SH-3 Umeren pešački saobraćaj SV-1 Objekti preko 30 m visine iznad površine terena SV-2 Objekti visine 10-30 m iznad površine terena SV-3 Objekti visine do 10 m iznad površine terena. Radioaktivnost magmatskih stena je u osnovi vezana ...
    ... kamena u arhitektonsko- građevinskim radovima za oblaganje vertikalnih i horizontalnih površina objekata u enterijeru i eksterijeru u cilju obezbeđivanja estetskog utiska i produženog trajanja objekta (Vakanjac, 1976). Prema važećem "Pravilniku o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi čvrstih ...
    ... ispitivanja prema važećim standardima # Ne ispituje se UH-1 Vrlo intenzivan pešački saobraćaj (robne kuće, hoteli, bolnice, javni objekti, poslovne zgrade, industrijski objekti, bioskopi i sl.) UH-2 Intenzivan pešački saobraćaj (trgovine, stambene zgrade, muzeji, restorani, škole i sl.) UH-3 Umeren pešački ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... voda (1978), Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pice (1998), Pravilnik o naéinu odredivanja i odrzavanja zona i pojaseva sanitarne za&Stite objekata za snabdevanje vodom za pice (2008), kao i Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu izvorsku i stonu vodu (2005) ...
    ... podzemnih voda na podzemne vodne i hidrogeotermalne resurse. Takode, ovim zakonom je geolozima praktiéno onemoguceno projektovanje hidrogeoloskih objekata kakvi su bunar i pijezometri, za Cije se projektovanje u Republici jedino osposobljavaju studenti hidrogeologije na Rudarsko-geoloSkom fakultetu. ...
    ... Pravni akt koji ima veliki uticaj na zastitu podzemnih voda za pice je Pravilnik o nacinu odredivanja i odrzavanja zona i pojaseva sanitarne za&tite objekata za snabdevanje vodom za pice. Donet 2008.god. ovaj 17 P ...

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе
    ... енергетске сврхе у Србији [1]. Највећи део потрошње енергије у зградама (преко 60%,) односи се на грејање простора [2-3]. Највећи број стамбених објеката греје се индивидуално пећима или котловима на дрва, угаљ, гас, електричну енергију [3]. Око 20% укупног броја стамбених јединица, ослоњен је испоруку ...
    ... конференција ТОПС 2019 (индикатор P/F) је 1,31, што значи да се за 1kWh топлотне енергије потроши 1,31kWh примарне енергије. Ефикасност објеката се на прави начин може сагледати свођењем потрошње по m2 грејне површине на степен дан. Израчунате вредности за Србију, као и карактеристичне ...
    ... ДАЉИНСКОГ ГРЕЈАЊА У ШАПЦУ 4.1 Тренутно стање СДГ у Шапцу ЈКП "Топлана-Шабац" загрева више од 7.500 домаћинстава и више од 500 комерцијалних објеката. Укупно загревана површина је 473.000 m2, при чему је површина која се греје у домаћинствима око 374.000 m2, док је површина у комерцијалним зградама ...

  • Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali

    Jovan Obradović (2024)
    Cilj ovog Završnog rada na temu „Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali” jeste dobijanje koordinata tačaka jamskog poligonskog vlaka, kao i prikaz samog rudnika na osnovu detaljnog snimanja jame, kao poprečnih profila podzemne rudničke prostorije. U datom radu biće predstavljene metode koje su primenjene prilikom snimanja, kao i rezultati samih merenja i sva potrebna računanja da bi se došlo do potrebnih koordinata.Merenja za završni rad obavljena su tokom terenske nastave održane u junu 2024. godine ...
    Rudarska merenja, povezivanje, plan jame, poprečni profil
    ... proboja. 14 SLIKA 2-8 – PODELA JAMSKIH POLIGONSKIH VLAKOVA; 2.4.1 Stabilizacija jamskih poligonskih tačaka Poligonske tačke u podzemnim – jamskim poligonskim vlakovima mogu se stabilizovati u krovini, bokovima ili ređe, u podu rudničke prostorije. Ako Je jamska prostorija bez podgrade, onda ...
    ... zaštiti specijalno za jamske uslove. Za nezavisno određivanje direkcionih uglova za bilo koju stranu Jamskog poligonskog vlaka, koristi se žiroteodolit, sa kojim se obavi merenje za oko 15 min, sa tačnošću oko +10". To omogućuje kontrolu i izravnanje uglova u jamskom poligonskom vlaku, pri čemu ...
    ... tačaka na površini ......................................aaanacac... 12 2.4 Jamski poligonski vlakovi ............................aaaaaaaaa a aaaaaaaaea e e aeaaeaueaveaeeaaeaueeueaeeeeeee 14 2.4.1 Stabilizacija jamskih poligonskih tačaka .... 2.5 Merenja u poligonskoj mreži .................. ...

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen Je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da Je za zidanje korišćen litotamnijski badenski krečnjak koji vodi poreklo sa šireg područja Beograda, pre ...
    ... OGRBRRRRKSWARA I GBGGIBIIOBOOOHOUOOBOIUOOA{Č—CKCI.>- 46 LITERATURA .......a a aaaaaaaaaaaaaaa a aaaaaatte 47 1. UVOD Beogradska tvrđava sa objektima koji su u najvećem delu spomenici kulture, odlikuje se dugom graditeljskom istorijom i svedok je graditeljskog umeća Rimljana, srpskih despota ...
    ... materijal za vreme druge austrijsske rekonstrukcije, dok je kamen korišćen samo za uglove bastiona i ravelina, konzole osmatračnica i fasade objekata — kapija beogradske tvrđave (Popović, 2006). Izloženost ugrađenog krečnjaka različitim faktorima raspadanja, rezultiralo je degradacijom kamenih ...

  • Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)

    Vladimir Kovačević (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Zorana Berisavljevića, odabrana je tema „Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)“. Osnovni metodološki pristup koji je korišćen za rešavanje postavljenog problema predstavlja kabinetsko istraživanje dostupne dokumentacije, analiza i interpretacija rezultata izvedenih geoloških,geotehničkih i geomehaničkih istraživanja. Predstavljene su osnovne informacije,karakteristike i upotreba prednapregnutih geotehničkih sidara.Analiziran je tok testiranja granične nosivosti prednapregnutih sidara. Na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena i ispitivanja ...
    geotehnička istraživanja, prednapregnuta sidra, nosivost sidra, standard SIA V 191
    ... ih sidara. Na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena ı ispitivanja sidara doneti su zaključci, preporuke ı mane za izgradnju datog objekta. Ključne reči: geotehnička istraživanja, prednapregnuta sidra, nosivost sidra, standard SIA4 / 191 SADRŽAJ 3. GEOLOŠKE I INŽENJERSKOGEOLOŠKE ...
    ... savetima ı predlozima. U današnjoj ig praksi, prednapregnuta sidra predstavljaju ključni element u održavanju stabilnosti ı dugovečnosti građevinskih objekata izvedenih u čvrstim stenskim masama. Njihova primarna uloga je redistribucija opterećenja, čime se poboljšava nosivost konstrukcije i smanjuje ...
    ... sidara, inženjeri mogu unaprediti efikasnost građevinskih projekata, pružajući dugoročnu sigurnost i ekonomske prednosti. Da bi se osiguralo da objekat bude u skladu sa svim relevantnim geotehničkim propisima, projekat Je realizovan uz angažovanje muhltidisciplinarne ekipe inženjera projektanata ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... технике. Студенти овог смера оспособљавају се за решавање задатака везаних за израду јамских просторија, саобраћајних и комуналних објеката (друмски, железнички, хи- дротехнички тунели, метро, итд.), као и објеката специјалне намене (подземне гараже, склоништа, коморе итд.). Потребе за стручњацима ...
    ... Танасковић Петар 09.06.1992. Динамичке карактеристике јамске вентилационе мреже као објекта система аутоматског управљања са чистим кашњењем Рударство В. Јовичић; Д. Коцић; С. Вујић 18. Митровић Петар 27.06.1992. Интеракција објекта и терена као фактор рационализације потпорних к ...
    ... Рачун изравњања (до 1995. године) Рачун изравнавања (од 1995. године) 2+4 2+4 3. Графичка документација и геометризација рудничких објеката 2+4 2+4 4. Израда јамских просторија 2+2 2+2 5. Методе подземног откопавања 2+2 2+2 6. Механика стена 2+2 - 7. Транспорт и извоз - 2+2 12+18 12+18 8 ...

  • Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine

    Dragan Živković (2024)
    Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...
    DInSAR, Istočno anatolijski rased, Kahramanmaraški trostruki spoj

  • Proširivanje upita zasnovano na leksičkim resursima

    Ranka Stanković, Ivan Obradović, Cvetana Krstev (2009)
    U radu je opisano kako se leksički resursi za srpski jezik i softverski alati, razvijeni u okviru Grupe za jezičke tehnologije Univerziteta u Beogradu, mogu koristiti za unapređenje postavljanja upita. Rezultati pretrage mogu biti značajno unapređeni korišćenjem različitih leksičkih resursa, kakvi su morfološki rečnici i semantičke mreže. Izloženi pristup može se iskoristiti i u Sistemu naučnih, tehnoloških i poslovnih informacija, jer je efikasno pretraživanje ovog dragocenog resursa, imajući u vidu njegovu heterogenost i obim, kao i preovladavajući tekstualni sadržaj, ...
    ... pronalaženje informacija svodi na različite varijante poređenja karakterskih niski. Pri tome se ni ključne reči, ni sami tekstovi ne tretiraju kao objekti koji su organizovani prirodnim jezikom. Proširivanjem upita zasnovanom na leksičkim resursima mogu se dobiti znatno bolji rezultati prilikom ...
    ... vizuelizaciju geoloških podataka, i njihovo intranet i internet publikovanje. Obzirom na veliku količinu tekstualnih podataka kojima se prostornim objektima pridružuju različite vrste opisa, i u GeolISS-u se pojavljuje problem postavljanja upita nad tekstualnim podacima. Početne analize efekata pr ...

  • Dimenzionisanje deponija za ugalj

    Dinko Knežević, Božo Kolonja, Ranka Stanković, Aleksandra Tomašević, Dragana Nišić (2014)
    ... koje traže deponije za homogenizaciju uglja. Ključne reči: deponije uglja, skladištenje uglja, mešanje ugljeva, homogenizacija uglja UVOD Objekti za skladištenje uglja formiraju se iz tri razloga: - kao skladišni (akumulacioni) prostor, - kao prostor za mešanje ugljeva različitog porekla ...
    ... termoelektrani "Nikola Tesla-B" prikazan je na slici 2 [4]. Slika 2. Odnos dovoza i potrošnje uglja na TE "Nikola Tesla B" Postojanje deponijskog objekta na lokaciji RB Kolubare i TENT-B omogućava nezavisan rad oba subjekta. Sa slike 2, koja daje petogodišnji prosek, vidi se korišćenje deponija. U ...