Претрага
631 items
-
Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)
Miroslav Radeta (2024)U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...... Dolić D., (1957): ISTRAŽIVANJE UGLJA U ARANĐELOVAČKOM UGLJENOM BASENU. Fond dokumenata Geozavoda, Beograd . Dolić D., (1966): OPŠTI STRATIGRAFSKI PROFIL MIOCENA U SEVERNOM DELU MORAVSKE POTOLINE. Referati VI savetovanja Geologa SFRJ, Deo I, Ohrid. Dolić D., (1975/1976): MIOCEN ŠIRE OBLASTI KOSMAJA ...
... građa ispitivanog terena pripada krajnjem severozapadnom delu OGK 1:100.000 lista Kragujevac (Slika 2). Mezozojske i kenozojske tvorevine čine geološki sastav aranđelovačke opštine. Mezozojske stene se nalaze u zapadnom, južnom ı jugoistočnom delu teritorije Aranđelovca. Kenozojske stene su znatno više ...
... Serportnti Slika 2. Severozapadni deo geološke karte i legenda kartiranih jedinica – OGK 1:100 000, list Kragujevac (Brković i dr., 1978). MEZOZOIK Najstarije tvorevine Aranđelovca su predstavljene serpentinitima jurske starosti koje se nalaze u južnom delu oblasti. Ovi serpentiniti su harc ...Miroslav Radeta. Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost), 2024
-
Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"
Tomislav Trpković (2024)Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod... dva dela – višeg (otvorenog) i nižeg (zatvorenog). Spoljašnje dimenzije objekta su 20,61 x 33,72m, odnosno osno 19,8 x 33,0m. Zatvoreni deo objekta, koji je dimenzija 13,22 x 33,72m (osno 12,30 x 33,00m), i otvoreni deo, dimenzija 7,39 x 33,50m (osno 7,5 x 33,00m), su integralni delovi Pumpne ...
... gumenim zaptivanjem Ovaj tip spojnice se sastoji od konusnog ženskog dela i muškog konusnog dela. O-prsten se pozicionira na kraju muškog dela. U zavisnosti od prečnika ı klase pritiska spoj se isporučuje sajednim ili dva zaptivna dela. 46 Ubacivanje zaptivne mase je kroz zaptivnu trakU. Gumeni ...
... predstavlja konusno/cilindrični spoj. Ovo Je kruti tip spajanja. Spoj se sastoji od cevi blago konusnog oblika (ženski deo) i cevi koja se cilindrično završava (muški deo) Kraj konusnog dela cevi ima graničnik koji služi za preciznu montažu (vidi sliku). Samo spajanje je lepkom koji je dvokomponentan ...Tomislav Trpković. Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B", 2024
-
Sedimentološke karakteristike neogenih jezerskih basena na primeru Pranjanskog basena
Jelena Đuđević (1992)Jelena Đuđević. Sedimentološke karakteristike neogenih jezerskih basena na primeru Pranjanskog basena, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1992
-
Pleistocenska malakofauna jugozapadne Bačke
Biljana M. Mitrović (2014-01-16)Proučavani profili Bačke lesne zaravni, nalaze se duž južne i zapadne granice obodnihnaselja Srbobran, Vrbas, Kula, Crvenka, Mali Iđoš i Bačka Topola. Karakterišu ih lesniodseci od 10 do 30 m visine, i čine jasan prelaz prema višoj rečnoj terasi.Navejavanje lesa odvijalo se u pleistocenu, tokom suvog stepskog i vlažnog alpijskogperioda. Za vreme suvog stepskog perioda preko Bačke, duvali su vetrovi sa severa iistoka donoseći subaersku prašinu, i taložili je u Panonskoj niziji. Zapadni vetrovi sudonosili samo vlagu i kišu, ...Biljana M. Mitrović. "Pleistocenska malakofauna jugozapadne Bačke" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-01-16)
-
Sedimentološke karakteristike neogenih jezerskih basena| na primeru pranjanskog basena
Jelena ĐURĐEVIĆ (1992)Jelena ĐURĐEVIĆ. Sedimentološke karakteristike neogenih jezerskih basena| na primeru pranjanskog basena, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1992
-
Hidrogeološke krakteristike Kostolačkog ugljenog basena sa posebnim osvrtom na odvodnjavanje površinskih kopova u basenu
Slavomir Milošević (1977)Slavomir Milošević. Hidrogeološke krakteristike Kostolačkog ugljenog basena sa posebnim osvrtom na odvodnjavanje površinskih kopova u basenu, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1977
-
Развој асиметричних басена: Јарандолски басен
Андрић Невена, Симић, Владимир, Животић Драгана. "Развој асиметричних басена: Јарандолски басен" in Зборник радова XVI Конгреса геолога Србије, Доњи Милановац, 22-25 мај 2014, Beograd:Српско геолошко друштво (2014): 101-102
-
Примена гравиметријских података за проучавање развоја неогених басена у Динаридима: Бихаћки басен
Игњатовић Снежана, Андрић Невена, Младеновић Ана, Васиљевић Ивана. "Примена гравиметријских података за проучавање развоја неогених басена у Динаридима: Бихаћки басен" in 17. Конгрес геолога Србије,Врњачка Бања, Srbija, 17. - 20. Mај, 2018 2, Београд:Српско геолошко друштво (2018): 692-696
-
Neogena flora Žagubičkog basena
Zorica Lazarević (2001)Zorica Lazarević. Neogena flora Žagubičkog basena, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2001
-
Ugljonosnost Pelagonijskog tercijarnog basena
Borčo Andreevski (1985)Borčo Andreevski. Ugljonosnost Pelagonijskog tercijarnog basena, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1985
-
Ocena ugljonosnosti Mlavskog tercijarnog basena
Đorđe Simić (1998)Đorđe Simić. Ocena ugljonosnosti Mlavskog tercijarnog basena, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1998
-
Miocenska flora Beranskog basena
Desa Đorđević-Milutinović (1998)Desa Đorđević-Milutinović. Miocenska flora Beranskog basena, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1998
-
Biostratigrafija kaspibrakičnog neogena Kolubarskog basena
Ljupko Rundić (1997)Ljupko Rundić. Biostratigrafija kaspibrakičnog neogena Kolubarskog basena, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1997
-
Sedimentologija serije uljnih škriljaca Aleksinačkog basena
Milica Kašanin-Grubin (1996)Milica Kašanin-Grubin. Sedimentologija serije uljnih škriljaca Aleksinačkog basena, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1996
-
Hidrogeološki potencijali tuzlanskog neogenog basena
Milena Čavić (2009)Milena Čavić. Hidrogeološki potencijali tuzlanskog neogenog basena, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2009
-
Morsko-brakični miocen Dakijskog basena, Istočna Srbija
Meri B. Ganić (2005)Meri B. Ganić. Morsko-brakični miocen Dakijskog basena, Istočna Srbija, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2005
-
Senjsko-Resavski basen jezerski sedimenti i njihove karakteristike
Nenad Grubin (1996)Nenad Grubin. Senjsko-Resavski basen jezerski sedimenti i njihove karakteristike, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1996
-
Tektonska aktivnost i ugljonosnost Kolubarsko-tamnavskog basena
Miodrag I. Knezović (2003)Miodrag I. Knezović. Tektonska aktivnost i ugljonosnost Kolubarsko-tamnavskog basena, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2003
-
Mineraloško-petrološke osobine i geneza uglja krekanskog basena
Marko Ercegovac (1967)Marko Ercegovac. Mineraloško-petrološke osobine i geneza uglja krekanskog basena, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1967
-
Geologija i ugljonosnost tercijarnih basena sjeverne Crne Gore
Dejan Barjaktarović (1997)Dejan Barjaktarović. Geologija i ugljonosnost tercijarnih basena sjeverne Crne Gore, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1997